Azija

Azija






Azija je najveći kontinent Zemlje s najbrojnijim stanovništvom.

Ona graniči s Europom na zapadu (granice su planinski masivi Kavkaz i Ural na kopnu, te morski prolazi Bospor i Dardaneli na moru) i Afrikom na jugozapadu (Sueski kanal, Crveno more i prolaz Bab-el-Mandeb). Australija se nalazi južno a Amerika istočno od Azije i nemaju kopnenu granicu s njom.

Rana povijest Azije

Na povijest Azije zbog veličine i udaljenosti pojedinih regija može se gledati kao na zasebne povijesti Istočne Azije, povijest Jugoistočne Azije i povijest Bliskog Istoka, koje povezuje povijest stepa središnjeg dijela Azije.

Obalna područja Azije bila su mjesta nastanka prvih civilizacija, od kojih se svaka smjestila u plodne doline rijeka kao što su Mezopotamija između Eufrata i Tigrisa, dolina rijeke Ind ili rijeke Huang He (Žuta rijeka). U tim dolinama nastali su brojni gradovi i carstva. Civilizacije drevne Mezopotamije, doline rijeke Ind i Huang He su izmjenjivale mnoga otkrića kao što su matematika ili kotač, dok su se neka kao što je npr. pismo razvila posebno. Jerihon je neolitičko naselje i smatra se najstarijim gradskim naseljem, a utemeljen je 8350. – 7350. prije Krista.

Središnja Azija, područje stepa bilo je naseljeno nomadskim plemenima koja su iz područje središnje Azije mogla kretati u potragu za hranom u ostala područja. Najranije zabilježeno takvo kretanje je širenje Protoindoeuropljana, čiji se jezika proširio na Bliski Istok, Južnu Aziju i granična područja Kine. Sjeverni dio Azija zahvaća područje Sibira koje je rijetko naseljeno, te zbog nepovoljnih klimatskih uvijeta, širenje nomada nije išlo u tom smjeru.

Središnji dio okružen je visokim planinskim lancima i nepreglednim pustinjama, što je štitilo rubna podučja Azije u kojima su se razvili gradovi i države od učestalih napada nomada. Kavkaz i Himalaja, pustinje Karakum i Gobi prirodne su prepreke koje su nomadska plemena prelazila rijetko uz velike teškoće. Nastale civilizacije i gradovi u plodnim dolinama su bili znatno tehnološki i društveno napredniji od nomada, ali nisu mogli vojno se oduprijeti jašućim hordama iz stepa. Novopridošli nomadi, koji su osvajali područja Indije, Kine i Bliskog Istoka, došavši u nove krajeve gdje nisu mogli prehraniti svoju brojnu konjicu i održavati prijašnji način života, s vremenom bi se prilagodili novim uvjetima, i tako prešli na isti način života kao lokalno stanovništvo.

Stanovništvo

Prema procjeni za 2002. godinu Azija je imala oko 3.8 milijarde stanovnika (bez europskog dijela država Rusije i Turske i afričkog dijela Egipta), što je 58 % ukupnog stanovništva svijeta. Prosječna gustoća naseljenosti je oko 84 stanovnika/km2, čime je ujedno i najgušće naseljen kontinent. Na njoj se nalaze i 2 najmnogoljudnije države svijeta: Kina i Indija, obje s preko milijardu stanovnika.

Popis zemalja/teritorija poredanih po gustoći stanovništva (stanovnika/km2).

Pri izračunu korištena je ukupna površina zemalja uključujući i vodene površine, stoga dobivene brojke mogu odstupati od onih u člancima za svaku pojedinu državu/teritorij.

Rusija, Egipat i Turska se također navode u tablici, iako su te države djelomično u Aziji. Cipar, koji je u Europi, smatra se otokom Azijskoga Sredozemlja. Gruzija, Armenija i Azerbejdžan su također navedene.

državagustoćapovršinabroj stanovnika(/km2)(km2)(procjena 2002.)

Makao	18,000	25	461,833
Hong Kong	6,688	1,092	7,303,334
Singapur	6,430	693	4,452,732
Maldivi	1,070	300	320,165
Bahrein	987	665	656,397
Bangladeš	926	144,000	133,376,684
Tajvan	627	35,980	22,548,009
Palestinski teritoriji	545	6,220	3,389,578
Južna Koreja	491	98,480	48,324,000
Libanon	354	10,400	3,677,780
Japan	336	377,835	126,974,628
Indija	318	3,287,590	1,045,845,226
Šri Lanka	298	65,610	19,576,783
Izrael	290	20,770	6,029,529
Filipini	282	300,000	84,525,639
Vijetnam	246	329,560	81,098,416
Sjeverna Koreja	184	120,540	22,224,195
Nepal	184	140,800	25,873,917
Pakistan	184	803,940	147,663,429
Kina	134	9,596,960	1,284,303,705
Tajland	121	514,000	62,354,402
Indonezija	121	1,919,440	231,328,092
Kuvajt	118	17,820	2,111,561
Armenija	112	29,800	3,330,099
Sirija	93	185,180	17,155,814
Azerbejdžan	90	86,600	7,798,497
Turska	86	780,580	67,308,928
Gruzija	71	69,700	4,960,951
Kambodža	71	181,040	12,775,324
Egipat	71	1,001,450	70,712,345
Katar	69	11,437	793,341
Malezija	69	329,750	22,662,365
Istočni Timor	63	15,007	952,618
Mjanma	62	678,500	42,238,224
Brunej	61	5,770	350,898
Jordan	58	92,300	5,307,470
Uzbekistan	57	447,400	25,563,441
Irak	55	437,072	24,001,816
Tadžikistan	47	143,100	6,719,567
Butan	45	47,000	2,094,176
Afganistan	43	647,500	27,755,775
Iran	40	1,648,000	66,622,704
Jemen	35	527,970	18,701,257
Ujedinjeni Arapski Emirati	30	82,880	2,445,989
Laos	24	236,800	5,777,180
Kirgistan	24	198,500	4,822,166
Oman	13	212,460	2,713,462
Saudijska Arabija	12	1,960,582	23,513,330
Turkmenistan	9.6	488,100	4,688,963
Rusija	8.5	17,075,200	144,978,573
Kazahstan	6.2	2,717,300	16,741,519
Mongolija	1.7	1,565,000	2,694,432
Ukupno	80.5	49,694,698	4,000,601,258

