|
| |
Autor | Poruka |
---|
katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | Shadow ADMIN
Poruka : 97443
Lokacija : U svom svetu..
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : Samo
| Naslov: Re: Albert Ajnštajn Pet 31 Jan - 19:45 | |
| Šta je Ajnštajn rekao jednoj devojčici o nauci i religiji?| INDEX.HR Devojčica po imenu Filis napisala je pristojno pismo Albertu Ajnštajnu početkom 1936. godine, želeći da od njega dobije odgovor na pitanje da li se naučnici mole Bogu, odnosno, da li je moguće „verovati“ i u nauku i u religiju. Albert Ajnštajn snimljen 1921. godine (Foto: wikpedia.org, F Schmutzer) Pitanje i odgovor objavljeni su u knjizi "Dragi profesore Ajnštajn: Pisma dece Albertu Ajnštajnu i nazad", koju je uredila Alis Kalapris, a evo šta je slavni naučnik odgovorio maloj Filis i to posle samo pet dana: "Pokušaću da odgovorim što jednostavnije na tvoje pitanje. Naučnici veruju da se svaka pojava, uključujući i one koje su vezane za ljudska bića, događa prema zakonima prirode. Iz tog razloga naučnik ne može biti naklonjen verovanju da na tok događaja može uticati molitva, odnosno, želja koja se manifestuje natprirodno. Ipak, moramo priznati da je naše znanje o tim silama nesavršeno, pa na kraju uverenost u postojanje vrhovnog duha počiva na nekoj vrsti vere. Takvo verovanje još uvek je rasprostranjeno, uprkos poslednjim dostignućima u nauci. Ali isto tako, svako ko se ozbiljno bavi naukom ostaje uveren da se neka vrsta duha manifestuje u zakonima svemira i da je ona daleko superiornija od čoveka. Na taj način bavljenje naukom vodi do religioznih pobuda posebne vrste, koje su sigurno sasvim drugačije od religioznosti nekog naivnijeg". Iako pismo ne otkriva mnogo o Ajnštajnovim ličnim uverenjima, njegovo objašnjenje jasno objašnjava oduševljenje i predanost nauci, nazivajući osećaj koji u naučniku izaziva izučavanje "religijskim", prenosi "Hafington post". |
| | | Shadow ADMIN
Poruka : 97443
Lokacija : U svom svetu..
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : Samo
| Naslov: Re: Albert Ajnštajn Pon 26 Maj - 22:05 | |
| |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Albert Ajnštajn Uto 21 Apr - 13:47 | |
| Kako je Ajnštajn postao "superstar" Pre sto godina, 36-godišnji Albert Ajnštajn predstavio je kompletnu formulaciju Opšte teorije relativnosti Pruskoj akademiji nauka. Celi svet će zato ovog meseca slaviti ono što se smatra, bez preterivanja, najlepšom teorijom u fizici, koja spaja matematičke i fizičke koncepte na duboko značajan i elegantan način. Neki je smatraju i najvišim intelektualnim dostignućem u istoriji. Bilo kako bilo, ne može se poreći da je Ajnštajnova teorija veličanstven primer moći ljudske mašte u pokušaju da dešifruje neke od najbolje skrivanih tajni prirode. Zašto se naziva “opštom”? Time se ova teorija razlikuje od “specijalne” teorije relativiteta predložene 1905. koja je fokusirana na kretanje konstantnom brzinom. Specijalna teorija donela je revoluciju u načinu na koji posmatramo prostor, vreme i materiju. Ajnštajn je pokazao da je naša percepcija stvarnosti kratkovida i iskrivljena zbog toga što su ljudi previše spori; da možemo da percipiramo kretanja koja su bliska brzini svetlosti, videli bismo da se predmeti smanjuju u pravcu njihovog kretanja, satovi se usporavaju, a masa povećava. Ovi čudni efekti su svuda oko nas, ali ih je nemoguće spoznati zbog brzina na koje smo navikli. (Recimo, dok vi trepnete, svetlost obiđe 7,5 puta oko Zemlje). Ajnštajn je znao da specijalna teorija nije poslednja reč fizike. Ipak se predmeti ne kreću konstantnim brzinama i pravolinijski, nego ubrzavaju i skreću sa svojih putanja. Njegova opšta teorija osmišljena je tako da uključi sve vrste kretanja. Ajnštajn je shvatio da svaka teorija koja uključuje ubrzano kretanje mora biti i teorija gravitacije. Zašto? Zato što ubrzano kretanje može podražavati gravitaciju i obrnuto, a to znamo po onome što osećamo kad se vozimo brzim liftovima. Kad lift krene naviše, osećate se teže, jer ubrzavanje deluje na isti način kao gravitacija. Ajnštajn se dugo mučio da zaokruži ovu teoriju, jer je imao problema s matematikom. U to vreme bila je prihvaćena Teorija gravitacije Isaka Njutna, koji je shvatio da ona mora biti opisana kao sila koja opada s kvadratom rastojanja. On je pretpostavljao da je gravitacija trenutna i da deluje širom svemira poput nekog duha. Iako je bila misteriozna, Njutnova teorija je dobro funkcionisala. Međutim, Ajnštajn je