Čildren ov Bodom (engl. Children of Bodom) je finska hevi metal grupa iz gradića Espo. Žanr kojem pripadaju nije jasno određen, ali se njihova muzika opisuje kao mešavina melodičnog det metala i pauer metala. Ime grupe je inspirisano ubistvima na jezeru Bodom.

Stihovi njihovih pesma su napisani na engleskom jeziku i često se bave temama smrti, ličnim borbama, ratom i ubistvima na jezeru Bodom.


Grupu su osnovali 1993. gitarista Aleksi Lajho i bubnjar Jaska Ratikajnen pod prvobitnim nazivo Inerted (engl. IneartheD). Njih dvojica su se poznavali još od detinjstva i obojica su se interesovala za hevi metal, a posebno za det metal grupe, kao što su Stoun, Entombed i Obituari. Basista Samuli Mitinen je kompletirao početnu postavu grupe. Inerted je tokom avgusta iste godine snimio svoj prvi demo „Implosion of Heaven“.

Mietinen je bio glavni pisac tekstova za dve godine u kojima je bio član Inerteda, ali se njegova porodica preselila u Sjedinjene Države 1995, pa nije mogao da ostane u grupi. Njegovi poslednji doprinosi Inertedu su bili tekstovi za pesme za njihov drugi demo „Ubiquitous Absence of Remission“. U ovom snimku su prvi put uključene klavijature. Da bi postigli ovo, i Aleksi i Jaska su posebno svirali klavijature, a kasnije su miksovali snimak sa ostalim instrumentima. Aleksi, koji je prethodno samo komponovao muziku za pesme, je preuzeo ulogu pisca pesama za grupu.

U to vreme, Jaska je svirao hornu u lokalnom orkestru i tokom probi je upoznao Aleksandra Kuopalu, trubača i takođe veštog gitaristu. Otuda, ubrzo nakon što su snimali svoj drugi demo, Aleksandar je bio pozvan da se priključi Inertedu kao ritam gitarista.

Basista koji je izabran da zameni Samulija je bio Henka Sepala, koga su Aleksi i Jaska poznavali iz škole. Pored sviranja na bas gitari, Henka je često bio prateći vokal u grupi. Takođe, grupa je angažovala muzičara koji bi svirao na klavijaturama, čije je ime bilo Jani Pirisjoki. Obojica su postala članovi grupe početkom 1996.

Sa novom postavom, Inerted je krenuo da snimi svoj treći demo „Shining“. Ovaj demo nije impresirao izdavačke kuće ništa više od prethodnih i niko se nije zainteresovao za grupu. Uprkos njihovim naporima, njihova muzika je dobila malo pažnje i uspevali su da sviraju samo na lokalnim dešavanjima. Kao poslednje rešenje, grupa je odlučila da snimi samostalan album koji bi sami finansirali.

Aleksi je želeo da se klavijature koriste intezivnije, ali Pirisjoki nije dolazio na probe, pa je zamenjen Jaskinim prijateljem, pijanistom Janeom Virmanom.

Jane je bio komponenta koja je nedostajala Inertedu. Njegovo prisustvo je omogućilo da grupa prisvoji stil koji će kasnije karakterisati Čildren of Bodom. Sa njim je grupa snimila svoj prvi album 1997. Debitantski album Something Wild je trebalo da izda mali belgijski izdavač, ali je drugi pevač Sami Tenec (iz Serpenta) od Aleksandra dobio kopiju albuma. Šef Spajnfarma Rekordsa ponudio grupi izdanje po celoj državi. Druga ponuda je bila privlačnija za grupu pošto belgijski izdavač nije nudio pomoć prilikom prodaje albuma.

Od grupe je zatraženo da promeni ime da bi potpisla ugovor sa Spajnfarm Rekordsom, pošto je ugovor sa belgijskim izdavačem već bio potpisan pod imenom Inerted. Rešenje za taj problem je nađen kada su članovi grupe potražili privalčna imena u lokalnom imeniku. Kada su naišli na jezero Bodom, shvatili su da je to ime koje privlači pažnju i da je svako bio zainteresovan za priču koja postoji oko njega. Napravljen je dugačak spisak potencijalnih imena koji su uključivali reč Bodom i izabrali su Čildren of Bodom.


