|
| |
Autor | Poruka |
---|
Enigma MODERATOR
Poruka : 55658
Lokacija : misterija
Učlanjen : 29.03.2011
| | | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Pesma kao lična karta Sre 22 Jun - 10:26 | |
| Ima puno stihova gde sam se pronašla ali ova pesma mi je izuzetno draga jer podseće na mene,tako mi je rečeno i ja verujem IZ KOJEG SI TI SVIJETA Iz kojeg si ti svijeta I kojeg cvijeta ime nosiš? Zašto nisi kao druge žene, Koje prodju kao sjene? Čija se imena ni ne pamte, Čiji se poljupci zaborave S prvim jutrom... Iz koje si ti ljubavi? Iz koje knjige? Iz kojeg romana? Kad mi tako bez ikakvog plana, Bez namjere, U srce ulaziš,i godiš,i boliš, I noći mi pretvaraš u dane... Koja si ti žena, Kad mi pola života u tebe stane, Zbog tebe žalim što vrijeme Prebrzo ide,i što su jeseni bliže I što mi se suze prvi puta vide. Jedino si s neba mogla doći, Jer druge puteve sve poznam A na njima sam sa drugima bio sam... Iz kojeg si ti svijeta Iz kojeg cvijeta miris nosiš, Da te volim I nikad ne prebolim... |
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Pesma kao lična karta Čet 23 Jun - 8:51 | |
| Pjesma za nas dvojeZnam, mora biti da je tako: nikad se nismo sreli nas dvoje, mada se tražimo podjednako zbog sreće njene i sreće moje. Pijana kiša šiba i mlati, vrbama vetar čupa kosu. Kuda ću? U koji grad da svratim? Dan je niz mutna polja prosut. Vucaram svetom dva prazna oka zurim u lica prolaznika. Koga da pitam,gladan i mokar, zašto se nismo sreli nikad? Il je već bilo? Trebao korak? Možda je sasvim do mene dosla. Al' ja, u krčmu svratio gorak, a ona ne znajući-prošla. Ne znam. Ceo svet smo obišli u žudnji ludoj podjednakoj, a za korak se mimoišli. Da,mora da je tako |
| | | gagasasa
Poruka : 9685
Godina : 46
Lokacija : Jug
Učlanjen : 02.04.2011
Raspoloženje : Pozitivno
| Naslov: Re: Pesma kao lična karta Čet 23 Jun - 13:38 | |
| Žena
Ja sam svoju dušu u tvoj život preno, i sve tvoje mane,grehe i vrline zavoleo tamnom strašću,draga ženo, strašću radi koje živi se i gine.
Ti si svetlost moje radosti i tuge i molitva čista srca u samoći, radost mojih snova u bojama duge, vera moga bića u danu i noći.
Kad pričešće dođe duše koju zvona zovu večnom carstvu čistote i mira, ti si moje vere velika Madona pred kojom se celi iz svetog putira.
Što živimo duže,vezani smo čvršće, ti si tamna čežnja nagona i žudi, i razblude moje,kad na meni dršće sve, pohota se počinje da budi.
Kad instikt sa svešću počne da se bori, kad se vani prospe mesečina bela, crven plamen mojih strasti uvek gori na grešnom oltaru tvog mirisnog tela.
I sto tamnih veza u nama se spaja veza ranih snova o večnoj lepoti, veza našom decom,radosti i vaja, i perverzne strasti i duše i ploti.
|
| | | gagasasa
Poruka : 9685
Godina : 46
Lokacija : Jug
Učlanjen : 02.04.2011
Raspoloženje : Pozitivno
| Naslov: Re: Pesma kao lična karta Čet 23 Jun - 13:43 | |
| Miroslav Antic
Zbog svega sto smo najlepse hteli, hocu uz mene nocas da krenes Ma bili svetovi crni ili beli, ma bili putevi hladni ili vreli, nemoj da zalis ako svenes. Hocu da drzis moju ruku, da se ne bojis vetra I mraka, uspravna I kad kise tuku, jednako krhka, jednako jaka. Hocu uz mene da se svijes korake moje da uhvatis, pa sa mnom bol I smeh da pijes I da ne zelis da se vratis: da sa mnom ispod crnog neba pronadjes hleba komadic beli, pronadjes sunca komadic vreli, pronadjes zivota komadic zreli. Ili crknes, ako crci treba, zbog svega sto smo najlepse hteli.