došao na sasvim drugačiju ideju. Umesto da deluje po udaljenosti, gravitacija je posledica zakrivljenja prostora oko nekog objekta: što je objekt masivniji, to je prostor oko njega iskrivljeniji – kao kad sedite na dušeku: blizu vas dušek se deformiše i to više ili manje u zavisnosti od toga koliko ste teški. Prostor je u Ajnštajnovom svetu elastičan i reaguje na raspored materije u njemu. Tako predmet koji putuje zakrivljenim prostorom ne može da se kreće pravolinijski. Kako je to lepo objasnio fizičar Džon Viler: “masa govori prostoru kako da se oblikuje, a prostor govori materiji kako da se kreće”. Budući da je bio fizičar, Ajnštajn je znao da njegova ideja može biti prihvaćena, samo ako ponudi realne primere iz sveta koji nas okružuje. Proverljivost je, na kraju krajeva, osnova fizike. Predložio je tri testa. Jedan je bio promena orbite Merkura, koji je precesirao oko Sunca po krivudavoj putanji. Njutnova teorija nije mogla da dođe do preciznih brojeva, ali je Ajnštajn, koristeći činjenicu da je Merkur “osećao” zakrivljenje prostora oko Sunca, došao do rešenja. Drugi efekat bilo je zakrivljenje svetlosti zvezde koja je prolazila pored Sunca. Astronomi su 1919. posetili zapadnu obalu Afrike i grad Sobral u Južnoj Americi, kako bi izmerili odstupanje svetlosti zvezda tokom pomračenja Sunca. Na taj način mogli su da porede dve situacije – kada je Sunce u blizini i kada je daleko od putanje svetlosti. Rezultati su bili dovoljno ubedljivi da potvrde Ajnštajnovu teoriju. Njutnova teorija odgovarala je samo slučajevima slabe gravitacije. U novoj teoriji, oblik prostora i protok vremena reagovali su na raspodelu mase u svemiru. Nekoliko nedelja od objavljivanja rezultata dobijenih tokom pomračenja, Ajnštajn je postao superstar. Svetom su putovale vesti o novoj teoriji koja objašnjava poredak svemira, a magazin “Time” proglasio ga je “ličnošću veka”. Možda i najveća lekcija koju smo dobili od Ajnštajna i njegovih teorija relativnosti je da stvarnost nije uvek onakva kakvom se čini. Ono što nam deluje stvarno je samo zakrivljenje, kognitivna tvorevina naših mozgova koji pokušavaju da se snađu u svetu kojim smo okruženi. Nauka proširuje naše vidike i otkriva čudne i neverovatne veze i mogućnosti. Dok nastavljamo da se borimo sa prirodom i njenim misterijama, dobro je setiti se Ajnštajnovih besmrtnih reči: “Ono što vidim u Prirodi je veličanstvena struktura, koju mi samo nesavršeno možemo da pojmimo i koja mislećem biću usađuje osećaj poniznosti”. B92 Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | Kijara-brm Master
Poruka : 6268
Godina : 44
Lokacija : F-a-n-t-a-s-t-i-c
Učlanjen : 05.08.2015
Raspoloženje : Fenomenalno ;))
| Naslov: Re: Albert Ajnštajn Ned 11 Dec - 21:21 | |
| Albert Ajnštajn: Svetski genije i Milevin tiranin 14. marta 1879. rođen je nemački naučnik Albert Ajnštajn, najistaknutiji teoretičar fizike u 20. veku, tvorac teorije relativiteta (1916), dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1921. Iz Nemačke je emigrirao u SAD 1933, posle dolaska nacista na vlast. Na njegovo upozorenje 1939. da bi Nemci mogli napraviti atomsku bombu, započeli su u SAD istraživački radovi za proizvodnju te bombe. Bio je oženjen srpskom matematičarkom Milevom Marić.
14. marta 1879. rođen je nemački naučnik Albert Ajnštajn, najistaknutiji teoretičar fizike u 20. veku, tvorac teorije relativiteta (1916), dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1921. Iz Nemačke je emigrirao u SAD 1933, posle dolaska nacista na vlast. Na njegovo upozorenje 1939. da bi Nemci mogli napraviti atomsku bombu, započeli su u SAD istraživački radovi za proizvodnju te bombe. Bio je oženjen srpskom matematičarkom Milevom Marić.
Valter Isakson, ugledni američki publicista, bivši izvršni urednik magazina Time, u novoj biografiji Alberta Ajnštajna ‘Život genija’ otkriva da je intimni svet tvorca teorije relativnosti nalikovao na teoriju haosa.
"Ajnštajn je bio drugačiji od većine velikih naučnika iz tog doba. Neki su verovatno bili inteligentniji u čistoj matematici nego on. Ali Ajnštajn je razmišljao izvan okvira i svoju kreativnost primenjivao na drukčiji način. Ajnštajnov rad je imao vrlo lični karakter, žig koji ga je učinio prepoznatljivim na način na koji je Pikaso prepoznat kao Pikaso", tvrdi Isakson.
Rođen 1879. godine u Ulmu u jevrejskoj porodici, Albert Ajnštajn se nije odavao utisak nadarenog deteta. Kasno je progovorio, a u školi, koja mu je bila dosadna, je bio loš u matematici.
