Iza kulisa

**Učlanjen** : 09.02.2014

Danas bismo ovu ekipu teško zamislili u istom filmu, ali, te davne 1979. godine družili su se, sanjali i razvijali svoje talente kao jedna od najjačih klasa u istoriji Fakulteta dramskih umetnosti.

Fotografija FDU ekipe iz 1979. koja se iz knjige Žarka Lauševića "Godina prođe, dan nikad" preselila na društvene mreže, intrigira možda i više nego čuvena "turbo-klasa" Vladimira Jevtovića.
Na njoj su se našli još neki jaki likovi naše glumačke scene, ali i neka pomalo zaboravljena lica; neke obožavamo, neke i ne baš, ali svakako - bio je to zanimljiv skup individualaca, umetnika koji su ostavili trag na sceni.

Iza kulisa - Page 4 Glumci10

Ipak, posle toliko godina, tek retki će ih sve prepoznati na ovoj slici. U prvom redu su Gordana Šuvak, Olivera Ježina, Zoran Cvijanović, Žarko Laušević i Suzana Petričević. U drugom redu su Vladimir Ilić, Dubravka Živković, Sonja Savić, profesor Dedić i asistent Dr. Vladimir Jevtović, a iznad njih stoje Svetislav Goncić, Branimir Brstina i Andreja Maričić.
Bila je to 82. klasa profesora Minje Dedića, koju su navodno zvali "klasa visokog rizika", a, nažalost, mnogi će danas to povezati sa tragičnim sudbinama najvećih faca iz ekipe, Sonje Savić i Žarka Lauševića.
Tad je "visok rizik" verovatno podrazumevao hrabrost u nastupu i spremnost da se menja svet.

- Časovi Minje Dedića, apsolutnog dramskog genija, dan-danas mi odzvanjaju i vraćaju se kao potpuno osmišljeni kodovi. Sećam se kad nam je čestitao Novu 1981. i rekao nam: "Vodite računa o tome da ćete vi biti umetnici 21. veka!" Pomislila sam: "Šta on tu nas... Umetnici 21. veka?!" Jednom u toaletu, sine mi: "Pa da, on je sabrao cifre! Šezdeset prvo godište plus 40 jednako je 2001!", O, kako je jednostavno kad se gleda s kraja! Beskrajno hvala FDU, kao i svim mojim učiteljima pažnje, volje i fizičke. Zahvaljujući njima moj duh je preživeo u neverovatnim uslovima. Zapravo, cela moja mladost se pokazuje kao izuzetno bogata i samosvojna. Moji bliski drugovi s klase: Bule Goncić i Zoran Cvijanović, bili su radikalni ljudi. Slušali smo "Toking heds" kod Cvije na Topčideru, kad se ovde malo znalo o Dejvidu Birnu. Taj tip je vorholovski upotrebio rokenrol. Saopštio je sociološke istine u skraćenim formama - to su rimovani govori u pratnji cimbala koji stoje na začetku grčke tragedije. Dakle, želim da podignem mermernu ploču svim svojim prijateljima iz mladih dana. Prosto, da se ne zaboravi da je jednog trenutka ovde postojala sloboda - ispričala je svojevremeno Sonja Savić u intervjuu za NIN.

Putevi su im se u međuvremenu razišli, ali tad su bili prava ekipa.
- Bukvalno nismo izlazili iz prostorija FDU. Dešavalo se da mladi reditelji dođu na FDU pa sretnu kompletno sređene i sveže koleginice sa grupe za produkciju koje im kažu „One ispijene, blede devojke sa podočnjacima su koleginice koje studiraju glumu“ - ispričala je Olivera Ježina, glumica, a kasnije i profesorka FDU, u ispovesti za Blic.

Kad bi se mrdnuli sa FDU - išli su u kafanu ili SKC.
- U „Zlatni papagaj“, prvi kafić u Beogradu moja ekipa sa FDU je odbijala da ide jer je bio izvikano mesto. Novi talas početkom osamdesetih godina prošlog veka dočekali smo u danas legendarnim kafanama „Proleće“ i „Manjež“. Momci koji su svirali u grupama koje su činile novi talas sedeli su u kafanama. Jednom sam se posle vežbi na fakultetu vraćala kući sa svojom drugaricom sa dramaturgije Biljanom Maksić koja mi je predstavila Srđana Šapera kao našeg kolegu sa grupe za filmsku režiju i člana novog benda „Idoli“. Rekla sam joj „Super ti je ta grupa kad niko nije čuo za nju“ i onda smo otišli i seli u baštu restorana „Proleće“... SKC je tada bio za nas centar sveta i apsolutni prostor u kojem su se svi avangardni momenti u umetnosti u SFRJ premijerno odigrani - ispričala je Ježina.

**Učlanjen** : 09.02.2014

Legendarni film "Lajanje na zvezde" mnogi su obožavali, a vole i dan danas, i sasvim je sigurno da će se mnoge replike prepričavati još dugo, ali...
Nije sve išlo tako lako i bezbrižno, kao što bi se možda moglo pretpostaviti - i na osnovu samog filma, i po uspehu koji je ostvario.

Dve decenije kasnije glumac Dragan Mićanović, koji je tumačio lik filozofa, priseća se tog perioda i otkriva da komentari na film nisu bili dobri, jer su neki ljudi smatrali da ne predstavlja pravu sliku tog vremena.
- To je snimano u jedno jako ružno vreme, devedesetih. Jako čudno, čudan splet okolnosti, spojile su se kockice. Celo to snimanje, cela ekipa koja je radila doživljavala je to kao eskapizam, da pobegnemo od realnosti koja uopšte nije bila prijatna tih devedesetih - objašnjava Mićanović.
On dodaje:
- Sećam se da je bilo ljudi koji su mi govorili kako ste mogli da snimate taj film kao da je ovde sve divno, kao da cvetaju ruže, vi tako snimate film o mladosti, a ovde je grozno. Sećam se negativne energije prema nama. Nekome je to smetalo.