(Wikipedija)

Азија је највећи и најнасељенији континент. Она заузима 30% Земљине површине. Састоји се од 46 земаља и излази на три океана: Индијски океан на југу, Северни ледени океан на северу и Тихи океан на истоку.

Индијски океан



Северни ледени океан



Тихи океан


Површина: 44,4 милиона km² (без Антарктика)

Име Азија потиче од асирске речи Асу, што значи излазак Сунца. Азија је континент препун супротности. У Азији се налазе највише планине на свету, а дуж њених обала се простиру најдубље морске потолине. У Азији се налазе области са јаком вулканском активношћу, али и веома мирна подручја, највеће висоравни, велике низије и читава подручја без одводњавања ка мору. И клима Азије је веома разноврсна. Највећи део светског становништва живи у Азији, а национални и језички састав је разноврснији него на било ком другом континенту. Азију одликује богатство старих култура, али и велике верске, економске и социјалне супротности.

Северни део Азије у потпуности заузима Русија и тамо преовлађују ледена тундра и четинарске шуме. Даље на југу налазе се неплодни пашњаци или степе средње Азије.

Великим делом југозападне Азије, који се назива Блиски исток, такође преовладава пустиња која је често песковита и чија је клима жарка и сушна. Јужно од највишег планинског венца на свету Хималаја у земљама јужне Азије влада монсунска клима. Дуга раздобља жарког, сувог времена смењују обилне кише. Идући ка југоистоку, Малајско полуострво пружа се према бројним острвима Индонезије где се налазе велике области густих, тропских прашума.

Огромна пространства Азије готово да су ненасељена, али Азија је ипак континент са највећим бројем становника. На југу и истоку неколико земаља обогатило се захваљујући својим великим резервама нафте или успешној модерној индустрији. Међутим, у многим другим земљама влада сиромаштво. Већина људи бави се обрадом земље и зависи од поплава или суша. Градови у Азији постају све већи јер се у њих досељава све више људи из унутрашњости у потрази за послом.
Државе
Држава Главни град Државно уређење Густина насељености (по km²) Површина (km²) Становника (2002-07-01 прибл.)
Авганистан Авганистан Кабул Исламски режим 43 647.500 27.755.775
Азербејџан Азербејџан Баку Република 90 86.600 7.798.497
Бангладеш Бангладеш Дака Парламентарна демократија 926 144.000 133.376.684
Бахреин Бахреин Манама Традиционална монархија 987 665 656.397
Брунеј Брунеј Бандар Сери Бегаван Уставна монархија 61 5.770 350.898
Бутан Бутан Тимбу Парламентарна монархија 45 47.000 2.094.176
Вијетнам Вијетнам Ханој Република 246 329.560 81.098.416
Грузија Грузија Тбилиси Република 71 69.700 4.960.951
Израел Израел Јерусалим Република 290 20,770 6.029.529
Индија Индија Њу Делхи Федерална република 318 3.287.590 1.045.845.226
Индонезија Индонезија Џакарта Република 121 1.919.440 231.328.092
Ирак Ирак Багдад Република 55 437.072 24.001.816
Иран Иран Техеран Исламска република 40 1.648.000 66.622.704
Источни Тимор Источни Тимор Дили Република 63 15.007 952.618
Јапан Јапан Токио Парламентарна монархија 336 377.835 126.974.628
Јемен Јемен Сана Парламентарна република 35 527.970 18.701.257
Јерменија Јерменија Јереван 112 29.800 3.330.099
Јордан Јордан Аман Уставна монархија 58 92.300 5.307.470
Казахстан Казахстан Астана Република 6,2 2.717.300 16.741.519
Камбоџа Камбоџа Пном Пен Уставна монархија 71 181.040 12.775.324
Катар Катар Доха Наследна монархија 69 11.437 793.341
Кина Кина (Mainland) Пекинг Република 134 9.596.960 1.284.303.705
Кипар Кипар Никозија Република 83 9.250 775.927
Киргистан Киргистан Бишкек Република 24 198.500 4.822.166
Кувајт Кувајт Кувајт Уставна монархија 118 17.820 2.111.561
Лаос Лаос Вијентијан Једнопартијска република 24 236.800 5.777.180
Либан Либан Бејрут Једнопартијска република 354 10.400 3.677.780
Малдиви Малдиви Мале Једнопартијска република 1.070 300 320.165
Малезија Малезија Куала Лумпур Парламентарна монархија 69 329.750 22.662.365
Мјанмар Мјанмар Непјидо Војни режим 62 678.500 42.238.224
Монголија Монголија Улан Батор Република 1,7 1.565.000 2.694.432
Непал Непал Катманду Уставна монархија 184 140.800 25.873.917
Оман Оман Маскат Монархија (султанат) 13 212.460 2.713.462
Пакистан Пакистан Исламабад Парламентарна демократија 184 803.940 147.663.429
Русија Русија Москва Федерална република 8,5 17.075.200 144.978.573
Саудијска Арабија Саудијска Арабија Ријад Монархија 12 1.960.582 23.513.330
Северна Кореја Северна Кореја Пјонгјанг Једнопартијска република 184 120.540 22.224.195
Сингапур Сингапур Сингапур Република 6.430 693 4.452.732
Сирија Сирија Дамаск Република 93 185.180 17.155.814
Тајван Тајван Тајпеј Република
Тајланд Тајланд Бангкок Уставна монархија 121 514.000 62.354.402
Таџикистан Таџикистан Душанбе Република 47 143.100 6.719.567
Туркменистан Туркменистан Ашхабад Република 9,6 488.100 4.688.963
Турска Турска Анкара Република 86 780.580 67.308.928
Узбекистан Узбекистан Ташкент Република 57 447.400 25.563.441
Филипини Филипини Манила Република 282 300.000 84.525.639
Шри Ланка Сри Ланка Сри Џајаварденепура Коте Република 298 65.610 19.576.783
Макао Макао (НРК) 18.000 25 461.833
Хонгконг Хонгконг (НРК) 6.688 1.092 7.303.334
Уједињени Арапски Емирати Уједињени Арапски Емирати Абу Даби 30 82.880 2.445.989

