Kocke - igračka za sve uzraste

Kocke - igračka za sve uzraste


Od momenta kada dete počne samostalno da sedi i da se igra, kocke koje mogu da se slažu jedna na drugu kao toranj, pogodne su za veliki broj stimulacija motornog razvoja.



Stručnjaci kažu da deca tek od četiri, pet godina mogu nešto da započnu kada se igraju sa "gotovim" igračkama kao što su lutke, plišane igračke ili električni vozovi. Ali, sa kockama ne može ni da se zamisli broj mogućih kombinacija koje dete može da napravi, i to u mnogo mlađem uzrastu. Čak i zvučni i svetlosni efekti nakon nekog vremena ne pobuđuju dečju pažnju, jer se uvek ponavljaju na isti način.

Stimulacija kockama

Za bebe mlađe od godinu dana, pogodne su kocke presvučene tkaninom, a za starije od drveta, jer su dugotrajnije. Da bi stimulacija bila bolja, dobro je odabrati kocke živih boja, i to one koje mogu da se stave jedna u drugu. Pošto su napravljene od čvrstog materijala - drveta ili plastike, beba će bez problema moći da udara jednu o drugu i proizvodi zvukove. I sve ostale, navedene aktivnosti koje podstiču motoriku ruku, u ovom uzrastu mogu da se stimulišu kockama.

Univerzalna igračka

Malo je igračaka sa kojima se deca dugo igraju i koriste za različite aktivnosti. Igrajući se kockama, prvenstveno vežbaju spretnost prstiju, koja će im kasnije služiti za crtanje i pisanje. Gruba motorika se vežba kroz nošenje kocki, podizanje, slaganje raznih oblika. Takođe, deca usavršavaju pokrete ruku i šaka, razvijaju maštu, a saznanje da jedna veća može da zauzme mesto više manjih, da mogu da se grupišu - doprinosi kasnijem razumevanju matematike. Zato je važno da se kockama podjednako igraju i devojčice a ne samo dečaci, kojima se one tradicionalno kupuju.

Svet u tri dimenzije

Igrajući se kockama i slažući ih, dete počinje da vidi svet u tri dimenzije, stiče osećaj za prostor. Za to mu treba čvrsta podloga na kojoj će da se igra, najbolje na podu. Ali i dovoljno mesta da može da gradi, ruši i ponovo gradi. Doduše, nekada na neverovatan način - naime, neka deca pokušavaju da grade toranj od vrha na dole. No, ne treba ih sputavati u takvim pokušajima, bez obzira kako se to nama činilo neobičnim ili, čak, nemogućim. Uostalom, da nije bilo "nemogućih ideja", odrasli ne bi imali svoje omiljene "igračake" (mobilni telefon, računar...).

Samouverenost se gradi

Rušenje tornja je takođe važno, zato se ne treba ljutiti na dete kada svaki put sruši ono što ste vi sagradili - ono tako uči da može da utiče na nešto i da to promeni. Osećaj moći koje dete tada ima, pomaže mu da odraste u samouverenu osobu.

(MONDO/YUmama)