Pedofilija/homoseksualnost - u crkvama ?

Masovni pedofilski skandali su duboko uzdrmali instituciju Katoličke crkve .
Ne radi se o pojedinačinim ispadima , već o hiljadama seksualno zlostavljane dece u više zemalja širom sveta . Vatikan za sada , po običaju , zvanično ćuti , plaća odštete i pokušava da zataška .
Današnja vest je da je u Dablinu , u Irskoj, grupa demonstranata pokušala da prekine uskršnju misu , želeli su simbolično staviti dečije cipelice na oltar , da bi izazvali pažnju sveta na ova nedela .

I u SPC su poznati slučajevi koji su dospeli do sudova , pa onda na krajnje licemeran način uz učešće države , crkve i sudstva pušteni da zastare .

Šta mi mislimo o ovome ?






VISOKI vatikanski dužnosnici, uključujući i aktualnoga papu Benedikta XVI., odbili su kazniti svećenika koji je seksualno zlostavljao više od 200 gluhih dječaka iako su američki biskupi nekoliko puta tražili kaznu i upozoravali na propust.

Američki su biskupi vodećim ljudima katoličke crkve učestalo slali upozorenja da bi oglušivanje na zlostavljanje moglo nanijeti sramotu Crkvi, stoji u novootkrivenim dokumentima koji će poslužiti kao dio tužbe protiv Crkve u slučajevima zlostavljanja.

Prema pisanju New York Timesa, interna korespondencija između biskupa savezne države Wisconsin i kardinala Josepha Ratzingera otkriva da su svećenici ustrajali na tome da zlostavljač mora biti kažnjen, dok je budući papa smatrao najvažnijim zaštititi Crkvu od izbijanja skandala u javnosti. Dokument o oglušivanju na zlostavljanje ugledao je svjetlo dana upravo u trenutku kad se Papa bori i s mnogim optužbama da on i njemu direktno podređeni više puta nisu željeli prijaviti civilnim vlastima i policiji slučajeve zlostavljanja u Njemačkoj, gdje je Papa služio kao nadbiskup.

Papa poštedio svećenika zbog samilosti?

U najnovijem slučaju u Wisconsinu osumnjičeni svećenik je Lawrence C. Murphy, koji je bio zaposlen u školi za gluhu djecu od 1950. do 1974. godine.Slučaj svećenika iz Wisconsina je samo jedan od tisuća slučajeva koji su o zlostavljanju maloljetnika od crkvenih dužnosnika prijavljivani vatikanskom uredu imena Kongregacija za doktrinu vjere, koji je od 1981. do 2005. godine vodio upravo kardinal Ratzinger. I dalje je jedna od domena toga ureda odlučivanje o kažnjavanju zlostavljača te o predaji slučajeva na kanonsko suđenje.

Kardinal Ratzinger je 1996. godine odbio odgovoriti na dva pisma o slučaju zlostavljanja u Wisconsinu koja je poslao Rembert G. Weakland, nadbiskup u Milwaukeeju. Nakon osam mjeseci drugi čovjek Kongregacije, kardinal Tarcisio Bertone, naredio je biskupima u Wisconsinu da započnu tajno kanonsko suđenje koje je završilo izbacivanjem oca Murphyja.Navodno, Ratzinger je želio Murphyja poštedjeti suđenja jer je bio slaboga zdravlja i u poodmakloj dobi. U pismu koje je Murphy poslao kardinalu Ratzingeru stoji da je njegova jedina želja "ostatak života proživjeti u dignitetu svećeničkoga zvanja" te Murphy moli Ratzingera za pomoć da mu to omogući. Papin odgovor nije poznat.

Crkva procesuira samo 20 posto slučajeva zlostavljanja

New York Times u posjedu je dokumenta koji je Crkva pokušala zadržati u tajnosti od Jeffa Andersona i Mikea Finnegana, odvjetnika petero žrtava zlostavljanja koje su podigle tužbu protiv biskupije u Milwaukeeju. Među dokumentima su tajna pisma između biskupa i Vatikana, izjave žrtava pod prisegom, rukom pisane bilješke stručnjaka za seksualne poremećaje koji su intervjuirali oca Murphyja te bilješke sa završnog sastanka o slučaju u Vatikanu. Otac Murphy nikada nije podlegao nikakvom obliku sankcije prema crkvenim zakonima, ali nikada nije sankcioniran ni od strane svjetovne vlasti. Naime, policija i istražitelji oglušili su se na sve navode žrtava, stoji u intervjuima sa žrtvama.

Trojica nadbiskupa koja su vladala u Wisconsinu dobila su dojave o seksualnim zlostavljanjima gluhe djece, ali niti jedna kaznena prijava protiv svećenika nikada nije podignuta. Jedino što je Murphy doživio kao "kaznu" je premještaj u drugu biskupiju.

Ipak, slučaj oca Murphyja nije jedini u crkvenim redovima. Samo 20 posto od ukupnoga broja od 3.000 osumnjičenih svećenika čiji su slučajevi prijavljeni Uredu za doktrinu između 2001. i 2020. godine doživjelo je crkveno suđenje, a samo malen broj je izbačen iz Crkve.

Pedofilija će Vatikan skupo koštati: Više od milijun Austrijanaca razmišlja o istupanju iz Crkve!

Irski katolički biskup uputio javnu ispriku zbog zataškavanja slučajeva zlostavljanja dječaka

> Independent: Među svećenicima optuženima za zlostavljanje dječaka i brat pape Benedikta XVI.>

Pedofilija ozbiljno trese Crkvu> Austrijski svećenik traži oprost: Na nedopušten način sam izražavao ljubav prema dječacima> Bozanić: Ako znate za svećenike pedofile, prijavite ih policiji> Hrvatski biskupi: Ako među našim svećenicima ima pedofila, to su poremećene osobe



index.hr

Razloge za to što svećenici zlostavljaju maloljetnike treba tražiti i u njihovu obrazovanju, ostacima seksualne revolucije koju je provela generacija 1968., ali i u celibatu, prema kojem treba promijeniti stav.
Povećaj Schönborn: Celibat je odgovoran za pedofiliju u Crkvi I zbog celibata je među svećenicima onih koji seksualno zlostavljaju djecu, drži bečki nadbiskup kardinal Christoph Schönborn. Razloge za to što svećenici zlostavljaju maloljetnike treba tražiti i u njihovu obrazovanju, ostacima seksualne revolucije koju je provela generacija 1968., ali i u celibatu, prema kojem treba promijeniti stav, kazao je Christoph Schönborn, koji je na položaju bečkog nadbiskupa zamijenio prethodnika, Hansa Hermanna Groera, smijenjenog upravo zbog pedofilskih afera.

