|
| |
Autor | Poruka |
---|
wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Aleksandar Blok Pon 5 Dec - 11:32 | |
| Aleksandar Blok Aleksandar Aleksandrovič Blok (16. novembar 1880. – 7. avgust 1921.) je bio ruski pesnik, najznačajniji predstavnik ruskog simbolizma. Odgojen u izrazito intelektualnoj sredini svoje porodice, upoznao se rano s najboljim dostignućima ruskog i evropskog pesništva kao i modernog lirskog izraza. U književnost ulazi simbolističkim Pesmama o divnoj dami (Stihi o prekrasnoj dami 1898.-1904.) u kojima obrađuje mistično-religioznu tematiku i u melodioznim stihovima punim nedorečenosti uspeva da izrazi nedefinisane težnje svoje generacije za nedostižnim idealom. Postepeno u njegovu poeziju počinje da se uvlači oštar smisao za životnu realnost i tematika se proširuje motivima iz gradskog života. Pod uticajem revolucionarnih previranja u Rusiji, pesnik napušta konačno i svoju društvenu izolaciju, priključuje se naprednim strujama i u svojoj najpoznatijoj poemi Dvanaestorica (1918.) daje grandioznu simboličnu viziju revolucije. Stilski, Blok u toj poemi obogaćuje rafiniranu tehniku svog simbolističnog izraza (muzikalnost i ritmička raznolikost stiha, metaforika i simbolika) smelim mešanjem različitih stilova i tehnika (ubacivanjem žargona, parola, satire i parodija, folklornih elemenata itd.), te postaje jedan od preteča moderne evropske poezije. Izvor:Wikipedia |
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Aleksandar Blok Pon 5 Dec - 11:34 | |
| Danas si išla posve sama
Danas si išla posve sama, I ja ne vidjeh Tvojih čuda. Na gorskom Tvome visu, tamo, Zupčasta šuma bješe svuda. I ta šuma krošanja zbitih, I ti putovi gorski tmasti Smetahu mi se s neznanim sliti I plavetnilom tvojim cvasti. Iz ciklusa ”Stihovi o divnoj dami” U dokolici mladoj, u mekoti rasvita, Duša je stremila uvis. Tamo Zvijezdu našla. Bio je maglen dan, meko je padala sjenka. Večernja Zvijezda ćutljivo je čekala. Neuzbuđena, na tamne stepenike Stupila si Ti, i, Tiha, zaplivala, I lakom željom, sred mekote zorine, Zvjezdanijem stazama Sebe si predala. Proticala je noć maglom snoviđenja. Mladost je ropska u željama bezbrojnim. Bliži se zora. Sjenki više nema, Ti, Jasna, pošla si stazama sunčevim. |
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Aleksandar Blok Pon 5 Dec - 12:54 | |
| Devojka iz spoletaStruk ti je vitak, ko crkvene sveće. Pogled – ko sablja kad blještavo krene. Ne žalim, devojko, sastanka sreće - Pusti, ko žreca, na lomaču mene! Sreću ne zahtevam. Ni ruke nežne. Zar da te povredim nežnošću grubom? Samo, ko umetnik, gledam kroz vreže Dok bereš cvetove – i pijem ljubav! Mimo, sve mimo, maestralko, idi, Suncem umivena – Marijo! Dozvoli Oku – da anđela nad tobom vidi, Srcu – od bola da najslađeg boli! U lokne crne ti uplićeš redom Skupi dijamant od stihova tajnih. Bacam u zaljubljeno srce žedno U izvor tavni tih očiju sjajnih. |
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Aleksandar Blok Pon 5 Dec - 13:27 | |
| Pjesma faine
