Uran

Sve do 13. marta 1781. Suncev sistem je bio velik koliko i razdaljina Saturna od Sunca, jer je Saturn vazio za najdalju planetu. Medjutim 13. marta Suncev sistem je postao dva puta veci - bar u svesti coveka. Tog dana profesionalni orguljas u jednoj britanskoj crkvi, Viljem Hersel (1738-1822), inace strastan astronom amater, uperio je svoj teleskop (reflektor, 6,2 inca) koji je sam konstruisao, ka sazvezdju Blizanaca u potrazi za dvojnim zvezdama. Medju brojnim poznatim zvezdama ugledao je nepoznat objekat u obliku diska. U svojoj beleznici Hersel je zapisao da se verovatno radi o kometi ili nekoj maglicastoj zvezdi. Nekoliko meseci kasnije Anders Leksel (1740-1784) je ustanovio da se radi zapravo o novoj planeti.

Bila je to prva planeta ikada pronadjena, posto je pet najsjajnih (Merkur, Venera, Mars, Jpiter i Sturn) vec od pamtiveka bilo poznato (doduse nije se bas oduvek znalo da se radi o planetama).

Ovo otkrice pronelo je slavu Herselovu po citavom svetu. Britanski kralj Dzordz III dodelio je Herselu dozivotnu penziju od 200 funti i zvanje kraljevskog astronoma ciji je zadatak bio da clanovima kraljevske porodice povremeno pokazuju na nebu nebeska tela. Za uzvrat Hersel je predlozio da se nova planeta nazove Georgium sidus (Dzordzova zvezda). Neki su opet smatrali da planeta treba da se zove Hersel - pa su je tako i zvali. Medjutim planeti je na kraju ipak, na predlog Bodea, pripalo ime starog grckog boga Urana.

Otkrice Urana bilo je neminovno, govorio je Herse. "Ja sam sistematski ispitivao svaku zvezdu na nebu, ne samo te velicine nego i mnogo slabije. One noci bio je njen red da bude otkrivena.... Da sam bio sprecen one veceri, otkrio bih je sledece."



Herselu je ovo otkrice izmenio zivot. Postao je vise astronom, a manje muzicar. 11. januara 1787. otkrio je dva Uranova satelita i nadenuo im imena Titanija i Oberon po likovima iz Sekspirove komedije "San letnje noci".

Da bi preciznije utvrdili orbitu Urana astronomi su tragali za nekim eventualno jos starijim podacima o Uranu. I zaista desilo se da je Uran bio osmatran vise puta (tacnije 22 puta) pre Hersela. Naravno ti raniji osmatraci nisu znali da je rec o novoj planeti. Najstarije osmatranje Urana pripada Dzonu Flemstidu, 23. decembra 1690. i tada je planeta bila u Biku.

Uran je otkrio 13. marta 1781. godine astronom amater Viljam Hersel, pomoću svog teleskopa od 6,2 inča koji je sam konstruisao. Hersel je zapravo samo utvrdio da posmatrani objekat nije zvezda, već neki drugi objekat, najverovatnije neka kometa.


Da je u pitanju planeta utvrdio je finski matematičar Andres Leksel (Anders Lexell, 1740-1784) nekoliko meseci nakon što je Hersel uočio objekat na nebu. Leksel je izračunao orbitu novog tela, utvrdio da se ono nalazi na rastojanju od 19 a.j. i da je njen orbitalni period izmedju 82 i 83 godine. Izgleda da je nezavisno od Leksela i francuski astronom amater J. de Saron (maja 1781.) utvrdio da se radi o novoj planeti. (Nešto kasnije, 1794. u vreme Francuske revolucije J. de Saron je giljotiniran.)

Da bi preciznije utvrdili orbitu Urana astronomi su tragali za nekim eventualno još starijim podacima o Uranu. I zaista desilo se da je Uran bio osmatran više puta (tačnije 21 put) pre Hersela. Naravno ti raniji osmatrači nisu znali da je reč o novoj planeti. Najstarije osmatranje Urana pripada Dzonu Flemstidu, 23. decembra 1690. kada je planeta bila u Biku.


Tragičan lik u ovoj priči je Le Monnier koji je od 17. decembra 1768. do 23. januara 1769. čak osam puta video Uran ali nije opazio njegovo kretanje (što je inače jasan znak da je u pitanju ne neka zvezda već nešto mnogo bliže nama). S druge strane Uran je, posmatrano sa Zemlje, u tom periodu zaista bio gotovo nepomičan.

Predlog da se nova planeta nazove Uran potiče od nemačkog astronoma J. E. Bodea (1781.). A postojali su i drugi predlozi: Hypercronius i zatim Dzordzova planeta, odn. Dzordzova zvezda (po britanskom kralju Dzordzu III; ovo je bio Herselov predlog 1782.). Bilo je i predloga da se nova planeta nazove Hersel pa su je neki jedno vreme tako i zvali.


Prvi pokušaj da se odredi prividni prečnik Urana potiče od Hersela 1781. On je dobio vrednost od 4",18. Nešto kasnije, 1788. Hersel je izračunao da prečnik Urana iznosi 55067 km, a da mu je masa 17,7 puta veća od mase Zemlje.

