Danilo Kiš

Kiš-mera svog veka

Kritičar “Gardijana” povodom novog izdanja “Enciklopedije mrtvih” na engleskom.
Lezard: Mnogo je dugovao Borhesu, ali je bio topliji i više znao o patnji.






POVODOM obnovljenog izdanja "Enciklopedije mrtvih" Danila Kiša, koju je u Britaniji objavila čuvena izdavačka kuća "Pingvin", književni kritičar "Gardijana" Nikolas Lezard već u prvoj rečenici svog prikaza insistira na tome da je reč o delu koje se mora pročitati.
"Knjiga ima svega 166 strana, a uvodna priča samo 24. Međutim, u njoj nema ničeg smešnog: priča je jedna od onih koje su najviše uticale na mene, testament moći i slabosti književnosti i ljudskog sećanja; i elegija i urlik nemoći, koji odzvanja u više dimenzija."
Ova poslednja Kišova zbirka pripovedaka objavljena je u prevodu Majkla Henrija Hajma iz 1989. i sa uvodom njegovog britanskog biografa Marka Tompsona. U svom tekstu kritičar "Gardijana" naglašava da je Kiš jedan od najvećih pisaca u svom veku, ne samo zbog originalnosti već i zbog saosećajnog uma i sposobnosti da oživi kratku priču:
"Priče se protežu kroz vekove i svetove: rano hrišćansko doba (dve priče; pitanje nastanka religije ga je fasciniralo), Prag u 19. veku, Hamburg, tadašnja Jugoslavija/Srbija; ali u svakom deliću možete osetiti njegovu inteligenciju. Mnogo je dugovao Horheu Luisu Borhesu i priznavao je to, ali ima nešto toplije u Kišu, nešto što baš zbog te inteligencije, mnogo više zna o patnji čoveka. On je jedan od onih pisaca, za koje osećate da su na vašoj strani. Ukratko, ne mogu vam dovoljno naglasiti koliko je ova knjiga vredna preporuke."
Za Gojka Božovića, književnog kritičara, glavnog urednika "Arhipelaga" koji kod nas objavljuje Kišova dela, kritika u "Gardijanu" je - gotovo dirljiva. Prema njegovom mišljenju ovaj prikaz je važan zato što ističe one razloge zbog kojih se Kiš, kako u svom, tako i u našem vremenu smatra važnim i nezaobilaznim piscem:
- Posebno je važno što kritičar "Gardijana" ukazuje na Kišov značaj u obnovi moderne evropske priče - naglašava Božović. - Povezujući činjenice i imaginaciju, briljantnim stilom i sa istraživačkom strašću, Danilo Kiš je ispričao veliku evropsku priču 20. veka, dokazujući da ona može da istovremeno bude i vrhunska umetnost i uzbudljivo svedočanstvo.
Ponovno pojavljivanje "Enciklopedije mrtvih" na engleskom jeziku, kod "Pingvina", kao jednog od najuticajnijih izdavača, smatra naš sagovornik, samo je još jedna potvrda da se Kiš svrstava u klasike moderne evropske književnosti. Ovo britansko izdanje deo je novog talasa interesovanja za njegova dela:
- U Španiji su se prošle godine pojavila izabrana dela, a i nemački "Hanzer" objavio je neke od Kišovih proznih knjiga. Veliko interesovanje postoji i na Dalekom i Srednjem istoku: nekoliko knjiga objavljeno je u Japanu i Južnoj Koreji, četiri će izaći kod jednog od najznačajnijih kineskih izdavača, a nedavno je "Grobnica za Borisa Davidoviča" objavljena u Iranu.
Među deset knjiga Izabranih dela koje je do sada kod nas objavio "Arhipelag", "Enciklopedija mrtvih" je, uz "Rane jade" i "Peščanik", među tri najčitanije, potvrđuje Božović.