Njegova potraga za otkrićima počela je kada je kao šesnaestogodišnjak pokušao da dokuči šta bi se dogodilo sa njegovom slikom u gledalu ukoliko bi se on kretao brzinom svetlosti.
Mladi Ajnštajn je 1896. godine iz drugog pokušaja upisao studije matematike i fizike na Švajcarskom nacionalnom tehnološkom univerzitetu (ETH) u Cirihu, gde se zaljubio u "žestoku crnku", 21-godišnju
"Njih dvoje su se ludo voleli, a imali su i vanbračnu kćerku koju su dali na usvajanje. Naposletku su se venčali kad je Ajnštajn, nakon mnogo muka, dobio posao u zavodu za patente", piše Isakson.
Lserl, vanbračna ćerka Alberta i Mileve, rođena je u januaru 1902. u blizini Novog Sada. Kako su je odmah dali na usvajanje, nakon dve godine se izgubio svaki trag o njoj.
Nikad se nije saznalo što se dogodilo sa Liserl. Prema nekim teorijama, umrla je od šarlaha, ali nikad nije nađena njena umrlica. Albert i Mileva su se venčali 1903. godine i dobili dva sina, Hansa Alberta (1904), kojeg su zvali Adu, i Edvarda (1910), kojeg su zvali Tete.
"Dok je Ajnštajn radio u patentnom zavodu, u slobodno vreme, napisao je ona četiri od pet radova koji su transformisali fiziku. Mileva mu je pomagala proveravajući matematiku u njegovim radovima. Istinski mu je pomagala, ali ideje su bile Ajnštajnove", utvrdio je Isakson.
“Čudesne” 1905. Ajnštajn je objavio tri velika rada. Za njegove radove se pročulo pa je 1911. postao profesor na univerzitetu u Pragu, a 1914. u Berlinu.
Krize u njegovu turbulentnom braku sa Milevom su od tada samo eskalirale.
"Mileva ga je 1915. godine ostavila u Berlinu i vratila se u Cirih sa sinovima. Ajnštajn je tada patio od jakih bolova u stomaku koje je dodatno pogoršala nestašica hrane u Prvom svetskom ratu. Negovala ga je njegova sestričina Elza, koju je kasnije i oženio", piše Isakson.
Ajnštajnova veza sa sestričnom Elzom je počela još 1912. godine dok je ona bila u braku sa Maksom Loventhalom. Venčali su se 1919. godine, kada je Mileva pristala na razvod braka.
"Ajnštajn je Milevi ponudio nagodbu. Ako pristane na razvod, dobiće novac od Nobelove nagrade za koju je očekivao da će je jednom dobiti", zapisao je Isakson.
Naučnik je tokom braka sa Milevom započeo i vezu sa svojom rođakom Elzom Lovental, sa kojom se kasnije i venčao.
Nekoliko meseci kasnije Mileva je ostavila supruga i zajedno sa njihova dva sina odselila se iz Berlina u Cirih, da bi se nakon pet godina konačno razveli.
Ajnštajn se 1919. oženio sa Elzom, a imao je i ljubavnicu – svoju sekretaricu Bet Nojman.
Lista Ajnštajnovih zahteva Milevi Marić:
"Vodićeš računa: - da moja odeća i veš budu održavani u redu; - da dobijam redovno tri obroka u svojoj sobi; - da moja spavaća i radna soba budu uredne i naročito da moj sto bude korišćen samo za moje potrebe.
Odreći ćeš se svih ličnih veza sa mnom, osim ako one nisu neophodne zbog socijalnih razloga. Pogotovo ćeš se odreći:
-mog sedenja u kući sa tobom -mog izlaženja i putovanja sa tobom.
Poštovaćeš sledeća pravila u vezi sa mnom:
- Nećeš očekivati nikakvu intimnost od mene, niti ćeš mi bilo šta prigovarati; - Prestaćeš da razgovaraš sa mnom ako to budem zahtevao; - Napustićeš moju spavaću i radnu sobu ako to budem zahtevao istog trena bez protesta."