Географски положај

Азија је највећи континент на свету, а највећи део Азије се налази на северној хемисфери. Дели више хиљада километара копнене границе са Европом, и стога се ова два континента често називају заједничким именом Евроазија. По неким мишљењима, теоретска граница иде Уралом, Каспијским језером, и Кумо-Маничком долином до Азовског мора. Постоје и мишљења да границу између Азије и Европе чине Урал и Каспијско море, и да цело некадашње Совјетско закавказје још спада у Европу. Ипак ове теорије су без неког великог практичног значаја. Урал је посматрано географски и културно пре веза а не преграда између два континента. Раније је Азија имала копнену везу са Африком, али их сада одваја Суецки канал. Између Азије и Америке се простире Тихи океан, али су на крајњем северу удаљене само 92 километра. Научници сматрају да су преко овог теснаца зими кад је море залеђено, преци Индијанаца дошли из Азије у Америку. У новије време, овај пут су користили руски колонисти да стигну на Аљаску.
Рељеф

За Азијски рељеф је карактеристично велико пространство појединих рељефних целина. За разлику од европског рељефа, где се на релативно малим растојањима рељеф брзо мења, у Азији преовлађују знатно већа подручја сличног рељефа. Низијски предели су углавном у западном Сибиру, и источној и јужној Азији, и обухватају једну четвртину површине континента. Шестина површине Азије је на надморској висини од преко 2000 метара. Ово су углавном младе веначне планине, које су се издигле изнад старе масе Сибира на северу и Декана и Арабијског полуострва на југозападу. Ове планине се настављају на оне европске; у Малој Азији се деле на: „Северни лук“ који се пружа поред Црног мора, преко Кавказа и Елбруса према Памиру, и „Јужни лук“ – дуж јужног обода Мале Азије и Ирана, скрећући у пакистанском Белуџистану према североистоку, ка Памиру. На источном ободу Хималаја, највишег венца на свету, веначне планине скрећу ка југу и полако се снижавају и рачвају у индонежанском простору. Уз источну обалу Азије од источног Сибира, преко Сахалина и Јапана, иде други лук веначних планина који се на Тимору додирује са евро-азијским системом. Северни руб Тибета, највеће висоравни на свету, је оивичен старијим увелико заравњеним планинама. Подручје младих веначних планина је богато дубоким долинама, живим и мртвим вулканима, а чести су и јаки земљотреси.
Клима

Највеће разлике између разних делова Азије огледају се у клими. Цела северна и средња Азија је високим планинама заклоњена од утицаја топлог Индијског океана. Зато у овом подручју влада изразита континентална клима. У пределима који су отворени према Индијском и Тихом океану влада монсунска клима што значи да су лета врло влажна, а зиме суве. Клима у Југозападној Азији је сува, суптропска. Крајњи југ Азије, а нарочито острва спадају у прави тропски појас. С обзиром да људи већ јако дуго насељавају ова подручја, првобитна вегетације, која је последица природних услова је знатно измењена.

Од Индонезије до Шри Ланке се простире увек зелени, влажни тропски појас. У крајевима где због монсунске климе владају дуже суше, расту листопадне „монсунске шуме“. Још сувља подручја, заклоњена од монсунских ветрова, налазе се под саванама и степама. У југозападној Азији, због суше, преовлађују суве степе, полупустиње и пустиње. Једино је дуж средоземних обала и у оазама вегетација бујнија.
Природна богатства

Природни услови, који су разноврсни омогућавају гајење бројних усева. Азија је домовина већине жита. Монсунске земље данас учествују са око 90 процената у светској производњи пиринча. Врло је значајна и производња јечма у северној Кини, и северној Индији, кукуруза у јужној Кини, и малој Азији. За домаћу исхрану велики значај има производња кромпира, и соје. У тропским пределима се производе шећерна трска, зачини и кокосова палма. Азија у производњи чаја учествује са 90 посто. Велики значај, такође, има и гајење каучука, јер Азија даје око 90 процената светске производње.

