Bora Todorović

Bora Todorović je rođen 5. novembra 1930. godine u Beogradu. Otac je glumca Srđana Todorovića. Todorović je prvo upisao Mašinski fakultet u Beogradu, da bi kasnije odustao od mašinstva i upisao Pozorišnu akademiju. Završio je glumu 1956. godine u klasi profesora Joza Laurenčića. Prva filmska uloga mu je u filmu "Koracima kroz maglu" 1967. Od 1957. godine član je Beogradskog dramskog pozorišta, da bi od 1961. do 1983. radio u Ateljeu 212. Obeležile su ga uloge smetenjaka, lika iz drugog plana, ali se kroz svoju dugogodišnju karijeru dokazao da može da iznese bilo koju ulogu.

Filmovi u kojima je Bora Todorović imao zapažene uloge:''Nacionalna klasa'' Poseban tretman, Erogena zona,''Maratonci trče počasni krug'' O pokojniku sve najlepše,''Balkanski špijun'', ''Profesionalac'', Balkan ekspres, Balkan ekspres 2, Balkan ekspres 3, Sveti Georgije ubiva aždahu.

''Maratonci trče počasni krug''

Balkanski špijun, cijeli film

"Vruć Vetar"

"Borina smrt - ogroman gubitak za sve nas"

Izvor: B92, Beta, Tanjug


Poznati glumac Bora Todorović preminuo je jutros u Beogradu, a njegovim odlaskom

izgubili smo "velikog glumca, jednu od najvedrijih ličnosti beogradskog pejzaža i

sjajnog druga i prijatelja", ocenile su njegove kolege i prijatelji.





"Napustio nas je jedan od najznačajnijih najpopularnijih i najšarmantnijih glumaca u istoriji srpskog pozorišta, filma i televizije. Bora je bio i ostaće upamćen po ulogama malih ljudi, koji se snalaze uz osmeh i neverovatne priče za preživljavanje. Igrao je često samog sebe sa šarmom koji je zaštitni znak Beograda. Sa Borom odlazi najbliži rod mnogih građana Srbije, a meni će nedostajati kao stariji brat", rekao je Dušan Kovačević za B92.

"Umro je jedinstven glumac, jedinstven čovek, jedinstven glumac - nezamenljiv. I to se uvek tako dešava kada odu velikani, među kojima je i Bora Todorović. Taj njegov dar, ravan je najvećim holivudskim glumcima. Ja ne znam da li je bilo voljenijeg čoveka nego što je Bora bio", rekao je za B92 Voja Brajović.

„Bora Todorović predstavlja taj najslavniji deo Ateljea 212 i on pripada toj generaciji velikih umetnika koji su stvorili Atelje. Njegov šarm je jedinstven i ne postoji još jedan takav glumac kakav je Bora Todorović. On jeste Atelje 212, ali on je zadužio našu celu kulturnu javnost i mi smo svi zapanjeni. Za svakoga bih mogla da pomislim da će umreti ali ne i za njega. On nije star, sa takvim duhom i šarmom i prosto ne možete da shvatite. To je moj doživljaj Bore Todorovića a ja ga znam od 1980. godine i prva predstava koju sam radila je bila s njim `Audijencija i vernisaž`u kojoj je on igrao i njegov duh je nezamenjv i neponovljiv”, rekla je za B92, Ivana Dimić upravnica Ateljea 212.
"To je karijera koja je trajala kao malo koja, on je još 1956. igrao u filmu "Mreža" Bojana Stupice i tada je počeo svoju filmsku karijeru i svih ovih godina bio je prisutan i na filmu i na televiziji. Ono što je radio 80-tih godina sa svim najpoznatijim rediteljima sa ovih prostora: Goranom Markovićem, Goranom Paskaljevićem, Emirom Kusturicom, Slobodanom Šijanom, Brankom Baletićem, Duškom Kovačevićem... je ono po čemu se naša kinematografija prepoznaje kada se osvrnete šta je naša kinematografija bila u 20. veku," rekao je Zelenović.
"Bora je bio veliki, suptilan glumac, ali pre svega sjajan drug i prijatelj. Duhovit, uvek najlmladji u društvu. Ali, nažalost najmladji i odlazi. Neizmerno sam tužan", rekao je Tanjugu režiser Goran Paskaljević.

Teatrolog Jovan Ćirilov ocenio je da je sa odlaskom Todorovića iz naše sredine "nestao jedan od najvedrijih glumaca i ličnosti beogradskog pejžaža."

