Gaj Julije Cezar

**Učlanjen** : 11.05.2018

[You must be registered and logged in to see this image.]

Гај Јулије Цезар Октавијан Август (лат. Gaius Julius Caesar Octavianus Augustus; 23. септембра 63. п. н. е. - 19. август 14) био је први римски цар. Право име му је било као Гај Октавије, али касније када га је усвојио Јулије Цезар, његово име је гласило: Гај Јулије Цезар Октавијан. Иако је био први цар, у његово време су углавном сачуване све институције Републике, па се механизам Августове владавине ослањао на његов лични престиж (како сам каже у Делима божанског Августа), а не на аутократски или диктаторски лични режим. "Август" је једна почасна титула коју је он добио у часу ступања на власт, 27. године п. н. е. Augustus на латинском значи узвишени (мисли се у религиозном смислу). Касније је то постала титула свих римских царева који су владали након њега.

Октавијан Август је вероватно најважнија личност у римској историји. Током свог дугог живота и спектакуларне каријере, он је зауставио осипање Римске републике и на новој, чвршћој основи успоставио нови облик власти који се одржао следећих три стотине година. Овај нови поредак, принципат, обезбедио је Риму низ царева који су владали у снажној држави, која није имала праву конкуренцију у тадашњем свету.
Након Цезаровог убиства његови атентатори Брут и Касије су напустили Рим и отишли на Исток. Сенат се понадао да ће државу ослободити утицаја цезароваца, међу којима су најутицајнији били Цезаров војсковођа и конзул из 44. год. п. н. е. Марко Антоније и Марко Емилије Лепид, заповедник коњице. Трећи је био Гај Октавије, тада 19-годишњак, којега је Цезар својим тестаментом усинио и одредио за главног наследника и који је тада узео име Гај Јулије Цезар Октавијан. Сваки од њих је заповедао извесним војним јединицама састављеним од Цезарових ветерана. Упркос мањим антагонизмима међу њима, слични су их интереси приближили један другоме. Близу Бононије (данашње Болоње) 43. п. н. е. јавно су склопили савез, познат као Други тријумвират, с циљем да се боре против цезароубица и освоје власт. У Риму су испословали званично признање своје власти као тријумвири за уређење државе (tresvĭri reipublĭcae constituendae), а затим су прогласили проскрипције и кренули у обрачун са својим противницима. Убијено је око 300 сенатора и 2.000 витезова, међу њима и Цицерон. Страдало је много невиних људи, јер су ради награде и из личне мржње робови пријављивали своје господаре, а деца своје очеве. За то време Брут и Касије су организовали у Грчкој знатну војску. Антоније и Октавијан пребацили су се у Грчку и 42. п. н. е. код Филипа у Македонији извојевали победу над републиканском војском. Брут и Касије извршили су самоубиство и тиме су тријумвири сломили републиканску опозицију.

................

znanje.org.

**Učlanjen** : 11.05.2018

.............

Тријумвири су поделили провинције, тако да је Октавијан добио западне покрајине с Илириком, Антоније источне с Египтом, а Лепид Африку. Али грађански рат тиме није био завршен. Помпејев син Секст успео је да се након битке код Мунде склони у северну Хиспанију, где је сакупио велике поморске снаге од присталица републике и одбеглих робова, те је с помоћу тих снага стално ометао довоз хране у Италију. Под заповедништвом Марка Випсанија Агрипе новоизграђена Октавијанова флота је 36. п. н. е. поразила Помпејеву морнарицу, а он је побегао у Азију, где су га убиле присталице Марка Антонија. Тада је Лепид покушао заузети Сицилију, али је Октавијан придобио за себе његове војне јединице. Лепид се након тога потпуно повукао из политичког живота, али је до краја живота остао на положају врховног свештеника. Тако су Октавијан и Антоније остали једини владари у држави

..............

**Učlanjen** : 11.05.2018

...............