|
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Pesma kao lična karta Sub 25 Jun - 10:11 | |
| Lepota Jest, nema na tebi ni jednog dela da se mome oku mogao da skrije, ni jednog prevoja blistavog ti tela da se moj poljubac na nj spustio nije. Znam te tako dobro: u rastanka čase ti preda me stupaš sva sjajna i živa, znam kada će suze oko da ti kvase, znam kad ti se duša miloštom preliva, A kad u njoj nosiš svu toplinu Juga… Pa ipak si svakog dana nova meni, uvek nova, uvek tako čudna druga, i nikad slična jučerašnjoj ženi. Ta moć tvoja čudna zaslepljava mene raznovrsnim sjajem, mirisom i bojom. - Oh, budi jedanput ko i druge žene. Da odahnem najzad pred lepotom tvojom… Milan Rakić |
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Pesma kao lična karta Sub 25 Jun - 11:04 | |
| Takva sam kakva sam
Takva sam kakva sam. Bas takva sam stvorena. Kad imam zelju da se smejem, Smejem se grohotom. Volim onog ko me voli. Pa zar sam za to kriva? Sto nije uvek isti onaj koga volim. Takva sam kakva sam. Bas takva sam stvorena. Pa sta sad hocete? Sta hocete od mene? Stvorena sam da se dopadam I tu se nista ne moze izmeniti. Potpetica mi je suvise visoka, Struk mi je suvise vitak, A grudi suvise cvrste. I koluti pod ocima suvise modri. A onda I zatim Takva sam kakva sam! Dopadam se onome kome se dopadam. I sta se to vas tice? Ono sto mi se dogodilo… Da, ja sam volela nekoga. Nekoga ko me je voleo. Kao deca sto se medju sobom vole I znaju prosto da vole, Da vole, vole, vole… I zasto me onda ispitivati? Ja sam ovde samo da vam se dopadam I nista se tu ne moze izmeniti. |
| | | Teixos Član
Poruka : 129
Godina : 34
Lokacija : Novi Beograd
Učlanjen : 05.06.2011
Raspoloženje : Uvek divno raspolozen :D
| Naslov: Re: Pesma kao lična karta Pet 1 Jul - 5:01 | |
| Slatki snovi da si moja sena ja nisam hteo biti prevaren zeleo sam da sam tvoj a shvatih da sam samo svoj
Rekla si, ako dodje dan kad ne bude nam lepo nek ostane nam ovaj san ja verovah ti slepo
Da mi smo barem nesto,nesto vece da pronasli smo zrno srece al' sada znam da biti nece jer izdala si me
I bes sada obuzima me jer klela si se vise od mene samog da predani smo jedno drugom ucinila si mene slugom |
| | | Honey5 Član
Poruka : 70
Godina : 32
Lokacija : na sedmom nebu... :)
Učlanjen : 12.07.2011
| Naslov: Re: Pesma kao lična karta Uto 12 Jul - 21:21 | |
| NASA TAJNA
O tebi necu govoriti ljudima Necu im reci da li si mi samo Poznanik bio ili prijatelj drag; Ni kakav je, ni da li je U nasim snovima i zivotima Dana ovih ostao trag.
Necu im reci da li iz osame Zedji ili umora, ni da li je ikada Ma koje od nas drugo volelo, Niti srce nase Da li je radi nas Ili radi drugih Kadgod bolelo
Necu im reci kakav je sklad Oci nase cesto spajao U sazvezdje zedno; Ni da li sam ja ili si ti bio rad Da tako bude Ili nam je bilo svejedno.
Necu im reci da li je zivot Ili od smrti strah Spajao nase reke, Ni da li zvuke Smeha voleli smo vise Od suma suza.