Kad u te oko moje sije, To usko oko, oko zmije, I kad te Ijubim, mazim, Ej, pazi, pazi! zmija sva sam! Gle: samo na čas tvoja ja sam I preko tebe gazim! Dosadio si! Možeš poći? Sa drugim bit ću ove noći, Ti svoju ženu išti! Otiđi, nek te tuge riješi, I nek te Ijubi, nek te tješi, Otiđi ; bič moj zviždi! U vrt nek dođe tko od vas, Moj uzak crn nek vidi stas! Izgorjeti će, neka! Ja proljeće sam sva i plam! Ne prilazi mi i ti sam, Kog Ijubim, koga čekam! Tko sijed je, tko u cvijetu Ijeta, Tko više zvonkih da moneta, Uz poziv može ući! Pod mladom, lijepom – starom, sijedom” Nad vašom glupom glavom bijednom Ti, biču moj, fijuči! *** Strašno mi je da te sretnem Ne sresti te – još strašnije Svemu se čudim – pečate kletve Nalazim na svemu čudnije Po ulicama sjenke i lica Je li to stvarnost ili san? Došav do crkvenog stepenika Da se okrenem – prosto me strah Na ramena mi stavljaju ruke Imena nestaju iz sjećanja U ušima čujem zvuke Nedavnih velikih sahrana A tmurno nebo visoko visi I pokrilo je i hram prerano Ja znam: Tu si. Blizu. Ti si. Nema te tu. Ti si – tamo |
| | | lunja-lica Član
Poruka : 82
Učlanjen : 28.06.2013
| Naslov: Re: Aleksandar Blok Pon 1 Jul - 23:32 | |
| Glas Rusije
Aleksandar Blok je ruski pesnik. Detinjstvo Bloka je prošlo u Peterburgu i u posedu u okolini Moskve Šahmatovu. On je 1906. godine završio slovensko-rusko odelenje filološkog fakulteta Peterburškog univerziteta. Pesme je on počeo da piše od malih nogu, izdavao ih od 1903. godine. 1904. godine je objavljen zbornik Stihovi o Lepoj Gospi, u kojima je on liričar-simbolista. Od 1903. godine u apstraktnu romantičarsku poeziju Bloka je ušla socijalna tema: antiljudski grad s njegovim robovskim radom, bedom.
Revolucija 1905.-1907. godine otkrila je pesniku, prema njegovim rečima, lice probuđenog života. Od tog vremena je tema Otadžbine stalno prisutna u poeziji Bloka. Njegovo stvaralaštvo postaje tragično i duboko, prožeto osećajem katastrofalnosti epohe, predosećajem oluje, koja će sve prečistiti (ciklus Na Kuljikovom polju, delovi ciklusa Slobodne misli, Jambovi). Revolucionarne predosećaje sadrži i nezavršena poema Odmazda (1920.-1921 godina). Uporno i snažno je izražena u stvaralaštvu Bloka mržnja prema miru bogatih, ružnim, neljudskim crtama života. Ljubavna lirika Bloka je romantična, ona sadrži pored oduševlenja i uživanja kobna i tragična načela. Zrela poezija Aloeksandra Bloka se oslobađa apstraktnih mističko-romantičarskih simbola, te stiče konkretnost, crte plastičnog prikazivanja (Italijanski stihovi, pesma Slavujev vrt i dr.) Mnoge ideje poezije Aleksandra Bloka su razvijene u njegovim dramskim komadima: Neznanka, Lakrdija i Kralj na trgu. 1903. godine je Blok oženio Ljubav Mendeljejevu, kćer velikog ruskog hemičara Dmitrija Medeljejeva, junakinju njegove prve knjige Stihovi o Lepoj Gospi.
1909. godine su se u porodici Bloka desila dva teška događaja: umiru dete i otac Bloka. Da bi došli sebi Blok i njegova žena idu u Italiju. Leti 1911. godine Blok ponovo ide u inostranstvo, ovog puta u Francusku. Aleksandar Aleksandrovič pruža negativnu ocenu francuskih običaja: Neotuđiva osobina Francuza (uglavnom Bretonaca) prljavština, pre svega fizička, a zatim i duševna. Prvu prljavštinu bolje da ne opisujem; ukratko, gadljiv čovek neće pristati da se preseli u Francusku. Leti 1913. godine Blok ponovo ide u Francusku. On piše: Biaric je pun sitne francuske buržoazije, čak su oči umorne od gledanja ružnih muškaraca i žena… Inače, može da se kaže da mi je dosadila Francuska, želim da se što pre vratim u kulturnu zemlju – Rusiju, gde ima manje buva, skoro nema Francuskinja, postoje jela (hleb i govedina), pića (čaj i voda), umivaonici (ovde su lavori, iz kojih je nemoguće prosuti svu vodu, blato ostaje na dnu)… Oduševljeno dočekavši svrgavanje carizma u februaru 1917. godine, Aleksandar Blok je bio jedan od urednika stenodaktilografskog izveštaja Vanredne isledne komisije za poslove bivših carskih ministara.