Prva TV |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Albert Ajnštajn Pon 12 Dec - 16:47 | |
| Donosimo vam nekoliko zanimljivih stvari koje niste znali o Ajnštajnu. Detalje iz njegovog naučnog i privatnog života. Albert Ajnštajn je bio teorijski fizičar, jedan od najvećih umova i najznačajnijih ličnosti u istoriji svijeta. Rođen je u 14. marta 1879. godine u Ulmu, u Njemačkoj, a preminuo je 18. aprila 1955. godine u Prinstonu u Nju Džerziju, u Sjedinjenim Američkim Državama. Albert Ajnštajn je formulisao Specijalnu i Opštu teoriju relativnosti kojima je revolucionisao modernu fiziku. Pored toga, doprinio je napretku kvantne teorije i statističke mehanike. Iako je najpoznatiji po teoriji relativnosti (posebno po ekvivalenciji mase i energije E=mc^2), Nobelova nagrada za fiziku mu je dodijeljena 1921. godine za objašnjenje fotoelektričnog efekta (rada objavljenog 1905. u Annus Mirabilis ili „Godini čuda“) kao i za doprinos razvoju teorijske fizike. Da li je Ajnštajn bio loš učenik? Ajnštajn je imao problema u učenju jezika dok je bio mali. Roditelji su ga čak vodili i kod doktora. Takođe je bio buntovnik, pa su ga iz jedne škole izbacili. Ali su upravo ovakve stvari od njega stvorile genijalca. Njegov odnos sa autorititetima je omogućio da može da preispituje dotadašnje znanje. Njegov spor verbalni razvoj odveo ga je na put bavljenja prostorom i vremenom, što je za većinu odraslih bilo prevaziđena tema. Sa pet godina je dobio kompas od svoga oca, a do kraja života se bavio magnetnim poljem. A volio je da o svijetu razmišlja više u slikama nego u riječima. Kakav je bio sa matematikom? Jedno od najuvreženijih mišljenja o Ajnštajnu jeste da je bio loš u matematici. Često se o ovoj informaciji govori kao o onome o čemu svi znaju, na web sajtovima i u knjigama koje motivišu manje uspješne studente da nastave dalje. Ukoliko na Guglu uneste pojam „Ajnštajn loš u matematici“ dobićete preko 500.000 linkova, a ova činjenica se pojavila čak i u Riplijevoj rubrici „Vjerovali ili ne“. Iako Ajnštajnov život nudi mnogo životnih ironija, ovo nije jedna od njih. Kada su 1935. godine pokazali Ajnštajnu Riplijev tekst o tome kako je pao na ispitu iz matematike, on se glasno nasmijao. Odgovorio je da nikad nije pao iz matematike, i da je prije svoje 15 godine raazumeo diferencijalne jednačine i integralni račun. U osnovnoj školi bio je među najboljima i preko svih očekivanja za prosječno znanje matematike. Sa 12 godina, je prema njegovoj sestri, bio je veoma uspješan u rješavanju problema u naprednoj aritmetici, pa je planirao da se sam bavi geometrijom i algebrom. Roditelji su mu zbog toga kupili napredne zbirke zadataka kako bih ih provežbavao tokom ljetnog raspusta. Ne samo da je uspješno rješavao probleme i zadatke, nego je pokušavao i da izvede teoreme na svoj način. Da li je više volio da razmišlja u slikama nego u riječima? Da, njegovi najveći prodori su bili napravljeni zahvaljujući vizuelnim ogledima i slikama u glavi a ne eksperimentisanjem u laboratorijama. U pitanju su takozvani misaoni eksperimenti. Sa 16 godina je pokušao da zamisli sebe kako jaše na svjetlosnom zraku. Pitanje je da li bi u tom slučaju, kada posmatrač dosegne brzinu svjetlosti u stvari vidjeti nepokretne svjetlosne zrake. Problem je bio što su Maksvelove jednačine to zabranjivale. On je znao da je matematika jezik kojim priroda opisuje svoja čuda, pa je on mogao da zamišlja vizuelizaciju jednačina. Narednih deset godina je posvetio ovakvim misaonim eksperimentima i tako došao do Specijalne teorije relativnosti. Kojim misaonim eksperimentom je došao do Opšte teorije relativnosti? Do Opšte teorije reltivnosti je došao zamišljajujući čovjeka koji se nalazi u liftu koji slobodno pada. Čovjek bi u tom slučaju slobodno lebdio, a sve što bi izvadio iz džepa bi takođe slobodno lebdjelo oko njega. Isto ovo bi se dešavalo kada bi se čovjek nalazio u istoj kabini lifta negdje u svemiru. Istovremeno možemo zamisliti čovjeka koji se nalazi u kabini koja se ubrzano kreće ka gore, kroz svemir. Za čovjeka bi to izgledalo kao da ga privlači gravitacija. Iz jednakosti ubrzanog kretanja i gravitacije izveo je Opštu teoriju gravitacije. Kakav misaoni eksperiment može objasniti gravitaciju? Ukoliko zamsilimo cirkuski trambolinu po kojoj skaču i odbacuju se cirkuzanti, ona će nam biti dobar porimer za opis prostora. U koliko na njega stavimo neku malo težu kuglu, primijetićemo