Schönborn predlaže "izmijenjeno gledanje na celibat", pitanje o kojem Vatikan ne želi raspraviti. Postoje pretpostavke kako bi se o pitanju celibata moglo raspravljati u Rimu (11. i 12. ožujka) na savjetovanju Kongregacije za kler koje se održava na Lateranskom sveučilištu. Pročelnik Kongregacije za kler, brazilski kardinal Claudio Hummes izazvao je čuđenje kada ja na početku svoga mandata na tom položaju (2006. ga je Benedikt XVI. postavio za pročelnika Kongregacije za kler) izjavio kako "celibat nije jedna dogma". Hummes tu izjavu kasnije nije nikada potvrdio.

Na savjetovanje u Rim došao je i Gerhard Mueller, biskup Regensburga, grada u kojem su prijavljena svećenička seksualna zlostavljanja djece zbora, koji je svojedobno vodio papin brat Georg Ratzinger (86), koji je kazao kako je koji put pljusnuo učenike.

Njemački biskupi na čelu s predsjednikom Biskupske konferencije Robertom Zollitschom u Rimu su i u petak bi se trebali sastati s papom Benediktom XVI. Razgovarat će se, dakako, o slučajevima pedofilije svećenika u njemačkoj Crkvi. Skandalom je obuhvaćeno čak 19 od 27 njemačkih biskupija.

Sadašnji srpski patrijarh vodio je 2003. godine tajnu komisiju Sinoda za ispitivanje slučaja pedofilije, ali su nalazi do sada uskraćeni javnosti.Piše: Ivan Angelovski iz Beograda, Dablina, Vranja, Novog Sada, Niša, Bijeljine, Iriga i Sremskih KarlovacaKada je telefon zazvonio, otac Goran Arsić, sveštenik iz Vranja, odahnuo je. Na vezi je bio vladika niški Irinej.Vladika, koji je u januaru ove godine postao patrijarh Srpske pravoslavne crkve, SPC, tražio je od sveštenika Arsića da dođe i svedoči pred komisijom koju je crkva ustanovila da bi ispitala okolnosti vezane za optužbe protiv episkopa Pahomija, iz Vranja.Otac Arsić je već bio dobro upoznat sa skandalom jer su tri dečaka, tinejdžera, došla kod njega, nekih drugih sveštenika i dve kaluđerice, žaleći se da ih je Pahomije seksualno zlostavljao. Srpski mediji su te 2003. godine objavili izjave maloletnika i skandal je uzburkao javnost. Tokom policijske istrage, još nekoliko maloletnih

dečaka iznelo je slične optužbe protiv episkopa.Danas, godinama posle tog razgovora, otac Arsić se seća kako mu je vladika Irinej rekao da je formirana tročlana komisija da ispita skandal i da će je upravo on predvoditi.„Hvala, vladiko. Ovaj poziv čekam već mesecima“, seća se otac Arsić kako je pun nade odgovorio sadašnjem patrijarhu.Ali, ako je i pomislio da je crkva ozbiljna u nameri da preispita navode o zlostavljanju dece, čekalo ga je veliko razočaranje.Kada je, s dvojicom đakona i jednim od dečaka koji je optužio Pahomija, došao na sastanak s vladikom Irinejem u Niš, Arsić je ubrzo shvatio da su tamo pozvani kako bi im se održala lekcija, a ne da kažu svoju stranu priče.Vladika Irinej je bio ljut jer je otac Arsić, kao i trojica tinejdžera, sa optužbama izašao u javnost.„Umesto da mi pričamo njemu, on je pričao nama“, seća se otac Arsić ovog sastanka. „Tada mi je bilo jasno da svi u crkvi znaju [za seksualno zlostavljanje dece], ali ćute. Bili smo naivne ovce što smo verovali u čistotu naših crkvenih vođa.“Postojanje crkvene komisije, eventualni nalazi, kao i identitet trojice crkvenih velikodostojnika koji su bili u komisiji, do sada nije bio poznat javnosti. Prema Arsićevim rečima, pored sadašnjeg patrijarha, druga dva člana komisije bili su episkop Grigorije iz Trebinja, u Bosni i Hercegovini, i Milutin Timotijević, rektor Prizrenske bogoslovije na Kosovu.Otac Arsić kaže da je crkvena komisija formirana početkom 2003. kako bi ispitala optužbe protiv episkopa Pahomija, koji je bio tada, a i danas je, vladika eparhije vranjske.U avgustu ove godine je poslat pismeni zahtev informativnoj službi SPC da omogući intervju sa patrijarhom Irinejem, sa namerom da

se rasvetle okolnosti rada komisije i da se javnosti predoče njeni nalazi. Zahtev iste sadržine poslat je i episkopu Grigoriju. Do momenta objavljivanja ovog teksta, i pored nekoliko telefonskih podsećanja, crkveni zvaničnici nisu odgovorili.Uporno ćutanje crkve o seksualnom zlostavljanju maloletnika, kao i način na koji su suđenja protiv sveštenika SPC vođena, ostavio je snažan utisak na umešanu decu, pravne stručnjake i eksperte za zaštitu dece. Oni veruju da su se moćne političke elite i pravosudni organi udružili sa sveštenstvom u potpunom prikrivanju skandala.e podignuta je protiv episkopa Pahomija 2003. godine i on je pozvan da se pojavi u Vranju na suđenju zatvorenom za javnost. Optužnica je podignuta u ime četvorice tinejdžera, od kojih je najmlađi imao 13 godina.Četiri godine kasnije, nakon dugotrajnog procesa, prebacivanja predmeta iz vranjskog u niški Opštinski sud, episkop Pahomije