Prvo je Socijalistička revolucija izazvala u Bloku zanos stvaralačkih snaga. U članku Inteligencija i revolucija (januar 1918. godine) on je pisao: Mi, Rusi, preživljavamo epohu, koja skoro nema premca po svojoj veličanstvenosti… Svim telom, svim srcem, svešću – slušajte Revoluciju. 1918. godine Blok je napisao poemu Dvanaestorica – o propasti starog sveta, njegovom sukobu u novim svetom. Poema Skiti (iste godine) posvećena je istorijskom misiji revolucionarne Rusije. Inače, kod njega se gomilao umor – Blok je opisivao svoje stanje iz tog perida rečima «mene su popili». Verovatno je s time povezano njegovo stvaralačko ćutanje – u jednom privatnom pismu je on pisao u januaru 1919. godine: U toku skoro godinu dana ne pripadam sebi, ne mogu da pišem stihove i mislim na stihove… Teški rad u sovjetskim ustanovama i život u gladnom i hladnom revolucionarnom Petrogradu konačno su potkopali zdravlje pesnika – Blok je oboleo od ozbiljnog kardio-vaskularnog obolenja, astme, psihičkih poremećaja, zimi 1920. godine je počeo skorbut. Blok se našao bolestan u ozbiljnoj materijalnoj situaciji,, te je 7. avgusta 1921. godine umro u svom stanu od zapalenja srčanih zalizaka. Pesnik je sahranjen na Volkovom groblju Sankt-Peterburga. |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Aleksandar Blok Čet 30 Jan - 21:35 | |
|
SNEŽNO VINO
I opet te u vinu gledam, Osećam strah pred tvojom slikom, Tvoj osmeh opet blesnu čedan U kosi teškoj, zmijolikoj.
Oboren tavnim mlazevima, Uzdišem opet, bez ljubavi, Nestali san o celovima, O mećavi što tebe slavi.
Divnim se smehom smeješ meni, U čaši viješ slično zmiji, Nad tvojim krznom skupocenim Čarlija vetrić golubiji.
Kako, kad živa kaplja pljusne, Ne videt' sebe u toj peni? Ne setiti se tvoje usne Na mojim nazad zabačenim?
29. decembra 1906.
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Aleksandar Blok Čet 30 Jan - 21:37 | |
| ANĐEO ČUVAR
Volim te, Čuvaru, nevidljivi moj Što si uvek sa mnom na zemlji toj. Zato što mi sjajna ti nevesta bi, I što mi oduze tajnu snova svi’. Zato što nasa veza i tajni i noć, I što si mi sestra, nevesta i moć. Zato što dug život imaćemo mi, O, čak – muž i žena što smo ja i ti! I za vernost tvoju, moj okov i spas. I kob naše porodice, što je iznad nas. Zato što ne voliš to što volim ja. O bednim što brinem i što me je stra’. Što se ne slažemo u životu svom. Što hoću, al’ ne smem ubit rukom tom – Da odmazdim mlakoj, mračnoj hulji toj, Što je ponižavao mene i rod moj! Što strpa slobodne u ’apsane tma, Što mom ognju nije verovo da sja. Što mi novcem htede kupit život vas, Pa da mu budem veran kao pas… Zato što sam slab i što je već tu grob, I što mi je svaki predak bio rob. Što dušu mi smrvi ta nežnost uz plač, Što nikad da digne ova ruka mač… Al’ volim te i za… slabost moju svu, I za tvoju snagu i sudbu ti zlu. Što je čelik slio i ognjeva sto – Nikad niko neće rastaviti to! S tobom sam gledao zoru i njen sjaj – S tobom sad i ambis gledam crni taj. I dvojnu zapovest sudbina nam sli: Slobodne smo duše! Robovi smo zli! Miruj! Odvaži se. Stani. Idi ti. Oganj ili tama – šta l’ pred nama bdi? Ko viče? Ko plače? Kud li će naš let? Zaj’dno, uvek zaj’dno, gremo mi kroz svet! Da l’ ćemo vaskrsnut? Propast? Il’ umret? Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Aleksandar Blok Čet 30 Jan - 21:38 | |
|
NEZNANKA
Kad je veče, nad restoranima Vreo je vazduh gluh i plah. I povicima, tim pijanima, Vlada proletnji, truli dah.
Daleko, gde je prah uličarski, Nad dosadama vila svih - Jedva se zlati perec pekarski I čuje dece plač taj tih.
I svako veče, u osamama, Zabacujući cilinder - Po jendecima šeće s damama Već isprobani kavaljer.
Škripe jezerom tu onoliko Rašlji i bruji ženski cik. Disk se u nebu na sve naviko I besmisleno krivi lik.
