M E D V E Đ A




Medveđa se nalazi na jugu Srbije i pripada grupi od 25 najnerazvijenijih opština. Privreda u Medveđi je u veoma lošem stanju, a od 1500 zaposlenih više od trećine ne radi zbog neiskorišćenosti kapaciteta i zastarele tehnike. Ako se ima u vidu da na posao čeka još oko 1300 ljudi, svaka investicija za oživljavanje privrede je dobrodošla, istakao je predsednik opštine Medveđa Slobodan Drašković u razgovoru za emisiju „Korak bliže biznisu“. Razgovor vodila Biljana Blanuša.

Opština Medveđa ima oko deset hiljada stanovnika, od kojih su dve trećine srpske nacionalnosti, preko 25 odsto su Albanci, a ostali deo čine Bošnjaci, Romi, Goranci. Zbog ekonomske narazvijenosti ta opština se u prethodnih nekoliko decenija suočava sa velikim iseljavanjima i negativnim prirodnim priraštajem stanovništva. Kako bi se stvorio povoljniji privredni ambijent, država je prethodnih godina ulagala u izgradnju puteva, mostova, vodovoda, kanalizacionih sistema, kao i rekonstrukciju električne mreže i uvođenje    fiksne i mobilne telefonije, rekao je Drašković.

Otvaranje rudnika „Lece“ predstavlja novi početak za Medveđu, jer omogućava
zapošljavanje oko 300 ljudi.

Prosečna zarada je oko 10 i po hiljada dinara, tako da nije teško zamisliti koliki značaj ima rudnik za građane, istakao je Drašković. Očekuje se da primanja radnika budu povećana za najmanje dva do tri puta, što će doprineti povećanju ukupnog životnog standarda građana. Takođe, doprineće razvoju i ostalih sektora poput poljoprivrede, trgovine, ugostiteljstva. Od prodaje rude određeni procenat prihoda biće prosleđen opštini, radi daljih ulaganja u razvoj.  Rudnik je oduvek bio
okosnica razvoja Medveđe, a prema procenama stručnjaka, rudno bogatstvo na području Leca, ispod planine Rusovače, može da se eksploatiše u narednih 120 godina. Zbog toga je opština u prethodnih deset godina, dok je rudnik bio zatvoren, iz svog budžeta izdvojila oko 17 miliona dinara za održavanje objekata i reparaciju opreme, i tako ga sačuvala, naglasio je Drašković. To se pokazalo kao dobra odluka, jer je je kompanija „Farmakom MB“ prepoznala svoj interes da uloži kapital u obnovu rudnika. Za te namene izdvojila je 7 miliona evra i angažovala
stručnjake iz Borskog rudnika da pomognu osposobljavanje tehnike.
Zahvaljujući tome rudnik olova, cinka, zlata i srebra „Lece“ nedavno je svečano otvoren i počeo sa radom.

Osim rudarstva, poljoprivrede, tekstilne industrije, na tom prostoru ima potencijala i za razvoj turizma. Naime, na oko desetak kilometara od Medveđe nalazi se Sijarinska banja, koja zbog prirodnih bogatstava predstavlja značajnu turističku destinaciju. Zahvaljujući velikom broju mineralnih izvora, od kojih je 18 pogodno za terapijsku upotrebu, u Banji se uspešno leče obolenja koštano-mišićnog sistema, tako da je ona i zdravstveni centar. Osim hotelskih kapaciteta u Sijarinskoj banji,
gostima je na raspolaganju i oko 1500 ležajeva u privatnom sektoru, što je značajan potencijal za razvoj turizma u tom kraju.


izvor:glassrbije

Rudnik LECE "čuva" zlato





Rudnik Lece kod Medveđe, prema nekim analizama, važi za najveći rudnik zlata u
Evropi, a bezmalo ceo vek važio je za rudnik olova i cinka. Uz te dve rude uvek je išlo i zlato i srebro. Rudnik je poslovao u sastavu rudarsko - metalurškog kombinata „Trepče“, koji je u, međuvremenu, napustilo oko 3.000 radnika u potrazi za poslom. Ostalo je svega petstotinak meštana da iz dotrajalih kuća i nekad velikog rudarskog
naselja putuju u Medveđu, Lebane ili Leskovac na sezonske poslove. Tek je osam rudara ostalo samovoljno da uz pomoć opštine Medveđa, na čijoj se teritoriji nalazi Lece, održava rudnik. Svakog drugog dana oni su silazili u jame i ispumpavali vodu za neredovnu platu od 8.000 dinara. Zahvaljujući njima, rudnik je mogao da bude privatizovan – sredinom 2008. godine za skoro deset miliona evra.
Novi vlasnik rudnika postala je kompanija „Farmakom MB“ iz Šapca.




Varošicu Lece, koja već godinama „tavori u mraku“, i pored toga što uličnu rasvetu dobilo još 1930. godine, izgleda čeka svetla budućnost. Najnovije analize rude su pokazale da u toni olovnog koncentrata ima 160 grama zlata. Vlasnik „Framakoma MB“ euforično je najavio sloj rude u kojem će ova koncentracija zlata biti i 260 grama. Da nije zbog zlata kupovina rudnika bila bi promašena investicija, jer postojeće količine olova i cinka u rudi ne bi mogle da isplate proizvodnju. Mesečno se sada kopa 8.000 – 9.000 tona rude, a plan je da 2011. godine ta količina
bude duplirana, da se iskopa 250.000 tona. Takođe su potpuno obnovljeni
vozni i mašinski park. Prvo se u kamenu, ručnim ili mašinskim bušilicama naprave rupe duboke preko metar. U njih se, zatim, ubaci eksploziv i aktivira do 200 kilograma u jednom trenutku. Na taj način se dobiju grumeni rude, koja se tovari u jamske kamione i izvozi na površinu. Odatle se većim kamionima ili vagonetima,
ruda vozi na flotaciju, mesto gde se melje i čisti od blata, a onda posebnim postupkom razdvaja olovna ruda od cinkove. Uz ovu prvu ide i zlato, a zajedno se, taj koncentrat olovne rude i plemeniti metal, pakuju u ogromne džakove u koje staje po tona praha i prodaju. Kupci su iz Poljske, Nemačke, Turske. Za tonu koncentrata potrebno je mnogo više rude od planiranih 250.000 tona rude u 2011. godini, dobiće se 10.000 tona olovnog koncentrata, znači 1.600 kilograma zlata. Cena je oko 30.000 evra za kilogram, što znači da će se za navedenu količinu zlata
dobiti suma od 48 miliona evra. Rudnik zapošljava oko 400 zaposlenih, a nešto manje od pola su jamski radnici. Za odrađeno puno radno vreme, 180 radnih sati, zavisno od posla koji obavljaju, rudari zarade od 35.000 do 50.000, a ako prebace plan proizvodnje do 20 odsto preko toga, a za rudare je stalno otvoren konkurs.

izvor:glassrbije