|
| |
Autor | Poruka |
---|
neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Zoran Bognar Pet 5 Jun - 9:00 | |
| Zoran Bognar, pesnik, esejista, prozni pisac, književni kritičar i antologičar, rođen je 30. januara 1965. godine u Vukovaru. Poezija Zorana Bognara prevođena je na italijanski, francuski, engleski, mađarski, nemački, švedski, slovenački, makedonski, španski, turski, jermenski, grčki, holandski, friski, poljski, rumunski, arapski, ruski bugarski jezik. O književnom delu Zorana Bognara objavljeno je preko 200 eseja, kritika i studija, kao i jedna monografija (Vladan Panković i Nikica Banić: Atletsko hodočašće nad jelisejskim vodama i poljima Zorana Bognara, Užice, 2002). O poeziji Zorana Bognara pisali su mnogi veliki domaći i strani književni kritičari i pisci poput Ivana V. Lalića, Brane Petrovića, Ljiljane Šop, Bogdana A. Popovića, Zorana Gluščevića, Petera Handkea, Lorensa Ferlingetija. Lilian Her, Antonia Porpete i mnogih drugih... Izdavačka kuća „Draganić” mu je povodom 30 godina rada objavila Izabrana dela u 7 tomova (2013-2014). Član je Udruženja književnika Srbije i počasni član Društva pisaca Bosne i Hercegovine. Takođe, počasni je član i PEN-a Bosne i Hercegovine. Živi i radi u Beogradu kao profesionalni književnik. Urednik je u izdavačkoj kući „Dereta”. Predsednik je Fonda „Ars Longa” za očuvanje lepih umetnosti. Knjige poezije..
- Blues za šahovsku tablu, Književna omladina Hrvatske, Vukovar, 1986.
- Zemlja gospodari PODzemljom, Big-Ben, Sarajevo, 1987.
- Psiho-striptiz, Panpublik, Beograd, 1988.
- Isus još uvek veruje YUdi, Koneks, Beograd, 1990.
- Trgovci bioritma, Big-Ben, Sarajevo, 1990.
- Ludilo Floyda Bertholda, Koneks, Beograd, 1991.
- Miris plastičnog cveća, Koneks, Beograd, 1992. (drugo izdanje: Koneks, Beograd, 1993.)
- Ako se mrtvi jednog dana vrate, Bagdala, Kruševac, 1993. (drugo izdanje: Ex ponto, Beograd, 1994.)
- Južna strana istoka (haiku poezija), Svetovi, Novi Sad, 1993.
- Anonimna besmrtnost, Rad, Beograd, 1994. (drugo izdanje: Sfairos i Večernje novosti, Beograd, 1995).
- Novi potop, Draganić, Beograd, 1996. (drugo izdanje: Ars Longa, Beograd, 1997; treće izdanje: Arte fact, Beograd, 1997).
- Novi Nojev kovčeg, Prosveta, Beograd, 1997.
- Novi čovek, Prosveta, Beograd, 1999.
- Elizejska trilogija, Prosveta, Beograd, 2000.
- Albedo, Dereta, Beograd, 2002.
- Aura, Dereta, Beograd, 2003.
- Alhemija, Dereta, Beograd, 2005.
- Sazvežđa ispod kože, Zalihica, Sarajevo, BiH, 2007.
- Albedo, aura, alhemija, Balkanski književni glasnik, Beograd, 2009.
- Lavirint kruga, IP Book, Beograd, 2010.
- Vukovarske elegije, Balkanski književni glasnik, Beograd, 2011. (drugo izdanje: Dobra knjiga, Sarajevo, BiH, 2012).
- Insomnija, bele noći, Draganić, Beograd, 2013.
- Zebnja nam ide za petama i flertuje sa našim senkama, Balkanski književni glasnik, Beograd, 2014.
Romani Noć praznih ruku, Panpublik, Beograd, 1989. (drugo izdanje: Koneks, Beograd, 1993). Budno stanje sna, Naučna knjiga, Beograd, 1993. Knjige eseja
- Fotografije glasova, Bagdala, Kruševac, 1997.
- Ejdetske slike, Matica srpska, Novi Sad, 1998. (drugo, izmenjeno i dopunjeno izdanje: Službeni glasnik, Beograd, 2012.)
- Fotografije glasova II, KUK, Kikinda i Prometej, Novi Sad, 2002.
Hrestomatije
- Odsjaj snažne reke (zajedno sa Farukom Dizdarevićem), hrestomatija pobednika limskih večeri poezije, Dom kulture “Pivo Karamtijević” Priboj i Međurepublička zajednica za kulturno prosvjetnu djelatnost Pljevlja, 1997. (drugo izdanje: isti izdavači, 1997; treće dopunjeno izdanje: isti izdavači, 2002.)
- Manualis labor
- Nomad beskraja (pesme 1984-2004), Dom kulture “Pivo Karamatijević”, Priboj, 2004.