Jedinog druga - u noć pijanstva - Iz moje čaše odraz sja. I vlagom trpkom, punom tajanstva, Ošamućen je ko i ja.
Tu skuge pokraj blizih stolića Sanjivo trče pored nas. I pijanice, s okom kunića, Viču: "In vino veritas!"
I svako veče u čas naznačen (Ili to samo sanjam sve?), Stas devičanski, svilom uhvaćen, Po maglovitom oknu gre.
Lako, prošavši međ opijenim, Bez saputnika bilo kog - Sa mirisima nekim maglenim Kraj prozora bi sela svog.
I veju drevnim praznoverjima - I gipka svila u nje sva I taj njen šešir s crnim perjem, S prstenjem uska ruka ta.
I okovan tom čudnom blizinom Gledam za crnim velom tu. I ko da vidim: s divnom daljinom I začaranu obalu.
Gluhe su tajne mi poverene, Nečije sunce - dato, gle. I kutke duše unezverene Potapa trpko vino sve.
Nojeva perja što se savila - Ljuljaju se u mozgu mom. I oči bez dna, pune plavila, Cvetaju onom obalom.
Duša za blago ima skrovište, A ključ taj imam tek ja sam. Ti imaš pravo, o čudovište, Istina je u vinu, znam!
24. aprila 1906. preveo Stevan Raičković
Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Aleksandar Blok Čet 30 Jan - 22:21 | |
| Dvanaestorica
… I državnim idu krokom … - Tko je tamo? Hajde van! Crven barjak je visoko Sprijeda vjetrom razigran …
Pred njima je – nanos hladni, - U nanosu tko je – van! To skitnički tek pas gladni Za njima šepesa sam…
- Bocnut ću te bajonetom, Bjež odavde, šugavi! Stari svijete, kužno pseto, Bježi – da ne udarim!
… Vuk se gladni dalje vuče, Ceri zube – rep podaviv - Pas ozebli – pas bez kuće … - Hej, tko ide, daj se javi!
- Tko barjakom tamo maše? - Gledaj samo, kakva tmina! - Tko to žurnim trkom kaše, Krijuć se za uglovima?
- Svejedno je, bit ćeš moj, Bolje predaj nam se sam! - Hej, ti druže, bit će zlo, Izlazi da ne pucam!
Trah-tah-tah! – I samo eho Po kućama zvoni plah … A mećava dugim smijehom Zavija kroz snježni prah . .. Trah-tah-tah! Trah-tah-tah…… I državnim krokom tako Idu – pas ih slijedi tragom, Sprijeda, s krvavim barjakom, S vijavica nedoglediv, Od taneta nepovrediv, Nad mećavom hodom nježnim, I bisernim prahom snježnim, Na njem vijenac ruža čist - Pred njima je – Isus Krist. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Aleksandar Blok Čet 30 Jan - 22:22 | |
| Jesen pozna
Jesen pozna. Nebo se otvorilo, po šumama – promaja tišine. Na obali, rusalka oborila bolnu glavu, tu da otpočine.
Svoje pruge magla nisko nosi, ko potka su u tršćaku sada. Po zelenoj i dugačkoj kosi, uz šuštanje, žuto lišće pada.
Kroz daleke proplanke dok bježi, mjesec šuška i vidi sve više – zapletena u zelenoj mreži, niti spava ona, niti diše.
Mir bez daha – čarolijom sine. Neizreciv bol se smiri njen. A na svijet se, skovan od svježine, to izlio zvonko-plavi tren. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Aleksandar Blok Čet 30 Jan - 22:22 | |
| Noć, ulica, fenjer, apoteka
Noć, ulica, fenjer, apoteka, Besmisleno, mutno svjetlo drijema. Ma živio ti još četvrt vijeka- Bit će sve isto. Izlaza nema. Umrijet ćeš- i sve, k’o prije, Ponovit će se ispočetka: Noć, kanalom leden vjetar brije, Ulica, fenjer, apoteka. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Aleksandar Blok Čet 30 Jan - 22:23 | |
| Poniženje
Usred grana crnih golotinjom žuta zora za oknom u ledu. (Osudjene na smrt giljotinom u zoru će takvu da povedu).
Crven štof izlizanih fotelja i zavese uprljane vazda… U toj sobi, s čašom, sed veselja, student, kockar, oficir i gazda…
Ni tih golih crteža žurnala ne tače se ljudska ruka čila… I nitkova ruka otežala u prljavo zvonce je zvonila…
Gle! Mamuza zvek! – niz tepih stari, i, vratima gušen, smeh iz grudi… Zar je kuća ta – kuća ustvari? Zar je tako sudjeno sred ljudi?