da se prostor uvio na unutra. Ukoliko sada sa ivice tramboline pustimo nekoliko bilijarskih kugli primijetićemo da se one spiralno kreću ka kugli u centru. Na isti način Opšta teorija relativnosti objašnjava da masa zakrivljuje prostor i da je kretanje tijela oko drugog tijela u stvari zakrivljenost prostora. Koja je Ajnštajnova čudesna godina? Te, 1905. godine Ajnštajn je završio koledž, ali nije mogao da upiše doktorske studije, niti da se zapoosli na fakultetu. Zato se zaposlio kao ispitivač u Patentnom zaovdu. Tokom svog slobodnog vremena na poslu, napisao je 4 rada koja su unaprijedila fiziku. Prvi rad je o tome da se svjetlost može smatrati i česticom i talasom. Drugim dokazuje postojanje atoma i molekula. U četvrtom radu objavljuje Specijalnu teorisju relativnosti, kojim objašnjava da prostor i vrijeme ne mogu biti apsolutni. U četvrtom objašnjava ekvivalenciju između mase i energije preko jedne od najpoznatijih formula E=mc^2. Kako mu je izgledao lični život u to doba? Jedina koja mu je pomagala u provjeravanju proračuna jeste Mileva Marić, povučena srpkinja koja je bila jedina žena na njegovim studijama. Zaljubili su se i dobili vanbračnu ćerku, koju su dali na usvajanje, i prije nego što ju je on video. Nakon toga su se vjenčali, i dobili dva sina. Međutim brak se zatim raspao. Ajnštajn je Milevi ponudio slijedeći dogovor: pošto je pretpostavljao da će za jedan od radova iz 1905. godine dobiti Nobelovu nagradu, predložio je da njoj da cjelokupnu novčanu nagradu u zamjenu za njen pristanak na razvod. Međutim zbog suviše radikalnih prodora u nauci, za nagradu je morao da sačeka do 1921. godine, a Mileva za nadoknadu Često se postavlja pitanje da li je i Mileva Marić zaslužila dio priznanja Nobelovog komiteta. Ona mu jeste pomagala oko matematičkih proračuna, ali detaljna analiza njihove prepiske, pokazuje da su svi novi koncpeti njegova ideja. Ovo, međutim, ne treba da umanji njen značaj u vremenu kojem je kao žena željela da bude fizičar. Kako je Teorija relativnosti primljena? U prvo vrijeme naučnici nisu bili ubijeđeni u ispravnost novih teorija. Ali ajnštajn je predložio eksperimetn kojim se Opšta teorija može potvrditi. Predložio je da se tokom Potpunog pomračenja Sunca 1919. godine posmatra na koji način Sunčeva gravitacija savija zrak svjetlosti koji dolazi od udaljene zvijezde koja se na nebu nalazi blizu Sunca. Naslovima u svim svjetskim novinama Ajnštajn je nakon ppotvrde svoje teorije ušao u krug slavnih, kao kreator nove ere u nauci. Kakve kulturne uticaje je učinio Albert Ajnštajn? Skoro tri vijeka je na snazi bio mehanički svemir Isaka Njutna, zasnovan na na apsolutnim istinama i pravilima. Sve ovo je uticalo i na razvoj psihološkog shvatanja i povezanosti uzroka i posljedice. Ajnštajn je uveo shvatanje da prostor i vrijeme zavise od posmatrača, tj referentnog sistema. Ovo očigledno ukidanje apsolutne izvjesnosti, izledalo je jeretički. Indirektno, relativnost je povezana sa novim relaitvizmom u moralu, umjetnosti, i politici. U vazduhu se osjećao novi pokret u svim sverama: Pikaso, Frojd, Stravinski, Džojs... Kakvu je njegov odnos sa Jevrejima? Njegova veza sa Jevrejskim narodom je bila najjača spona u njegovom životu, iako nije sprovodio religijske rituale i običaje. Postojale su anti-semitkse reakcije kako na njegovu javnu popularnost tako i na jeretički duh koje su njegove teorije često u javnosti imale. Ali upravo je ovaj anti-semitizam koji je i sam osijecao, uticao da se još više identifikuje sa svojim narodom. Njegovo prvo putovanje u SAD je bilo kako bi prikupljao novac za Cionistički pokret, da bi 1933. godine pobjegao od Hitlera i preselio se u prinston. Pred kraj njegovog života nudjeno mu je da bude prvi predsjednik Izraela, što je odbio. Da li je vjerovao u Boga? Da. Duboko je vjerovao da se Božje djelo može vidjeti u harmoniji prirodnih zakona i ljepoti svega što postoji. Često je pominjao Boga u svojim raspravama, kao npr kada je rečenicom „Bog ne baca kockice“ protivio kvantnoj mehanici. Kada bi ga upitali direktno da li vjeruje u Boga, eksplicitno je odgovorio sa – da, uz obrazloženje: „Mi se, kao čovječanstvo, nalazimo u situaciji kao da smo malo dijete koje ulazi u biblioteku punu knjiga na raznim jezicima. Dijete zna da je neko morao da napiše te knjige. Ne zna na koji način. Ne razumije jezik na kojem su knjige napisane. Dijete pretpostavlja da postoji nekakvo