Antologije
- Novo raspeće, antologija savremene srpske poezije tragom estetskog egzorcizma 1967-2000, Rad, Beograd, 2001; Internet izdanje: časopis ”Konture” (www.konture.com), br.7, ISSN-1333-4891, Hrvatska, 2003; (drugo dopunjeno izdanje, Zalihica, Sarajevo, BiH, 2010; treće dopunjeno izdanje, Ratkovićeve večeri poezije, Bijelo Polje, Crna Gora, 2013.)
- Tečni kristal, antologija srpskog mikroeseja XX veka, Dereta, Beograd, 2006, (drugo izdanje: Dereta, Beograd, 2011.)
Knjige na drugim jezicima
- Il nuevo diluvio, poesie scelte 1984-1994 (traduzione in italiano a cura di: Dragan Mraovic), Bari, La Vallisa, 1995.
- Il nuevo diluvio, poesie scelte 1984-1994 (traduzione in italiano a cura di: Dragan Mraovic), Verona, Vannelli, 1997.
- La nuova arca di Noe (La corrispondenza con l’ Apocalisse): poesie – immagini, eidetiche, preghiere (traduzione in italiano di: Dragan Mraovic), Verona, Vannelli, 1998.
- Junge lyrik aus den landern ost-und sudosteuropas (koautorska knjiga sa Majom Vidmar i Urošem Zupanom); Das Hubert Burda Stipendium 1999; Aus dem Serbischen von Zarko Radakovic und Peter Handke, sowie von Elke Schwarz-Mahmuti und Aslan Mahmuti; Langenburg-Konstanz, Edition Petrarca, 2000.
- Protoclepsydra, a selection of poems by Zoran Bognar (translated by Dejan D. Markovic; editor/co-translator Jamie Reid), Vancouver, DaDaBaBy Enterprises, 2000.
- La trilogia d’Eliseo (traduzione in italiano di: Dragan Mraovic), Bari, La Vallisa, 2001.
- El nuevo diluvio (traduccion: Carmen Vegas), Belgrado, Dereta, 2002.
- La trilogie Elyseenne (traduit du serbe par Mireille Robin, Boris Lazic), Montreal, Canada, La Pyramide, 2002.
- Gedichte. – serbisch-deutsch. – Unersetzt von Lidia Zimmermann und Alexandra Weber, Muenchen, A+G, 2003.
- Soszvezdija pod kožata. – Izbor, prepev i pogovor: Petre Bakevski. – Skopje, Terra Magica, Macedonia, 2006.
Dobitnik je mnogih nacionalnih književnih nagrada od kojih izdvajamo “Pečat varoši sremskokarlovačke” (1993), “Matićev šal” (1994), “Stevan Pešić” (1994), “Blažo Šćepanović” (1996), “Rade Drainac” (1999), “Isidora Sekulić” (1999), “Srboljub Mitić” (2000), “Milutin Uskoković” (2003), „Slobodan Džunić” (2006), „Milan Bogdanović” (2009), „Dimitrije Mitrinović” (2010), Nagrada Akademije „Ivo Andrić” (2010), „Kočićevo pero” (2013), Nagrada ULUPUDS-a (2013), „Zlatni beočug” (2013), „Vasko Popa” (2013); tri internacionalne nagrade: “Vannelli” (Italija, 1997), “Mediterranean Lion” (Montenegro, 1998) i “Hubert Burda” (Nemačka, 1999); kao i prestižne stipendije fondacije Ville Waldberte (Nemačka, 2002), jedne od najetabliranijih evropskih kuća pisaca u kojoj su boravili i stvarali mnogi svetski priznati pisci kao što su Tomas Man, Zbignjev Herbert, Hlebnjikov, Mihael Kriger, Ištvan Erši i mnogi drugi. |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Zoran Bognar Pet 5 Jun - 9:21 | |
| Kažem: vreme je jedini prostor za koji se vredi boriti; gordi Big-Ben u grudima hodočasnika. I kažem: vreme je u nama prostor, rastuće ništavilo, ničija zemlja, odgovor na pitanje bez reči… Senka zna, vreme poravnava granice, otključava mrakove; u utrobi Vrhovnog Časovnika čuva nestale gradove: Vavilon, Tir, Kartaginu… Eto, u ovom trenutku Venecija se preobražava u akvarijum. Njene drevne temelje proždiru svevremene morune i Trg Svetog Marka, izgrižen solju gordih sekundi, postaje milenijumski paradoks. Samo će još vreme, ubitačno, živeti na tom praznom trgu: minuti će postati faraoni tog kruga zveri koji poprima karakter večnosti kao da više ništa ne mora da se dogodi u tom svetu jednosmernog proticanja. Kako to da se život sveo na otmeno podnošenje torture časova? Nije li čas što otkriva da nebo menja boju samo glasnik noći koja prethodi požaru nevidljivog zbivanja? Zar podnositi jaram ove barijere života podignute pred barijerom divovskih kazaljki znači samo još bolje razumeti kakva je priprema za ropstvo ovog svevremenog utamničenja? Pritešnjeni sporošću njegovog proticanja, poput glave zveri u klopci, dani su postali estetski klonirani… kao da ništa nije moglo da umakne toj indigo metamorfozi. Svaku novu misao uništili su ti samodovoljni gorštaci: buknulo je neukrotivo poniženje Hominisa priklještenog sopstvenom sudbinom. Senka zna, vreme poravnava granice, otključava mrakove; u utrobi Vrhovnog Časovnika čuva nestale gradove.
