Iz "Znakova pored puta "


Retko se dešava da naŠa radost gori zaista svojim plamenom

Dođe vreme kad se svi dugovi traže, i to odjednom i sa strašnim, zamršenim kamatama.
I ne samo to nego sve ono što je čovek ikad u životu kupio plaća sad ponovo, i to po 
novoj, višoj ceni.

To što mi osuđujemo kod drugih kao bezobzirnost, to je samo mera one životne snage
 sa kojom nam drugi suprotstavljaju svoja shvatanja života i odupiru se da usvoje 
naša.

Jasno uviđam: trebalo je biti tvrđi prema sebi i prema drugima, i naročito nepoverljiv
 i strog prema recima koje tako često naviru na usta, kao da ih neko drugi iz nas govori.

Čudnovata i naročita vrsta humora koju često susrećete kod ljudi u Bosni i Hercegovini.
 Oni svoje šale kazuju ozbiljna, nepomična lica. A te šale su tako bliske nimalo šaljivoj 
istini da ih je teško ra-spoznati i prihvatiti .

Orijent je divno čudo i najveći užas, jer ti njemu granica između smrti i života nije
 jasno određena, nego krivuda i treperi.

Ovde, kao i u Beogradu, vidim po ulicama znatan broj mladih žena sa prosedom, pa i sasvim
 sedom kosom. Njihova lica su izmučena, ali još mlada, a oblici tela odaju još bolje njihovu 
mladost. Čini mi se da vidim kako je iznad glava tih slabih stvorenja prošla ruka ovoga rata 
i posula ih prevremenom sedinom kroz koju još prosijava mladost. Ta se slika neće moći 
sačuvati za budućnost; te glave će brzo i još jače posedeti, pa zatim potpuno iščeznuti sa 
ustalasane površine živih prolaznika. To je šteta. Ništa ne bi bolje i jasnije govorilo budućim 
naraštajima o našem vremenu nego te mlade sede glave, kojima je potpuno ili delimično 
ukradena bezbrižnost i radost mladih godina. Neka u ovoj zabelešci ostane bar pomen
 o njima.


( "Znakovi pored puta ", Sarajevo, 14. juna 1946. god. )

" Ne postoje žene ružne ni smešne ni odvratne po onome što im priroda
 oduzima ni po onome što s vremenom gube od svoje lepote, nego po
 onom što one same žele da joj dodaju."

" Ne znam da li  sam spavao, ali znam da sam sanjao. "

 "Starci stalno pate od dve pogrešne predstave. Prvo, da je sve oko njih
 veće nego što je nekad bilo, nemilosrdno nesavladljivo i neobuhvatno. 
Zime su oštrije, razdaljine duže, i usponi jači. Drugo, da je svet, naprotiv,
 postao uži, da je na ulicama i u vozovima mnogo više sveta, da se do 
svega teško dolazi, da u rođenoj kući čovek nema gde da ostavi stara
 pisma i stare fotografije. Između te dve krajnosti, obe podjednako 
ne-tačne, kreće se čovek stazom svoje starosti, nestanku u susret. "

( "Znakovi pored puta ", Sarajevo, 14. juna 1946. god. )

" Dvaput bivamo, izgleda, kažnjavani za naše lude i »grešne« želje. Prvi put kad
 patimo što ne možemo da ih ostvarimo; i drugi put kad, videći svoje želje ostvarene, 
sa stidom i očajanjem uzalud bežimo od svoje sreće. To važi naročito za slavu i novac."

" Cim vidiš da neko, u razgovoru, bez potrebe tumači tuđe postupke, ili reci, ili čak
 samo namere, i izvodi samovoljne zaključke i donosi stroge sudove, koji su u stvari
 presude, — znaj da nije dobar čovek ni na dobrom putu. I kloni ga se kad mozes ."