Zar današnji susret duša voli? Što si bleda, ko krep kad se vije? Zašto posred tvojih pleća goli’ hladni zorin plam ogromni bije?
Usne, s krvlju zakorelom, mali ikonostas tvoj zlatni, i škrte (o, zar smo to mi ljubavlju zvali?) prepukle su ko bezumne crte…
U žutu zoru, zimsku, što se menja tone krevet (sjajno!) sav od kova… Još se teško diše od grljenja, al’ ti pištiš i opet i snova…
Nije ves’o tvoj klik, grobni, strašni… Gle! Opet zvek mamuza i sada… Ko car zmijski, teški, sit i prašni, s fotelja ti šlep na tepih pada…
Smela si! Još smelost nek te kali! Nisam ti muž…ženik…ni drug lud! Do juče, moj andjele: raspali oštrom štiklom francuskom u grud! Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Aleksandar Blok Čet 30 Jan - 22:24 | |
| Svud smo. I nigdje
Svud smo. I nigdje. Kročiš, i zimski te vjetar srijeće. U crkvi, po danu i po noći, pjeva i gasi nam svijeće.
I često se čini – u tami, kraj zida, na uglu, daleko, gdje smo već pjevali sami, jos pjeva i hoda Neko.
Gledam taj vjetar, ko vezan: shvatiću – to plaši mene. I blijedim. Cekam. Al’ ne znam na koga je red da krene.
Ja znam sve. Jer nas je – dvoje. I niko sad reći neće, da jos neko ovdje poje, i neko tu gasi svijeće. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Aleksandar Blok Čet 30 Jan - 22:25 | |
| Ti u polja, bez povratka, ode
Ti u polja, bez povratka, ode. I nek sveto bude Ime Tvoje! Uperivši u mene svoj bodež, crven–koplja od zalaska stoje.
Frule zlatne ja ću samo Tvoje na dan crni usnama se taći. Ako molbe odzvoniše svoje – Ja ću, snužden, u polju san naći.
Ti ćeš proći u zlatnoj porfiri – al’ ne meni oči da otkrivaš. Nek me ovaj sanjivi svijet smiri, Obasjanu stazu da cjelivam…
O, iščupaj dušu s rđom bora! Upokoji sa svecima mene, Ti – što držiš i kopno i mora nježnim dlanom ruke prefinjene! Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | Gost Gost
| Naslov: Re: Aleksandar Blok Pon 23 Feb - 10:51 | |
| Aleksandar Blok
Iz ciklusa ''Stihovi o divnoj dami''
***
U dokolici mladoj, u mekoti rasvita, Duša je stremila uvis. Tamo Zvijezdu našla. Bio je maglen dan, meko je padala sjenka. Večernja Zvijezda ćutljivo je čekala.
Neuzbuđena, na tamne stepenike Stupila si Ti, i, Tiha, zaplivala, I lakom željom, sred mekote zorine, Zvjezdanijem stazama Sebe si predala.
Proticala je noć maglom snoviđenja. Mladost je ropska u željama bezbrojnim. Bliži se zora. Sjenki više nema, Ti, Jasna, pošla si stazama sunčevim.
19. juna 1901. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Aleksandar Blok Pon 23 Feb - 10:52 | |
| ***
Na svetom pragu, potajno Sveta imena usta šapću. Ja znam: u hramu oboje smo A ti misliš: sama si tu.
Ja slušam tvoje uzdahe U snu koga zapravo nema ... Riječ o ljubavi plane ... I, Bože! O meni sanjarenja ...
I opet okolo - tišina, I plačni zatihne glas ... I opet šapućem imena Grešno zaboravljenih svetaca.
Sve je privid, tuga - sve laž! Šapućem, molim se svetim! ... O, ako krila ti imaš, S tobom ću da poletim! ...
Mart 1902. |
| | | Sponsored content
| Naslov: Re: Aleksandar Blok | |
| |
| | | |
Similar topics | |
|
Strana 1 od 4 | Idi na stranu : 1, 2, 3, 4 | |
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
| Ko je trenutno na forumu | Imamo 722 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 722 Gosta :: 2 Provajderi
Nema
Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 930 dana Pet 27 Sep - 15:38
|
Dvorana slavnih |
Naj Avatar Haossa !
Kreja
|
Poslanici naj aktivniji nedelje | |
|