Zoran Bognar |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Zoran Bognar Pet 5 Jun - 23:33 | |
| NA MORISONOVOM GROBU
Bog je srećan, Morisone. I dalje se poigrava s nama kreirajući volšebne koktele od predumišljaja nepoznatog i lakomislenog prepuštanja
slučaju. Iako smo se obojica molili bar za jedno neizmenjeno lice, verujući da svi znaju šta pod tim podrazumevamo, svet je (p)ostao mozaik bizarnih
krhotina, mauzolej osrednjeg duha. Još jedan dokaz, Morisone, da Bog kad želi da nas kazni usliši naše molitve. Na celom Le Pere Lachaise, jedini grob,
pored kojeg stoji policajac, tvoj je… Jedino neizmenjeno lice, Morisone, je onaj isti policajac, ono isto kontrolno oko sa svih tvojih urnebesnih koncerata.
Bistu ti nije sačuvao, brate… Ona je davno ukradena. Umesto nje on nad tobom stoji postojan i hladan i poput kerbera verno ti čuva “miran” san.
Pariz, 16. mart 2000. |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Zoran Bognar Pet 5 Jun - 23:37 | |
| Misli
Na prijateljstvo bi uvek trebalo odgovarati bar duplim prijateljstvom, ako ne i bratstvom, a na bezobrazluk i drskost uglavnom gospodstvom i uzvišenom tišinom, ukoliko je granica tolerancije obostrano poštovana – a kada to nije slučaj, onda se klin mora izbijati klinom, bezobrazluk bezobrazlukom, drskost drskošću – no, svakako, u tim trenucima se nikada ne osećamo dobro.
Kada upoznaš samo jednu polovinu čoveka, uvek se pitaš kakva li je ona druga? I sâm si svedok da čovek vekovima pokazuje samo svoju svetlu stranu. No, kao i kod Meseca, njegova druga strana je tamna. Zašto onda još niko nije otkrio kuda to mrak pobegne kada se svetlo upali? Tama je samo negativ svetlosti... |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Zoran Bognar Ned 7 Jun - 21:13 | |
| Umesto da gledaju svitanje, ljudi spavaju u autobusu. Njihova tela i uspavani duh poznaju svaki zavoj, svaku izbočinu i rupu na putu i već se unapred automatski pripremaju na potrese i zaustavljanje na usputnim stanicama. Ništa ih ne budi pre odredišta. Nebi ih probudilo ni da im neko ispali vatromet pored ušiju. Postavlja se pitanje: kakvim su umećem ovi putnici uspeli da izgrade takvu slepu oniričku poslušnost i doslednost? Trebalo je videti sva ta odsutna tela; videti sve te klonule glave; radi toga ući u svetlost, pustiti da preko tih improvizovanih postelja pređu njihove zdepaste senke… Oh, Gospode, kolika li je otpornost mesa? Kolika li je otpornost mase? Sunce umalo da zatrudni. Jutarnja zabava nije za svakoga. |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Zoran Bognar Ned 7 Jun - 21:26 | |
| Pobednici nisu oni koji raspolažu silom, nego oni koji imaju pouzdanje i snagu smelog delovanja.
Naslađivanje licemerjem i cinizmom ne može vam doneti ništa više od ledenog vakuuma u grudima i užasavajuće mogućnosti da zamrzite i sebe same.
Oni koji ništa nisu naučili, nemaju šta da zaborave.
Postoji li veći paradoks na ovom trulom svetu od ljudi koji za sebe kažu da su ateisti, a žive kao bogovi...
Ultimatum je odbrana maloumnih.
Usamljeni um je lak plen za đavola.
Svi smo mi gosti na ovoj planeti. Svi živimo i moramo umreti. Niko od nas ništa svoje nema. Niko od nas u grob ništa svoje neće poneti... Pomračen um ne vidi ništa.
Svemoguć si samo dok imaš čisto srce i čisti um. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Zoran Bognar Sub 20 Jul - 20:54 | |
| SRBIJO, MOGU LI DA BUDEM TVOJ SIN
Ovih dana izašlo je novo izdanje knjige besmrtnih pesama ,,Srbijo, mogu li da budem tvoj sin“ (Balkanski književni glasnik, Beograd, 2019), našeg proslavljenog i svetski priznatog književnika Zorana Bognara. Tim povodom razgovaramo o smislu pesništva u Srbiji i obogaćujemo književnu scenu jednim produhovljenim razgovorom koji će zauzeti javni prostor društevih medija. U smeni Dobrog i Lošeg, koliko je moguće da se bude jak za ono što tek predstoji, a bivalo je toliko neprospavanih noći pre toga?