proglašen je nevinim. Presudu je potvrdio drugostepeni sud – Okružni sud u Nišu.Iako je Vrhovni sud Srbije u oktobru 2007. presudio da je odlukama prethodnih sudskih instanci povređen zakon, episkopu Pahomiju nije moglo ponovo da se sudi – odluka Vrhovnog suda, po zahtevu za zaštitu zakonitosti , ne proizvodi pravno dejstvo ukoliko je na štetu optuženog.Vladika eparhije vranjske, Pahomije, od početka insistira na svojoj nevinosti, tvrdeći da je žrtva antipatriotskih i anticrkvenih zavera.Prošle godine je organizovao festival za decu s posebnim potrebama. Na brojne zahteve za intervju, upućene prethodnog meseca, nije odgovorio.Drugi slučaj pedofilije u SPC, vezan za oca Ilariona, tadašnjeg igumana manastira Hopovo, u Vojvodini, takođe se završio bez konačnog odgovora. Zbog odugovlačenja u sudu, optužbe su zastarele jer u Srbiji čitav proces za seksualno zlostavljanje dece, uključujući suđenje i presudu, mora da se završi u roku od šest godina od momenta kada je navodno krivično delo učinjeno.Dok sedi u bašti iznajmljene kuće u Irigu, u Sremu, i ispija pivo s prijateljima, Ilarion kaže da ga je crkva primorala da ode u penziju. I danas tvrdi da je nevin. Prijatelji mu se i dalje obraćaju sa „oče“.Pojedini stručnjaci za zaštitu dece kažu da su prijavljivali i druge slučajeve crkvene pedofilije, koji nikada nisu objavljeni jer ih, kako tvrde, policija nije istražila.Slučaj „Pahomije“Oktobra 2002, trinaestogodišnji dečak ušao je u policijsku stanicu u Vranju, zajedno s majkom i bakom, da prijavi kako ga je episkop Pahomije seksualno zlostavljao. Tako je počeo

Prema dokumentima iz Vrhovnog suda Srbije, pribavljenim po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama, dečak, identifikovan kao M.K, tvrdio je da ga je episkop prvi put zlostavljao na dan Sv. Ignjatija 2002. godine, nakon što ga je pozvao u svoju sobu i zatražio od njega da mu izmasira leđa. Sveti Ignjatije je slava episkopa Pahomija.Nakon masaže, episkop je od dečaka tražio da se skine, pokušao da ga zagrli i pritisne svoje telo uz nјegovo.M.K. je naveo da ga je episkop u tri navrata zlostavljao. Nakon četvoromesečne policijske istrage, Pahomije je na kraju optužen za seksualno zlostavljanje četvorice maloletnih dečaka, od kojih je M.K. bio najmlađi.Četiri godine kasnije, presudom Opštinskog suda u Nišu, dve tačke optužnice su odbačene, zato što je suđenje odugovlačeno toliko da je istekao rok zastare u kom se presuda morala doneti. Preostale dve tačke optužnice, među kojima i slučaj M.K, odbačene su jer sud nije prihvatio svedočenja dečaka kao pouzdana.Prema principu In dubio pro reo, ukoliko sudija, u ovom slučaju Katarina Ranđelović, ima bilo kakve sumnje da je optuženi zaista učinio krivično delo, mora da presudi u korist optuženog. Episkop Pahomije je bio oslobođen.„Princip In dubio pro reo u Srbiji se koristi vrlo retko“, kaže Vesna Rakić Vodinelić, profesorka prava na beogradskom univerzitetu Union. „Sudija mora imati vrlo ozbiljne razloge da donese takvu odluku.“Presudu Opštinskog suda potvrdio je drugostepeni sud u Nišu, čijim većem je predsedavao sudija Danilo Nikolić.Osam godina kasnije, porodica M.K. tvrdi da je momak još uvek traumatizovan. Sada ima 21 godinu i još uvek živi u Vranju. Njegov advokat, Aleksandar Stojković, kaže da mladić ne može normalno da funkcioniše bez stalnog psihijatrijskog nadzora, te da teško komunicira sa strancima. M.K. u potpunosti odbija da razgovara o ovim događajima.Nijedan od preostale trojice dečaka, koji su u to vreme bili učenici Bogoslovije, nije želeo da se priseća, niti da komentariše slučaj. Dvojica su završila bogoslovske fakultete u Grčkoj, gde i danas žive i rade kao sveštenici, dok je treći potpuno napustio crkvu i živi u Vranju. „Ne želim ponovo da prolazim kroz tu golgotu“, kaže jedan od sveštenika, koji sada živi u Grčkoj.U beogradskom Incest trauma centru tvrde da postoji još slučajeva svešteničkog seksualnog zlostavljanja koji nisu obelodanjeni. U ovoj organizaciji za zaštitu dece od zlostavljanja kažu da su 1995. i 1998. godine policiji prijavili dvojicu „vrlo visoko rangiranih“ sveštenika SPC zbog seksualnog zlostavljanja dece. Međutim, nije bilo nikakve istrage.

Njihove priče gotovo su identične onima koje smo čuli u ‘slučaju Pahomije’“, kaže Dušica Popadić, iz ovog centra. Ona ne želi da otkrije imena prijavljenih sveštenika.Prema njenim rečima, čini se da je čitava procedura u tim slučajevima potvrdila tvrdnje koju zlostavljači često koriste kako bi ućutkali svoje žrtve – da im niko neće verovati ukoliko nekome kažu da su seksualno zlostavljani.Politički pritisak?Oslobađajuća presuda episkopu Pahomiju isprovocirala je mnoge da veruju da su crkveni velikodostojnici, ljudi iz pravosuđa i političari aktivno sarađivali kakо bi ga

