Kazanovinom ulicom na festival erotike
Piše: Indira Hadžagić Duraković / Danas
Vrsar svakako spada među najljepše istarske gradiće. Smešten "tamo negde" oko sredine
zapadne obale, do njega je najbolje starim rovinjskim putem za Poreč. Mirni drevni gradić
odavno je provokativan za one koji traže mesta koja mame uzdahe.Kad se zadivljeni gradićem na brdašcu popnete i stanete na čuveni vidikovac iznad lokalne
crkve i sata, shvatićete odmah zašto. Tu blistavu lepotu prepoznali su i veliki umetnici
Dušan Džamonja i Edo Murtić, pa iz Vrsara više nisu ni odlazili.
Na putu iz Venecije za Ankonu, Vrsar je u dvanaestom veku pohodio i sam papa Aleksandar Treći
i zadržao se, vele, tri dana. No, najintrigantniju posetu učinio je Vrsaru u osamnaestom veku,
i to u dva navrata, italijanski avanturista i literat, opevani venecijanski ljubavnik Đakomo Kazanova,
o čemu je pisao i u svojim glasovitim Memoarima. Dva veka kasnije taj gradić je bio među prvim
koji je ugostio nudiste i ubrzo je postao naturističkim središtem Evrope.
Ima nešto u tom letu koji sa sobom nosi zamamne mirise i nove ukuse, uzbudljive avanture i
romantične ljubavi. Osetio je to i Kazanova, koji je boraveći u Vrsaru uživao u prekrasnim ženama,
obilju hrane i vina tokom vrućih noći. U spomen na Kazanovino “delovanje”, u Vrsaru se danas
u junu održava Kazanovafest, festival ljubavi i erotike. Festival predstavlja vrhunac uživanja u
iskonskom ambijentu, prirodnim lepotama Vrsara, stopljenim s erotičnim pogledom
na Kazanovino doba.
Kazanovafest obiluje umetničkim odrazom ondašnjeg promišljanja o ljubavi, kroz istančane filmske
projekcije, izložbe i koncerte, a sve začinjeno dozom erotike, baš kao nekada.
Kostimirani vodiči, pučka glazba, autohtono vino i delicije, suveniri na trgu i okolnim uličicama
i eto Vrsara iz doba kad ga je posećivao Kazanova. Prvi je put, kako sam navodi, posetio Vrsar
na tri dana u avgustu 1743. godine, još kao siromašan i neugledan sveštenik, dok je drugi
put u Vrsar dospeo kao kicoški odeven vojnik tokom putovanja mletačkim brodom. Kazanova Vrsar
opisuje kao zapušteno naselje. Ta, vrsarska grofovija nije se mogla uklopiti u nove raspusne
trendove napuderisanog i raskalašnog 18. veka, a posebno ne u dinamičan i vragolast Kazanovin duh.
U svojim “Memoarima” Kazanova podrobno opisuje svoj drugi boravak u Vrsaru, kada se susreo
sa manje-više besposlenim lokalnim hirurgom, koji ga je pozvao na doručak, pohvalivši se izvrsnim
refoškom. Od proizvodnje vina u Vrsaru se tada najbolje prihodovalo, pa je Kazanovin prvi utisak
bio da ga hirurg želi navesti na kupovinu veće količine ove izvanredne vinske sorte! Nije kupio
vino. Istančanim čulima uočio je služavku lekarovog suseda, don Đirolama i…
b92.net