Mora da se bude jak u svakoj situaciji…iz prostog razloga… jer nemamo ni vremena ni prostora da se igramo slabe vojske… Šta je u toj borbi Duha najteže ili je to pak individualna stvar – nepodeljena na muški odnosno ženski princip istrajavanja?
Nema u takvim situacijama podele na muški i ženski princip istrajavanja… Na tom putu, kojim su hodili mnogi pre nas, dolazimo do neizostavnog zaključka: Ko se u sebi nije lomio, taj ne zna šta je celina…
Uvek me je zanimalo gde (na kom mestu) tražiti Ljubav?
Ovo pitanje me neizostavno podseća na ono čuveno trik pitanje: „Gde mrak pobegne kada se svetlo upali“… Šalim se… Odgovor ovisi o tome da li tražimo ovozemaljsku ili kosmičku ljubav… Kako god, lepo je prizivati i tražiti Ljubav, ali mnogo je lepše kada Ljubav pronađe vas…
Neki naslovi iz kapitalne knjige ,,Srbijo, mogu li da budem tvoj sin” su: ,,Mrtav sam čovek koji hoda”, ,,Izdaja“, ,,Izdajnik ti ne ostavlja ništa čemu si se nadao“, ,,Ne mogu da ubijem Austro-ugarsku u sebi”, potom ,,Možda je došlo vreme za neke nove ljude u našim životima“. Sledi jedno sugestivno pitanje: Nisu li ovi naslovi predisponirani iskustvom i kakvim?
Naravno, sve su to veoma proživljene situacije, stanja i okolnosti u jednom devijantnom vremenu (čiji smo i svedoci i žrtve) i koje su se u ovoj knjizi materijalizovale kao snažne poetske refleksije koje su istovremeno i ekspresivne i zaumne i misaone i duboke i višeslojne i nadasve, univerzalne i svevremene… Gospodin Petar Handke je napisao: Zoran Bognar je pesnik posebnog senzibiliteta za koga je pesma poniranje u ono što se naslućuje kao čovekova nova mogućnost. Njegova umetnička osećanja su burna i snažna po svom intezitetu, pa je tako i njegova poezija sugestivna, jaka i prodorna. Komentar…
To su zasigurno jedne od najznačajnih referenci na mom dosadašnjem poetskom hodočašću… Peter Handke je čovek koji je zajedno sa Žarkom Radakovićem prevodio i prepevavao moje pesme na nemački i objavljivao ih u najznačajnijim nemačkim i austrijskim časopisima (kao što su Akzente, Manuskripte, Literatur Blatt i Novo argumente); Peter Handke je čovek koji mi je (kao predsednik žirija uz Mihaela Krigera, Alfreda Koleriča i Petera Hama) dodelio 1999. godine nagradu „Hubert Burda Pries“ kao najboljem mladom pesniku iz istočne Evrope i time me uveo na velika vrata u germansku literaturu; na osnovu toplih Handkeovih i Krigerovih preporuka koristio sam 2002. godine stpendiju u jednoj od najznačajnijih kuća pisaca u Evropi, u čuvenoj Villi Waldberti koju je 1902. godine osnovao Tomas Man… Imam utisak, kada bi živeo još nekoliko života, da nikada ne bih mogao dovoljno da se zahvalim i odužim Peteru Handkeu na njegovom ukazanom poverenju, poštovanju i blagonaklonosti kojima me je udostojio… Krug smo. Da li se onda vrtimo u krugu ili smo opsena sa lepotom tačnih reči?
Da, svi smo u lavirintu kruga… u kojem…ne postoji ni početak ni kraj, ni utvara ni strah, ni beda ni sjaj, ni poslednji dah… Ne postoje čak ni zločin ni greh, ni moj ni tvoj, ni bol ni podsmeh, ni kontrolni broj… Ne postoji ni nevera ni prevara, ni moć ni vlast, ni granice ni zakoni, ni moral ni čast… Postoji samo zatvoren krug: vreme i prostor ko zemlja i plug; lepota Ništavila, ognjena peć, prostranstvo i prisustvo, tišina i reč… Da li i koliko se ljudi međusobno razumeju? I šta ukoliko se ne razumeju?
To sve ovisi u kojim se dimenzijama svesti pojedini ljudi, tačnije, sagovornici, nalaze. Možemo da pričamo o istoj stvari… istim jezikom i da se uopšte ništa ne razumemo… ukoliko smo u višoj ili nižoj ravni svesti od svog sagovornika U svojim pesmama kao demijurg pojavljuje se veza između čoveka i Svevišnjeg. Da li, kao što pišete, ne postoje prevare u odnosu muško-žensko i kako na taj način objašnjavate crkveno učenje da je preljuba između supružnika greh?
