Đavolja Varoš

Đavolja varos,srpsko cudo-Putopis



Upoznaj svoju zemlju da bi je vise voleo, stari je slogan na koji cesto zaboravljamo. Nekako, uvek smo zeljni videti nesto tudje i novo, cesto se teseci cinjenicom da je nase “tu “ i da ga mozemo uvek videti, a to uvek, cesto bude nikada ili redje ponekad.

Na 90 km od Nisa, ugnezdila se Djavolja varos, zvanicni proslogodisnji kandidat za ulazak u drustvo novih 7 svetskih cuda prirode, u koje nazalost nije uspela da udje. Od Nisa do Prokuplja vozili smo polako, kako zbog policijskih radara, gustog saobracaja, tako i zbog nesto manje kvalitetne asfaltne podloge. Prolazimo pored niza privatnih kuca,njiva, ali i mnogobrojnih zasada kvalitetnih visanja po kojima je ovaj kraj poznat. Od Prokuplja, prema Kursumliji vozi se brze, sve je manje automobila, ali se cesce mogu videti vojni ili civilni kamioni. Ovim putem se ide za Podujevo i Pristinu, sto je verovatno uzrok neznatnog saobracaja.

Priroda je zivopisna, sa bujnim zelenilom, naizmenicno prosarana proplancima na kojima nekako usamljeno stoje kucice.Prolazimo skretanje za Prolom banju, nastavljamo prema zaseoku Raca, posle koga brzo uocavamo rusticni putokaz za skretanje levo prema Djavoljoj varosi.


Nailazimo na nekoliko skromnih kuca i obora za stoku,ostavljeni zardjali ruski kamion, a od ljudi ni traga ni glasa. Slede napustene blatom oblepljene kuce, koje su jos jedini svedoci nekadasnjeg nacina gradjenja i zivota u njima.


Put je krivudav, uzak, ali nije opasan za voznju. Postepeno, posle par kilometra voznje kroz ravnicu, put pocinje da se penje i provlaci kroz sumoviti deo. Posle 9 km od skretanja sa glavnog puta stizemo u Djavolju varos.
Docekuje nas siroki parking i nekoliko novih drvenih kucica u kojima se prodaju razni suveniri: magneti za frizider, razglednice, razni predmeti za domacinstvo od drveta, kao i kicaste reprodukcije zanimljivih stena Djavolje varosi.Tu je i velika tabla sa jasno ispisanim kljucnim tackama lokaliteta. Vec na ulazu se vidi da je neka vredna ruka uredila prilaz kao i sam lokalitet. Nema tragova zapustenosti u kojoj je lokalitet ne tako davno bio, sto je verovatno posledica nominacije za novo svetsko cudo prirode, za koju se valjalo adekvatno i pripremiti. Lepo dizajniranu ulaznicu sa cuvenim motivom,placamo 250 dinara, uz koju dobijamo i besplatni mali vodic.



izvor:putovanja.info

Prolazimo pored restorana napravljenog od drveta u kome se moze osveziti poznatom Prolom vodom, i okrepiti specijalitetima ispod saca.

Paznju nam privlaci mali potok, cudesne zuckasto- crvenkaste boje koja dolazi do izrazaja kada se zrake sunca probiju kroz guste krosnje drveca i objasjaju ga, dovodeci njegovu neobicnu lepotu do tacke kada pomislite, da li je nesto tako moguce. Mali drveni mostici preko nejakog potoka, kucica u kojoj je smestena galerija sa postavkom umetnickih fotografija davno osnovane medjunarodne kolonije, prva je slika sa kojom se suocavate na samom ulazu.