NIJE USMLjEN SLUČAJ
- NOVI talas interesovanja za delo Danila Kiša u evropskim književnim i izdavačkim krugovima ukazuje da nije reč o usamljenom slučaju, ili kulturnom incidentu, već je izraz sada već utemeljenog autoriteta koji ima njegov opus - smatra Božović. - S druge strane, teme kojima se Kiš bavio poput odrastanja u istorijski prelomnim vremenima, kao i logori, progoni, cenzure, pritisci, politička i ideološka intervencija u ljudsku privatnost... snažno su prisutne i u našem vremenu.

novosti.rs

SMRT BRŽA OD "NOBELA": 

Pre 27 godina napustio nas je književni velikan Danilo Kiš

Za nominaciju lobirali Josif Brodski, koji je napisao "ima boljih pripovedača 
od Danila, ali nema boljih stilista", i Suzan Zontag koja je izjavila da naš 
pisac spada u tri najbolja prozaista na svetu






PRE četvrt veka, na današnji dan, minuo je svetom književni velikan Danilo Kiš, a pre osam decenija (22. februara 1935) ugledao je svetlost života. Povodom ove dve godišnjice pisac i univerzitetski profesor Milivoje Pavlović sačinio je dragocenu knjigu "Venac od trnja za Danila Kiša" koju je nedavno objavio "Službeni glasnik".

Knjiga se može čitati i kao autorsko delo, i kao zbornik, jer se temelji na stvaralačkoj energiji, kompetencijama i iskustvima velikog broja znalaca, tumača ili prijatelja Danila Kiša. Otvarajući mu spomen-ploču na zgradi u Parizu, u kojoj je proveo poslednje ovozemaljske dane, doajen francuske poezije Klod Roa je izgovorio i ove reči: "Danilo je jedan visoki stari mladić, očešljan kao oblak, vidovit kao mudrac, bezazlen kao dete, hrabar kao mladi orao i pisac kao što se diše."
"Venac od trnja" sadrži i detaljan životopis pisca, kao i veoma promišljene ocene njegovih knjiga trajne vrednosti: "Bašta pepeo", "Rani jadi", "Peščanik", "Grobnica za Borisa Davidoviča", "Enciklopedija mrtvih"... Ova i druga dela, prevedena na više od 30 jezika, prihvaćena sa velikim pohvalama na mnogim meridijanima, dovela su ga na prag najvećeg svetskog priznanja za književnost. Ali nije se dalo, smrt je bila brža.
Kada je umro, Kiš je bio godinu dana mlađi nego njegov otac kada je nestao u krematorijumima Aušvica. Deset godina ranije, u Švedskoj je bila prevedena "Enciklopedija mrtvih", i proglašena "književnim čudom". Prema bez sumnje pouzdanom svedočenju, Kiš je sklopio oči uoči noći u kojoj je Švedski komitet za Nobelovu nagradu odlučio o dobitniku. Kišova nominacija, navodi Pavlović, bila je ozbiljna; pored ostalih, za njega su lobirali Josif Brodski, koji je napisao "ima boljih pripovedača od Danila, ali nema boljih stilista", i Suzan Zontag koja je izjavila da naš pisac spada u tri najbolja prozaista na svetu. Na poziv iz Stokholma istoričar i teoretičar književnosti Predrag Palavestra bio je pozvan da obrazloži Kišovu nominaciju, o čemu je zapisao: "Na poziv iz Stokholma da obrazložim taj predlog, koji je sve do Kišove smrti bio pod zaštitom nepovredivosti tajne, rekao sam da je Kiš pisac osobenog, istančanog i odnegovanog stila, i da ide u red istaknutih tvoraca mišljenja našega doba".
U avgustu 1989, na vest da je preminula Mira Trailović, napisao je poslednju pesmu, i time zatvorio krug započet stihovima o smrti majke. Ova "samooproštajna pesma", koju su mnogi razumeli kao "nekrolog unapred", počinje autoironijskim stihovima koji bi se mogli upisati i na Kišovu nadgrobnu ploču: "Kako dobro obavljen posao, Smrti/, kakav uspeh,/ srušiti takvu tvrđavu!"


ODGOVORI NA ANKETU
POSEBNU zanimljivost knjige predstavljaju odgovori na anketu o Danilu Kišu koju je za ovu priliku Milivoje Pavlović uputio Radovanu Vučkoviću, Radomiru V. Ivanoviću, Miru Vuksanoviću, Vidi Ognjenović, Ratku Božoviću, Predragu Matvejeviću, Božidaru Šujici, Radivoju Mikiću, Mihajlu Pantiću, Petru Pijanoviću, Jovanu Deliću, Miroljubu Todoroviću, Ljubiši Ristiću, Davidu Albahariju, Radovanu Belom Markoviću...
novosti.rs

Prevod pesme Endre Adija,
 ciju je poeziju Danilo Kis posebno cenio:



 

Evo jos jedne pesme istog pesnika, 
a u prevodu Danila Kisa.