Mišljenja sam da je crkva poslednja institucija koja bi u ovom vremenu mogla sebi da da za pravo da morališe i govori šta je greh, a šta nije… Crkva se izgleda odavno odmetnula i od Boga i od naroda, o čemu svedoče neverovatni i neoprostivi skandali pojedinih vladika i sveštenika (slučaj stiptiza i orgija Vladike Kačavende, pronevera novca Oca Jovana u Makedoniji, agresivna ambicioznost Vladike Grigorija koji je u jednom trenutku gotovo podelio Sveti Sinod svojom nerazumnom željom da pored živog Patrijarha bude najmlađi Patrijarh u istoriji – o njihovom voznom parku da i ne govorimo: takve limuzine i blindirane džipove nemaju ni predsednici najbogatijih država)… Ali da odgovorim na vaše pitanje: da, oduvek sam govorio da brak kao instituciju mogu da podržim samo u maksimalno emancipovanom odnosu partnera. Ljubav u braku nije ono merilo koliko posedujemo ženu ili muža, već koliku slobodu dajemo svom partneru. Ne verujem ni u fizičku, ni u duhovnu prevaru partnera. Čovek može prevariti jedino sebe samog…
A kada smo već kod crkve i patrijarha i u vezi s tim imam svoju, sada već za mnoge, prepoznatljivu mantru: moja religija je zapanjujuća jasnoća neizgovorenih reči; moj patrijarh je volšebni prestupnik, nomad beskraja; albedo je moja crkva – uzvišena molitva sazvežđa ispod kože; aura je moja ikona – peludni otisak zapisa iz vetra; alhemija je moj krst na kojem se svakodnevno razapinjem u lavirintu kruga i istovremeno pretvaram u zlatni prah…
Vrlo interesantno gledište i onda u koje okrilje da smestimo porodicu kao osnovnu ćeliju društva?
Porodica je oduvek bila temelj svakog društva. Tu poziciju zauzim i danas, iako je kao institucija ugrožena mnogim pošastima ovog devijantnog i tabloidnog vremena… Ali kao što je život dijalektičan proces, tako su i porodica, kao i mnoge druge institucije dijalektične… i koje moraju ići u korak sa vremenom i kroz jedan liberalniji pristup moraju biti spremne na „evoluciju“ i prilagođavanje svojih osnovnih postulata.
Pored pesničkih knjiga, vi pišete i eseje. Koliko i na koji način je inostrana publika upoznata sa vašim prebogatim stvaralštvom?
Možda će zvučati nadmeno, ali u jednom trenutku sam imao utisak da je moje delo više cenjeno u Nemačkoj, Italiji, Francuskoj i Americi nego u Srbiji (takav utisak sam posebno imao u periodu od 1999 do 2004. Godine), ali je, u međuvremenu, čini mi se, sve došlo na svoje mesto…
Hoćete li pobrojati enciklopedije, antologije i recenzije u kojima vaša poezija zauzima svoje mesto?
U mojoj bio-bibliografiji piše da ih ima preko 40… ali ja se ne bavim ni prebrojavanjem, ni statistikom, već, samo i isključivo, poetikom…
Kakva je budućnost dobrih, dubokoumnih i slojevitih knjiga u okrnjenoj Srbiji?
I u, kako kažete, „okrnjenoj Srbiji“ i u bilo kojoj drugoj državi ne bi trebalo brinuti za budućnost knjiga, pogotovo onih dobrih, dubokoumnih i višeslojnih… U prilog tome ide i maksima lucidnog Ćamila Sijarića: „Nije rupa na planeti, već je rupa u pameti“…
Biljana Dimčić ( ASinfo )
|
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Zoran Bognar Sub 20 Jul - 20:56 | |
| UTOPLJENIK
Nema izgleda. Nema ni trunke izgleda da se iskopam iz situacije ove. Oko mog života okovano je more, okovano je pravo bodljikavo more. Ono me guši, steže mi vrat, krade mi snagu, nudi mi rat... Ne mogu da ga prihvatim, jer nisam za to spreman, voda oko mene, ispod mene i u meni, postaje prava nepodnošljiva neman. U oku mome nađe se zemlja. Zadnje trunke snage usmerih prema njoj. Iznad moje glave jato sretnih roda. Još jedan zaveslaj... Još jedan... do obale koja ne postoji, čitav svet postao je voda... |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Zoran Bognar Sub 20 Jul - 20:57 | |
| PACTA SUNT SERVANDA
Ako se baš moraš roditi, rodi se... Samo pre nego što te oslobode nevinosti koju nosiš u sebi shvati da od jednosmerne ulice ne možeš napraviti auto-put. Ugovori se moraju poštovati! Život je hladna soba i treba je grejati. Život je jedan veliki party koji dolazi neposredno posle tvog rođenja, sa prepunim tacnama uvek novih saznanja. Ne prolazi frigidno pored njih. Okusi zalogaj svake enigme i glas harizme će ti otkriti istinu: preživeti je najvažnije. Prana je jedina stvar na svetu koju ne možeš sebi priuštiti da izgubiš. Prana dolazi i odlazi sama, zavisi o zaslugama. I to piše u kratkotrajnom ugovoru rođenja i groba. Imaš ceo život da se zabavljaš i celu smrt da se odmoriš. Pacta sunt servanda! O, kako je divno leći u krevet i prekriti se mrakom...