zadržali na slobodi.I dalje se veruje da sudije koje su sudile u ovom predmetu nisu radile nezavisno, već pod pritiskom iz krugova tada nacionalistički orijentisane vlade Demokratske stranke Srbije pod vođstvom Vojislava Koštunice. Njegova vlada negovala je bliske odnose s crkvom.Sudija Katarina Ranđelović negira da je podlegla pritisku da oslobodi episkopa, dok je sudija Danilo Nikolić odbio da komentariše slučaj.Ipak, prema anonimnom pismu, zavedenom u dokumentima Ministarstva pravde u vezi sa slučajem Pahomije, dvoje sudija sastali su se sa tadašnjim ministrom pravde Zoranom Stojkovićem u Nišu u martu 2007, dan pre oslobađanja episkopa Pahomija.„Dan pre završnog pretresa [u slučaju Pahomije], na moje veliko iznenađenje, s obzirom na to da znam prilike u sudu, u restoranu ispod tribina Fudbalskog kluba Radnički, u popodnevnim satima, za jednim stolom su sedeli tadašnji ministar pravde Zoran Stojković, predsednik Okružnog suda [u Nišu] Danilo Nikolić i sudija Katarina Ranđelović“, tvrdi autor anonimnog pisma, potpisan samo kao „sudija“.Katarina Ranđelović negira da je bila na ručku s tadašnjim ministrom pravde. „Nisam imala nikakav sastanak sa Zoranom Stojkovićem“, kaže. „Ni on, niti bilo ko drugi, nije imao nikakvog uticaja na oslobađajuću presudu [episkopu Pahomiju].“Nikolić je odbio da razjasni da li je bio tamo ili ne, a Stojković nije ni pristao na intervju. „Nisam uticao na odluku, niti sam imao interesa da to radim. To je sve što mogu da kažem“, rekao je kratko.Iako Stojković odbija da potvrdi ili negira da li je bio u poseti Nišu dan pre oslobađanja Pahomija, prema saopštenju još uvek dostupnom na sajtu tamošnjeg univerziteta, bivši ministar pravde zaista jeste bio tog dana u Nišu.Prema saopštenju na sajtu, Stojković je prisustvovao predstavljanju knjige na Niškom univerzitetu 5. marta 2007, dan pre oslobađanja Pahomija. Knjigu, Sporazum o priznanju krivice, napisao je Danilo Nikolić, predsednik Okružnog suda i predsedavajući drugostepenog veća koje je potvrdilo oslobađajuću presudu.Do danas, međutim, nije jasno da li su događaji pred oslobađanje imali bilo kakvog uticaja na ishod suđenja.Omer Hadžiomerović, potpredsednik Društva sudija Srbije, pita se zašto niko nije istražio da li je bilo političkog uticaja na ovaj proces.„Ako je i bilo uticaja, suština je da se raspravi zašto mu je sudija podlegao. Međutim, niko ne pita ko je izvršio uticaj. Oni koji su ga izvršili izvlače se od odgovornosti „, kaže.Slučaj IlarionDvojica očeva iz Sremskih Karlovaca dovela su 4. jula 2001. godine bradatog čoveka u kasnim pedesetim godinama, kog su znali samo kao „Jovu“, u tamošnju policijsku stanicu. Jedan od njih, Z.T, čije puno ime je zaštićeno zbog eventualnih posledica po maloletnike, kaže da su im komšije rekle da Jova „kupuje našoj deci sladoled i daje im novac da mu masturbiraju“ u urušenoj zgradi u parku.„Otišli smo sa sinovima u park, seli i čekali da se pojavi. Kada su ga deca videla, došla su do nas i onda smo ga uhvatili“, kaže.Ispostavilo se da je Jova otac Ilarion, tada 59-godišnji iguman manastira Hopovo, u Vojvodini, koji danas tvrdi da su ga muškarci, pre nego što će ga odvesti u policiju, istukli bez ikakvog razloga, zbog čega je na kraju ostao bez jednog bubrega. Z.T. i njegov komšija negiraju ovu optužbu.Nakon policijske istrage, ukupno devet dečaka od sedam do 11 godina optužilo je oca Ilariona za seksualno zlostavljanje. Bio je to drugi put da se Ilarion suočava sa sličnim optužbama. U Rumi, sud ga je 1994. godine oslobodio odgovornosti da je tamo zlostavljao jednog dečaka.Kao u slučaju Pahomija, sud je na suđenju 1994. godine odbacio optužbe, zaključivši da dečakovo svedočenje nije bilo pouzdano.Proces ocu Ilarionu za slučaj u Sremskim Karlovcima trajao je pet godina. Gotovo da je premašio rok zastare, zbog sporosti suda i zbog činjenice da su mu crkveni velikodostojnici omogućili da se godinama krije u različitim pravoslavnim manastirima u Srbiji, Crnoj Gori i Hrvatskoj.Tek nakon što ga je Prekršajni sud u Orahovici, u Hrvatskoj, 2005. ekstradicirao u domovinu, suđenje je moglo da se završi. Ekstradicija je naređena zbog nepristojnog ponašanja pred školskom decom u tom gradu.Pošto se vratio u Srbiju, Opštinski sud u Novom Sadu osudio ga je na deset meseci zatvora, što je drugostepenom odlukom pooštreno na 12 meseci. Ilarion, međutim, nikada nije otišao u zatvor.Njegov novi advokat, Ilija Radulović, uložio je žalbu Vrhovnom sudu Srbije, koji je presudu ukinuo iz proceduralnih razloga i predmet vratio na ponovno suđenje.Međutim, ukidajuća odluka je tri meseca stajala u Vrhovnom sudu pre nego što je poslata u Novi Sad. Do tada je već istekao rok zastare za sve optužbe. Otac Ilarion je bio slobodan, iako ga je crkva tiho primorala da ode u penziju.Beogradska profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić, koja sarađuje i sa Koalicijom za sekularizaciju Srbije, kaže da je prema suđenjima episkopu Pahomiju i ocu Ilarionu očigledno da su ovi imali prijatelje na visokim položajima.„I Pahomije i Ilarion tretirani su kao privilegovani“, kaže. „Obični ljudi ne bi bili tretirani na takav način. To je još jasnije u Ilarionovom slučaju, zato što je najviši sud u zemlji dozvolio da slučaj zastari.