Pismo unuku – Umberto Eko
Dragi moj unuku:
Ne bih želeo da ovo pismo zvuči previše poučno, da ti pričam o ljubavi prema komšijama, domovini,
čovečanstvu i slično. Ne bi ti ovo ni slušao (već si punoletan, a ja sam prestar), jer se sistem vrednosti
toliko promenio da moje preporuke možda nisu ni odgovarajuće.
Dakle, želim da ti dam samo jedan savet koji ti može biti od koristi sada kada koristiš pametne telefone.
Neću ti reći da ne koristiš telefon iz straha da ne zazvučim kao glupi starac. I sam koristim mobilni.
Želeo bih da razgovaram o bolesti koja je pogodila tvoju generaciju i onu pre tebe, koja već
studira na univerzitetima. Govorim o gubitku pamćenja.
Istina je da ako želite da znate ko je Karlo Veliki ili gde je Kuala Lampura, samo kliknete na
dugme i odmah sve saznate sa Interneta. Uradite to kada vam je potrebno, a onda tu vest
sačuvate, ako vam zatreba za školu, recimo. Loša vest je da shvatanje da računar može u
bilo kom trenutku odgovoriti na vaše pitanje, odvraća vas od ideje da nešto zapamtite.
Ovaj fenomen se može uporediti na sledeći način: saznanje da autobusom ili automobilom
možete uvek da idete iz jedne ulice u drugu, osoba odlučuje da više ne hoda. Ali ako prestanete
da hodate, pretvorićete se u osobu koja je prisiljena da se kreće u invalidskim kolicima.
Oh, znam da se baviš sportom i da znaš kako da nabilduješ telo, ali nazad na mozak.
Mozak je poput mišića na nogama. Ako prestaneš da vežbaš, postaće mlitav i pretvorićeš
se u idiota. Pored toga, svi rizikujemo da razvijemo Alchajmera u starosti, a jedan od načina
da izbegnemo ovu nevolju je treniranje pamćenja.
Ovo je moj recept. Svako jutro nauči kratku pesmicu, kao što smo na to bili prinuđeni kada smo
bili deca. Možeš da zakažeš takmičenje sa prijateljima. Ako ne voliš poeziju, onda zapamti sastav
fudbalskog tima, ali moraš znati igrače ne samo onog tima za koji navijaš, već i igrače
drugih timova, kao i njihove prethodne kompozicije…
Umberto Eko
pulse.rs
Pon 30 Maj - 10:20
