Vladimir Vlada Veličković

Veličković ponovo izlaže u Beogradu


Jedan od srpskih najpriznatijih slikara u svetu, posle deset godina, ponovo izlaže u Beogradu.
Dela Vladimira Veličkovića do sredine leta biće izložena u čak dva galerijska prostora.

[You must be registered and logged in to see this image.]


“Beogradska publika je najgora. Zašto? Pa uvek treba polagati ponovo ispit pred njom,
ali to je neka vrsta opklade koja mene drži uspravnim. Volim taj susret, taj sukob i tu
borbu”, kazao je Veličković u razgovoru za B92.

U Galeriji srpske akademije nauka i umetnosti izložene su skulpture i 38 slika velikih
formata, a izložbu je otvorio akademik Ljubomir Simović. Zainteresovani do jula mogu
da pogledaju i njegove crteže i kolaže koji su izloženi u Muzeju Cepter.



[You must be registered and logged in to see this image.]

Veličković je u Galeriji SANU izložio 38 ulja na platnu i tri skulpture. Motiv su kao i ranije
gavrani, agresivne crne ptice.

Dok su u njegovim prethodnim radovila bile prizemljeni, sada su u letu, a čovek je, kao
uostalom i u današnjem vremenu, samo plen.

“Umetnost, bilo koja, i književnost i muzika i film i pozorište, treba da govori o onome što se
dešava u svetu u kome živi i da budu neka vrsta ne svedoka ali nekoga ko će biti tu, prisutan
za buduće generacije”, navodi Veličković.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Vladimir Veličković rođen je 11. avgusta 1935. u Beogradu, a diplomirao je na Arhitektonskom
fakultetu dvadeset pet godina kasnije. Prvu samostalnu izložbu imao je 1963. godine. Živi i radi
u Parizu od 1966. a predavao je na čuvenoj “Ecole Nationale Superieur de Beaux-Art”. Član je
srpske, makedonske i francuske akademije nauka i umetnosti.

Odlikovan je najvišim francuskim odlikovanjem u oblasti kulture i umetnosti Commandeur de
l’ordre des Arts et des Lettres i ordena Legion d’Honneur (legija časti).





b92.net
24.05.2013.

Rad Vladimira Veličkovića sa Berlinskog zida
prodat na aukciji u Parizu



Jedan anonimni kupac sinoć je kupio 48 delova Berlinskog zida sa radovima poznatih
međunarodnih umetnika među kojima i srpskog Vladimira Veličkovića za 730.000 evra
na aukciji u Parizu.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Aukcijska kuća “Pjer Berž” saopštila je da fragmenti teški desetine kilograma predstavjaju
kritike podeljene Nemačke ili slave rušenje zida 1989. godine, piše AFP.

Jedno delo francuskog konceptualnog umetnika Danijela Burena procenjeno je na 60.000
do 90.000 evra dok je rad ruskog umetnika Erila Bulatova procenjen na 120.000 evra. Među
drugim umetnicima u kolekciji su Lucijano Kasteli iz Švajcarske, Žerar Fromanže, Arman,
Eduardo Čilida i srpski umetnik Vladimir Veličković.

Betonski zid delio je sovjetski deo Berlina od savezničkog i izgrađen je 1961.
Dve Nemačke ujedinile su se 1990. godine.

blic.rs
7.06.2013.

[You must be registered and logged in to see this image.]

ELEMENTS ET DOCUMENTS UTILIS, 1979.

grafika, 73,5x107 cm

................

U Francusku akademiju lepih umetnosti (l’Academie des Beaux Arts de l’Institut de France) primljen je 2005. godine. Godine 2009. osnovao je Fond Vladimir Veličković – za crtež, za podršku mladim srpskim umetnicima. Od 2014. bio je član Upravnog odbora Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, a u zbirkama Muzeja nalaze se slike, grafike i crteži nastali u periodu od 1958. do 2013. godine. Veličković je bio član i Makedonske akademije nauka i umetnosti, odlikovan je najvišim francuskim priznanjima – Ordenom za umetnost i književnost u rangu viteza i Ordenom viteza Legije časti.
Još koliko u maju, na Venecijanskom bijenalu, posetivši paviljon Srbije, izjavio je za Danas da „Srbija dobro izgleda i da se nismo obrukali“, a prethodne godine bio je jedan od umetnika na 57. Oktobarskom salonu, koji je u svom katalogu preneo reči francuskog pisca Mišela Onfrea o Veličkovićevoj umetnosti.


„Veličkovićeva gramatika nam je poznata: gavranovi, žičane ograde usred geografskog ništavila, vešala, ponekad skele potrebne za vešanje čoveka: ružičasta žarišta, razbuktali plamenovi i guste mase dima, nepregledni, pusti predeli, pesak, prostranstva izgorene, uništene zemlje, leš bez glave; drugde, na nekom drugom platnu, glava bez tela, pacovi koji beže, bezglavi psi, čovekov leš koji pada u prazninu… Kada izađemo iz platna, njegovi mirisi nas i dalje progone…

Pokušavamo da umaknemo nasilju smrada, zaraze, memle, ali njihovo prisustvo nas ne napušta: čujemo zvuk kljucanja ptice koja rije zemlju u potrazi za crvom, verovatno zasićenim ljudskim mesom; udaljeno pucketanje vatre; škripu vešala; tihi krik obezglavljenog; zveckanje kandži pacova koji beže od ljudi, s tragom njihove krvi na brkovima; dah što ispušta meso padajući prazninom u susret svojoj metafizičkoj sudbini; ili obešenog kog blago njiše vetar s Balkana, Arapske pustinje ili drugih prostora na kojima večiti povratak nagona smrti danas donosi posledice koje čine istoriju…


Onome ko ovako oseti, ovako čuje slikarstvo Vladimira Veličkovića, prizor će govoriti nešto drugo, drugačije. Od tada će on na drugi način gledati njegove metafizičke slike. Tišina slikarstva – njegovog slikarstva – ne sme nas sprečiti da od celog tela tražimo da učestvuje u svečanosti koju nam nudi umetnik. Iako se ta svečanost odvija na rubu provalije. LJudi kopaju svoje grobnice, slikar ih samo osvetljava.“

„Svojim delom i delatnošću dao je veliki doprinos aktivnostima SANU, posebno u okviru Odeljenja likovne i muzičke umetnosti. Ostavio je trajni beleg u oblasti kulture i umetnosti Srbije i njene afirmaciji u svetskim razmerama“, kaže se u saopštenju SANU.
„Srpska kultura i čitavo društvo uzdrhtalog srca dočekali su tužnu vest o smrti slikara Vladimira Veličkovića, srpskog i francuskog akademika i stvaraoca prometejske snage“, navodi se u telegramu saučešća ministra kulture i informisanja Vladana Vukosavljevića. „Bio je jedna od najamblematičnijih figura srpske kulture, inspiracija generacijama umetnika u Srbiji i u inostranstvu. Vredan, delatan, talentovan, plodan u svom autentičnom stvaralaštvu i uzorit u životnom stavu, Veličković je bio zlatni presek onog najkvalitetnijeg što je srpska kultura porađala.“


danas.rs