“„Zastarevanje slučaja je moguće u našem sudskom sistemu, ali to se uglavnom dešava u manjim slučajevima i, naravno, kada su optuženi privilegovani.“Skandal u IrskojPostoje sličnosti između privilegovanog položaja pravoslavne crkve u Srbiji sa položajem katoličke crkve u Republici Irskoj pre dvadeset godina. Tamo je katolička crkva, nakon što su Britanci otišli 1922. godine, dobila ogroman uticaj na javni život.„Katolička crkva definisala je irski nacionalni identitet“, kaže Džon Kuni, dablinski novinar i komentator religijske i političke situacije u Republici Irskoj.Decenijama su tamošnje državne institucije izbegavale da reaguju na brojne optužbe protiv sveštenika koji su seksualno zlostavljali decu.„Ljudi su pokušavali da pričaju, naročito o institucionalnom zlostavljanju, ali bi njihovi životi bili sistematski uništavani, terani su u emigraciju“, kaže Maev Luis, direktorka One in Four, organizacije koja se bori protiv zlostavljanja dece.Uticaj katoličke crkve i dalje je vrlo snažan. Ali, od devedesetih godina na ovamo, brojni pedofilski skandali u sveštenstvu postali su javni, što je nateralo vlasti da reaguju. Vlada i nekoliko eparhija do sada su objavile više izveštaja o seksualnom zlostavljanju dece.Jedan od zlostavljanih dečaka koji je pomogao da stvar izađe na videlo je Endru Maden. Danas ima 45 godina i živi u Dablinu, ali kaže da je do pre petnaest godina bio u potpunom rasulu. „Opijao sam se do besvesti“, priseća se dok sipa čaj u jednom dablinskom kafiću.„Bio sam u rasulu jer sam [pre zlostavljanja] veći deo života proveo u crkvi. Želeo sam da postanem sveštenik.“Crkva je bez objašnjenja odbila njegovu svešteničku aplikaciju. „Istovremeno, Ajvan Pejn je bio dostojan ostanka u crkvi“, kaže Endru o svešteniku koji ga je zlostavljao.Maden se preselio u London. Nesposoban da komunicira s ljudima, pokušao je samoubistvo. Konačno, vratio se kući, ostavio piće i preuzeo kontrolu nad svojim životom.Angažovao je advokata 1991. godine i tužio oca Pejna. Dve godine kasnije, dobio je 27 500 funti na ime odštete. Pejn je odslužio četiri i po godine zatvora i od tada je pod policijskim nadzorom. „Nakon toga, crkva više nije mogla da tvrdi da nije bilo zlostavljanja“, kaže Maden.Napisao je i knjigu, Oltarski pomoćnik: Priča o životu nakon zlostavljanja. „Osnovna svrha knjige je da pokaže kako žrtve mogu da preuzmu kontrolu“, kaže Maden. „Čim sam tužio Pejna, crkva je morala da reaguje. Od tada je kontrola bila u mojim rukama.“Nove optužbe o zlostavljanju još uvek se pojavljuju širom Republike Irske. Vlada je nedavno pokrenula istragu o navodima za seksualno zlostavljanje u eparhiji u Klojnu. Nedugo potom, tamošnji biskup Džon Magi podneo je ostavku.„Da li je crkva naučila nešto iz ovog iskustva“, pita se Maev Luis iz One in Four. „Na površini se čini da su uspostavili dobre procedure. Ipak, da li su zaista prihvatili odgovornost za ono što se desilo? Nisam sigurna.“U međuvremenu, od suđenja ocu Ilarionu i episkopu Pahomiju, vlast u Srbiji se promenila. Rukovođenje državom je od nacionalističke Demokratske stranke Srbije preuzela centristička i proevropska Demokratska stranka, koju vodi predsednik Srbije Boris Tadić.Međutim, crkva, čiji je uticaj u Srbiji ubrzano rastao od pada komunizma i, naročito, od ratova u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, i dalje je zadržala svoj privilegovani položaj. Tako se danas predsednik Tadić veoma oslanja na crkvu u tekućoj borbi da se Kosovo zadrži u okviru Srbije.Nijedan od osmoro sudija koji su najviše bili uključeni u suđenja Ilarionu i Pahomiju nije reizabran u reformi pravosuđa koja je usledila i još je u toku. Sada već bivše sudije kažu da nisu dobile nikakvo obrazloženje zbog čega nisu izabrane.Od pet sudija koji su kontaktirani povodom ovog slučaja, četvoro misli da nisu reizabrani zbog slučaja Pahomije. Samo je Katarina Ranđelović bila spremna da javno nagađa razlog. „Mogu samo da pretpostavim da nisam reizabrana zbog moje odluke u Pahomijevom suđenju.“U međuvremenu, otac Arsić, sveštenik koji je svedočio protiv episkopa Pahomija, kaže da je, zajedno sa ostalim sveštenim licima koja su verovala dečacima, pao u Pahomijevu nemilost. Episkop, koji je i predsednik eparhijskog crkvenog suda u Vranju, započeo je i dobio inicijalni crkveni postupak da se Arsić i još jedan sveštenik raščine.Nakon saslušanja na višem crkvenom sudu, Arsić i drugi sveštenik su vraćeni u crkvu i prebačeni u druge eparhije. Jedna monahinja i jedna iskušenica, koje su takođe svedočile u korist dečaka, prema Arsićevim rečima, samostalno su napustile crkvu.Od tada je otac Arsić vodio više diskusija sa različitim episkopima.Danas se priseća tih razgovora. „Neki od njih su mi rekli: ‘Znamo da su deca propatila, znamo da ste vi u pravu, znamo da ga je [Pahomija] sud oslobodio pod pritiskom… ‘ Ja sam ih pitao: ‘Ali biće još dece, biće još suza i patnji, i šta ćete onda da uradite?’ Jedan od episkopa mi je odgovorio: ‘Zavisi od novog patrijarha.’ A ja kažem, pa hajde da vidimo šta će novi patrijarh da uradi.“