У већини азијских земаља, развој сточарства је ометен из верских разлога. Индуси сматрају да је крава света животиња, а муслиманима је забрањено да гаје свиње и једу свињско месо. Многи други источноазијски народи, такође, имају разне верске предрасуде о коришћењу меса појединих врст животиња.

Међу свим континентима, Азија има највише природних богатстава, иако су многе области још недовољно истражене. Највећа природна богатства се налазе у Сибиру и Кини (угаљ, гвоздена руда ...), мада је у задње време Кина услед експлозивног привредног развоја постала велики увозник разних сировина, утичући тиме на раст цена на светском тржишту. Југозападна Азија је врло значајан произвођач нафте и обојених метала.
Становништво Азије

Азија има 3,6 милијарде становника. Највећи део азијског становништва чине Кинези38%. Густина насељености је 80 становника по квадратном километру. Насељеност Азије је веома неравномерна; девет десетина азијског становништва, што чини половину човечанства живи у монсунским земљама. Већи део азијског становништва чине народи монголоидног биолошког типа, подељени у више група-источноазијску (Кинези, Корејци), средњоазијску (Монголи), југоисточноазијску (Вијетнамци), а према грубој процени, у ову групу би се могли сврстати и муслимански народи средње Азије који су мешавина еуропедне и монголоидне биолошке заједнице, али са више монголоидних гена, као и Јапанци који представљају мешавину јапанских староседилаца негроидног изгледа-Аинуа са досељеницима монголоидног биолошког типа. Европеидни биолошки тип нема много мање припадника у Азији од монголоидног типа. Овај тип чине Индијци, као и становници севернијих азијских земаља, посебно арапске земље.
Историја

Име континента се код азијских староседелаца и античких грчких писаца односило се само на острво источно од Каспијског језера. Поред Египта, Азија је домовина најстаријих култура: сумерска у Месопотамији, хетитска у Малој Азији (XX век пре нове ере.), асирска (1250 – 600. п. н. е.) у Месопотамији, као и вавилонска (око 600. п. н. е.). Потом следи персијски период од VI до IV века пре нове ере.

У Индији је од двадесетог века пре нове ере постојала јака држава, са највишим степеном развитка током петог века пре нове ере.

У југозападној Азији су се развиле три велике монотеистичке религије: јеврејска религија, хришћанство и ислам. Индија је домовина хиндуизма и будизма, из којих су се развили конфучионизам и шинтоизам, који преовлађују у Кини и Јапану. Све ове религије имају врло јак утицај на социјално и економско уређење у појединим земљама. Анимизам и тотемизам су сачувани само код мање развијених народа.

Извор:Википедиа

Авганистан (службени назив Исламска Република Авганистан) је држава у југозападној Азији. Нема излаз на море и дужина копнене границе је 5.529 km. На западу се граничи са Ираном (936 km), северу Туркменистаном (744 km), Узбекистаном (137 km) и Таџикистаном (1.206 km), североистоку Кином (76 km) а на истоку и југу Пакистаном (2.430 km). Авганистан је једна од најсиромашнијих земаља у Азији. Чланица је Уједињених нација од 1946. године.
Површина Авганистана износи 647.500 km², где живи 28.395.716 становника (2010). Главни град је Кабул. Остали важнији градови су: Кандахар, Џалалабад, Херат, Мазари Шариф. Авганистан је планинска земља. На северу се пружају планине Парапамиз, а на североистоку Хиндукуш, који прелази и у Пакистан. Западни Хиндукуш који се налази у Авганистану је висине од 4.000-5.000 m. Највиши врх је Кохи Баба са 5.143 m. Равнице су на северозападу и југу: Регистан и Дашти Маркох. Клима је континентална са просечном јануарском температуром 0-5C°, а у јулу 25-30C°. Источни крајеви су под утицајем монсуна. Највеће реке су Хилменд, Хери и Кабул. Река Аму-Дарја тече границом са Узбекистаном и Таџикистаном. Река Кабул је једина која тече ка Инду. Остале реке немају одводњавање према мору и пресушују у пустињским крајевима. Вегетација у равницама је полупустињска, у нижим планинским подручјима до 1.500 m степска, а између 1.500-3.000 m има четинарских шума. Главни пољопривредни производи су пшеница, кукуруз, јечам, пиринач, памук и воће. У планински пределима заступљено је сточарство (овце, говеда и козе). Рудно богатсво које чини нафта, природни гас, гвожђе, бакар и олово углавном је неискоришћено. Најважније гране индустрије су текстилна, прехрамбена, метална и индустрија коже. Домаћа радиност је широко заступљена, а један од најважнијих производа су вунени теписи.

Клима је континентална са великим годишњим температурним колебањима. Количина падавина је мала (испод 500 mm годишње), а једино су источни крајеви влажнији јер потпадају под утицај монсунске климе.