Telegraf

**Član** **Poruka** : 397 **Učlanjen** : 28.04.2013

Ko nije bežao da zna..bolje i to neg'.. happy

https://www.youtube.com/watch?v=6zwW7iWinrk

**Učlanjen** : 09.02.2014

Postoje ljudi koji su svoj život posvetili traženju grešaka u filmovima i serijima. Bilo da su male ili velike, ništa im (nam) ne promiče.
Postoje i ona ostvarenja koja su apsolutno sjajna i deluju bez greške, a opet im se tu i tamo poneka potkrade.
"Zelena milja", 1999.
Radnja filma dešava se 1935. godine u Luizijani. Svi osuđenici na smrt u ovom filmu pogubljeni su na električnoj stolici. Međutim, električne stolice se u Luizijani nisu koristile do 1941. godine.

"Igra kodova", 2014.
Film je o engleskom matematičaru Alanu Turingu, koji neumorno radi na tome da provali Enigma kod. Zapravo, radio je to uz pomoć Gordona Velhmana, matematičara koji nije ni pomenut u filmu.

"Poslednji samuraj", 2003.
Američka zastava sa 43 zvezdice pojavljuje se tu i tamo u filmu. Ali radnja filma je smeštena u 1876. godinu, a 43 zvezdice su se na zastavi našle tek od 1891, kada su se pridružile Južna i Severna Dakota, Montana, Vašington i Ajdaho.

"Hrabro srce", 1995.
U Valasovo vreme niko u Škotskoj nije nosio kiltove, već su se oni pojavili mnogo kasnije. Takođe, niko nije farbao lice – ni u plavo, niti bilo koju drugu boju.

"Troja", 2004.
Ovaj film prepun je grešaka, od novčića koje su stavljali mrtvima na oči (a novčići u to vreme nisu postojali), do suncobrana sa metalnom drškom iznad Parisa i Helene.

"Pirati s Kariba", 2003-2017.

Radnja ovih filmova smeštena je u 1740. godinu, a tada je voće bilo baš problematično. Ali možemo videti u filmu jabuke Greni Smit (koje postoje tek od 1868.) i slatke banane (koje su se prvi put pojavile tek 1836.).

"Titanik", 1997.
Kada Džek pokušava da spreči Rouz da se ubije na početku filma, priča joj priču i pominje svoj rodni Viskonsin i kako je jednom pecao na jezeru Visota. A zapravo, to veštačko jezero nastalo je tek 1917, šest godina nakon što je potonuo Titanik.

"JFK", 1991.
Ovaj film samo je raspirio i onako već pomahnitale teorije zavere u vezi sa atentatom na Kenedija. Dejvid Feri je dugo bio optužen za ubistvo, a u jednoj sceni ovog filma, u hotelu „Fontainebleau“, on navodno to priznaje.
A istina je da je on uvek poricao bilo kakvu vezu sa ubistvom američkog predsednika.

"Gladijator", 2000.
U filmu "Gladijator", može se videti antička rimska kočija – koja se pokreće na gas, koji u to vreme nije ni postojao.

"Marija Antoaneta", 2006.

U biografskom filmu Sofije Kopole o životu kraljice Francuske, Marije Antoanete, može se naći jedna vrlo očigledna greška, koja bi mnogima ipak mogla da promakne – teško da su starke baš bile u modi u to vreme.

ddl.rs

**Učlanjen** : 09.02.2014

Romantična komedija koju su svi obožavali.

Hju Grant, Endi Mekdauel i Ana Čenselor, kao i još neki saradnici na filmu "Četiri venčanja i sahrana", sastali su se kako bi porazgovarali o snimanju nastavka ostvarenja koji im je doneo veliku slavu.

- Našli smo se su kući Ričarda Kurtisa i Endi je bila tamo. Neverovatno je da već prošlo 24 godine! Na sastanak nije došla cela filmska ekipa, bilo nas je desetak. Nismo u kontaktu inače, jedino se čujem sa Endi Mekdauel. Hjua nisam videla baš dugo, pa je naš susret bio baš dirljiv. Ričard je održao pozdravni govor, bio je fantastičan - rekla je Ana za britanske medije.

Ona je otkrila da su razgovarali o tome da snime film, ali da još uvek ništa nije potvrđeno i definitivno

- To je bio jedan od mojih prvih filmova i bilo je predivno, ali ove nove generacije nisu upoznate sa tim filmom. Devedesete su bile godine kada su romantične komedije lepo prolazile u britanskim bioskopima. Vreme je sada drugačije - smatra glumica.

Ko se ne seća, evo i radnje filma:
Čarls kojeg igra Hju Grant je neženja, ali često odlazi na venčanja svojih bivših i sadašnjih prijatelja. Venčanja ga ne brinu previše, ali vremenom će početi da se pita, da li će se on ikada oženiti i naći ženu svog života. Tako na jednom venčanju upoznaje Keri za koju vremenom počne da misli da je najpametnija, najlepša i najneobičnija žena koju je sreo. On se trudi da joj se ne udvara i da se ne zaljubi, ali to sve pada u vodu nakon prve zajedničke provedene noći. Ipak, Keri njihovu romansu shvata kao "vezu na jednu noć", jer se uskoro udaje. Posle silnih peripetija, Keri shvata da je Hju čovek njenog života i njih dvoje staju pred oltar!

mondo.rs

» 100 fotografija iza kulisa 100 filmskih klasika