Necu im reci nijedan slog jedini Sta je moglo ni da li je moglo nesto da uplete i sjedini Duse nase kroz citav vek ; Ni da li je otrov ili lek Ovo sto je doslo Onom sto je bilo.
Nikome necu reci kakva se Zbog tebe pesma dogadja U meni vecito Da li opija toplo Kao sume nase s proleca Ili tiha i tuzna cuti u meni recito. O, nikome necu reci Da si se radosna ili boleca Pesma dogadja u meni.
Ja vise volim da precutane odemo ona i ja, Tamo gde istom svetloscu sja I zora i noc i dan, Tamo gdje su podjednako tople i sreca i bol ziva, Tamo gde je od istog vecnog tkiva I covek i njegov san |
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Pesma kao lična karta Uto 16 Avg - 13:31 | |
| Ispovest jedne antimoderne devojke
Moderna devojka ljubi kroz zube. Ne nosi gacice ispod mini suknje. Moderna devojka ne misli o njemu. Ona poklanja grudi i kosu vetru.
Moderna devojka lenjo stoji na prozoru. Gleda nehajno niz ulicu, pljucka na noc. Moderna devojka nikada Ne telefonira njemu.
Moderna devojka ne vidi nikog. Ona nokautira pogledom. Ona mrvi na dlanovima neznost.
Moderna devojka sedi cvrsto na zemlji Na cvrstom i zategnutom dupetu. Moderna devojka ne prepoznaje mirise suparnica. Ona ne strahuje od prevare i druge zene.
Moderna devojka ume da ne vidi. Ume da ne misli, ume da ne cuje. Modernu devojku poklanjam njemu.
On je takodje moderan muskarac. A ja sam neka starovremena, Arhivski uzorak.
Sa usnama sto se smeju veri i nadi, Sa telom koje bi samo neznost da mami. Ja sam devojka koja ne ume da ceka Ulizujuci se mudro obmani, lazi.
Ja sam devojka koja bi da se ljubi, Koja bi da misli, da se smeje, Devojka koja trazi nekog sebi slicnog Koji ce umeti da je oseti i vidi, Bez zelje da je od glave do pete promeni. Ukratko ja sam antimoderna.
Volim da pisem ljubavna pisma. Jos vise da ih citam. Ali nikad ih ne dobijam. Zato ih sama sebi saljem i izmisljam. Pa se topim od milja Kao sladoled na suncu, dok ih citam. Mozda sam ja caknuta.
Ali ja umem da glumim modernu devojku. I uglavnom svi i misle da sam moderna. I mogu iz dana u dan da menjam tip, kostim za mimikriju, i da nateram sebe da budem srecna.
Ja sam devojka za muskarca uramljenog U sredinu stare retusirane slike, Za belosvetsku muskarcinu koji je jak Kao grom i lekovit kao melem. I koji nikad ne odasilje otrovne strele, Vec igra pikado sa vremenom i Koji se smeje, smeje, smeje.
Ponoc je odavno prosla. Osecam hladan miris zore. A ja jos čekam da pojavi se ovaj moj moderni muskarac. Da pogleda me blago moderno, Blago podatno. I da mu se siroko osmehnem.
Pored njega, znam, biću usamljena Bas kao i ove noci Dok slusam o njegovim podvizima, O uspehu, o neprijateljima, i preprekama, Uz veliku sansu da i sama postanem moderna I za ljubav blago, koketno nezainteresovana. |
| | | Dr.Love Elita
Poruka : 1646
Učlanjen : 29.03.2011
| Naslov: Re: Pesma kao lična karta Čet 22 Dec - 16:32 | |
| VIŠE TE NEMA...
NIsam vidio da gubim te polako i da je kraj da nam više ne ide, ti si dala sve i voljela me jako a nisam znao ni da te nasmijem.
Ti si prestala da budeš moje platno na kome mogu da slikam cijeli svijet. Moje mane si pretvarala u zlato a lagao sam da mogu bez tebe.
