Djina Lolobridjida

Đina Lolobriđida (Gina Lollobrigida)



Zvali su je najlepšom ženom sveta

Iako je u Večni grad bila došla da studira likovnu umetnost, životne okolnosti odvele su je posve u drugom pravcu - u svet glume i filmske umetnosti. Bila je prva zvezda italijanske kinematografije posle Drugog svetskog rata. Čovek koji je osvojio svemir - Jurij Gagarin, rekao joj je: "Ja sam bio na nebu, video mnogo zvezda, no ti si lepša od svih njih"



Bila je jedna od najlepših žena na svetu, seks-simbol 50-ih i 60-ih godina 20. veka, prva zvezda italijanske kinematografije posle Drugog svetskog rata koja će tokom duge filmske karijere ispoljiti i svoj talent u umetničkoj fotografiji i skulpturi. Đinina popularnost bila je ogromna: izazivala je gužvu gde god bi se pojavila. Njen izlazak iz hotela na festivalu u Kanu 1953. izazvao je toliki haos da je morala policija da interveniše. Čovek koji je osvojio svemir - Jurij Gagarin, rekao joj je: "Ja sam bio na nebu, video mnogo zvezda, no ti si lepša od svih njih". Sineasti su zaključili da su filmsku karijeru Đine Lolobriđide obeležavale tri karakteristike: prvo, želja za publicitetom i sposobnost da ga sačuva; drugo, prihvatala je uloga u kojima je tumačila snažne likove iz života, čak i u slučaju kad nisu bile pozitivne ličnosti; treću karakteristiku njene karijere predstavljala je odlučnost da što više snima u svetu, posebno na engleskom jeziku.



Đina Lolobriđida rođena je 4. jula 1927. godine u Subiacou, malom mestu pedesetak kilometara udaljenom od Rima, kao Luiđina Lolobriđida, druga od četiri kćeri Điovanija Merkurija, vlasnika male manufakture nameštaja, i Đusepine, domaćice. Đineta, kako su je roditelji zvali odmila, bila je dobra učenica. Osim dobrim ocenama, isticala se i smislom za umetnost, pa je već u nižim razredima osnovne škole bila u dramskoj sekciji. Po završetku Drugog svetskog rata, Đina je nastavila školovanje. Dobila je skromnu stipendiju i 1945. upisala Akademiju likovnih umetnosti u Rimu. Kako je otac i majka nisu mogli mnogo finansijski pomagati, snalazila se kako je znala i umela: pozirala je kao model, učestvovala na izborima lepote.



Iako je u Večni grad bila došla da studira likovnu umetnost, životne okolnosti odvele su je posve u drugom pravcu - 1946. je zbog primamljive zarade prihvatila malu rolu u filmu "Aquilla nera"(Crni orao) u kome igra i tada poznati Rozano Braci. Bio je ovo njen filmski debi, čime su joj se otvorila vrata filmske umetnosti. Sledeće godine pojavljuje se u filmovima "Ljubavni eliksir" i "Ludosti zbog opere", redatelja Marija Koste, u kojima nastupa slavni bariton Tito Gobi. Mario Kosta joj 1948. godine daje prvu glavnu ulogu u filmu-operi "I pagliacci". Iako je film mlako primljen, novine su bile pune tekstova o Đininoj "neponovljivoj lepoti". Naučila je francuski i engleski jezik, što joj je pomoglo da počne da snima i van Italije. Filmovima "Miss Italia" i "Pane, amore e fantasia" postiže veliki uspeh i postaje zvezda italijanskog filma. Svetsku popularnost donosi joj film snimljen u Francuskoj, "Fanfan la Tulipe" sa slavnim Žerarom Filipom. Od tada nosi nezvaničnu titulu najlepše žene sveta. Vrlo brzo je stigao poziv iz Holivuda. Javio joj se filmski mogul Havard Hjuz i Lolo je 1950. stigla u filmsku Meku. Priča se kako joj je Havard dolazio u apartman posle ponoći s celim orkestrom, tražeći da plešu do zore. Nakon tri meseca ponudio joj je ugovor na engleskom. Odbila je da ga potpiše dok ne dobije prevod. Bogatog Havarda to je mnogo uvredilo i do zaključenja ugovora nije došlo. Đina se odmah vratila u Rim i nastavila da blista na evropskoj filmskoj sceni.



Paunpress