"I to je nekakva životna protivrečnost povezivati Boru Todorovića sa krajem. Ostaje nam uverenje da glumačka umetnost ostavlja za sobom trag, pre svega u njegovoj porodici, u njegovom sinu, uticaju koji je učinio na druge, bar utisku da se sa vedrinom može prolaziti kroz naš tegobni život i kroz našu sredinu u kojoj uvek ima viška istorije", rekao je Ćirilov Tanjugu.

Direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović rekao je da je smrt Todorovića "ogroman gubitak i za našu kinematografiju i za pozorište i za porodicu i kulturu".




"Ono što je meni zanimljivo je da se replike iz tih filmova u kojima je igrao i danas se mogu čuti u svakodnevnom govoru i to govori da Bora Todorović nije bio glumac klišea. Sve su njegove uloge veoma raznovrsne i osobene na svoj načim i to je dokaz njegovog ogromnog glumačkog talenta koji je Bora posedovao. Ogroman je gubitak za sve nas", zaključio je on.

"Bora Todorović bio je od početka karijere okrenut savremenom repertoaru, imao je izvanredan glumački instinkt i šarm, pa se vremenom i specijalizovao za likove savremenog senzibiliteta, slobodnog duha, čak i u delima koja su smeštena u epohu," izjavio je dramaturg Dimitrije Vojnov povodom smrti slavnog glumca.




U današnjoj izjavi agenciji Beta, Vojnov je napomenuo da je Tododović iza sebe ostavio značajan glumački opus i na filmu i na televiziji i u pozorištu.

Prema rečima Vojnova, Todorović je u pozorištu, "kroz angažmane u Beogradskom dramskom pozorištu i Ateljeu 212 praktično krčio put savremenim piscima i savremenim interpretacijama klasike, a naš dramatičar koga neposredno možemo vezati za Todorovića jeste Dušan Kovačević."

"Kad je o filmu reč, imao je priliku da radi sa najvećim rediteljima, pre svih sa Emirom Kusturicom, i da značajno doprinese važnim filmovima Gorana Markovića i Slobodana Šijana", rekao je Vojnov.

Ovaj kritičar je ukazao da se po popularnosti izdvajaju njegove uloge u filmovima "Balkan ekspres" i "Maratonci trče počasni krug".

"Srpska kinematografija će mu zauvek biti zahvalna upravo zbog lika Đenke, srpskog filmskog pionira u kojoj je sublimirao sve slabosti i iskušenja naše struke i onih koji su opredelili da se njome bave u proteklom veku", ocenio je Vojnov.

Glumac Branislav Lečić rekao je da mu je "veoma teško što je otišao jedan od izuzetnih glumaca i prijatelja, Bora Todorović.

Sa njim sam radio film "Profesionalac" i to je bilo na moje zadovoljstvo, jer nikada lakše i lepše nisam radio sa jednim glumcem koji itekako ume da napravi fleksibilnu granicu između svog intimnog, privatnog i onoga što je glumački zadatak, rekao je Lečić Tanjugu.

"Mislim da ga je to karakterisalo kroz ceo život, a to su mogli i svi ostali da osete, a to je da se ne zna da li se zeza ili glumi, da li je ozbiljan ili se šali. Njegova duhovitost i humor su bili hrana ne samo na sceni, već i izvan nje, zato što je zajedno sa Draganom Nikolićem i drugim glumcima uspevao da napravi zanimljivu atmosferu, kao i da stvori priče, anegdote koje i dan danas žive", dodao je on.




Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac ocenio je danas da je Bora Todorović jedan od najznačajnijih i glumaca koji je svojim ulogama ispisao najblistavije stranice istorije srpskog pozorišta i filma.

U telegramu saučešća porodici glumca, Tasovac je naveo da je Bora Todorović bio ne samo jedan od najvećih glumaca naše epohe, već i jedan od najvoljenijih.

"Po jednoj legendi veliki glumci nas napuštaju leti, kada je pozorišna sezona završena, kada znaju da je misija za tu godinu zaokružena, ostavljajući nas da se sećamo njihovih brojnih uloga kojima su obogatili živote svih nas", naveo je Tasovac u telegramu.




b92.net

Ovo je snimak cele predstave " Lari Tomson, tragedija jedne mladosti "

Učio od života, a drugi od njega

V. STRUGAR - A. POPADIĆ, novosti.rs
Kolege i prijatelji Bore Todorovića s tugom i nevericom primili vest o njegovom
odlasku. Ljubomir Simović: To od Bore nisam očekivao. Ni u životu, ni na sceni.