Zadnji put je u afelu Uran bio 1. aprila 1925. Sledeći put će u afel stići 27. februara 2009.


• Na maksimalnoj razdaljini od Zemlje Uran je bio 13. marta 1925. Tada je to rastojanje iznosilo 21,09 a.j.

• Zadnji put Uran je bio u perihelu 20. maja 1966. Sledeći put će biti u perihelu 13. avgusta 2050.

• 1966. godine Uran je bio na najmanjem rastojanju od naše planete 9. mrta: 17,29 a.j.

• Prvu okultaciju Urana Mesecem posmatrao je 6. avgusta 1824. ser John Ross.

• Prve detalje (mrlje) na Uranovom disku uočio je 25. januara 1870 J. Buffham pomoću reflektora od 9 inča sa uvećanjem od 320 puta.

• Prvu spektroskopsku potvrdu da se Uran rotira retrogradno dao je francuski astronom H. Deslanders 1902.

• Prvi otkriveni Uranovi sateliti bili su Oberon i Titania. Otkrio ih je V. Hersel 11. januara 1787. Zatim je engleski astronom W. Lassell otkrio satelite Ariel i Umbriel 24. oktobra 1851.

Prstenovi Urana bili su senzacionalno otkriće. Do njega je došlo slučajno. Da bi precizno odredili prečnik Urana astronomi Dz. Eliot, E. Danhem i M. Mink su 10. marta 1977. posmatrali prelaz Urana preko zvezde SAO 158687. Trideset pet minuta pre nego što će planeta zakloniti zvezdu desilo se da je sjaj ove zvezde naglo opao, a zatim se nakon nekoliko sekundi povratio. Ta promena sjaja zvezde se dogodila pet puta. Ista pojava opadanja sjaja i isto pet puta se zatim ponovilo i nakon što je Uran prešao preko zvezde. Kako su kasnije analize potvrdile do promene sjaja doslo je usled prelaza Uranovih prstenova preko zvezde.



astronomija

Mit o Uranu


U početku svih stvari Majka Zemlja, Geja, se izdigla iz haosa i u snu rodila Urana, nebeski svod pun zvezda. Uran zatim prosu plodnu kišu na Zemlju i ona porodi travu, cveće i drveće, zajedno sa zverima i pticama. Zatim od kiše potekoše reke i ispune se šupljine vodom te tako nastadoše mora i jezera. Potom se opet Geja sjedinila sa Uranom te je rodila titane, titanke, kiklope i hekatonhejre.

Deca Uranova bila su zastrašujuća bića, toliko da ih je Uran odmah zamrzeo i zato ih je zakopao duboko u Zemlju. Geja se mučila pod teretom svoje dece i zato je iskovala čelični srp te pozvala decu da kazne svog surovog oca. Najmladji od dece, Kron, odazvao se ovom pozivu i kada se Uran željan ljubavi nadvio nad Gejom, izenada ga je napao i kastrirao. Iz krvi koja je pala na zemlju rodjene su moćne erinije, giganti i nimfe i konačno lepa boginja Afrodita. (Po drugoj verziji Afrodita je ćerka Zevsa).

Nakon ovog novi vladar sveta postao je Kron, ali mu je savladani Uran prorekao sličnu sudbinu, tj. da će ga zbaciti sa vlasti rodjeni sin. Ali to je priča za neku drugu priliku.

Uran ima 20 poznatih satelita i još jedan novootkriveni koji još nije dobio zvanično ime*. Gotovo svi sateliti su dobili imena iz Šekspirovih dela za razliku od ostalih satelita i planeta Sunčevog sistema koji su imena dobijali iz Grčke i Rimske mitologije. Svi Uranovi sateliti se dele na: 11 malih i tamnih satelita koje je otkrio Voyager 2; na 5 velikih, za koje se još pre znalo; na ostale koji su nedavno otkriveni i oni su veoma udaljeni od Urana. Svi oni imaju skoro pravilne kružne putanje oko ekvatora Urana, dok samo 4 imaju više eliptične putanje, verovatno jer su i najudaljeniji.

Arijel je relativno mali satelit u odnosu na ostale satelite u Sunčevom sistemu, ali to mu ne smeta da bude smešten na listu najsvetlijeg satelita Urana. Površina Arijela je u prošlosti pa do sada bila izložena velikim brojem promena (najviše promena na površini su izazvali padovi meteorita). Na površini se lako može primetiti veliki broj kratera kao i velike, prostrane pukotine i procepi koji se prostiru po, gotovo, celom Arijelu. Kanjoni i doline potsećaju na one sa Marsa i najverovatnije su pre u njima bile velike količine smrznute vode ili neke druge tekućine ali u čvrstom stanju zbog izuzetno niskih temperatura koje tamo vladaju. Kanjoni se prostiru po nekoliko stotina kilometara u dužinu, a duboki su i do 12 km (zamislite da upadnete u jedan takav kanjon, mogli biste da čitate novine dok biste padali ). Veruje se da je Arijel u prošlosti bio u unutrašnjosti topao i da se vremenom ohladio.


astronomija