Антоније је 34. п. н. е. упознао египатску краљицу Клеопатру VII и узео је за жену, премда је већ био ожењен Октавијановом сестром Октавијом. Осим тога, предао је Клеопатри неке земље које су се сматрале римском територијом. У Риму је расло незадовољство тим Антонијевим потезима. То је искористио Октавијан, који је испословао код сената да се Клеопатри објави рат. До раскида између Антонија и Октавијана дошло је 32. п. н. е.. Антонијевим присталицама било је допуштено да напусте Рим, после чега је Рим оставило око 300 сенатора, међу којима и оба конзула. Октавијан је објавио Антонијев тестамент, чуван у храму Весте. У том је тестаменту Антоније молио да се Клеопатром буде покопан у Египту, признавао је Цезариона (сина Клеопатре и Цезара) за правог Цезаровог сина те својој деци рођеној од Клеопатре додјељивао огромне дарове. До сукоба између две противничке стране дошло је 31. п. н. е. близу обала западне Грчке, код рта Акцијум. Већ на почетку битке Клеопатра је напустила поприште битке и кренула својом лађом натраг. За њом је кренуо и Антоније. Неко време његова се војска борила без заповедника, а затим је прешла на Октавијанову страну. Напад на Египат Октавијан је предузео 30. п. н. е. Отпор Антонија и Клеопатре угушен је без тешкоћа. Антоније је извршио самоубиство, а његов пример убрзо је следила и Клеопатра. Освајање Египта донело је Октавијану огроман плен, који му је омогућио да исплати војнике и све дугове. У Рим се вратио 29. п. н. е. као потпуни господар читаве римске државе. Он ће под именом Аугустус (»Узвишени«) организирати нов облик државног уређења ― царство.
Италско је друштво након дугог периода грађанских ратова тежило миру, па је pax Romāna била парола под којом је Октавијан ујединио различите слојеве друштва. Најактивнији Октавијанови противници изгинули су у ратовима, а они преживели били су политички ослабљени и деморализовани. Немири и ратови придониели си популаризацији идеје о прошлим сретним временима и о једноставном животу побожних предака. У складу с таквим тенденцијама понаша се и Октавијан, па је једна од његових првих мера по повратку у Рим (29. п. н. е.) била рестаурација храмова.

..................

**Učlanjen** : 11.05.2018

..............

Италско је друштво након дугог периода грађанских ратова тежило миру, па је pax Romāna била парола под којом је Октавијан ујединио различите слојеве друштва. Најактивнији Октавијанови противници изгинули су у ратовима, а они преживели били су политички ослабљени и деморализовани. Немири и ратови придониели си популаризацији идеје о прошлим сретним временима и о једноставном животу побожних предака. У складу с таквим тенденцијама понаша се и Октавијан, па је једна од његових првих мера по повратку у Рим (29. п. н. е.) била рестаурација храмова.
Иако је једини у држави поседовао војну моћ, Октавијан није желео да буде просто војни деспот, него владар који је успоставио најбољу могућу цивилну власт, али тако да не отвори простор за нове грађанске сукобе. Октавијан је наредио масовну демобилизацију, а затим је реформирасао састав сената. У новом списку сенатора Октавијаново је име стављено на почетак, па одатле његова титула принцепс сенатус. У доба републике принцепси сената нису имали никаквих посебних овлаштења, осим што су у сенату први гласали. Октавијанова титула принцепса, међутим, не означава више само првог у сенату, него и првог у држави, па је и облик владавине који је завео у историји познат као принципат.

........

**Učlanjen** : 11.05.2018

............

Октавијан је 27. п. н. е. прогласио успостављање републике и одрекао се власти, али му је сенат изгласао нова овлашћења и доделио му назив Augustus (»Узвишени«), по којем ће отада бити познат. Успостављање републике било је само привид: 23. п. н. е. додељује му се доживотно врховно војно заповједништво (империум мајус). Он ставља назив император у своју титулу на првом месту, и отада се сви каснији римски цареви називају императорима. Друга важна функција коју је Август узео доживотно била је трибунска власт (трибунциа потестас), чиме је желео да покаже како његова власт има демократско порекло. Такође, трибунска овлашћења су му омогућила да сепредстави као заштитник римских грађана. Када је умро Лепид, постао је понтифеx максимус; 8. год. п. н. е. осми мјесец у години назван је по њему Август; 2. п. н. е. додељен му је назив pater patriae (»отац домовине«).
Август је задржао републиканске државне установе, али се њихова улога значајно промиенила. Највиши орган римске државе ― сенат, који је у републици одлучивао о унутрашњој и спољној политици као и о питањима култа и финансија, добио је сада законодавне и судске функције. Његове одлуке имају снагу закона и, премда је формално сматран највишим државним органом, он је послушно примао Августове предлоге и радио према његовим упутствима. Године 27. п. н. е. провинције су подељене на сенатске и царске. Приходи из првих стизали су у сенатску благајну (аерариум) и њима је располагао сенат, али уз царев надзор. Приходи из царских провинција притицали су у царску благајну (фискус) и њима је располагао сам цар.