ODLAZAK glumačkog barda Bore Todorovića među prijateljima i kolegama izazvao je tugu i nevericu. Iako u odmaklom životnom dobu, svojom koloritnom ličnošću i jedinstvenim duhom, učinio je da vest o njegovoj smrti zaista zvuči kao "neproverena glasina". U nju je i dalje teško poverovati - kao da je još jedna od Borinih neprevaziđenih kalambura, posle koje će se i sam šeretski nasmejati...


- U svakom pogledu bio je apsolutno vanserijska ličnost, bilo da ga gledate na sceni ili srećete u privatnom životu. U svakom pogledu unikat - kaže Ljubomir Simović, u čijem "Čudu u Šarganu" je Todorović igrao na sceni Ateljea 212. - Bio sam veoma iznenađen kad sam čuo da je umro, to od njega nisam očekivao. Ni u životu, ni na sceni. Međutim, kada su umetnici i glumci u pitanju, smrt je relativna stvar. On ostaje da živi u onom što je uradio u pozorištu, filmu i TV. Prema tome, za mene je i danas živ. Nikad nisam voleo da komentarišem svoje predstave, ali ta praizvedba "Čuda u Šarganu" u režiji Mire Trailović bila je u trenutku kada se Atelje nalazio na vrhuncu i kada je Mira mogla da sastavi pravu glumačku reprezentaciju za predstavu.
Reditelja Paola Mađelija vest o Borinoj smrti zatekla je u Italiji i veoma rastužila:


- Umro je jedan od mojih najdražih glumaca, najvećih. Velikan ne samo srpske nego i evropske glume. Veliki prijatelj i gospodin čovek. Bio je duhovit do boli. Obožavao sam ga. Obožavam ga i sad. Ne mogu verovati da je umro. Puno smo radili u pozorištu, on je jedan od poslednjih velikana jedne nezaboravne generacije. Predstavljao je glumu i svet koji prete da nestanu. Divan, samokritičan, duhovit na svoj račun. Pozornica mu je bila kao ispovedaonica sopstvenog života - sve što je doživeo, izražavao je na sceni.




Sa scenaristom Gordanom Mihićem naš veliki glumac sarađivao je gotovo četiri decenije: od TV filma "Siroti mali hrčki", preko serija "Balkan ekspres", "Sivi dom", "Gore-dole" i kultnog filma "Dom za vešanje".
Takav čovek se rodi, on se ne menja. Neverovatan glumački talenat, radio je sa lakoćom, u šta su se uverili svi koji su ikada sarađivali sa njim. Tumačio je obične ljude koji pokušavaju da se odupru životnim nedaćama. Umeo je da nezavisno od pisca unese dozu humora u likove, kao vid otpora teškim sudbinama. Sarađivali smo skoro 40 godina, a u svakoj od uloga vidljiv je Borin lični pečat. Ja sam ih možda napisao, dao osnovu, ali on ih je stvorio. Mogu samo da kažem - blago piscima sa kojima je radio! Zbog njegove ozarenosti i veštine da se osmehne u najtežim situacijama nisam verovao da će ikada ostariti, a kamoli da će otići od nas.
Reditelj Branko Baletić saradnju sa Borom u kultnom filmu "Balkan ekspres" pamti kao jedan od najlepših trenutaka u profesiji:
- Bilo je to zbog njegovog neodoljivog šarma, ali i sjajnih ideja koje je davao rediteljima. Crpeo ih je iz svog ogromnog glumačkog i životnog iskustva. Rad s njim bio je i zadovoljstvo i učenje - priseća se Baletić.


Osim već čuvenog "Balkan ekspresa", njih dvojica sarađivala su i u, po Baletićevim rečima, nepravedno zapostavljenom filmu "Uvek spremne žene":
- Imao je sjajnu ulogu. Igrao je makroa, onako, u svom stilu. Kasnije smo sarađivali i u "Nacionalnoj klasi", gde sam pisao neke od njegovih filmskih replika. Neretko ih je modifikovao, dodavao nešto svoje, uvek duhovito. Sećaću ga se i kao čoveka koji je bio ne samo strastveni borac za građanska prava, već i jedan od poslednjih stubova naše kulture.
Todorović je i na glumačkim počecima bio "stub" svoje generacije. U klasi profesora Joze Laurenčića, završilo ih je devet. Danas je živo samo troje, među njima i Toma Kuruzović. Priseća se tih davnih dana, početkom pedesetih godina:
- Na sve nas ostavio je utisak čoveka koji malo priča, a više razmišlja i snuje. Čoveka spremnog da pomogne, koji se ne hvali i ne voli da se ističe. Kada bismo davali svoj sud o vežbi ili celoj sceni nekog od kolega, Bora je uvek hvalio. Nikad kritikovao. Od početka je bio veliki umetnik emotivnog karaktera svojih likova, bez glumatanja. Godinama nisam ni znao da je rođeni brat naše velike glumice Mire Stupice, zbog koje su ljudi stajali u redu da kupe karte za pozorišne predstave. Kad sam ga jednom pitao što mi to nije rekao, odgovorio je: "Što ne pitaš nju ima li brata studenta pozorišne akademije?"