Put kroz sumu postaje siri, uspon je postepen, a potok se udaljava iz vidnog polja, ali cujemo njegov zubor . Nailazimo na nekoliko otvora u stenama sa obe strane puta, sada vec dosta obrusenih i niskih koji predstavaljaju ostatke nekadasnjih Saskih rudnika iz 13 veka. Ime su dobili po odlicnim rudarima Sasima germanskog porekla koji su na ovom podrucju kao najamnici vadili rude bakra, gvozdja i zlata. Provirujemo kroz jedan veci otvor,iz koga se sliva voda koja nalazi svoj put i sjedinjuje se sa pomenutim Zutim potokom. Dubina otvora ne moze se sagledati, jer su svodovi obruseni, podloga je usled slivanja vode blatnjava, pa brzo odustajemo od daljeg “ ispitivanja” unutrasnjosti.



izvor:putovanja.info

Nastavljamo putem kroz sumu, prolazeci pored drveca sa neobicnim stablima. Neka su neuroticno izvijena, a ima i spojenih stabala koje deli zajednicki okrugli otvor koji turisti koriste za slikanje. Prica se da postoji drvece koje raste naopako, sa granama prema tlu i ostalim cudnim oblicima kojih nema na drugim mestima.





izvor:putovanja.info

Ubrzo stizemo na malo, ogoljeno uzvisenje na kome se nalazi tkz Crveno vrelo. Ovde izvire voda, visoke kiselosti koja se sliva u Zuti potok. Ocito je da je izvor nekad bio aktivniji i bogatiji vodom jer su ostali tragovi kiselosti na ogoljenom uzvisenju. Neobicne nijanse crvene boje, prosute preko uzvisenja, izdaleka lice na veseli tepih. Slikamo uzvisenje i divan spektar boja, nastale talozenjem mnogobrojni minerala kojim je ova voda bogata. Na lokalitetu se nalazi jos jedan izvor u Djavoljoj jaruzi, ekstra kiselosti Ph vrednosti 1,5. Ova voda jos nije dovoljno ispitana, iako neki tvrde da je lekovita. Prema nekim informacijama, u celom svetu postoji samo sedam takvih izvora, tako da se dva izuzetna fenomena nalaze na jednom mestu.


Nastavljamo putem kroz sumu, prolazeci pored drveca sa neobicnim stablima. Neka su neuroticno izvijena, a ima i spojenih stabala koje deli zajednicki okrugli otvor koji turisti koriste za slikanje. Prica se da postoji drvece koje raste naopako, sa granama prema tlu i ostalim cudnim oblicima kojih nema na drugim mestima.


izvor:putovanja.info

Konacno, posle 850 m pesacenja kroz sumu, stizemo u podnozje zemljanih figura.Preskacemo preko kamenja koje se nalazi u jaruzi imena djavoljeg, potpuno adekvatno datog. Penjemo se dobro ucvrscenim drvenim stepenicama sa sigurnim rukohvatima.Ubrzo vidimo da je cela konstrukcija zapravo gvozdena, usecena u stene, radi estetike oblozena drvetom, i svakako boljeg uklapanja u prirodni ambijent. Jos nekoliko koraka, i dolazimo do klupice u samom podnozju prirodnog fenomena. Iznad nasih glava stoje zemljane figure, piramidalnog oblika u neobicnoj kombinaciji rastresitosti i cvrstine od kojih se sastoje. Kombinacija koja se obicno iskljucuje. Piramidalne tvorevine nastale erozijom tla, vulkanskog porekla, sa stranama koje samo izgledaju rastresito, sa krupnim, teskim “ kapicama “ na vrhu, zaista plene izgledom.

Penjemo se pedesetak stepenica bocno i dolazimo da drugog vidikovca, koji na vecoj visini omogucava jos bolji pogled i suocavanje “oci u oci “ sa kamenim lepoticama. Oko nas, u neposrednoj blizini, sitni beli, zuti kamen, mestimicno pretvoren u prasinu, poneki zbun, ali ima i dosta obrusenih velikih komada kamenja. Visoko gore, iznad nasih glava, ima i drveca koje crpi snagu iz dubine prirode, a jos vise, na samom vrhu gde pogled doseze vidimo crvene, kompaktne stene koje jos nisu erodirale.