Вегетација је углавном степска или полупустињска, а шуме се налазе на висинама између 1.500 и 3.000 метара.

Од укупног броја становника 42% су Паштуни, 27% Таџици, 9% Узбеци, 9% Хазари, 4% Ајмаци 3% Туркмени, 2% Балуча а има и Нуристана, и Киргиза. најзаступљенија религија је ислам, од чега су већином сунити, а у мањем броју шиити (око 15%). Најгушће је насељена долина реке Кабул. Службени језик је паштуански (авганистански) и даријски (персијски). Неписмено је преко 75% становника. Новчана јединица је авгани (1 авгани = 100 пула).

Азербејџан (азе. Azərbaycan), службено Република Азербејџан (азе. Azərbaycan Respublikası) је највећа држава у региону јужног Кавказа. Налази се на контакту између југозападне Азије и источне Европе те се као таква сматра Евроазијском земљом. Граничи се са Русијом на северу, Грузијом на северозападу, Јерменијом на западу и Ираном на југу. На истоку Азербејџан излази на обале Каспијског језера. Азербејџану припада и ексклава Нахичеван која се граничи са Јерменијом на северу и истоку, на југу и западу са Ираном, док је на северозападу кратка граница са Турском.

Демократска Република Азербејџан која је основана 1918. године, а већ 1920. инкорпорирана у састав СССР-а, је била прва демократска и секуларна република у исламском свету Након 71 године битисања у оквирима СССР, Азербејџан је 1991. обновио своју самосталност. Убрзо након стицања независности, у азерској покрајини Нагорно-Карабах која је насељена претежно Јерменима је дошло до рата који је завршен де факто независношћу Нагорно-Карабаха. Ситуација у том делу земље је и даље у фази замрзнутог конфликта.

Азери припадају групи туркијских народа и исламске су вероисповести (шиитски ислам). Азерски језик којим говори већина становништва и који је службени језик земље је члан туркијске језичне скупине (најпознатији члан ове скупине јетурски језик). Азербејџан је једна од 6 независних туркијских држава и активни је члан Турског савета и светурске културне организације ТЈУРКСОЈ. Држава има дипломатске односе са 158 земаља широм света и чланица је у 38 међународних организација. Један је и од оснивача организације ГУАМ и Организације за забрану хемијског наоружања. У децембру 1991. била је и међу оснивачима Заједнице независних држава. Азербејџан је и пуноправни члан у УН, ОЕБС, Савету Европе, НАТО програму Партнерство за мир и Покрету несврстаних. Има статус посматрача у СТО, а своју канцеларију у земљи има и Европска комисија ЕУ-а.

Магазин Newsweek је сврстао Азербејџан на 69. место на свом списку квалитета живота међу светским државама. Према подацима Међународног монетарног фонда, Азербејџан је једна од најбољих земаља за бизнис и најбогатија држава региона јужног Кавказа.

Народна Република Бангладеш (Бангла: গণপ্রজাতন্ত্রী বাংলাদেশ) је држава у јужној Азији, која чини источни део древног региона познатог као Бенгал. Бангладеш (বাংলাদেশ) дословно значи "Земља Бенгала". Лежи северно од Бенгалског залива, а копнене границе има са Индијом и Мианмаром. У близини се налазе Кина, Непал и Бутан.
Већ дуго постоји напредна цивилизација у данашњем Бангладешу, некада источном делу региона Бенгал. Скорашњи докази говоре о цивилизацијама које датирају из 500. п. н. е., а чак постоје тврдње о постојању социјалних структура око 1000. п. н. е.. Један од најранијих историјских података је помен земље Гангаридаи од стране Старих Грка око 100. п. н. е. Сматра се да та реч потиче од Гангахрд (Земља са Гангом у свом средишту) и верује се да означава област у Бангладешу.

Ипак, конкретнији докази политичког ентитета у Бенгалу се појављују са Шашанком у 7. веку нове ере. Уследиле су (мада не непосредно) Пала и Сена династија. Пала династија је била будистичка док су и Шашанка и Сене били хиндуси.

Бенгал је прихватио ислам у 13. веку и развио се у богати трговачки и индустријски центар под Мугалским царством током 16. века. Европски трговци су се појавили у касном 15. веку а до касног 18. века, Британска источно-индијска компанија је контролисала регион, из чега су Британци проширили своју власт на целу Индију. Када је Индија стекла независност, 1947, из политичких мотива је била подељена у исламску државу, Пакистан, и секуларну Индију.

Подела Индије је учинила да Бенгал буде подељен у две нове државе: муслимански источни део, Источни Бенгал, који одговара данашњем Бангладешу, и западни део, индијска држава Западни Бенгал. Укидање заминдари система (класна подела друштва) у Источном Бенгалу (1950.) је било важан тренутак у стварању Бангладеша као "народне државе". Језички покрет 1952. је успоставио право бенгалске заједнице да говори својим језиком. 1955, влада Пакистана је променила име провинције из Источни Бенгал у Источни Пакистан.

Источним Пакистаном је доминирао, и занемаривао га је Западни Пакистан, који је обухватао остатак Пакистана (Западни Пенџаб, Синд, Балучистан, и Северозападна Гранична Провинција). Упркос чињеници да је Источни Пакистан доносио већи део националног дохотка, посебно кроз извоз јуте, већина улагања у развој је вршена у Западном Пакистану. Тензије су досегле врхунац 1971, након отвореног, недемократског одбијања пакистанског председника Јахје Кана, војног вође, изборних резултата који су донели Авами лиги велику премоћ у парламенту (167 од 169 места одређених за Источни Пакистан).