..........

Kuruzović se priseća i kako su jednom u Borinom malom stanu, u kojem je živeo s majkom i sestrom, spremali ispit:
- Mama Dana nam je donosila sendviče, a Bora joj u jednom momentu kaže: "Ovaj je pojeo sve, daj nam još." Bilo me je sramota, nisam brojao, samo sam jeo. Kažem: "Hvala, ne treba, teta Dano." A Bora će: "Mama, ne trebaju nam više sendviči nego ti naspi nešto od ručka da nas posle ne ogovara kako je gladan!" Eto, takav je bio. Nesebičan u svemu. Na sceni smo se sreli samo jednom, u predstavi "Hvalisavi vojnik" JDP. Igrao je i naš profesor Laurenčić. Kasnije smo se ređe viđali, suviše retko u odnosu na moju današnju tugu... Svi njegovi likovi ostaju zauvek kao spomenici kulture ovog ljudskog vremena i bremena. Sa sigurnošću mogu reći i da Bora spada u onaj mali broj svetskih karakternih glumaca: znamo jednog Čaplina i Totoa, ali ne znamo mnogo onih koji su bili u stanju da kao Bora donesu toliki broj karaktera. Tragikomičnih, kao i život sam...




RELjA BAŠIĆ: UVEK NASMEŠEN I PUN RAZUMEVANjA


Prijateljstvo zagrebačkog glumca Relje Bašića i Bore Todorovića datira još iz doba kada je naš umetnik, zajedno s Mirom i Bojanom Stupicom, proveo četiri sezone u Hrvatskom narodnom kazalištu:
- Jedan je od najinteresantnijih kolega koje sam upoznao i imao sreće da zajedno radimo. Uspeo je za tih nekoliko godina u HNK da "zaludi" i da se u njega "zaljubi" veliki broj gledalaca i kolega glumaca. Ostali smo u veoma dobrom kontaktu i posle Borinog povratka u Beograd, gde je u teatru, filmu i TV napravio magistralne uloge. Kada sam zbog ozlede kuka prestao hodati, dva puta je s Milenom Dravić dolazio u Zagreb da me poseti. Uvek nasmešen i pun razumevanja za druge, čovek i glumac s kojim je bilo prekrasno sarađivati. Kad god je mogao pomagao je korisnim i duhovitim savetima. Osim glumačkog dara, njegov najveći kvalitet bio je duh i smisao za humor.

novosti.rs

Omaž Bori Todoroviću u Kinoteci


Muzej Jugoslovenske kinoteke otvara novu sezonu 8. septembra trodnevnim o
 programom velikanu srpskog i jugoslovenskog glumišta Bori Todoroviću, koji
 je preminuo početkom jula u Beogradu u 85. godini.






U obnovljenoj Sali “Dinko Tucaković” publika Muzeja Jugoslovenske kinoteke videće devet filmova iz Todorovićevog bogatog opusa, počev od “Avantura Borivoja Šurdilovića” (1980) Aleksandra Đorđevića, piše portal SEEcult.

Biće prikazani i “Maratonci trče počasni krug” (1982) Slobodana Šijana i “Nacionalna klasa” (1979) Gorana Markovića, “Balkan ekspres” (1982) Branka Baletića i nastavka tog filma iz 1989. godine, koji potpisuju Predrag Antonijević, Miloš Radović, Aleksandar Đorđević, te švedsko-britanski film “Mister Montenegro” (1981) Dušana Makavejeva, “Balkanski špijun” (1984) Dušana Kovačevića i Božidara Bote Nikolića, “Profesionalac” (2003), takođe u režiji Kovačevića, i “Dom za vešanje” (1988) Emira Kusturice. Raspored projekcija pogledajte ovde.

“Nema uloge koju bih voleo da odigram, a da je nisam odigrao. Mislim da sam se ostvario u svim žanrovima. Veoma sam zadovolјan svojom celom karijerom. Radio sam dobro te likove sa margina i tu sam ostao. To je i kao ponuda glumcu vrlo atraktivno, jer možeš da napraviš potpuno glumačke karaktere, da uloge ne liče jedna na drugu. Odbio sam puno uloga i važio sam za glumca koji ih odbija. Ako vidim da ona ne može da mi donese neki rezultat nisam je prihvatao, bez obzira na dobre honorare”, izjavio je svojevremeno Bora Todorović, brat slavne Mire Stupice, a otac glumca Srđana Todorovića i glumice Dane Todorović.

