Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Često čovjek trpi i nekoliko godina, smiruje se, podnosi i najokrutnije kazne, i odjednom se slomi na nekoj sitnici, na nekoj gluposti, gotovo ni zbog čega.
Fjodor M. Dostojevski (Zapisi iz Mrtvog Doma)

- Zar mene da ubiješ? Ne, izvinićeš, ja ću svoje mišljenje do kraja iskazati. Zato sam i došao da sebe počastim tim uživanjem. O, ja volim maštanja plahovitih, mladih, od žudnje za životom ustreptalih prijatelja mojih! „Tamo su novi ljudi” - rešio si ti još prošlog proleća, polazeći ovamo - „oni nameravaju da sve razore i da počnu sa ljudožderstvom. Glupaci, što mene nisu pitali! Po mom shvatanju, nema šta da se ruši, treba samo uništiti u čovečanstvu ideju o bogu, eto čime treba početi! Time, time valja početi - o, slepci, što ništa ne shvatate! Čim se celo čovečanstvo odrekne boga (a ja verujem da će taj period, paralela geološkim periodima, nastati), onda će sami od sebe, bez ljudožderstva, pasti i svi pređašnji pogledi na svet i, što je glavno, sav pređašnji moral, i nastaće sve novo. Ljudi će se udružiti da uzmu od života sve što im on može dati, ali neizostavno za sreću i radost jedino na ovdašnjem svetu. Čovek će se uzvisiti duhom božanske, titanske gordosti i pojaviće se kao čovek-bog. Svakog časa, bezgranično pobeđujući prirodu svojom voljom i naukom, čovek će samim tim svakog trenutka osećati uživanje toliko visoko da će mu ono zameniti sve pređašnje nade u nebeska uživanja. Svak će doznati da je smrtan sav, bez vaskrsenja, i primiće smrt gordo i spokojno, kao bog. On će iz sušte gordosti pojmiti da ne treba da ropće na to što je život samo trenutak i zavoleće brata svoga bez ikakve nagrade. Ljubav će zadovoljavati samo trenutak života, ali već ta svest o njenoj trenutnosti pojačaće njen plamen za onoliko koliko se prerasplinjavala u nadama za ljubav s onu stranu groba i beskonačnu…” i tako dalje, i tako dalje, sve u tom smislu. Vrlo lepo!

~ Dijalog Ivana Karamazova sa Đavolom - Braća Karamazovi ~

Ako si se uputio prema cilju, i putem počeo da zastajkuješ i kamenjem gađaš svakog psa koja na tebe laje, nikada nećeš stići na cilj.

*Ako se plašiš samoće ne ženi se.

*Ako pri svakoj prijateljskoj usluzi odmah misliš na zahvalnost, onda nisi darovao, već prodao.

*Ako si uspešan u nečemu ili će te kopirati ili će ti zavideti ili će te mrzeti.

*Ako raj nije u samom tebi, nikad nećeš ući u njega.

*Ništa na svetu nije teže od iskrenosti, i nema ništa lakše od laskanja.

*Biti širokog srca i shvatanja je veće bogatstvo nego imati puno novca.

*Čovek je sklon nabrajanju svojih nevolja, ali nikada ne nabraja svoje radosti. Kada bi ih nabrajao onako kako to one zaslužuju uvideo bi da svako ima dovoljno sreće u životu.

*Čovek je najveća greška prirode.

*Čovek je despot od prirode, i voli da bude mučitelj.

*Da bi se postupalo razumno – malo je imati samo razum.

*.....da bi neko upoznao bilo kog čoveka, prema njemu se treba odnositi postupno i obazrivo da se ne bi prevario i zapao u predubedjenje, što je kasnije vrlo teško ispraviti. Zapravo, da bi čovek nespristrasno sudio o nekim ljudima, on unapred treba da se odrekne izvesnih, već usvojenih pogleda i svakidašnje navike prema ljudima što nas obično okružuju.