Под вођством шеика Муџибура Рахмана, познатог као Бонгобондху (Bôngobondhu) (пријатељ Бенгала), Бангладеш је започео своју борбу за независност. Званични почетак рата је уследио након једног од најкрвавијих геноцида модерних времена, који је извршила пакистанска војска над бенгалским цивилима 25. марта, 1971. Практично сва бенгалска интелигенција је елиминисана. Овај геноцид је један од најстрашнијих по броју погинулих након Другог светског рата. Захваљујући напорима Западног Пакистана да се реши страних новинара, тешко је доћи до тачних бројки, али неке процене говоре о 50.000 мртвих у прва три дана такозване Операције Рефлектор, коју је извела пакистанска војска. Више од десет милиона Бенгалаца је пребегло у суседну Индију. Ово је довело до жестоког економског притиска на Индију, и тадашња индијска премијерка, Индира Ганди је од западних земаља морала да тражи помоћ.

Бангладешки ослободилачки рат се одиграо током Хладног рата. Сједињене Државе и Народна Република Кина су сматрали рат унутрашњим питањем Пакистана, чиме су практично подржали Западни Пакистан. Међутим, Индија, СССР са својим савезницима, и народне масе Јапана и западних земаља су снажно подржавале Бангладеш. Да би се стекла стратешка предност над Сино-САД-пакистанском осовином, Споразум о индо-совјетском пријатељству је потписан 9. августа, 1971.

Изузев врло малих држава попут Сингапура и Бахреина, Бангладеш је најгушће насељена земља на свету. Са 982 становника/km², Бангладеш се често пореди са индонежанским острвом Јава.

Бангладеш је етнички хомоген - Бенгалци чине 98% становништва Велика већина говори бангла, или бенгали. Преостала два процента махом говоре урду, небенгалски муслимани из индијских региона као што је Бихар. Значајан број не-бенгалских племенских група насељава брдска подручја Читагонг у југоисточним и северним регионима Бангладеша, укључујући делове дистрикта Мјеменсинг (Mymensingh), Силхет (Sylhet), Рангпур (Rangpur). Скоро сви не-бенгалци говоре бангла као други језик.

Већина Бангладешана (око 88,7%) су муслимани, али хиндуси чине значајну (9,5%) мањину. Такође постоји мали број будиста, хришћана, и анимиста. Бенгали, индо-арјански језик, користи писмо слично девенгарију. Службени је језик, мада је енглески прихваћен у службеним дужностима и у (високом) образовању.

Средином осамдесетих, влада је започела програм контроле рађања, како би успорила раст становништва, али је ова политика била ограниченог успеха. Међутим, влада је постигла значајне резултате у спречавању многих дечијих болести, кроз ефективан национални програм имунизације.

Велики број људи је без земље, или је приморан да живи на опасним равницама подложним поплавама, што доводи до ширења болести путем воде, а посебан проблем представљају воде богате арсеником. У напорима да зауставе ширење патогена попут колере и дизентерије, међународне организације су почеле да промовишу изградњу бунара широм земље. Неколико година након што је овај програм проширен, преко четвртине популације је почело да показује симптоме тровања арсеником. Ефекти воде затроване арсеником и даље остају проблем.

Образовање у Бангладешу у великој мери субвенционише држава, која руководи мноштвом школа и колеџа у примарном, секундарном и вишем секундарном нивоу, као и многим јавним универзитетима. Цела држава је подељена у седам образовних одбора (Дака, Читагонг, Раџашахи, Џесоре, Баришал, Силхет и Комила образовни одбор) који надгледају образовање од примарног до вишег секундарног нивоа. Влада дакође прибавља велики део новца за плате учитеља у не-владиним школама. Како би се промовисала писменост међу женама, образовање је за женске студенте бесплатно све до вишег секундарног нивоа. Такође постоји програм, који финансира влада, који даје подстреке попут стипендија за наставак образовања у секундарном нивоу.

У Бангладешу постоји 22 јавна универзитета. Пет од њих обезбеђују инжењерско образовање, а остали су општи универзитети.

Краљевина Бахреин (на арапском مملكة البحرين Mamlakat al-Barayn) или једноставније Бахреин је острвска држава која се налази у Персијском заливу. Бахреин је и по броју становника и по величини територије најмања арапска држава. Саудијска Арабија се налази западно од острва, и повезана је са Бахреином аутопутем Краљ Фад Аутопут (пуштен за промет саобраћаја 25. новембра 1986. године). Ка југу Персијског залива налази се Катар. У плану је изградња моста Мост пријатељства Катар-Бахреин, који ће бити најдужи мост на свету и повезаће Катар и Бахреин.
Људи су населили данашњи Бахреин још у периоду пре нове ере. Услед важног стратешког положаја, острвом су владали у разним периодима Асирци, Вавилонци, Грци, Персијанци, и Арапи, под којим је острво постало муслиманска држава. У периоду пре нове ере, Бахреин се звао Дилмун. Под Грцима се звао Тилос, а под Персијанцима Мишмахиг. Бахреин се налази на јужној средини Персијског залива, и многи освајачи, међу којима су најбројнији били ал Калифе, су га освајали управо због тог географског положаја. На арапском језику, Бахреин значи „два мора“. Име потиче од чињенице да су у старија времена два дана била потребна да би се бродом прешло од Ирака до данашњег Бахреина.

