[You must be registered and logged in to see this image.]LJUBIŠA MINIĆBiografija Ovo nikako ne možemo nazvati autobiografijom, jer glavni lik, na svoju veliku žalost, ne poseduje automobil, tako da je to samo jedna mala biografija.
Rođen je kao veoma mlad, prilično davno, 23 januara 1951 godine, u nadaleko čuvenom gradiću Trebinju, na samoj obali reke Trebišnjice, nekad naše najveće ponornice. "Oj, Trebinje, Trebinje, kad me vidis ....", pevali su vojnici, odlazeći sa odsluženja vojnog roka.
Znak Vodolije i podznak Jarca odredili su mu život. Nemajući pametnija posla, krenuo je u školu sa šest godina, očekujući da će tu pronaći sebe i još ponešto. Ali, njegovo razočarenje je bilo potpuno. Zato je, čitavih mesec dana, sa indignacijom odbijao da se tamo pojavljuje. A kada su ga konačno namolili da ode, iz protesta nije radio domaće zadatke.Ovo će kasnije imati značajnog uticaja na njegov život.
Sticajem srećnih ili nesrećnih okolnosti, ubrzo je promenio grad, završio uspešno osmogodišnju školu, gimnaziju, Ekonomski fakultet i Magistraske poslediplomske studije u gradu na Miljacki - Sarajevu. Bili su to lepi dani, bratstvo i jedinstvo, deset s lukom napareno ... Vreme sazrevanja , još nezavršeno, prva razočarenja (ne računajući ono sa školom), prve ljubavi, prva prijateljstva...
Individualizam, želju za stvaranjem, ali i tvrdoglavost svojstvenu onima koji znaju šta hoće a ne znaju kako da do toga dođu, pokazivao je istrajno tokom celog dosadašnjeg života. Radio je vredno, često previše, davao celog sebe. Međutim, očekivano priznanje nikada nije stiglo. Ali, zato jeste infarkt, dijabetes, operacija srca...
Kada više nije bio ni za šta drugo, počeo je da uči slikanje. Osnovni pojmovi, tehnike, tajne zanata, istorija umetnosti i svašta nešto drugo, polako su počeli da se slažu kao kockice u mozaiku. Uključio se dobrovoljno u organizovanu penzionersku aktivnost, i to na Univerzitetu za treće doba, gde je i danas, nažalost, samo student-polaznik.
Od stidljivih početaka u okviru Ustanove kulture "Braća Stamenković" 2006. godine, preko privatne škole slikanja akademskog slikara Bisenije Tereščenko, do NU "Božidar Adžija" i OU Akademija edukativa kod profesora Mr. Vladimira Vlajića, gde je i sada, usavršavao je svoje slikarsko umeće. Uvek svoj i nesputanog duha, ne pokoravajući se pravilima i autoritetima. Tražeći nešto, često ni sam ne znajući šta..
Kao talentovanom đaku, ubrzo po upisu u školu, ponuđeno mu je da svoj rad predstavi na kolektivnoj izložbi u okviru UK "Braća Stamenković". Od tada je izlagao na 8 grupnih, tematskih izložbi u galerijama UK "Braća Stamenković", NU "Božidar Adžija", NU "Đuro Salaj" i NU Čukarica.
Onda je došlo doba da se "ono nešto" proba, pa je porodicu i prijatelje, a naročito neprijatelje, obradovao Prvom samostalnom izložbom pod intrigantnim naslovom - "Nešto između". To se dogodilo 23 januara 2009 godine, sasvim slučajno na njegov rođendan, u Galeriji UK "Braća Stamenković". Uspeh je bio prilično očekivan.
Živi, leči se slikajući, šeta svog ljubimca, patuljastog pinča Đoleta, i pomalo uživa na Novom Beogradu.
izvor:ljubisaminic 
Pet 23 Sep - 19:13