Vukovar, 1987. |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Zoran Bognar Sub 20 Jul - 20:57 | |
| NEODOLJIVI MIRIS SMRTI
Neodoljivi miris smrti jasno stavlja na videlo ogromni jaz između sveta izobilja i sveta u kome nema ničeg svakodnevnijeg od svakodnevnog umiranja. Neodoljivi miris smrti, poput vučjih očiju iz tame, ćuti i vreba čekajući svojih pet minuta kad će konačno postati gospodar gluvog doba. Neodoljivi miris smrti uvlači mi se u sluzave nozdrve i poklonivši mi nebeski relaks uzima me u naručje svoje. Neodoljivi miris smrti, taj božji dar nama grešnicima, jedina je stvar koja stoji na putu između života i udobnog groba
Slavonski Brod, 1985. |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Zoran Bognar Sub 20 Jul - 20:58 | |
| POHVALA LUDOSTI
Šta osećaš dok gledaš novac koji se kotrlja kroz halapljive dlanove poput lavine, znajući da se lavina kotrlja samo nizbrdo... Šta osećaš dok gledaš pregaženog čoveka koji je kroz sve ove lažne vekove postao samo kulturni objekt..., nalik šahu ili Kipu Slobode! Šta osećaš dok te vlastiti vrisak budi iz sna i dok gledaš u ogledalu na smrt preplašeno lice orošeno hladnim znojem... Šta osećaš dok čitaš članak o naručenom ubistvu, i da li se ikad pitaš: Kome je još važno ko se ovde Alahu klanja, a ko moli Hristu...
Vukovar, 1989. |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Zoran Bognar Sub 20 Jul - 20:59 | |
| SUTON
Kao odbačeni prosjak kojeg ništa ne nadahnjuje, koji ne veruje ni u Isusa Hrista, ni u nešto što je veće od duše, lutam okolo u usamljenu zoru, u napušteno vreme, u odbačene sate...
Kao odbačeni prosjak koji je i čovek đavolji i čovek božji, ničiji sluga i ničiji večno, okružen praznim ulicama i grobnom tišinom, okružen soliterima, spomenicima samoće, gospodarim prostorom, napuštenim svetom.
I dok sledim tragove, stopala smrti, uživam u osećaju što sam jedini na svetu, istovetan sa sudbinom, istovetan s Bogom, daleko od istine, daleko od laži...
Borovo, 1991. |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Zoran Bognar Sub 20 Jul - 20:59 | |
| NOĆ AVETINJSKE VOLJE
Na toj zemlji oduvek su živeli Ljudi čistog Srca. Grad je vekovima bezbrižno spavao ispod otvorenih prozora. Nije bilo sirena paranoje. Nije bilo uzbune spoznaje. Ničeg sem uobičajenog sudaranja zaslepljenih oblaka sa ponosnim dimnjacima. Ali, jedne večeri, čini mi se da je baš bila Noć Avetinjske Volje, veliki snopovi žarke svetlosti prešli su preko zidova nevinih soba. Bilo je već kasno da bi se prozori zatvorili. Grad je doživeo sudbinu izgubljenog jagnjeta pred hordom razjarenih vukova. Ulicama su odjekivali snažni koraci. Oni su stigli... Svetlost baklji, poput plamenih jezika, bacala je njihove senke na beli zid u dnu sobe. Ulazili su kroz prozore jedan po jedan. Lica su im bila različita, slabo vidljiva u senci, ali kod svih se primećivala velika mržnja i strah. Oni nisu postavljali nikakva pitanja. Kao smrtonosni insekti rušili su i palili sve pred sobom: majke, očeve, braću, sestre, prijatelje, kuće, fabrike, škole, biblioteke... Oni su zapalili i Bibliju i Kuran i Talmud... Oni nisu nikog poštedeli. Spalili su i Sokrata i Isusa i Budu. O Bože, kad bi mi još samo jednom mogao pokloniti snagu njihovih glavnih junaka da vratim gradu žamor ulice u napukle vene, da vratim prijateljima izgubljeni dah i duh, da vratim očeve dečijih osmeha i majke nežnih uspavanki, da vratim braću neiscrpnih izvora i sestre toplih postelja, da vratim jevanđelja i psalme na stranice večnosti, da probudim Novog Patrijarha Dobre Volje, da zaustavim kolone mrtvih i pokažem im kako da meditiraju na svojim uskrsnućima, da vratim u kuće Lazarevo srce, da vratim gusti dim u ponosne dimnjake, da vratim spaljene stihove na Nove stranice istorije... O Bože, kad bi još samo jednom... Na toj zemlji oduvek su živeli Ljudi čistog Srca. Grad je vekovima bezbrižno spavao ispod otvorenih prozora. Nije bilo sirene paranoje. Nije bilo uzbune spoznaje. Ničeg sem uobičajenog sudaranja zaslepljenih oblaka sa ponosnim dimnjacima. Ali, jedne večeri, čini mi se da je bila Noć Avetinjske Volje, veliki snopovi žarke svetlosti prešli su preko zidova nevinih soba, ali, već je bilo kasno da bi se prozori zatvorili...