Masovni pedofilski skandali su duboko uzdrmali instituciju Katoličke crkve .
Ne radi se o pojedinačinim ispadima , već o hiljadama seksualno zlostavljane dece u više zemalja širom sveta . Vatikan za sada , po običaju , zvanično ćuti , plaća odštete i pokušava da zataška .
U Irskoj, grupa demonstranata pokušala da prekine uskršnju misu , želeli su simbolično staviti dečije cipelice na oltar , da bi izazvali pažnju sveta na ova nedela .

I u SPC su poznati slučajevi koji su dospeli do sudova , pa onda na krajnje licemeran način uz učešće države , crkve i sudstva pušteni da zastare .

Šta mi mislimo o ovome ?

Markoni ::

Masovni pedofilski skandali su duboko uzdrmali instituciju Katoličke crkve .
Ne radi se o pojedinačinim ispadima , već o hiljadama seksualno zlostavljane dece u više zemalja širom sveta . Vatikan za sada , po običaju , zvanično ćuti , plaća odštete i pokušava da zataška .
U Irskoj, grupa demonstranata pokušala da prekine uskršnju misu , želeli su simbolično staviti dečije cipelice na oltar , da bi izazvali pažnju sveta na ova nedela .

I u SPC su poznati slučajevi koji su dospeli do sudova , pa onda na krajnje licemeran način uz učešće države , crkve i sudstva pušteni da zastare .

Šta mi mislimo o ovome ?

Što pošten čovjek može misliti?   
Bilo da je vjernik, ili nije. Svejedno.

Može mu se samo gaditi dvoličnost u ponašanju crkvenih velikodostojnika koji drugima propisuju obrasce ponašanja, a sami ih se ne pridržavaju. I ne samo ne pridržavaju, već čine i kaznena djela.

Zatim mi se gadi pravosuđe zemalja u kojima ta crkvena pedofilska banda djeluje. Hebeš takvo pravosuđe koje dopušta zataškavanje i izmicanje iz ruku pravde crkvenjacima.

Nameće mi se zaključak da ni sami ne vjeruju u Boga, kada čine takve stvari, bez straha od Božje volje.
Uzorni građani.
Stupovi društva.

      

Ma nemojte me zajebavati s time.
Molim vas.
Očigledno da pravila vjere koju propovijedaju važe samo za fukaru.
Za njih ne.

 

 

NOVI SKANDAL U VATIKANU Šef Švicarske garde: Tajno društvo gayeva ugrožava sigurnost Pape



Zapovjednikov istup uslijedio je nakon priznanja drugog člana garde da je dobio nemoralne ponude

Tajno društvo homoseksualaca u Vatikanu izazov je Papinoj sigurnosti, tvrdi bivši zapovjednik Korpusa papinske Švicarske straže pukovnik Elmar Mäder, koji je na tu dužnost došao kao visokokvalificirani profesionalni zrakoplovni časnik, te je zapovijedao sićušnom pitoresknom vojskom sićušne države i moćne Svete Stolice od 2002. do 2008.

Da stvari izvedemo na čistac: pukovnik Mäder ne govori o homoseksualnima tout court, niti opasnost pripisuje njihovim sklonostima. On govori, sasvim razgovjetno, o tajnom udruživanju (što je organizacijski čvršće i strukturalno opasnije od lobija, tj. grupe za pritisak), pri čemu je homoseksualna praksa tajna koja udružene povezuje i ucjenjuje.
Nije iznimka

Da je homoseksualnost dopuštena i javno tolerirana, njome se ne bi moglo manipulirati. Ali budući da je potisnuta seksualnost a osuđena homoseksualnost, ona opstaje samo kao prešutno tolerirana, ali ugroza i prijetnja uništenjem egzistencije nužno upućuje homoseksualne jedne na druge - a to daje snažno oružje u ruke onima koji su skloni manipulirati bližnjima, organizirati ih u svrhu vlastite promocije.

Katolička crkva u tome nije iznimka među zatvorenim sredinama.

Upravo o tome je pukovnik Mäder govorio tjedniku Schweiz am Sonntag, a dio njegovih uspomena i ocjena objavljen je u prošlu nedjelju.

On ocjenjuje da je “radno okružje u kojemu je gomila muškaraca neoženjenih samo po sebi mamac za homoseksualne, bilo da to oni svjesno traže ili nesvjesno slijede poriv”.

Pukovnik kaže da sam nema problema s homoseksualnošću, ali izražava bojazan da je gay svijet “lojalniji međusobno nego drugim ljudima ili institucijama”.

Time je Mäder, možda i nesvjesno, opisao tipičan obrambeni mehanizam ugroženih manjina (koji se iskazuje u etnički kompaktnim useljeničkim grupama, u afroameričkoj populaciji gdje pojam “brat” sugerira da je uzajamna povezanost među crncima a priori bliskija nego s bilo kim drukčije boje kože itd.).
‘Može spavati miran’

Mäderova ocjena prispjela je kao svojevrstan komentar pošto je nešto ranije neidentificirani bivši pripadnik papinske Švicarske straže objavio, također u Švicarskoj, da je za službe dobio barem 20 “nemoralnih ponuda” sa strane kardinala, biskupa i svećenika uposlenih unutar vatikanskih zidina, u ustanovama Svete Stolice.

Isti list Schweiz am Sonntag navodi riječi tog vojnika koji tvrdi da mu je pri večeri, pošto su stigli odrezak i špinat, svećenik sustolnik rekao: “...a ti ćeš biti desert”.

Mäderove ocjene naišle su na kritiku u krugovima koji se zauzimaju za ravnopravnost homoseksualnih.

“Homoseksualni su statistički najmanje nasilna skupina u ljudskom društvu, pa ako je Papa zaista okružen homoseksualnima, može spavati miran”, poentirao je Franco Grillini, bivši zastupnik i predsjednik Gayneta.

S druge strane, prije nekoliko dana ponovo su žrtvama uhidbenog naloga pali mons. Nunzio Scarano i njegov dugogodišnji partner, koji su jedan drugoga pokrivali i pomagali, akumuliravši čak 6,5 milijuna eura samo kao ujam od novca koji su kroz “vatikansku banku” IOR “oprali” za udruženi kriminal.

(Jutarnji.hr)

UN osudio Vatikan: Omogućili ste svećenicima zlostavljanje djece



UN je u srijedu žestoko iskritizirao i stav Vatikana prema homoseksualnosti, pedofiliji, kontracepciji i pobačaju.

UN je u srijedu osudio Vatikan zbog usvajanja politike koja je omogućila svećenicima da seksualno zlostavljaju tisuće djece, piše BBC.

Svetoj stolici poručili su da odmah ukloni sve svećenike koji su već poznati kao zlostavljači ili postoji sumnja u to. Žestoko su kritizirali stav Vatikana prema homoseksualnosti, kontracepciji i pobačaju.

Vatikan je osnovao povjerenstvo za borbu protiv zlostavljanja u Crkvi.

U izvješću koje je UN-ov Odbor za prava djeteta objavio u srijedu stoji kako Sveta stolica treba dopustiti pristup datotekama o pripadnicima klera koji su skrili svoje zločine kako bi se utvrdila njihova odgovornost.