misteriozno pravilo po kojem su knjige uređene, ali ne zna kako ono glasi. Mi vidimo svemir koji je lijepo uređen i koji poštuje određena pravila, ali samo nejasno razumijemo ta pravila“. Da li su njegove teorije prošle test vremena? Da. Ajnštajnova teorija utiče na širok segment nauka od beskonačno malog do beskonačno velikog. Cio vijek nakon njegovog uspjeha mi i dalje živimo u njegovom svemiru. Fotoelektrične ćelije i TV, nuklearna energija i laseri, putovanje u svemir i poluprovodnici, su rezultati njegovih dostignuća. Tokom II svjetskog rata potpisao je pismo predsjedniku SAD Ruzveltu u kojem se traži pokretanje progrma za kontrukciju atomske bombe, a njegova jednačina koja govori o vezi između mase i energije mogla je da se razumije u potpunosti u trenucima kreiranja oblaka oblika pečurke nakon prvih atomskih proba. Dvije velike teorije kojima je on započeo XX vijek su i dalje dva osnovna stuba savremene fizike. Odnos prema kvantnoj mehanici Veovao je da kvantna mehanika, koja je u svojim osnovama imala vjerovatnoće i neizvjesnosti, ne daje potpuni opis univerzuma. Drugi dio svoje karijere je proveo pokušavajući da pronađe rupe u ovoj teoriji i da je uključi u sveobuhvatnu teoriju svega kako bi fizici vratio izvjesnost i determenizam. Nije uspio u ovome, ali nam ovaj pristup mnogo govori o njemu i njegovoj ličnosti. Politički stavovi Bio je pacifista, sve do pojave Hitlera koji ga je natjerao da preispita svoje geopolitičke jednačine. Insistirao je na konstrukciji atomske bombe, ali je poslije bio lider u pokretu koji je zahtijevao kontrolu širenja nuklearnog naoružanja. Kao što je tražio teoriju objedinjenja u fizici, tako je mislio i da je ideja o federalizaciji svijeta najbolji način da se zaustavi takmičenje nacija. Bio je borac za pravo na slobodu mišljenja i izgovorene riječi. Pred smrt 1955. godine je pisao govor povodom Izraelskog dana nezavisnosti koji je započeo riječima „Obraćam vam se, ne kao državljanin SAD, niti kao jevrejin, već kao ljudsko biće.“ Izvor bukamagazin |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Albert Ajnštajn Uto 20 Mar - 14:16 | |
| Između Alberta i Marije Ajnštajn bile su dve godine razlike. Tokom detinjstva su bili najbolji prijatelji, pošto jer je Albert, kasnije poznati naučnik, bio veoma sramežljiv. Ostali su bliski celoga života, a samo se Mariji, kažu upućeni, Ajnštajn, najčešće pismima, otvarao i poveravao joj tajne.Ta pisma će se početkom maja naći u ponudi aukcijske kuće “Kristi”, a dolaze iz kolekcije Marije Ajnštajn. Sadrže i do sada neviđenu fotografiju Ajnštajna kao dečaka od pet godina, jedino sačuvano pismo naučnika ocu Hermanu Ajnštajnu, a pisma, razglednice i fotografije datiraju između 1897. i 1951. godine. “Ono što je neverovatno jeste da je ceo život bio jednako blizak sa sestrom kao što je bio i u detinjstvu. Jasno je da kada piše njoj, sve maske padaju. Bio je jako svestan svega što se od njega očekivalo, posebno nakon što je postao poznat, ali jedino pred njom pokazuje neke od slabosti”, kaže Tomas Vening iz kuće “Kristi”. “Što se nauke tiče već neko vreme nisam postigao baš mnogo. Mozak se isključuje s vremenom i nadolazećom starošću, i to nije preterano neprijatno. Takođe, znači da sam manje odgovoran za svoje postupke u kasnim godinama”, napisao je Ajnštajn samo devet godina nakon što je formulisao teoriju relativiteta. Devetnaest godina kasnije napisao je: “Srećan sam sa svojim radom, iako u ovoj i drugim stvarima shvatam kako je genijalnost mladih dana iza mene”.
U svojim pismima sestri, koju je premalo viđao, proslavljeni fizičar piše i o svojim hobijima poput sviranja violine i jedrenja, pa sve do turbulentnog odnosa sa prvom suprugom Milevom Marić. Ipak, vrlo je retko pisao o svojim dostignućima u nauci. “Mi u fizici teturamo po mraku, svako je potpuno skeptičan oko onoga u šta njegov kolega veruje celim srcem. Svi su konstatno pod stresom, nema odmora. Barem se tešim time da su mnoga moja dostignuća postala temelj naše nauke”, kaže u jednom pismu Ajnštajn, a Vening navodi kako je to jedan od retkih trenutaka kada se osvrnuo na svoj veliki uspeh. “Postao sam jako voljen, i mnogi mi zavide”, napisao je pomirljivo i iskreno fizičar sestri i njenom suprugu.
(Express.hr. ) |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Albert Ajnštajn Čet 23 Avg - 3:07 | |
| Sretan čovjek je isuviše zadovoljan sadašnjošću da bi se previše bavio budućnošću.