Livada, u jesen



Alber Duboa Pile - Mali cirkuski kamp

Danilo Kiš dočarava ratne događaje posredno u svojoj zbirci kratkih priča Rani jadi, čija je tema iznenadno i bolno odrastanje glavnog junaka Andreasa Sama. Priča Livada, u jesen iz ove zbirke je sećanje pisca na oca, čiju uspomenu neraskidivo povezuje sa cirkusom na jesenjoj livadi. Priroda u jesen, budi u dečaku Andreasu Samu sećanje na oca, nestalog u smutnim vremenima Drugog svetskog rata, u nekom od brojnih koncentracionih logora.

Priča Livada, u jesen se sastoji iz dve veće celine: deskriptivne, koja opisuje jesenju livadu nakon odlaska cirkusa i narativne, u kojoj je opisan otac glavnog junaka Andreasa Sama, Eduard Sam, kako šeta tom livadom i pronalazi recept za kiselicu.

Danilo Kiš na početku priče Livada, u jesen slika livadu nakon odlaska cirkusa, čime je na simboličkoj ravni priče predstavljeno ratno vreme u kojem se nalazi dečak. Livada je utabana, izrovana, puna otpadaka koji su nakon odlaska cirkusa ostali iza ljudi. Nabrajajući otpatke, pripovedač otkriva pustoš koji je rat ostavio u njegovoj detinjoj duši. U dubokoj jami je zaboden šatorski jarbol sa barjakom na vrhu, a na mestu gde je stajao stari kosmati cirkuski konj, zemlja je izrovana kopitima, a trava iskorenjena. Ovakvom sumornom slikom livade u jesen prikazana je simbolično ratom zahvaćena stvarnost, gde zgažena trava i izrovana zemlja simbolišu narod koji se našao pod vojničkom čizmom neprijatelja. Istovremeno cirkus, sa svojom lažnom veselošću i skitalačkom sudbinom, simboliše najpre samu pripovedačevu trilogiju koju čine knjige Rani jadi, Bašta pepeo i Peščanik, a sam pisac ju je nazvao Porodični cirkus. Smena cirkuskih šatri, iz godine u godinu, simbolično predstavlja istorijski pogled na sudbinu čovečanstva, čije se žrtve neprestano obnavljaju, ali i zarastaju, padajući u zaborav.

Izvan livade, trave su guste, mirišljave, pomešane s kasnim poljskim cvećem, modrim i žutim, s napuklim zvončićima i korovom koji buja pobednički i svojim pipcima, davi nežne stabljike cvetova i modrozelenih trava. Ovom slikom prirode predstavljena je neka nevidljiva borba, gde korov simboliše vojnike i sve one ljude zadojene mržnjom, kao i sve ono što guši normalan život.

Otac dečaka Andreasa Sama se pojavljuje odjednom, sa zapada, koji simboliše i mračno vreme rata, tamu u ljudima. On izranja iz trave, zamahujući visoko svojim štapom, šeta livadom tražeći biljke za svoj herbarijum. U otpacima koji su ostali iza cirkusa, otac pronalazi nemački recept za umak od kiselice i iskazuje prezir prema gotskom umaku kroz ironični osmeh, sveznalaštvo i gordost.

artnit

Cigareta Danila Kiša



Odlican esej Radoslava Bratica

Svake večeri, umoran od ostvarenih želja, ali uvek s
drhtajem nade u srcu, prošapćem jednu reč:
Sutra!
Sutra će mi neko reći: sine;
sutra će mi neko reći: dragi;
sutra će mi neko reći:... volim;
sutra ću sve patnje u jedan grob sahraniti, u jedan grob
bez krsta, bez znaka, da ni spomena na njih ne ostane;
sutra...
I tako trista šezdeset pet dana u godini –
Sutra!... Sutra!

Čekati, dok ponoćni zvon tinja,
Da se donese crna škrinja.
Ne pitati zbog kog je patnja,
Zvoniti dok ne mine pratnja.
Pod baldahinom i crnim velom 
Nositi raspelo belo, pred opelom.
Pod teškim srebrom pognuti pleća,
Daviti se u dimu sveća.
S tamnim senama u boj stati 
I tihe psalme zapevati.
Slušati orgulje pečalne 
I zvona posmrtnih ječanje.
Kročiti preko zeva grobova 
U pratnji slugu, božjih robova.
Mrznuti u začaranoj noći,
Gledati tuđeg mrtvaca u oči.
Drhtati na mesečini kobnoj,
Uzdisati na humci grobnoj.
Poreći prošlost, jecajući,
Zamađijano, klecajući.
Oprostiti svakom. Pokajnički.
Grliti sanduk, očajnički.
Testament strašni sricati,
i naricati, naricati, naricati.