Ti odlaziš i nema više vremena jer on je tu i daje sve što nisam ja kad oprostiš sjeti me se ponekad više ti ništa ne tražim samo jedno reci mi.
Reci mi da l' bi opet bila ona ista ti moja i nasmijana da te vrijeme vrati i da te opet pogledam onako kako znam da l' bi poželjela isto što i nekada isto što i ja sada kad te više nema.
Ti odlaziš i nema više vremena jer on je tu i daje sve što nisam ja kad oprostiš sjeti me se ponekad više ti ništa ne tražim samo jedno reci mi.
Reci mi da l' bi opet bila ona ista ti moja i nasmijana da te vrijeme vrati i da te opet pogledam onako kako znam da l' bi poželjela isto što i nekada isto što i ja sada kad te više nema. |
| | | malalila MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
| Naslov: Re: Pesma kao lična karta Čet 5 Jan - 22:32 | |
| Videti
Videti zamrznutu reku i poželeti da si proleće Videti sprženu zemlju i sijati – pevajući Videti da ti je dvadeset godina hteti ih proživeti Videti kako prolazi bednik i pokušati ga voleti
Videti barikadu i poželeti je braniti Videti busiju kako propada i ne predati se Videti svetlo predgrađa i poželeti da si Renoar Videti večitog neprijatelja i zatvoriti oči pred sećanjem
Videti kako ćeš ostariti i poželeti – početi Videti ljubav kako cveta i hteti se njome opeći Videti nepotreban strah i prepustiti ga gadovima Videti da je loše a ipak zapevati opet
Eto šta vidim eto šta hoću Od kada te gledam Otkada te želim
Zak Brel
|
| | | Shadow ADMIN
Poruka : 97443
Lokacija : U svom svetu..
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : Samo
| Naslov: Re: Pesma kao lična karta Pet 6 Jan - 12:21 | |
| Za lazi izgovorene iz milosrdja
Trazim pomilovanje za one koji nemaju snage zlome kazati da je zao niti rdjavome da je rdjav, za onoga kome je zao coveka istinom unesreciti; za ljude koji lazu iz milosrdja.
Za coveka koji ce ponizen biti, radije nego da nekog ponizi, za onoga koji i kad nazre obrazinu kome na licu nema srca da je zdere, za ljude koji ne mogu da uvrede ni coveka druge misli i vere, za one koji nikada ne bi mogli drugome presudu da izricu, kojima se sve sudije cine stroge, za svaku milosrdnu laznu pricu i slicne njima slabosti mnoge.
Desanka Maksimovic |
| | | Enigma MODERATOR
Poruka : 55658
Lokacija : misterija
Učlanjen : 29.03.2011
| Naslov: Re: Pesma kao lična karta Pet 20 Jan - 1:31 | |
| Za mene te veče krije zora bistrom rosom mije, okupanu sunce suši mirišeš u mojoj duši ... Tvoj bi miris prepoznao međju ruža trista pio bih ti rosu s lista , tvoj bi miris prepoznao među ruža trista nije svaka ruža ista .... Leptir šapne svakom cvetu najlepši si ti na svetu , oko svakog cveta kruži al' zaspi na svojoj ruži ... Ružo moja , željo moja al' mirišu nedra tvoja mnoge ruže svesne nisu lepota je u mirisu .... ! |
| | | malalila MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
| Naslov: Re: Pesma kao lična karta Sub 21 Jan - 17:59 | |
|
Gresio sam mnogo
Grešio sam mnogo, i sad mi je žao i što nisam više, i što nisam luđe jer, samo će gresi, kada budem pao biti samo moji - sve je drugo tuđe.
Grešio sam mnogo, učio da stradam leteo sam iznad vaše mere stroge grešio sam, jesam, i još ću, bar se nadam svojim divnim grehom da usrećim mnoge.
Grešio sam, priznajem, nisam bio cveće grešio i za vas, koji niste smeli, pa sad deo moga greha niko neće a ne bih ga dao - ni kad biste hteli.