Sa namerom da promovišu svoj nadolazeći album „Something Wild“, grupa je otvorila jedan od koncerata Dimu Borgira krajem 1997. Uspeh je bio toliki da je predstavnik izdavača Nuklear Blast ponudio ugovor za evropsko izdanje. Album je zvanično objavljen novembra 1997, a za promotivne svrhe grupa je snimila spot za pesmu Deadnight Warrior“. Spot je režirao Mika Lindberg i imao je budžet od 1000 evra. U spotu je korišćena jednostvana scenografija, koju su u osnovi činili otvorene površine nakon mećave. Grupa je svirala nekoliko sati noću, na temperaturi čija je prosečna vrednost bila -15 °C.

Iako je Aleksi bio kritički nastrojen prema celoj muzici koju je napisao, naglasio je da mu se album „Something Wild najmanje sviđa od svih njegovih albuma. Kada je snimao ovaj album, Aleksi je pokušavao da oponaša stil svog idola Ingvea Malmstena, što je razlog zašto se Something Wild“ smatra jednim od tehničkih najboljih albuma koje je snimio Čildren of Bodom.

Prva evropska turneja Čidren of Bodom je počela februara 1998. Svirali su zajedno sa grupapa poput Hipokrasi, Kovenant i Agatodejmon, ali bez Janea, koji se posvetio završetku svojih studija. Njega je na toj turneji zamenjivao pijanista Erna Sikavirta.

Nekoliko meseci kasnije, grupa je snimila dve nove pesme, „Towards Dead End“ i „Children of Bodom“. Potonja je bila uključena u kompilaciju Spajnfarm Rekordsa, koja je nakon svog objavljivanja ostala osam uzastopnih nedelja na vrhu finskih top-lista. Krajem avgusta, grupa je prvi put uživo svirala pesmu „Forevermore“ tokom koncerta u Rusiji, Kasnije je ime pesme promenjeno u „Downfall“.

Njihova druga evropska turneja se odigrala u septembru iste godine, ali Jane opet nije nastupao sa njima. Tadašnja Aleksijeva devojka Kimberli Gos (iz Sinerdžija, a prethodno je svirala u Dimu Borgiru, Ansijetu i Terionu) je ovaj put preuzela klavijatire. Do kraja te turneje, Kimberli je pozvala Aleksija da se pridruži Sinerdžiju, koji je u to vreme još bio u svojim ranim fazama.


Njihov drugi album „Hatebreeder“ je snimljen krajem 1998. i početkom 1999. Prvobitni naziv albuma je bio „Towards Dead End“, ali još dok su bili u studiju članovi grupe su se odlučili za sadašnje ime. Kako bi pojačali isčekivanje za novi album u Finskoj, grupa je izdala singl „Downfall“ dve nedelje pre albuma. Njega je pratio novi muzički spot, koji je opet režirao Mika Lindberg. „Hatebreeder“ se na kraju popeo na vrhove top-lista u mnogim evropskim državama.

U julu 1999. uspesi singla „Downfall“ i albuma „Hatebreeder“ su omogućili Čildren ov Bodomu da zakaže tri koncerta u Japanu, zajedno sa Sinerdžijem i In flejmsom. Album „Tokyo Warhearts“ je snimljen tokom dva od ova tri koncerta.

Za svoj sledeći albuma, grupa je odlučila da koristi studio Abis Petera Tagtgrena u Švedskoj, umesto studija Astia Ansija Kipa, u kom su snimili sve prethodne snimke, uključujući demo-snimke kao Inerted. Grupa je napisala osam novih pesama za ovaj album, i dok su još bili u studiju odlučili su ze da uključe dodatnu pesmu, koja je Aleksi napisao i komponovao na brzinu; ta pesma je na kraju dobila ime „Kissing the Shadows“. Grupa je dala albumu ime „Follow the Reaper“, a snimanja su se odvijala tokom avgusta i septembra 2000. Album je izdat početkom 2001. Spot za pesmu „Everytime I Die“ je režirao Tuka Temonen.