Daleko od urbanizacije, u ovoj divljini javlja se neverovatan osecaj uticaja i moci prirode koja stvara ovakve formacije. Na nekoliko mesta postavljeni su reflektori, koji uvece, u skoro tridesetak boja i muziku, omogucavaju jos jednu vrstu dozivljaja.
Podignuti od tla, sa srednjeg vidikovca, vidimo da postoji i jos jedan ali na suprotnoj strani, na jos vecoj visini, tik uz figure. Silazimo do podnozja, kako bi opet poceli da se penjemo na suprotnu stranu. Oni koje propuste da se popnu na najvisi deo ostace uskraceni za dva divna dozivljaja. Prvi, fizicku blizinu sa kamenim figurama cije kapice kod mene izazivaju osecanje da ce pasti i otkotrljati se sa uskih vrhova na kojima leze. Istovremeno, njihova stamenost, cvrstina, tamna boja koja odudara od boje tela, odoleva vremenu, eroziji, izazivaju osecaj vecne sjedinjenosti sa telom ispod njih, sa kojim cine nerazdvojnu celinu.

Ove figure sastoje se od tri sloja : laporca, gline i pescara, nastale delovanjem kisnice na podlogu koja se sastoji od rastresitog ali i cvrstog materijala. Kisa, sneg, doveli su do spiranja peska i sljunka ispod kamenih blokova, pa su nastale figure piramidalniog oblika,

izvor:putovanja.info

Sa ovog mesta vidi se pozadina kamenih figura: nepregledna gusta suma koja se proteze dokle pogled oka seze, dok se u neposrednoj blizini, na jednoj strani stene vidi formiranje novih struktura. Skoro da sam osetila neku neznost u prizoru koji mi je priroda pruzila na dlanu: erozija koja je usitnila kamen do cestica peska, zaustavljena oko piramidalne formacije u jednom trenutku svog klizanja, koja pak, cini se, samo sto ne otkliza dalje u dubinu stene na kojoj se formira.Mlade figure, zive svoju mladost cekajuci uticaj prirode koja ce ih jednog dana pretvoriti u figure slicne onima zbog kojih smo dosli.


Lepota prirode, formirana vekovima, ne miruje jer su obrazuju nove figure, a neke skracuju i nestaju, pa ce ovo mesto jos dugo vremena biti atraktivno.



izvor:putovanja.info

Pocinjemo da se polako spustamo, ali drugom stazom kako bi u neposrednoj blizini videli crkvu Svete Petke. Skromna, drvena konstrukcija stoji na visokom kamenom podnozju. Ispred crkve mogu se zapaliti svece, a pored ulaza je i drveno postolje sa nekoliko grana oko kojih je vezano bezbroj belih traka. Saznajemo da postoji verovanje,da se belom trakom treba dodirnuti bolno mesto i pomisliti zelja, a zatim je vezati za stub. Sa vezanom tracicom, sve muke i problemi ostaju u Djavojoj varosi. Nedelju dana trake ostaju vezane na stubu, a zatim se zakopavaju, a sa njom i muka koja tisti.

Djavolja varos je misticno mesto o kojem se ispredaju mnoge legende: da figure predstavljaju okamenjene svatove koji su po nagovoru djavola hteli da vencaju brata i sestru, pa ih je bog okamenio. Druga legenda kaze da figure predstavljaju djavole koje su ljudi nosili na ledjima. Da bi se otarasili zla koje su dugo nosili, morali su da zanoce bar jednu noc na ovom mestu. Po nekima, ovim krajem je vladao aga pod kojim je narod trpeo misleci da on ima veze sa djavolom. Nepokoran narod razljutio je agu, koji je porusio nekadasnji grad i prevorio stanovnike u kamene figure.Ispredaju se i price da tu niko ne sme da zanoci jer se iza ponoci, cuju krici i zvuci koji dopiru iz dubine zemlje. Legendi je mnogo jer samo mesto svojim nestvarnim izgledom pruza osnove za neverovatne price.

Na kraju malo i zvanicnih podataka: ukupno 202 zemljane figure koje se razlikuju po obliku i velicini, visine od 2 m - 15 m, sirine od 0,5m do 3m.