*Da bi se postupalo razumno – malo je imati samo razum.

*.....da bi neko upoznao bilo kog čoveka, prema njemu se treba odnositi postupno i obazrivo da se ne bi prevario i zapao u predubedjenje, što je kasnije vrlo teško ispraviti. Zapravo, da bi čovek nespristrasno sudio o nekim ljudima, on unapred treba da se odrekne izvesnih, već usvojenih pogleda i svakidašnje navike prema ljudima što nas obično okružuju.

*Ima ljudi koji u svojoj prgavoj uvre]enosti nalaze vanredno uživanje, a naročito kad ona kod njih dospe (što se doga]a vrlo često) do krajnjih granica. U takvim trenucima njima kao da je prijatnije da budu uvre]eni nego ne uvre]eni. Te osetljive ljude posle strašno muči kajanje, naravno ako su pametni i ako su u stanju da shvate da su se žestili deset puta više nego što je trebalo."

*I sreća može da se umori ako nekog predugo prati.

*Kada glupan shvati da je glupan, on onda više nije glupan

*Ko hoće da postane bogat neka ide među siromahe.

*Kada bi na zemlji bilo sve razumno, ne bi se ništa događalo.

*Kad nema Boga, sve je dopušteno.

*Kada je bogatstvo izgubljeno nista nije izgubljeno,
kada je zdravlje izgubljeno skoro sve je izgubljeno.

"Što se, pak, tiče moje diobe ljudi na obične i neobične, priznajem da je ona unekoliko proizvoljna, ali ja i ne inzistiram na točnim brojčanim podacima.. Ja samo vjerujem u svoju glavnu misao. A ona se sastoji u tome da se ljudi već po prirodnom zakonu uopće, dijele na dvije kategorije: na nižu (na obične), to jest, tako reći na materijal koji služi samo za rađanje sebi sličnih, i na ljude u pravom smislu, to jest ljude koji imaju dara ili talenta da u svojoj sredini kažu novu riječ.
Tu, razumije se, postoji beskonačno mnogo podjela, ali osobne crte obaju kategorija su dovoljno izrazite: prvu kategoriju, to jest materijal, općenito govoreći, čine ljudi koji su po svojoj prirodi konzervativni, uljudni, ljudi koji žive u poslušnosti i vole slušati.
Po mom mišljenju, oni su i obvezni biti poslušni, jer to je njihova namjena i u tome nema apsolutno ništa što bi ih ponižavalo. Čitava druga kategorija gazi zakon, to su rušitelji, ili su, sudeći po njihovim sposobnostima, naklonjeni rušenju. Zločini tih ljudi su, razumije se, relativni i vrlo različiti; u većini slučajeva, u veoma raznolikim izjavama, oni traže obaranje postojećeg u ime nečeg boljeg. Ali ako je jednom od tih ljudi potrebno zbog svoje ideje pregaziti i preko mrtvog tijela i krvi, po mom mišljenju, on sam sebi to može dopustiti - uostalom, sve u zavisnosti od njegove ideje i njenih razmjera - to imajte u vidu...

Prva kategorija je uvijek - gospodar svog vremena, a druga - gospodar budućnosti. Prvi održavaju svijet i brojčano ga umnožavaju, a drugi pokreću svijet i vode ga cilju. I jedni i drugi imaju potpuno ista prava na postojanje..."


Fjodor M. Dostojevski - "Zločin i kazna"

"Ima ljudi koji u svojoj prgavoj uvredjenosti nalaze vanredno uzivanje, a narocito kad ona kod njih dospe (sto se dogadja vrlo cesto) do krajnjih granica. U takvim trenucima njima kao da je prijatnije da budu uvredjeni nego neuvredjeni. Te osetljive ljude posle strasno muci kajanje, naravno ako su pametni i ako su u stanju da shvate da su se zestili deset puta vise nego sto je trebalo."

Dostojevski - Idiot