Članovi Čildren ov Bodoma su februara 2002. počeli da pišu pesme za sledeći album „Hate Crew Deathroll“. Snimanje je obavljeno u avgustu, a album je objavljen u Finskoj januara 2003. Album se našao ukupno tri nedelje nalazio na vrhu finskih top-lista i na kraju je postao prvi album grupe.

Na finskim Metal muzičkim nagradama 3. januara 2003, na glasanju otvorenom za sve slušaoce metal muzike, Čildren of Bodom je izabran za finsku grupu godine.

Prva svetska turneja Čildren ov Bodoma je počela 2003. i trajala je do kraja 2004. Mnogi koncerti na turneji su bili rasprodani i grupa je postigla uspeh u i Severnoj Americi, ali je Aleksander odlučio da iz privatnih razloga napustio grupu tokom turneje. Aleksi je pozvao gitaristu Grifina Kaja Nergarda da zameni Aleksandera, ali on nije prihvatio ponudu. Zato je Aleksijev kolega iz Sinerdžija Rupe Latvala preuzeo ulogu gitariste kao povremeni član grupe dok se ne nađe trajnije rešenje. Ova postava je prvi put predstavljena u Moskvi 16. avgusta.

Nakon uspešno okončane svetsko turneje sa Latvalom - koji je prihvatio da bude stalni član grupe - Čildren of Bodom je snimio i objavio album Trashed, Lost & Strungout i singl „In Your Face“, koji je uključivao pesme sa sledećeg albuma, kao i obradu pesme Britni Spirs „Oops!... I Did It Again“. Krajem 2005. je objavljen album Are You Dead Yet?, a stil pesama je bio drugačiji od pesama sa prethodnih albuma. Prostiji i teži gitarski rifovi su ugrađeni u zvuk Čildren ov Bodoma, kao i elementi industrijske muzike. Reakcije obožavalaca na ovaj album su bile različite, ali je album ostao najveći komercijalni uspej grupe. U Finskoj je postigao zlatni tiraž i stigao na prvo mesto finskih lista. Sledeće što je grupa objavila je bila DVD singl za pesmu „In Your Face“, koji je uključiovao spot, snimke iz garderobe i izvođenje uživo pesme Sixpounder na festivalu Vaken Open Er 2004.


Grupa je objavila koncertni DVD album „Chaos Ridden Years - Stockholm Knockout Live“ 5. decembra 2006. Na idsku se nalaze snimci sa koncerta održanog 3. februara 2006. u Stokholmu, sa oko 90 minuta materijala snimljenog uživo. DVD sadrži i intervjue sa članovima grupe o istoriji grupe, i snimke grupe na turneji. Takođe sadrži i svaki zvanični spot koji je Čildren ov Bodom ikada izdao, osim promotivnog spota „Needled 24/7“.

Juna 2006. grupa je krenula na svoju najveću turneju, uz Slejer, Lemb ov Gad, Mastodon, In flejms i Tin ejes blid. Grupe su bile na turneji po Sjedinjenim Državama tokom juna i jula i po Evropi tokom oktobra i novembra.

Lajho je 31. januara 2007. pao dok se kuglao i jako udario o zid, slomivši levo rame. Povreda ga je sprečila da svira na gitari 6 nedelja. Zbog ove nesreće, Čildren ov Bodom je bio primoran da otkaže prve turneje u 2007, kao i festivale na kojima su bili glavni gosti.

Od oktobra do decembra 2007. grupa je snimila 7. studijski album „Blooddrunk“, a 15. april 2008. je odabran kao datum objavljivanja.


Studijski albumi

* Something Wild (1997)
* Hatebreeder (1999)
* Follow the Reaper (2000)
* Hate Crew Deathroll (2003)
* Are You Dead Yet? (2005)
* Blooddrunk (2008)
* Relentless Reckless Forever (2011)


wikipedia, vikipedija, wikimedia