Dusko Trifunovic
|
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Pesma kao lična karta Uto 30 Dec - 18:39 | |
| Ne vidim te. Ali znam da se nalaziš tu, iza tankog zida od kreča i opeke, i čula bi moj glas kada bi te zvao. Ali neću te zvati. Zvat ću te sutra, kad te ne budem video, kad budem sanjao da si tu, do mene, i da je dovoljan glas, koji sam juče uskratio. Sutra… kad budeš gore, iza tankog zida vetra, nebesa i godina. Pedro Salinas |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Pesma kao lična karta Pet 2 Jan - 18:29 | |
| KAKO Kako da te imenujem, moje blisko nebo, moja dobra ruko, moja tiha ulico, zasuta tamom. Kako da te imenujem vatro mojih snova, ladjo u zelenom pristaništu, noći, okružena jelama, moja mala skrita željo. Kako da te imenujem, moje drveće u oluji, moj čisti svileni rupčiću, sav bijel, moja zvijezdo nepoznata u oceanu, kako da te imenujem sad, kad je grad okrenut u mrak i približava se prosinac. Neven Birsa |
| | | malalila MODERATOR
Poruka : 52047
Lokacija : Haoss
Učlanjen : 04.01.2012
| Naslov: Re: Pesma kao lična karta Pet 2 Jan - 18:38 | |
| Ptica Ovo mi je prisapnula jedna dugorepa ptica, Brbljiva, sveznajuca, prozracna kao svetlost. Hoces li da cujes caroliju, prisapnula je cucuravo I dotakla mi kljunom rame I kraicak uha. I rekla mi je caroliju; najvaznije na svetu – to je; Umeti videti vetar I cuti sneg kako pada, Umeti dotaci sumrak na prvom uglu, I osetiti na usni zeleni ukus mesecine
Ja se samo osmehnuh lepoj dugorepoj ptici, Jer i ja imam caroliju, najvazniju na svetu – to je: Videti necije lice i cuti neciji govor I dodirnuti rukom neciju ruku i kosu Onda – kad vise nikog nemas, Kad si ostao sam, Kad jedno veliko leto napusta ove ulice I ostavlja za sobom zute pecate lisca Po trotoarima U krosnjama I u secanju.
Mika Antic"Treba otimati radost danima koji beze " Majakovski |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Pesma kao lična karta Pet 2 Jan - 18:44 | |
| JEDNA INTIMNA ISTORIJA - Velimir Rajić U prvi sumrak letnje noći jedne Ja sam Vas prvom u životu sreo; Kroz srebrnasto magličasti veo Ja spazih Vašeg lica crte čedne. I moje oči, zemne, slasti žedne Upreše u Vas pogled dosta smeo; Taj smeli pogled kao da je hteo da izda tajne jedne duše bedne. Upoznasmo se. I da bih Vas gled'o Izbliže podjoh s Vama naporedo; I celog puta ja očiju svojih Ne skidoh sa Vas. I mada smo dosta Sa društvom išli, meni želja osta: Ja oči svoje dosta ne napojih. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Pesma kao lična karta Pet 9 Jan - 13:35 | |
| More od lepote-Kemal Ismai
Tvoje je lice more od lepote, Tvoje su usne sve sami merdžani, Tvoj pram je ambra, tvoja usta školjka Tvoji su zubi - sve biser nizani, Obrve tvoje, to je tanka barka, Nabor na čelu, to je skup talasa Ponor napasti - jamica na bradi, A tvoje oči - oluja bez spasa! |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Pesma kao lična karta Pon 12 Jan - 19:59 | |
| ĆUTANJE LJUBAVI
Kad bih te mrzela mržnju bih ti dala Rečima zvučnim, sigurnim i jasnim, Ali ja te ljubim - ljubav ne bi stala U govoru ljudi senovito glasnim.
A ti bi da slušaš jecaj moje boli; Da iz mračnog bezdana se digne I njegov vreli mlaz svu snagu proli Još pre nego što do mog grla stigne.
Ribnjak ja sam do vrha napunjeni, A čini ti se vodoskok sam spori, I sve je samo ćutanje i bol meni Svirepiji i od same smrti gori!