Стратешка позиција између Запада и Истока, плодно земљиште, свежа вода и бисери су начинили да је Бахреин давно постао урбан регион. Потрага за бисерима у Персијском заливу је представљала главни извор прихода и точак економије, све до раног двадесетог века, када је 1930. године пронађена нафта. Око 2300. п. н. е. Бахреин је био центар трговине између Месопотамије (данашњи Ирак) и Долине Индус (данашњи Пакистан и Индија). У то време великих прекоморских трговина, Бахреин је био познат под именом Дилмун (неки записи наводе и Телмун). Као такав, данашњи Бахреин, а тадашњи Дилмун, је 3. миленијума п. н. е. спојен са сумерском цивилизацијом, да би 600. п. н. е. постао део Вавилонског царства. Историјски списи наводе разна имена под којима је Бахреин био познат: Живот вечности, Рај, као и Бисер Персијског залива.

Бахреин је постао исламска држава 629. године, док је пре тога био центар Несторијанског хришћанства. 899. године нове ере Исмаили секта, Карматинци, заузели су данашњи Бахреин у жељи да створе друштво засновано на разуму и дистрибуцији свеукупног материјалног добра једнако међу свим становницима острва. Карматинци су створили велику конфузију и прекид трговине у исламским земљама региона: убирали су порез од калифа у Багдаду, а 930. године оскрнавили су Меку и Медину тако што су изнели из светог града Црни камен, и донели га у Бахреин, где су га чували за откуп. 976. године Абасиди су поразили Карматинце.
Према овом извештају Бахреин се налази испред регионалних конкурената као што су Уједињени Арапски Емирати, Израел и Катар. Према речима из публикације, “Влада Бахреина је успела да диверсификује пољопривреду државе како би смањила зависност на ограничену количину нафте којом Бахреин располаже и при томе охрабрила стране инвеститоре да улажу у домаћу инфраструктуру. Услед свог космополитског погледа на свет, модерне економије, коректне регулаторне структуре и одличне комуникационе и транспортне инфраструктуре, многе мултинационалне компаније у Персијском заливу имају своја седишта у Бахреину.
Званична религија у Бахреину је ислам, и већина становништва је муслиманске вероисповести. Услед великог степена имиграције сезонских радника из немуслиманских земаља, смањен је свеукупан број људи који су муслиманске вероисповести. Према цензусу из 2001. године, 80% становништва себе види као муслимане, 10% су хришћани, док је осталих 10% припадника различитих религија углавном из јужне Азије.

Не постоји званичан податак о броју шиита и сунита у Бахреину. Незванична истраживања показују да има око 30% сунита и око 70% шиита. Последњи службени попис из 1941. године на ову подкатегорију, показао је да има 53% шиита. Становништво углавном у урбаним насељима, и највећи део целокупног становништва живи у и око главног града, Манаме, и у другом по величини граду, Ал Мухараку. Локално становништво, тј. староседеоци, су Арапи са Арапског полуострва и Арапи из Ирана и они чине 66 посто становништва. Две највеће мањинске групе чине Европљани и Азијати из јужне Азије.



I u savremenom svetu Bahrein je predstavljao jednu od najboljih destinacija za život. Bahrein ima lepu i umerenu klimu, priznajemo nešto toplija leta ali zato blagu zimu sa prijatnim prolećem i jeseni. Okružen je morem, izgradjen i savremen, luksuzan i miroljubiv. Celo ostrvo je ujednačeno razvijeno i nije prenaseljeno. Jer Kraljevina Bahrein broji oko 1,200,000 žitelja, od kojih su 660,000 stranci. Bahrein predstavlja jednu od najbogatijih zemalja sveta sa najbržim ekonomskim i svakim drugim razvojem u zadnjih desetak godina.

Kraljevina Bahrein je centar finansija za ceo taj deo sveta i Persijski zaliv, koji se zahvaljujući nafti smatra za najbogatiju svetsku regiju. I ceo je region pun fantastičnih projekata, zgrada i čudesa. Jer, okolne zemlje, Kuvajt, Ujedinjeni Arapski Emirati sa Dubai-em i Abu Dhabi-em, te Katar sa Dohom, Oman sa Muscat-om, te Saudi Arabija sa Džedom, Rijadom, Mekom, Dammam-om, takmiče se ko će osmisliti grandiozniji gradjevinski projekat, na kojima napreduje naša celokupna civilizacija i pre svega zapadne izvodjačke kompanije.

Sa Bahrein-om počinje i sezona Formule 1. Takmičenje u F1 cirkusu se na kraju završava sa susednim Abu Dhabi-em, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i poslednjim Brazilom. A nije lako dobiti licencu za održavanje trka Formule 1. Treba imati i novca i globalnog uticaja da bi se postao domaćin najbržim bolidima na svetu.