|
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Albert Ajnštajn Čet 23 Avg - 3:08 | |
| |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Albert Ajnštajn Čet 23 Avg - 3:09 | |
| |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Albert Ajnštajn Čet 23 Avg - 3:09 | |
| |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Albert Ajnštajn Čet 23 Avg - 3:10 | |
| |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Albert Ajnštajn Čet 23 Avg - 3:10 | |
| |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Albert Ajnštajn Čet 23 Avg - 3:11 | |
| |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Albert Ajnštajn Čet 23 Avg - 3:11 | |
| Značajni problemi s kojima se suočavamo ne mogu biti riješeni na nivou razmišljanja koje je probleme kreiralo. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Albert Ajnštajn Čet 23 Avg - 3:11 | |
| Neznam kojim će se oružjem voditi treći svjetski rat, ali znam da će se četvrti voditi kolcima i kamenjem. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Albert Ajnštajn Čet 23 Avg - 3:12 | |
| Puno je teže razbiti predrasudu nego atom. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Albert Ajnštajn Čet 23 Avg - 3:12 | |
| Ima više savršenstva u običnoj kapljici vode, nego u svim strojevima, koje su izmislili ljudi. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Albert Ajnštajn Čet 23 Avg - 3:13 | |
| |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Albert Ajnštajn Sre 26 Sep - 10:25 | |
| Albert i Milena Ajnštajn |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Albert Ajnštajn Čet 20 Dec - 10:39 | |
| Tužna priča o životu Mileve MarićMileva Marić-Ajnštajn, rođena u Titelu, u tadašnjoj Austrougarskoj, 19. decembar 1875. je bila srpska matematičarka, prva žena Alberta Ajnštajna, jednog od najgenijalnijih ljudi 20. veka. Postoje tvrdnje da je ona doprinela ranim Ajnštajnovim radovima, ali je stepen njenog učešća u otkrićima nepoznat i predmet je brojnih polemika. Rođena u bogatoj porodici u Titelu kao najstarija od troje dece u porodici oficira austrougarske vojske. Prilikom rođenja Milevi je iščašen kuk, tako da joj je leva noga bila kraća. Ubrzo nakon njenog rođenja, njen otac je završio vojnu karijeru i dobio je posao u sudu u Rumi, a kasnije u Zagrebu. Mileva je imala mlađu sestru Zorku (1883—1938) i brata Miloša (rođenog 1885.) U Rumi postoji kuća gde je porodica Mileve Marić živela od 1877. do 1892. godine. Porodična kuća Milevine porodice postoji u Novom Sadu, Kisačka 20, i pod zaštitom je države. Mileva je 1886. godine krenula u žensku gimnaziju u Novom Sadu, a 1888. je prešla u gimnaziju u Sremskoj Mitrovici, gde je maturirala 1890. kao najbolja u razredu iz matematike i fizike. Od 1890. je pohađala Kraljevsku srpsku školu u Šapcu. Kada se preselila u Zagreb, dobila je specijalnu dozvolu da bi išla u školu u koju su išli samo dečaci. U leto 1896. upisala je studije medicine na Univerzitetu u Cirihu. U oktobru se prebacila na Državnu politehničku školu na studije matematike i fizike. Ona je bila tek peta žena koja je bila primljena u ovu školu. Jedan on njenih kolega na predavanjima iz fizike je bio Albert Ajnštajn, koji je tada imao 17 godina. Prve dve godine studiranja su bile vrlo uspešne za Milevu. Jedan semestar je provela u Hajdelbergu. Dok je bila odsutna dopisivala se sa Albertom, koji joj je napisao da mu nedostaje. U Cirih se vratila 1899. i njihova veza je planula. Milevini roditelji senisu protivili toj vezi, pošto su znali da su njene šanse za brak bile male zbog njene bolesti. Međutim, Ajnštajnovi roditelji su se protivili jer je bila starija od njega 3 i po godine i nije bila Jevrejka. Uprkos obećavajućem početku studija, Milevin uspeh je počeo da slabi. U leto 1900. nije položila svoje završne ispite. Ajnštajn je diplomirao i otišao kući za raspust. Mileva je ostala u Cirihu, radeći kao laboratorijski asistent i pripremala se da ponovo izađe na ispite. Mileva i Albert su se ponovo sastali na jezeru Komo. Nekoliko nedelja kasnije Mileva je otkrila da je trudna, a u julu 1901. je opet pala na ispitima. Te jeseni Ajnštajn je dobio slabo plaćeni posao nastavnika na zameni u Šafhauzenu. U Novom Sadu, krajem januara ili početkom februara 1902. Mileva je rodila ćerku Lizerl. U svojoj 27. godini, sa nezavršenim fakultetom i vanbračnim detetom, počela je da se oseća kaosramota za porodicu. U međuvremenu, Albert je u dobio posao u patentnom zavodu u Bernu. Albert i Mileva su se venčali u Bernu 6. januara 1903. Neko vreme pre venčanja Lizerl je obolela od šarlaha. Nije poznato da li je umrla ili je data na usvajanje. Kada se Mileva pridružila Albertu u Bernu, dete nije bilo sa njom. Njihov brak je funkcionisao tako što je Albert šest dana nedeljno provodio u patentnom zavodu, slobodno vreme je posvećivao fizici, a Mileva je pokušavala da se nosi sa gubitkom deteta i neuspehom na fakultetu. Ipak, brak je krenuo na bolje kako je Albert dobio povišicu i rođenjem sina Hansa Alberta. Ajnštajn je 1905. objasnio fotoelektrični efekat, a 1908. je dobio licencu za rad na univerzitetu u Bernu. Sledeće godine je dao otkaz na Univerzitetu u Bernu i patentnom zavodu i prihvatio je mesto vanrednog profesora teorijske fizike na Univerzitetu u Cirihu. Ajnštajn je počeo da se