Djavolja varos borila se u kategoriji pecina, formacija stena i dolina, i za nju je prema procenama glasalo vise ljudi nego sto Srbija ima stanovnika.

Ko voli da planinari, do Djavolje varosi moze stici i pesice od Prolom banje 7 km kroz sumu, sto se ne preporucuje amaterima, jer ima teskih deonica, pa je bolja varijanta prici kolima sa druge strane Radan planine.

izvor:putovanja.info

Spomenik prirode „Đavolja Varoš“ nalazi se na jugu Srbije, 27 km jugoistočno od Kuršumlije, a 89 km jugozapadno od Niša. Od Beograda je udaljen 288 km.

Ovaj prirodni spomenik čine dva, u svetu retka, prirodna fenomena: zemljane figure, kao specifični oblici reljefa koji u prostoru deluju vrlo atraktivno, i dva izvora jako kisele vode sa visokom mineralizacijom.

Ova dva u svetu retka prirodna fenomena posmatrana zajedno „Đavolju Varoš“ čine pravim svetskim čudom prirode. Atraktivnost dva neviđena čuda prirode dopunjuju okolni prirodni ambijent koji oko zemljanih figura deluje surovo, skoro mistično, a u širem okruženju živopisno i pitomo, kao i ostaci naselja, stare crkve, groblja i nekoliko zanimljivih rudarskih jama.

Lokalitet „Đavolja Varoš“ je stavljen pod zaštitu države još 1959. godine, a 1995. godine je Uredbom Vlade Republike Srbije proglašen za prirodno dobro od izuzetnog značaja i stavljen u prvu kategoriju zaštite - SPOMENIK PRIRODE. Ukupno je zaštićeno 67 ha površine. Trenutno se kod vlade RS nalazi zahtev za zaštitu 1014 ha.


Lokalitet čudnog naziva "Đavolja Varoš" pripada selu, takođe čudnog imena Đake, ( potiče od albanske reči „gjak“-krv), između 660 i 700 m n. v. koje se nalazi na području opštine Kuršumlija. Zemljane figure ili kako ih lokalno stanovništvo naziva "kule" su smeštene u dve jaruge podeljene uskom vododelnicom čiji se izvorišni delovi spajaju u jedinstvenu erozivnu čelenku, strahovito razorenu erozivnim procesima. Jaruge takođe imaju čudne nazive: jedna je "Đavolja Jaruga" a druga "Paklena Jaruga".

Ukupno ima 202 zemljane figure, različitih oblika i dimenzija, visine od 2 do 15 m, širine od 0,5 do 3 m, sa kamenim kapama na vrhu. One nastaju kao rezultat specifičnog erozivnog procesa koji traje vekovima. Figure se obrazuju, rastu, menjaju, skraćuju, postepeno (vrlo sporo) nestaju i ponovo stvaraju. Pod udarom kišnih kapi dolazi do rastvaranja i odnošenja rastresite podloge zemljišta. Međutim, materijal koji se nalazi ispod kamenih blokova biva zaštićen od „bombardovanja“ kišnih kapi i spiranja pa ostaje u terenu u vidu začetnih zemljanih stubova - figura.

Povećanje visine stubova potpomaže ubrzana linijska, usmerena erozija vode koja otiče oko njihovog podnožja vršeći spiranje materjala. Kako je nagib terena na kome se stvaraju figure vrlo strm vertikalna erozija preovlađuje nad bočnom, što ubrzava odnošenje materjala i stvaranje stubova.

Ovako nastale zemljane stubove ostali klimatski faktori (vetar, sunčevi zraci, promena temperature i dr.) oblikuju u zemljane figure čudnog oblika i izgleda, koje kada se duže posmatraju deluju nestvarno, kako u pogledu oblika i veličine tako i neverovatne statičke postojanosti. Deluje nestvarno, da jedna zemljana figura u osnovi široka tri metra a visoka deset i više metara u vrhu se završava debljinom od 20 – 30 cm i takva opstaje decenijama i vekovima pod teretom kamenog bloka teškog i do sto i više kilograma...