Rođen 1930. godine u učitelјskoj porodici u Beogradu, napustio je studije mašinstva i posvetio se studiranju glume. Bio je u klasi sa Ljubom Tadićem, Slobodanom Cicom Perovićem, Markom Todorovićem kod profesora Joza Laurenčića.
“Kod nas u familiji Todorović važi deviza: kada dete nije ni za šta, baci ga na glumu. Tako je bilo i sa mnom. Probao sam ovo, probao ono i inficiran od sestre, postao sam glumac. Sin Srđan Todorović se inficirao od mene, i eto, to tako ide u krug”, znao je da kaže Bora Todorović.

Prvi pozorišni angažman imao je u Beogradskom dramskom pozorištu, ali ubrzo sa sestrom Mirom Stupicom i njenim tadašnjim suprugom Bojanom Stupicom odlazi u Zagreb gde je četiri godine radio na sceni Hrvatskog narodnog kazališta. Tokom godina provedenih u Zagrebu sprijatelјio se sa glumcem Relјom Bašićem, koji je rekao za Todorovića da je bio jedan od najinteresantnijih kolega koje je upoznao i imao sreće da zajedno rade.

“Uspeo je za tih nekoliko godina u HNK da ‘zaludi’ i da se u njega ‘zalјubi’ veliki broj gledalaca i kolega glumaca. Ostali smo u kontaktu i posle Borinog povratka u Beograd, gde je u teatru, filmu i TV napravio magistralne uloge. Kada sam zbog ozlede kuka prestao hodati, dva puta je s Milenom Dravić dolazio u Zagreb da me poseti. Uvek nasmejan i pun razumevanja za druge, čovek i glumac s kojim je bilo prekrasno sarađivati. Kad god je mogao pomagao je korisnim i duhovitim savetima. Osim glumačkog dara, njegov najveći kvalitet bio je duh i smisao za humor”, naveo je Bašić.

Todorović je po povratku u Beograd igrao u Atelјeu 212 do 1983. godine, u kojem se i najduže zadržao igrajući u predstavama: „Arsenik i stare čipke“, „Sprovod“, „Krmeći kas“, „Razvojni put Bore Šnajdera“, „Kape dole“, „Druga vrata levo“, „Mrak i šuma gusta“, „Pseće srce“, „Radovan III“, „Maratonci trče počasni krug“, „Čudo u Šarganu“,“Audijencija“, „Vernisaž“, „Veština“, „Povratak“.

Na filmu je debitovao 1956. godine u ostvarenju ''U mreži'' u režiji Bojana Stupice. Usledile su uloge u filmovima ''Mali čovek'', ''Roj'', ''Koraci kroz maglu''. Filmskom platnu se vratio tek u drugoj polovini 70-ih sa pojavom generacije reditelјa takozvane praške škole u filmovima: „Nacionalna klasa” i „Poseban tretman”. Veliki uspeh postigao je ulogama u filmovima „Maratonci trče počasni krug”, „Balkan ekspres”, „Mister Montenegro”, „Balkanski špijun”, „Dom za vešanje”, „Profesionalac”, kao i u televizijskim serijama „Vruć vetar”, „Diplomci”, „Ceo život za godinu dana” i drugim.
Mnoge replike likova koje je igrao Todorović, kako je primetio Đorđe Zelenović u programu Kinoteke, danas su prepoznatlјive i često se citiraju (Samo tetki da odnesem lek...).

Pripremajući ulogu Ahmeta u Kusturičinom filmu ''Dom za vešanje'', Todorović je šest meseci živeo u skopskoj ciganmali da bi što bolјe ušao u lik. Kada ga je Šaban Bajramović ugledao kasnije u filmu uzviknuo je: „Ovaj Todorović je sigurno naš!”

Todorović je dobitnik brojnih nagrada uklјučujući Sterijinu, nagradu Ćuran, Zoranov brk, Pavle Vuisić, Dobričin prsten. Vest da je dobio Dobričin prsten svojevremeno je Todorovića zatekla na moru. Prvo je, pričao je u to vreme – ćutao. Posle toga je, kako je govorio, skakao i radovao se kao dete.

Todorović je preminuo 7. jula ove godine posle komplikacija uzrokovanih moždanim udarom, nakon rutinske operacije slepog creva. Poštu su mu odale mnogobrojne kolege u Beogradu,
ali i u gradovima u regionu, a poseban omaž program priredio mu je nedavno i Sarajevo film festival.




Izvor: SEEcult.org

SERIJA " DILOMCI "