Beograd, 1992. |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Zoran Bognar Sub 20 Jul - 21:00 | |
| NIŠTA VIŠE NIJE KAO PRE
Ništa više nije kao pre. Beli oblaci odavno se ne pojavljuju iznad našeg grada. Plameni jezici proklete zemlje spalili su kuće, prijatelje, bioskope, prošlost... Više se od crnog dima ne vidi horizont opreza. Majka je pokušavala da se smiri uz pisma koja je čuvala godinama. Ali, kako bi koje otvorila, primetila bi da su sa hartija vremenom pootpadala sva slova. Njeni isprekidani krici, kao vidljiva kob, bušili su dim koji je iznad patnje produžavao svoju ravnodušnu krivulju. Nije li sve moglo biti drugačije? Kome je smetao lavež razdraganog kuvasa? Poreklo... koren... suština... nestali su zauvek. Kao da su ubili Patrijarha Dobre Volje... Vidi se da su mnogo razmišljali kako da se preruše u krvožednu jagnjad koja će preklati dobroćudne vukove. Pre nego što sam otišao zauvek bacio sam poslednji pogled, očiju punih suza, na Grad Svetog Korena. Uz ruševine su šetali ljudi-torza, ljudi-ruševine, ljudi bez ruku, ljudi bez očiju, ljudi bez mozga... Ostali su tako, nasred pločnika, nepomični, spremni za borbu, ljudi koji tako pedantno neguju svoju biografiju...
Beograd, 1992. |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Zoran Bognar Sub 20 Jul - 21:01 | |
| KLESARI KAMENE KOLEVKE
Nije više junaštvo izvaditi mač iz kamena, izvaditi žar iz plamena.
Sad junaštvo je izvaditi oči iz kamena, izvaditi srce iz kamena,
iz kamena izvaditi plamen, izvaditi dušu iz kamena, iz kamena izvaditi kamen
i klesati ga klesati i klesati ga klesati i ples na kamenu otplesati
sve dok ne postane prah. Sad junaštvo je najveće iz kamena izbiti dah...
Beograd, 1992. |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Zoran Bognar Sub 20 Jul - 21:02 | |
| USAMLJENOST
Postoji svrha i dobrog i lošeg, no, plašeći se ružnih stvari, propuštamo one dobre… Zvuči dirljivo, uverljivo i uvredljivo. Ta večna enigma: kome pripadamo, durskom ili molskom okruženju – donosi nam, na kraju, usamljenost kao blagoslov. Svi smo bar jednom prošli kroz šumu da bismo kasnije, ponovo, izašli na čistinu… Usamljenost je roditeljski sastanak s Bogom. Za nekoga je ona fizička bol, a za nekoga… prosvetljenje.
Avala, 19-21.10.2001. |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Zoran Bognar Sub 20 Jul - 21:02 | |
| GRAVITACIJA
Ponos, to vam je sveta porodična grobnica, religija samilosti kojom rizikujete da veru jednog čoveka pretvorite u krstaški rat. Manastir je katedrala, sinagoga je džamija… Između neimara i osvajača popločan je put zaludnim simbolima čije se trajanje produžava iz jednog ciklusa u drugi. Mesec i krst, poput Sunca i Zemlje, jednakom silom se privlače, a, ipak, nijedno na drugo ne pada.
Beograd, 1999-2002. |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Zoran Bognar Sub 20 Jul - 21:03 | |
| GABRIEL, GEA, KRUG
Na zamagljenom Gabrielovom bregu, preplašeni poput promrzlih košuta, drhtimo jedno nasuprot drugog. Krijemo se iza stoletnog stabla, tog drevnog svedoka mnogih pobuna vetrova, korenja i lišća. Neizvesnost nas čini nemoćnima. Oh Gea, samo raširi noge i nirvana će ti milostivo pružiti ruke… Gladni jedno drugog, poput vatre i vetra, ližemo smolu iz kore, iz uterusa, iz uva… Divlji i čisti potpirujemo vulkan – volšebni kaleidoskop, budimo ejdetske slike prodornije od R.E.M.-a, iz najdubljeg purpura oslobađamo se sebe samih i svakog sledećeg trenutka rađamo ponovo i ponovo… Gledaj Gea, nad Egiptom pada prvi sneg! Poput pretpostavke što tako lako prerasta u predrasudu rastemo jedno u drugom, zakucavamo se u utrobu, u kosti, u koru… U orgazmičkom kosmosu doživljavamo kosmički orgazam u kojem postajemo isti, u kojem postajemo jedno, u kojem postajemo krug.