Zabrinuti su jer Vatikan nije priznao razmjere počinjenih zločina.

Osuda UN-a uslijedila je nakon ispitivanja vatikanskih dužnosnika prošli mjesec o tome zašto ne bi objavili podatke i što su napravili kako bi spriječili nova zlostavljanja.

Vatikan je u prosincu odbio zahjev UN-a da predaju podatke o zlostavljanjima, a očekuje se njihova skorašnja rekacija na posljednje izvješće.

(Danas.hr)

Uzas    zar ne mogu da plate kurrvu ili Gaya ?    

Kardinal objavio dokumente koji otkrivaju najmračnije tajne katoličke crkve u Americi


Kardinal Frensis Judžin Džordž (77), odlučio je da pred odlazak u penziju umiri savest tako što je na sajtu svoje nadbiskupije objavi više od 15.000 stranica dokumenata koji se odnose na 36 sveštenika optuženih za seksualno uznemiravanje maloletnika, a protiv kojih su podignute optužnice bile potkrepljene dokazima, prenosi "Jutarnji list" navode britanskog "Gardijana".

Tradicionalisti smatraju da kardinal Džordž nije trebalo da iznese "prljav veš" u javnost

Iako su mnogi pozdravili ovaj postupak kardinala, konzervativniji članovi zajednice se pitaju zašto je kardinal Džordž čekao toliko dugo i zašto se tek sada osmelio da objavi ove podatke.

Na spisku se nalaze samo oni sveštenici protiv kojih su pronađeni dokazi, tako da nema onih koji su bili žrtve klevete. Međutim, kada je reč o onima o kojima postoje dokazi, o njima su objavljeni čitavi folderi: sva pisma koja su primili ili poslali, sve optužbe na njihov račun: od kojih su neke sročene decenijama nakon zločina - pošto je nekim žrtvama trebalo vremena da shvate da silovanje nije njihova krivica; a neke su stizale samo par dana nakon zločina – u slučajevima kada su besni roditelji saznali za zločin.

Neka imena, naročito žrtava, sakrivena su zbog zaštite privatnosti, a sa liste su izostavljeni i neki sveštenici, pošto su se na sudu tako nagodili.

Objavljeni dokumenti se tiču vremenskog perioda od 1966. do 2013. godine. Među dokumentima ima jezivih priča i ispovesti sačuvanih u različitim formama: kopije službenih izveštaja otkucanih na pisaćoj mašini, beleške, pisma napisana svojeručno, cedulje...

Nadbiskupija u Čikagu je već isplatila više od 130 miliona dolara na ime odštete žrtvama sveštenika pedofila, a kardinal Džordž je u januaru već objavio oko 6.000 stranica dokumenata o pedofilima, ali ne slobodnom voljom, već je to bila obaveza koju je preuzeo nagodbom sa tužiocem Džefom Andersonom.

Sada je kardinal Džordž rešio da svojevoljno objavi ove dokumente i na taj način olakša sebi savest. Uz objavu, kardinal je napisao „Ne možemo izmeniti prošlost, ali se nadamo da možemo ponovo izgraditi poverenje kroz pošten i otvoren dijalog“ i dodao da je seksualno zlostavljanje dece zločin i greh.

Kardinal Džordž je svojim postupkom podelio mišljenja javnosti. Naime, dok ga neki hvale što je otvorio vrata arhiva i što se usudio da izloži ove šokantne podatke javnosti, drugi ga zbog toga kritikuju. Među onima koji osuđuju njegov postupak ima tradicionalista koji smatraju da otkrivanje ovakvih skandala smanjuje prestiž katoličke crkve, kao i samog Hrist, a koji zagovaraju stav da "prljav veš" ne treba da se iznosi u javnost.

Međutim, među onima koji kritikuju kardinala ima i žrtava. Predstavnici udruženja žrtava kardinalu Džordžu zameraju to što su dokumenti objavljeni tek sada i ističu kako je do njihovog objavljivanja moralo doći mnogo ranije. Kritičari kažu da bi bilo mnogo bolje da je kardinal dokumente objavio još 1997. godine, čim je stupio na dužnost, a ne tek sada kada se povlači.


blic

SVAKI SEDMI SVEŠTENIK PEDOFIL Opsežna istraga zlostavljanja dece dala REVOLUCIONARNE predloge, crkva poručuje: NE DOLAZI U OBZIR!


“Pronađeni su mnogobrojni i trajni propusti institucija koje je trebalo da zaštite decu, otkrivena je kultura ćutnje i zataškavanja te razarajući učinci seksualnog zlostavljanja dece na njihov kasniji život”, stoji u novoobjavljenom izveštaju australijske Kraljevske komisije za institucionalni odgovor na zlostavljanje dece.
Naime, ove godine objavljen je zastrašujući izvještaj o razmerima seksualnog iskorišćavanja dece u religijskim, ali i u obrazovnim institucijama.
No, većina zlodela počinjena je u crkvama pri čemu odskače Katolička kao mesto s najviše zlostavljanja (prema prvobitnom izveštaju svaki sedmi svešenik je bio zlostavljač), piše Jutarnji list.

Stoga je Kraljevska komisija predložila da Australija donese zakon kojim bi prisilila religijsko vođstvo da izvesti vlasti o zlostavljanju dece, čak i u slučaju kad je reč o ispovednoj tajni. Osim toga se predlaže da celibat bude na dobrovoljnoj osnovi.

Katolička crkva je odmah oštro reagovala navodeći da će svaki sveštenik koji prekrši ispovednu tajnu biti ekskomuniciran.

Kad je reč o celibatu, katolički prelati su izjavili kako “institucije koje imaju celibat i one koje ga nemaju nailaze na istovetne probleme. A znamo da se to događa i u porodicama koje ne gaje celibat”.
- Znamo da je nebrojene hiljada dece seksualno zlostavljano u mnogim institucijama u Australiji. Moramo prihvatiti činjenicu da se se seksualno zlostavljanje dece vršilo generacijama - piše u izveštaju.

Samo Katolička crkva spomenuta je na 20 mesta. Od onih koji su prijavili seksualno zlostavljanje od strane sveštenstva, njih 61,4 odsto izjavilo je da se to dogodilo u Katoličkoj crkvi.