Gabriela Mistral |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Pesma kao lična karta Uto 13 Jan - 9:30 | |
| II
čudnovata prošlosti moja ako ti kažem da si nešto najlepše što mi se otelo nemoj mi verovati uvek je lepše izgovoriti neku neistinu uvek je bolje verovati da nismo odali nešto veoma važno iz našeg života...
VI
kako si moja najlepša prošlosti imaš li neku skrivenu bolest o kojoj ćutiš imaš li kakav nepredvidiv predlog za sve oko sebe voliš li još uvek petkom uveče da voziš dugim svetlima po pustim autoputevima slušajući muziku neke strane radio stanice učiš li još uvek onako uporno engleski izgovarajući svaku reč ljupkije od engleza bolje od svog profesora izvodiš li ženu katkad u neki intimni kafe kupuješ li joj slastice i govoriš li smejući se o vašoj budućoj deci dok ti se na usnama tope grenadiri od čokolade voliš li još uvek istu stranu ploče istu marku vina isti film.
Marija Simoković |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Pesma kao lična karta Sub 17 Jan - 17:43 | |
| Boje- Monika Drlja
voljela bih vidjeti
kakve su sve slike iscrtali
moji i tvoji koraci
po ovom svijetu
kakve su price ispisali
koliko su se puta na isto vracali
koliko su dugo u mjestu stajali
koliko su prasine za sobom pomeli
voljela bih vidjeti
u kojim sve kutovima svijeta
su ostali nasi pogledi
dok smo se trazili
koliko smo lisca svojom samocom obojili
koliko smo nemira oprali svojim kisama
voljela bih znati
koja smo mi boja
tamo gore
koliko smo svjetova prosli
u koliko smo se svjetova zamalo sreli
da li smo jos nekada bili
da li su nas ikada rastavili
voljela bih znati
koliko tvoje blizine mogu podnijeti
a da ne umrem od srece
koliko tebe u sebe mogu natrpati
koliko me dobrom mozes uciniti
voljela bih, stvarno, znati
moze li svaki dan biti sretniji od prethodnog
postoji li to famozno -zauvijek-
ako postoji, hocemo li tamo stici zajedno
hocu li ti moci zadrzati ruku
hocu li uspjeti ne pustiti te da mi iskliznes iz prstiju
hocu li te naci ikada vise
ako te izgubim
hoces li me makar ubrati kao cvijet
u nekom drugom zivotu
i primaknuti svojim usnama
i drzati me tako
dovoljno dugo da te prepoznam
prije nego sto me das nekim drugim rukama
koje budes nazivao svojim,
prije nego se nasmijes
onim osmijehom koji najvise volim,
nadajuci se da ce da me sacuva
medju stranicama neke stare knjige
onako kako sam ja
sacuvala
otiske tvojih prstiju
na svakom cvijetu koji si mi poklonio
zeleci da nas sacuvam
u pravim bojama
vjecno
i pamticu te
po neobjasnjivoj bliskosti od prvog dana
po tisini sto te odvajala
po srcu sto se nadalo drugoj
a ti pamti kako sam sve to razumjela
i cekala te
onako slijepo zaljubljena u zivot
tuzna na milion nacina
sretna na jos milion drugih
pamticu kako si rekao
da mirisem na srecu
ako ikada odes
otici ces u nesto sretnije
dovoljno te volim
da te ne zaustavljam
necu plakati suzama
samo utihnut ce srce
i nikada vise necu vidjeti jesen
onako zivu
i prkosnu
i znas
mi smo jedna dusa
podijeljena
i zasivena duboko ispod
dva tijela
dvije koze
dva srca
ako i odes
ostaces
znam.