Beograd-Kairo, 2001. |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Zoran Bognar Sub 20 Jul - 21:03 | |
| ALBEDO
Postavimo stvari ovako: bio je to samo raskorak naših senki, jedna moguća istina o nemogućnosti komunikacije, intriga neumornog Mefistofelesa… O tajanstvena dino, pesmo Kaira, reci mi šta je to što ot(k)upljuje svu tvoju pažnju; otkrij mi na kojem jeziku sanjaš, na kojem vodiš ljubav… Albedo je jedini jezik koji priznajem, jezik kojim govorim, pismo kojim pišem, vazduh koji dišem, knjiga koju čitam… Albedo je esperanto! Albedo… kao libido, kao stampedo! On budi grešnika u svecu i pronalazi svetlost u boji… Stoga, ne odriči se svoga anđela čuvara, ne predstavlja on ni kamen oko vrata, ni kamen spoticanja, ni zloćudnog jahača tvoje senke… I ne zaboravi: jedini pravi bol je kad izgubiš ono do čega ti je najviše stalo! O Pesmo moja, ti si moje raspeće, moj Zen koan, moj kokain koji neumitno ubija ali kojem se neprestano vraćam da ga probam ponovo i ponovo… I kako sada odustati od svega, sjediniti se s Ništavilom, zaboraviti molitvu šume, kad toliko si me opustila i podigla do visoravni albatrosa, do ^etvrte ravni, da sam čak zaboravio i po vodi da hodam…
Beograd, 2001. |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Zoran Bognar Sub 20 Jul - 21:06 | |
| NAD NAMA LEBDI ELEKTRONSKA SENKA
Više je nego izvesno: umesto oreola i harizme nad nama lebdi elektronska senka. Naši životi, naši zapisi iz vetra, pohranjeni su u virtuelnu memoriju, u akribijske čipove, u kodove hladnog lavirinta. Kompjuter, to kontrolno oko Velikog Brata, postao je i naš svedok i naš sudija, naša sudbina, prokletstvo i kletva. Svi smo astrološki (re)produkovani i poput laži bez posledice živimo život bez aure
Beograd, 6.4.2003. |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Zoran Bognar Sub 20 Jul - 21:06 | |
| U AURI SVETIONIKA KORENA Kažem: ko se u sebi nije lomio taj ne zna šta je celina, niti jedinstvo sa sveopštom istinom. U auri svetionika korena bežimo od sna nagoveštaja i svi se trudimo da ne doživimo bol koji ne možemo da prebrodimo. No, svako ima cenu svog izbavljenja. Beograd, 2002. |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Zoran Bognar Sub 20 Jul - 21:07 | |
| MADONA VOLJENIH
Kažeš: ostvari, osvoji, ljubi mladim srcem i dušom anđela; pravi život je ono što ti načiniš od njega… Oh, Madona, znam sve o iskupljenju, auri, strasti i požrtvovanju; o odricanju i opraštanju; ipak, najviše si mi govorila prisustvom i jasnoćom neizgovorenih reči… I kuda sad? I kako… kad priroda više ne trpi logiku usamljeništva; kad žudim za motivom koji asocira na pokret… Oh, Madona, ovde te sad duh tvoj menja, a ipak, prazno je
Beograd, 2003. |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Zoran Bognar Sub 20 Jul - 21:08 | |
| LJUBIM SVA ISKUŠENJA KOJA SU MI SUĐENA
Kažem: ljubim sva iskušenja koja su mi suđena. Njihove žrtve čine me slobodnim iako ne znam ni gde su im logori, ni gde su im grobovi, ni ko su bili robovi, a ko bogovi… Ljubim sva iskušenja koja su mi suđena u slavu stvarnog života koji se svakodnevno, i božanski i satanski, obrušava na nas.
Beograd, 2003. |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Zoran Bognar Sub 20 Jul - 21:10 | |
| IRISH PUB
Kažem: zapanjujuća je jasnoća koju imaju neizgovorene reči; u njoj nalazim pribežište i prikrivenu strast. O, večna kušnjo, u polumračnom Irish pub-u, u ulici Kneza Miloša, mazih se sa aurom srodne duše. Prilazila je stolu tako peludno, kao prvi udah plućima novorođenčeta, kao početak novog života… Tu nije bilo varijacija, ni pravila, niti reda. Celo njeno držanje bilo je strpljivo čekanje, bilo je magnetna sila između onih pored kojih prolazi i onoga kome prilazi. O, pozlaćeni Mefisto, tebi blagodarim u ime oreola i harizme zbog svega onoga što je trebalo da uradimo, ali nismo; zbog svega onoga što je trebalo da imenujemo, ali nismo; zbog svih prećutanih odgovora, a ipak datih
Beograd, 2002. |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Zoran Bognar Sub 20 Jul - 21:11 | |
| EPISTOLA OCU
Pitaš me oče: Šta je usamljeni pesnik sa svojim sazvežđima ispod kože, sa svojim zapisima iz vetra u vremenu i prostoru, u lavirintu kruga? Lepota Ništavila, ništa više
Beograd, 2003. |
| | | Sponsored content
| Naslov: Re: Zoran Bognar | |
| |
| | | |
Similar topics | |
|
Strana 1 od 2 | Idi na stranu : 1, 2 | |
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
| Ko je trenutno na forumu | Imamo 514 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 514 Gosta :: 3 Provajderi
Nema
Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 930 dana Pet 27 Sep - 15:38
|
Dvorana slavnih |
Naj Avatar Haossa !
Kreja
|
Poslanici naj aktivniji nedelje | |
|