dopisuje sa rođakom u koju je bio zaljubljen kao dečak, pa je brak sa Milevom zapao u krizu. Da bi pokušali da prevaziđu probleme, otputovali su na odmor. Njihov drugi sin Eduard je rođen 1910. Sledeće godine, Albert se sa porodicom preselio u Prag, gde je postavljen za redovnog profesora na Univerzitetu Karl-Ferdinand. Za Milevu je ovaj prelazak bio težak; kao Srpkinja je bila osetljiva na napetosti između nemačkih i čeških nacionalista, sa kojima sa kao Slovenka identifikovala. Ajnštajn se 1912. vratio u Cirih, što je bio potez za koji je Mileva verovala da će ojačati njihov brak. Ipak, Albert je pronašao novog saradnika za matematiku Marsela Grosmana. Takođe se odnos sa rođakom, Elzom Levental, pretvorio u ljubavni. Ova kriza je došla u proleće 1914. kada je Albert prihvatio položaj stalnog člana prestižne Pruske akademije nauka, kao i mesto redovnog profesora na Univerzitetu u Berlinu. Mileva je ispočetka odbila da prati Alberta, pošto je Elza živela u Berlinu, ali su se ipak preselili. Albert je napravio spisak naredbi za Milevu, sa zapovestima kao što su "odgovaraj mi samo kada ti se obratim". U julu 1914, dan pre izbijanja Prvog svetskog rata, Mileva je spakovala stvari i vratila se sa decom u Cirih. Albert je ostao sa Elzom i dovršio Opštu teoriju relativnosti. Godine 1916. je zatražio razvod od Mileve, koja se razbolela od ovog zahteva. Dok je Mileva bila bolesna, njena mlađa sestra Zorka se brinula o deci, ali je na kraju zbog brige za sestru doživela nervni slom, pa je sledeće dve godine provela u psihijatrijskoj klinici. Mileva je konačno pristala da Albertu da razvod 1918, a Ajnštajn se složio da Milevi da novac od bilo koje buduće Nobelove nagrade. Zvanično su se rastali 14. februara 1919, a Albert se oženio Elzom 2. juna 1919. Te godine, savijanje svetlosti u gravitacionom polju za vreme pomračenja Sunca je bilo glavni dokaz za Opštu teoriju relativnosti, što je Ajnštajnu donelo svetsku slavu. Teško obolela sestra Zorka je doživela još jedan nervni slom, a prethodno je zapalila veliku količinu novca svojih ostarelih roditelja u Novom Sadu. Milevin otac Miloš je 1922. umro od moždanog udara, a Zorka je zakonski proglašena nesposobnom. Iako je postao slavan zbog teorije relativiteta, Ajnštajn je Nobelovu nagradu za fiziku dobio za objašnjenje fotoelektričnog efekta. Ajnštajn zbog putovanja nije prisustvovao dodeli nagrade, pa mu je švedski ambasador tek 1923. dodelio nagradu, a Albert je novac prepustio Milevi. Mileva je uložila novac u tri stana u Cirihu, kao i za negu mlađeg sina Eduarda, koji je 1930. oboleo odšizofrenije. Ova decenija je za Milevu bila jako teška: Albert i Elza su zbog nacista emigrirali u Sjedinjene Države, Milevina majka je umrla na dočeku nove 1935. godine, a sestra Zorka je umrla 1938. godine. Stariji sin Hans Albert je sa svojom porodicom 1938. emigrirao u Sjedinjene Države, gde je njen najmlađi unuk Klaus Martin umro u roku od nekoliko meseci. Mileva je zbog dugova nastalih zbog Eduardove bolesti morala da proda dve kuće, a pretila je opasnost da ostane i bez treće, pa se obratila Albertu za pomoć. Ajnštajn je preuzeo vlasništvo nad kućom, ali ju je 8 godina kasnije iznenada prodao za 85.000 švajcarskih franaka, pod uslovom da kupac dozvoli Milevi da ostane u kući. Međutim, na dočeku Nove godine, Mileva je iznenada dobila zvanično obaveštenje da je njen najam istekao. Jedan prijatelj je pokušao da produži njen boravak i otkriveno je da je kupčevih 85.000 franaka slučajno uplaćeno na Milevino ime. Albert je zahtevao da mu Mileva vrati novac i pretio da će izbaciti Eduarda iz testamenta. Tog proleća Milevi je pozlilo tokom jednog Eduardovog nasilnog napada, i onesvetila se. Umrla je u bolnici tri meseca kasnije, 4. avgusta 1948. godine i sahranjena je na ciriškom groblju Nordhajm. Za njen grob šira javnost je saznala 2004. godine zaslugom Petra Stojanovića, osnivača Memorijalnog centra "Nikola Tesla" iz Sankt Galena. Nakon pet godina, 14. juna 2009. godine, osvećenjem i otkrivanjem spomen obeležja predstavnici Republike Srbije prvi put su zvanično odali počast Milevi Marić-Ajnštajn. Postoji inicijativa da se njeni posmrtni ostaci iz zajedničke grobnice, gde se nalaze od 1973. godine, ekshumiraju i dostojno sahrane. Wikipedia |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Albert Ajnštajn Pet 23 Avg - 15:18 | |
| Mnogim ljudima je Ajnštajnovo ime sinonim za genijalnost. Međutim, on nije uvek pokazivao potencijal. Ajnštajn je progovorio tek sa četiri godine, a počeo da čita sa sedam. Njegovi roditelji i učitelji su mislili da je mentalno onesposobljen i antisocijalan. Bio je i izbačen iz škole. Iako mu je trebalo malo više vremena da se pokrene, na kraju je osvojio Nobelovu nagradu i ostavio neizbrisiv trag u modernoj fizici.
|
| | | Sponsored content
| Naslov: Re: Albert Ajnštajn | |
| |
| | | |
Similar topics | |
|
Strana 2 od 2 | Idi na stranu : 1, 2 | |
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
| Ko je trenutno na forumu | Imamo 698 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 698 Gosta :: 2 Provajderi
Nema
Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 930 dana Pet 27 Sep - 15:38
|
Dvorana slavnih |
Naj Avatar Haossa !
Kreja
|
Poslanici naj aktivniji nedelje | |
|