|
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Pesma kao lična karta Ned 15 Mar - 10:56 | |
| Posmatram te skupljas opiljke zvezda u te male ruke i mislim kako ti nikad nista ne promakne imali smo dobre trenutke bas dobre sa studentskim pismima u kojima si reci koje si htela da zapamtim obelezavala velikim slovom sa muzikom koja je dopirala iz svih uglova naseg kratkog poznanstva u kojima ti je bio potreban samo neko da sa tobom porazgovara i posle da ode i ceka da tvoji snovi dodju po njega nacin na koji hodas jos osvetljava ovu sobu odvela bi me daleko sa sobom bez tebe nesanici mojoj da nedostajes... Predji rukom preko svih nasih losih dana kako je lako kad ti misli pocinju u ovoj sobi da pocnem da ti verujem kao sto se veruje nekom ko je tako duboko krocio u tvoj zivot da se vise nikad ne moze vratiti istim tragom noc ti drhti na licu pominjes more,tanke zidove u stanu i oziljak iz detinjstva koji jos nisi spremna da pokazes leto ne moze bas sve u tvojim ocima da sakrije grad dise samo kad ti otvoris prozor dosta o tome o nama ne preteruj ljubav je mesto kraj prozora u vozu koji nikad ne staje toliko toga promice ispred tebe ali ipak prebrzo da mozes na vreme da primetis posle je kasno i konacno na nekoj stanici,mozda saznas sta si sve propustio.. Ivan Dodic.. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Pesma kao lična karta Ned 15 Mar - 10:58 | |
| Ja sam od onih bezbroj ali - Jelena Stojković-Mirić
Ja sam od onih što najviše ćute kad najviše pričaju; od onih, koje nećeš shvatiti misleći da ih shvataš. Od onih ljubitelja snova o dalekim, najdražim gradovima i obalama reka.
Ja sam od onih bezbroj ali… Ja sam od onih prefinjenih što vole mnogo da psuju; od onih predobrih koji postaju ohola zlopamtila kad ih rane. Od onih, što po njihovom biću lebde i beli i tamni oblaci.
Ja sam davljenik što se, samo za svoju ruku hvata. Ja sam od onih što otćute svoje najdublje istine da im ne bi narušili mir ili ukrali dušu, ali ja sam i ono dete izgubljeno na putu što vapi mnogo ljubavi. Ja sam od onih što ti nikada neće otvoreno reći kuda plovi odjek njihovih misli a biće tužni, ako ih ne shvatiš. Od onih, što vole osetiti one prelepe treptaje u vazduhu i sebi; od onih ružnih spolja sa unutrašnjim biserima. Ja sam od onih što dodiruju horizont i onih što dišu pod vodom i zemljom. Od onih, kojima grom i grad ne mogu ništa, ali ih suza ubiti može. Ja sam od onih što se ceo život igraju jer znaju da bez igre ne postoji ništa. Od onih, što misle da je reč ljubav predugo u upotrebi i prazna a nisu otkrili drugu reč.
Ja sam neuspeli, mladi lingvističar. Ja sam od onih što izvesne stvari prećutkuju da ih ne bi pokrali a ipak vole da ih “kradu”.
Od onih što su čvrsto nogama na zemlji i tako divno odlepljeni od njene tvrde kore, negde između sumraka i svitanja; od onih što čeznu za vašim očima a uplaše se sebe kad ih u njima vide. Ja sam od onih, nisam od ovih i nisam ovde, jer ne volim crne krugove koji postaju sve crnji. Ja sam od onih što jecaju uz trubače i zvuke akustične gitare i groze se računarski sažvakanih nota.