Ovaj geomorfološki fenomen je jedinstven u našoj zemlji i vrlo redak u svetu. U Evropi ima sličnih pojava u Alpima (sa obe strane prevoja Brener u Austriji i Italiji, kod Bolcana, zatim u Valerijenu, u pokrajini Gornja Savoja, u Francuskoj i dr.). U Americi je poznata „Bašta bogova“. Međutim, u „Đavoljoj varoši“ su „kule“ brojnije, većih dimenzija i znatno postojanije.


Druga prirodna retkost u „Đavoljoj Varoši“ su dva izvora vode čudnih svojstava . „Đavolja voda“ koja se nalazi u neposrednoj blizini zemljanih piramida u „Đavoljoj jaruzi“je hladan i ekstremno kiseli (ph 1.5) izvor sa visokom mineralizacijom (15 g/l vode).

Sadržaj nekih elemenata (aluminijum, gvožđe, kalijum, bakar, nikl, sumpor) je ekstremno visok u odnosu na obične vode za piće, odnosno povećan je za 10 do 1.000 puta. „Crveno vrelo“ je drugi izvor koji se nalazi nizvodno, oko 400 m od prvog na aluvijalnoj terasi, odnsono na ravnom terenu. On je manje kiseo (pH 3,5) i sa nižom opštom minerizacijom (4.372 mg/l vode). Njegova voda se zbog ravnog terena razliva u veoma tankom sloju i otiče u korito obližnjeg Žutog potoka. Zbog oksidacije gvožđa koga voda sadrži u velikim količinama stvara se crvena terasa lepezastog oblika koja u prostoru deluje veoma atraktivno.

Čudno izvajane a još čudnije poređane zemljane figure, divljina erozivne čelenke, voda čudnoga ukusa i mirisa, mistika i tajanstvenost koju stvaraju zvučni efekti dok duva vetar utacali su na maštu lokalnog stanovništva da lokalitetu da naziv „Đavolja Varoš“. a sve ove čudne prirodne pojave objašnjava legendama koje je vekovima izmišljao.


Nekada davno ovde su živeli skromni, mirni svojoj veri privrženi stanovnici. To je smetalo đavolu pa im je on spremio „đavolju vodu“ da zaborave na rodbinske odnose. Pošto su pili tu vodu, omamljeni meštani reše da venčaju brata i sestru.

Đavolji plan je pokušala da spreči vila, koja prema legendi i dan-danas drži pod svojom zaštitom ovaj kraj. Vila nije uspela da urazumi svatove, i oni krenuše sa mladencima ka crkvi na venčanje. Ona se onda poče moliti Bogu da na neki način spreči rodoskrnavljenje. Bog usliši njenu molbu, spoji nebo sa zemljom, dunu jak, hladan vetar i okameni svatove sa mladencima.

Izvor:djavoljavaros.com

Spomenik prirode ’’Đavolja varoš’’ nalazi se ispod planine Radan, 27 km jugoistočno od Kuršumlije.


Na visini od 600 metara je ovaj neobičan i redak prizor oko 200 reljefnih figura, nastalih viševekonim erozivnim procesima i koje suprotstavljene sa leve i desne strane litice formiraju dve ’’mahale’’- Đavolju jarugu i Paklenu jarugu. Bitno za ovo mesto je i Crveno vrelo, izvor mineralne vode, koja nije za piće, ali meštani tvrde da je lekovita i da njome treba ispirati bolesna mesta.

Ono što oduvek prati ovo mesto jesu mnogobrojne legende, od kojih je najpoznatija ona prema kojoj su te figure skamenjeni svatovi, koji su krenuli da venčaju brata i sestru, i koje je Bog skamenio, kako bi sprečio greh. Kako zbog svog izuzetno neobičnog izleda, tako i zbog legendi, koje daju dodatnu dozu mističnosti ovom mestu, Đavolja varoš svakodnevno privlači turiste širom sveta, a nominovana je i za svetsko čudo prirode.