Ipak, sidnejski nadbiskup Antoni Fišer kaže da se izvinjava u ime crkve svim žrtvama priznavši da je to umnogome uticalo na njen ugled. S njim se složila i viša katolička figura Denis Hart koji se takođe izvinio žrtvama dodavši da nije mogao da prijavi zloupotrebu deteta koja mu je otkrivena u ispovedonici.

On je dodao da, iako ne bi mogao da prijavi dela otkrivena u konfesiji, da bi "svakako insistirao da osoba koja je došla kod njega i priznala te gnusne zločine, da bi ga odbio dok se ne obrati vlastima".
Optužbe na račun Katoličke crkve protežu se širom sveta na brojne države sa katoličkim stanovništvom uključujući Brazil, Austriju, Nemačku, Irsku, Italiju, Holanidju, Španiju, Švajcarsku i Sjedinjenje Američke Države gde su deca optužila više od 4.000 sveštenika za seksualno zlostavljanje od 1950. do 2002.

Kardinal Pel stigao u Sidnej, čekaju ga optužbe za PEDOFILIJU

Šef finansija Vatikana Džordž Pel vratio se u Australiju uoči zakazane sudske sednice na kojoj mu prete optužbe za počinjeno seksualno zlostavljanje.
Treći čovek Vatikana i savetnik papa Franje pojaviće se na sudu u Sidneju 26. jula za preliminarno saslušanje po nekoliko tački optužbe za seksualno zlostavljanje koje je navodno počinio u Australiji pre nekoliko decenija, navodi AFP.
Pel je demantovao optužbe i tvrdi da je nedužan.

- Nedužan sam i ove optužbe su lažne. Cela ideja seksualnog zlostavljanja mi se gadi - rekao je Pel.
Papa je Pelu dao odsustvo, rekavši da sigurno neće biti uklonjen sa svoje pozicije u Vatikanu, navodi AFP.

POHOTA U VATIKANU Knjiga dokazuje: Papa je okružen sveštenicima koji SKRIVAJU PEDOFILIJU


"Pohota" (Lussuria) je naslov nove knjige "L’Espresovog" specijaliste za Vatikan Emilijana Fitipaldija. Tema knjige je najškakljiviji smrtni greh, poprište je Vatikan, a prodajni uspeh zagarntovan.
Jedna je od ključnih Fitipaldijevih teza da je papa Franja učinio nedovoljno, skoro ništa, da bi iskorenio pedofiliju iz Katoličke crkve, čak se i okružio onima koji zataškavaju pedofiliju: između devet kardinala koji čine njegovo doglavničko Kardinalsko veće za reformu Kurije barem trojica su teško zgrešili zataškavajući pedofiliju, tvrdi Fitipaldi.

Četvorica kardinala koji nisu prijavili serijske silovatelje i koji su nastojali odbraniti crkvene blagajne od zahteva za odštetu “popeli su se na vrh hijerarhijske lestvice Svete Stolice”, tvrdi Fitipaldi. Ukratko - zahvaljujući odabiru formulacije - proizlazi da je zaštita pedofila jedini siguran način za prodor u vatikanske vrhove i u milost pape Franje.

Novi napasnici

Fitipaldi navodi da je u Kongregacijumu za nauku vere (nadležnu i za pedofiliju) u razdoblju 2013-2015. stiglo iz oko 4000 katoličkih dijeceza u svetu oko 1200 prijava “potencijalnih” silovatelja odnosno napasnika maloletnih (dakle ne samo pedofilije nego i starijih maloletnika, od kojih su neki i u dobi legalnog polnog konsenzusa, ali to ne umanjuje težinu silovanja ili sa silovanjem izjednačenih dela). To je dvostruko veći broj nego 2005-2009, iz čega Fitipaldi zaključuje da “rak nije još iskorenjen”.

Na prvo mesto Fitipaldi stavlja kardinala Džordža Pela, koga je papa doveo iz Sidneja da sredi vatikanske finansije i učini ih preglednim, što je pokušavao još Benedikt XVI. Fitipaldi navodi poznate podatke, ne prihvata zdravo za gotovo optužbe protiv Pela, ali insistira na opštem utisku da je Pel umanjivao značenje pedofilskih skandala kada su izbijali na videlo i insistira na drugim stvarima, ne bi li skrenuo pažnju s njih.
Na tapetu je i član Kardinalskog veća Francisko Erazuriz koji kao nadbiskup u Santjagu de Čileu nije poverovao u optužbe protiv Fernanda Karadime.

Društveni oprez

Ključni član Kardinalskog veća, njegov koordinator Oskar Rodrigez Maradiaga, takođe je na Fitipaldijevu listi. Kao nadbiskup u glavnom gradu Hondurasa, dao je utočište Enrikeu Vaskezu, koji je utekao iz četiri zemlje pred optužbama za pedofiliju i koga su ganjali FBI i Interpol.

Fitipaldi mu stavlja na dušu pogotovo izjavu izrečenu u Rimu pre nego što je Vaskez utekao pod njegovo okrilje.

“Spreman sam da idem u zatvor radije nego da naškodim nekom od mojih sveštenika”, citiran je Maradiaga, koji je nastavio: “Za mene bi bila tragedija svesti ulogu pastira na policajca. Ne smemo da zaboravimo da smo pastiri, a ne agenti CIA-e ili FBI-ja.”

Pre smrti

Naime, na ostavku je nateran jer se u javnosti pojavio list papira na kojem je pre smrti mesinski doktor Antonio Gvido Đenaro Bertolami (Fitipaldi ga, pun poštovanja, zove “doktor B.”), doktor mnogih pripadnika mesinskoga klera, zapisao je da je godinama bio nadbiskupov ljubavnik, da je nadbiskup redovno dolazio kod njega noću.

I to je onda, logično, povezano sa činjenicom da je Bertolami, izuzetno bogat (od bogatih roditelja i bogato nagrađivan za lečenje bogatih pacijenata) ostavio baš nadbiskupu zadatak izvršitelja testamenta: prodaju srebrnine, obveznica, deonica i deobu na tri dela u skladu sa željama pokojnikove majke: Lekarima bez granica, kolkatskim redovnicama majke Terese i karmelitanskim misionarima. Radilo se o sumi od 6 miliona evra, piše Jutarnji list.