Danilo Kiš, romansijer, pripovedač, esejista, dramski pisac, prevodilac sa francuskog,ruskog i mađarskog jezika, član SANU



SAVETI MLADOM PISCU (ODLOMAK)

Gaji sumnju u vladajuće ideologije i prinčeve.
Drži se podalje od prinčeva.
Čuvaj se da svoj govor ne zagadiš jezikom ideologija.
Imaj čistu savest u odnosu na privilegije koje ti tvoj zanat pisca donosi.
Ne budi opsednut istorijskom hitnjom i ne veruj u metaforu o vozovima istorije.
Ne uskači, dakle, u "vozove istorije", jer je to samo glupava metafora.
Imaj uvek na umu misao: "Ko pogodi cilj, sve promaši."
Ne veruj u statistike, u cifre, u javne izjave: stvarnost je ono što se ne vidi golim okom.
Ne udružuj se ni sa kim: pisac je sam.
Ne piši po narudžbini dana.
Ne kladi se na trenutak, jer ćeš se kajati.
Ne kladi se ni na večnost, jer ćeš se kajati.
Budi nezadovoljan svojom sudbinom, jer samo su budale zadovoljne.
Ne budi nezadovoljan svojom sudbinom, jer ti si izabranik.
Ne traži moralno opravdanje za one koji su izdali.
Čuvaj se "užasavajuće doslednosti".
Čuvaj se lažnih analogija.
Ne zastupaj relativizam svih vrednosti: hijerarhija vrednosti postoji.
Veruj da je jezik na kojem pišeš najbolji od svih jezika, jer ti drugog nemaš.
Veruj da je jezik na kojem pišeš najgori od svih, mada ga ne bi zamenio ni za jedan drugi.
Ne budi servilan, jer će te prinčevi uzeti za vratara.
Nemoj dozvoliti da te uvere da je tvoje pisanje društveno nekorisno.
Nemoj misliti da je tvoje pisanje "društveno koristan posao".
Veruj da tvoj sonet vredi više od govora političara i prinčeva.
Imaj o svemu svoje mišljenje.
Nemoj o svemu reći svoje mišljenje.
Tebe reči najmanje koštaju.
Tvoje su reči najdragocenije.
Bori se protiv društvenih nepravdi, ne praveći od toga program.
Nemoj da te borba protiv društvenih nepravdi skrene sa tvoga puta.
Upoznaj misao drugih, zatim je odbaci.
Ne budi pisac manjina.
Čim te neka zajednica počne svojatati, preispitaj se.
Ne piši za "prosečnog čitaoca": svi su čitaoci prosečni.
Ne misli o smrti, i ne zaboravljaj da si smrtan.
Ne veruj u besmrtnost pisca, to su profesorske gluposti.
Ne budi tragično ozbiljan, jer to je komično.
vljaju.
Ne budi dvorska luda.
Ne misli da su pisci "savest čovečanstva": video si već toliko gadova.
Ne budi kukavica, i preziri kukavice.
Ne zaboravi da herojstvo zahteva veliku cenu.
Ti.
Ako ne možeš reći istinu – ćuti.
Čuvaj se poluistina.
Ne budi tolerantan iz učtivosti.
Ne isteruj pravdu na konac: "s budalom se ne prepiri".
Nemoj dozvoliti da te uvere da smo svi jednako u pravu, i da se o ukusima ne vredi
raspravljati.
"Kad oba sagovornika imaju krivo, to još ne znači da su obojica u pravu." (Poper)
"Dozvoliti da drugi ima pravo ne štiti nas od jedne druge opasnosti: da poverujemo da možda svi imaju pravo." (Idem)
Čuvaj se cinizma, pa i sopstvenog.
Izbegavaj ideološka opšta mesta i citate.
Na temu "angažovana književnost" ćutiš kao riba: stvar prepuštaš profesorima.
.Ko tvrdi da su u Aušvicu trebili samo vaške a ne ljude - isti postupak kao gore.
Segui il carro e lascia dir le genti. (Dante)