..................

**Učlanjen** : 11.05.2018

...............

Народне скупштине су се и даље састајале и на њима су се доносили закони
које би предлагао сам цар или други магистрати. Оне су бирале и магистрате,
али избори нису били слободни, него се гласало само за оне кандидате кој
је предлагао сам Август по праву препоруке (јус комендационис).
Магистратуре су такођер формално задржане, али су изгубиле свој раниј
значај. Осим два редовна конзула (конзулес ординарији), бирани су и други
парови који су се током године смењивали по одређеном редоследу и звали
се суфектни конзули (конзулес суфекти). Цензура је изгубила значај, јер је
ценз и спискове сената вршио сам Август. Судски послови претора такође
су прешли у надлежност цара и његових сталних судских комисија
(qуаестиōнес перпетуае). Август је судио кривична дјела, најпосле тамо
где је била предвиђена смртна казна. Уз већ постојеће магистратуре у
Августово се доба почиње снажно развијати државни чиновнички апарат.
Из редова сенатора биран је префект Рима (префект урбис), који је био
задужен за очување мира и реда у граду. Управници царских провинција
(легāти) такођер су бирани из сенаторских редова. Најважнија функција
на коју су бирани припадници витешког сталежа био је положај заповедника
преторијанске гарде (префект преторија). Преторијанци су били лична
царева гарда, нека врста полиције која је чувала самог цара и надзирала
ред у Риму и Италији. Важна је била и функција префекта Египта који је
овом провинцијом управљао као личном царевом имовином.
Прокуратори су се старали за убирање пореза и управљали су мањим
провинцијама.

................

**Učlanjen** : 11.05.2018

..................

Иако је једини у држави поседовао војну моћ, Октавијан није желео
да буде просто војни деспот, него владар који је успоставио најбољу
могућу цивилну власт, али тако да не отвори простор за нове грађанске
сукобе. Октавијан је наредио масовну демобилизацију, а затим је
реформирасао састав сената. У новом списку сенатора Октавијаново
је име стављено на почетак, па одатле његова титула принцепс сенатус.
У доба републике принцепси сената нису имали никаквих посебних
овлаштења, осим што су у сенату први гласали. Октавијанова титула
принцепса, међутим, не означава више само првог у сенату, него и првог
у држави, па је и облик владавине који је завео у историји познат као
принципат.
Октавијан је 27. п. н. е. прогласио успостављање републике и одрекао
се власти, али му је сенат изгласао нова овлашћења и доделио му назив Augustus (»Узвишени«), по којем ће отада бити познат. Успостављање
републике било је само привид: 23. п. н. е. додељује му се доживотно
врховно војно заповједништво (империум мајус). Он ставља назив
император у своју титулу на првом месту, и отада се сви каснији
римски цареви називају императорима. Друга важна функција коју је
Август узео доживотно била је трибунска власт (трибунциа потестас),
чиме је желео да покаже како његова власт има демократско порекло.
Такође, трибунска овлашћења су му омогућила да сепредстави као
заштитник римских грађана. Када је умро Лепид, постао је понтифеx
максимус; 8. год. п. н. е. осми мјесец у години назван је по њему Август;
2. п. н. е. додељен му је назив pater patriae (»отац домовине«).

.................

**VIP** **Poruka** : 10917 **Učlanjen** : 28.03.2013

[You must be registered and logged in to see this image.]

**VIP** **Poruka** : 10917 **Učlanjen** : 28.03.2013

[You must be registered and logged in to see this image.]

» Skeleti rumunskih “Romea i Julije” se drže za ruke