Od onih, što vole čudnom jednostavnošću koja doseže do iznenađujuće složenosti. Od onih, što vole slobodu duha, daha, pokreta, mira. Od onih što ljube bez obzira da li su ljubljenoj osobi smešne sa svim svojim licima ljubavi. Ja sam od onih veselih pajaca što glume darujući radost drugima ne želeći da se otkrije njihov jad. Ja sam od onih bezbroj ali… Od onih što vole da ih neko oseća kao tajnu i koji druge vole zato što jesu večna tajna; od onih, što će te udisati kao da te prvi i poslednji put udišu. Od onih životinjica što vas prepoznaju po mirisu i znaju da krijete zver u sebi, ali ja sam i upijač svega plemenitog u vama. Ja sam od onih blesavih što razmišljaju kome zaveštati pertle, cipele, kosu usne, dah i obraz? Kome zaveštati knjige, reči i boje? Kome zaveštati glinu opipanu samo mojim rukama? Kome zaveštati tanjir iz koga sam jela i omiljenu šoljicu iz koje sam prvu jutarnju kafu pila? Kome zaveštati olovku kojom sam najlepše ludosti svoje glave zapisivala i četkice kojima sam, najlepše boje svojih snova naslikala? Kome zaveštati kriglu iz koje su mi najdraža pijanstva dolazila kome zaveštati uzdahe i suze, kretnje, slutnje, bludnje i oblike dima izdahnutih iz mojih pluća? I oči! Da bi sve ovo isto opet sagledale, možda lepše proživele? Ja sam od onih što ponekad svoja bulažnjenja gluposti zapisuju kao najveće istine i vrednosti; od onih što daruju sitnice verujući da su one vezice i kopče. Ja sam propali hirurg. Ja sam od onih što vole bez razloga, povoda i racionalnosti; od onih što ih boli uvo za sve ali ipak traže potvrdu da su prošli kroz tu školu. Od onih, što teške rane otćute a one najteže rečima, bojom i glinom ispiraju. Ja sam ono dete izgubljeno na ulici što vapi da ga uzmete, ali ja sam i davljenik što se samo za svoju ruku hvata. Ja sam od onih što prave tamne oluje i najveselije vatromete tonući u razmišljanja. Od onih što im moraš puniti baterije. Od onih što ih ne moraš videti hiljadama godina a ipak će o tebi misliti kao o najbližem i voleti te bez uslova. Ja sam od onih, što ne vole logiku. Od onih konfuznih, smotanih smušenih i neorjentisanih i baš u tome najlepših. Ja sam od onih krivonogih, iskošenih, preosetljivih i pomalo prevelikih za ovo ovde i ovo sada. Ja sam od onih što nelogično lude za možda nepotrebnim a ipak preko potrebnim. Od onih što su dovoljni sami sebi a ipak, uvek računaju na tebe kao na svoju ruku, ali ja sam i ono dete izgubljeno na ulici što vapi mnogo ljubavi. Ja sam od onih što ljude dele na sve ili ništa i najsrećniji su i najtužniji kad im se to sve, podvoji. Ja sam od onih uzdržanih i krutih, bez razloga; od onih, što im gradovi mirišu samo na jednu personu; od onih, što pokušavaju da determinišu vrstu, rod i poreklo ljubavi. Ja sam propali istraživač biolog. Ja sam od onih što im usne, oči i suze klize na dole; od onih prepunih Ahilovih peta. Od onih podzemnih prolaza što se plaše da ih ne otkriješ i potopiš jer znaju da si istovremeno voda na izvoru i ponornica i uvek ploviš dalje. Ja sam od onih darovitih što vide svo crnilo ovog sveta, a uzimaju najsvetlije od njega; od onih što vole svoju tajnu, sreću i bol oslikati, ispisati, izvajati. Ja sam od onih srećno-nesrećnih usamljenika zarobljenih svetom u sebi. Ja sam od onih filtera što prima i pročišćava; od onih što guše i kiseonik daju. Ja sam ono dete izgubljeno na ulici što vapi da ga uzmete. Ja sam od onih bezbroj ali… Ja sam davljenik što se, samo za svoju ruku hvata. Ja sam od ovih, nisam od onih i nisam ovde i nisam sada jer ne volim crne krugove što postaju sve crnji. |
| | | Sponsored content
| Naslov: Re: Pesma kao lična karta | |
| |
| | | |
Similar topics | |
|
Strana 1 od 3 | Idi na stranu : 1, 2, 3 | |
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
| Ko je trenutno na forumu | Imamo 545 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 545 Gosta :: 3 Provajderi
Nema
Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 930 dana Pet 27 Sep - 15:38
|
Dvorana slavnih |
Naj Avatar Haossa !
Kreja
|
Poslanici naj aktivniji nedelje | |
|