Брунеј, службено Султанат Брунеј Дарусалам или Нација Брунеја, боравиште мира (мал: Negara Brunei Darussalam, џави писмо: بروني دارالسلا ) је држава у југоисточној Азији. Налази се на северу острва Борнео, на обали Јужног кинеског мора. На копну се граничи с Малезијом. Источни округ Брунеја, Тембуронг, је енклава одвојена од остатка земље малезијском територијом. То је једина суверена држава чија територија се налази у потпуности на острву Борнео, а остатак острва припада Индонезији и Малезији. Број становника је око 400.000 (јул 2010). Клима у земљи је екваторска, а обележавају је високе температуре и доста падавина. Економским растом током 1970-их и 1990-тих, у просеку од 56% од 1999. до 2008. године, Брунеј се трансформисао у ново-индустријализоване државе.
Од 1959. године Брунеј је парламентарна монархија, али заправо султан има веће законодавне и извршне власти, па Брунеј можемо звати апсолутистичком монархијом. Постоји Законодавни савет од 20 чланова које има саветодавни карактер, али све законе доноси султан. Султан је истовремено шеф државе и председник владе. Тренутни султан, Падука Сери Багинда Султан Хаји Хасанал Болкиах Му'изадин Вадаулах (скраћено Хасанал Болкиах), влада од 1967. године и сматра се најбогатијим владаром и једним од најбогатијих људи на свету.









Izvor:Wikipedia

Краљевина Бутан је континентална држава у јужној Азији. На југу, истоку и западу се граничи са Индијом, док се на северу граничи са Кином. Налази се на источном ободу Хималаја.

Бутан је био подељен на низ независних територија до 17. века када их је ујединио Шабдрунг Нгаванг Намгјал. У раном 20. веку, Бутан је дошао у контакт са Британском империјом, након чега је наставио јаке билатералне односе са Индијом до своје независности. Влада предузима мере за очување националне културе, традиције, идентитета и природе кроз концепт Бруто национална срећа. По истраживању магазина Businessweek становници Бутана су најсрећнији становници у Азији и осми најсрећнији становници неке земље у свету.

Бутанов пејзаж варира од суптропских равница на југу до високих Хималаја на северу, које на неким местима прелазе и 7.000 метара надморске висине. Према подацима из 2009 у Бутану живи 691.141 становника. Државна религија у Бутану је Вађрајана будизам. Већина становништва су будисти, а друга по величини религија је хиндуизам. Главни град је Тимбу. Укупна површина државе је 38.394 квадратних километара.

Социјалистичка Република Вијетнам (виј. Cộng hòa xã hội chủ nghĩa Việt Nam, Việt Nam) је најисточнија земља Индокинеског полуострва у Југоисточној Азији. Граничи се са Кином на северу, Лаосом на западу, Камбоџом на југозападу, док је на истоку Јужно кинеско море. Број становника Вијетнама је 86 милиона, и по томе је Вијетнам тринаеста најмногољуднија земља на свету.
Вијетнам са површином од 331.688 квадратних километара спада у групу средње великих земаља Југоисточне Азије. Око 20% површине чине равнице, док је остатак планинског (40%) и брежуљкастог карактера (40%). Север земље се састоји из ушћа Црвене реке и планинског подручја са Пан Си Пангом (са 3.143 метара надморске висине) на северозападу. Југ земље сачињавају равничарски предели око ушћа Меконга и планински делови око висоравни Тај Нујен.


Клима је тропска, обележена честим монсунима. На северу је изражен пад температуре између новембра и априла. Температуре се крећу између 5 и 37 степени целзијуса, просек падавина између 1200 и 3000 центиметара, док је просечна влажност ваздуха око 84%.

Важнији градови су Ханој, Хо Ши Мин, Кан То, Да Нанг, Хајфонг, На Транг и Хуе.
Број становника Вијетнама се процењује на око 83,5 милиона. Становништво је у просеку веома младо; око 30% становништва је испод 14 година, док је само око 5% преко 65. Стопа пораста становништва се процењује на око 1,3%. Прогноза дужине живота жена тренутно износи 68, а мушкараца 64 године.

Већина становништва Вијетнама живи у густо насељеним подручјима ушћа Црвене реке и Меконга, са израженом пољопривредном делатношћу. И поред аграрног порекла, више од 25% вијетнамаца, живи у урбаним срединама великих градова.

Око 88% становништва су Вијетнамци (Вијет или Кин). Поред тога су признате још 53 националне мањине. Највеће од њих су: Кинези (1,2 милиона), Таи, Кмери и остале мањине тзв. „брдски народи“.
Број становника од 1960. године
У планинским пределима северног Вијетнама живи већина националних мањина

Пошто су припадници брдских народа, у индокинеским ратовима, као и у вијетнамском рату, ратовали на страни Француске односно САД-а, после уједињења Вијетнама су били изложени репресалијама. У неким слојевима друштва нису ни данас радо виђени.

Грузија (раније Ђорђија, Ђурђијска ,Ђурђинска - грузијски: საქართველო - Сакартвело) је држава на истоку Црног Мора, на југу Кавказа. Граничи се са Русијом на северу и Турском, Азербејџаном и Јерменијом на југу.
Грузија се налази у југозападној Азији, али је њени становници називају „балкон Европе“. Има површину од 69.700 километара квадратних. Брда и планине покривају 87% површина. На северу се налази ланац планина Велики Кавказ. На југу су западне падине Малог Кавказа и вулканска област која је део Јерменске висоравни. Измећу њих се налази Колхидска равница.

Највиши врх је Шахара на Великом Кавказу са 5.068,9 метара. Најдужа река Грузије је 1.364 километра дуга река Кура (грузијски: Мтквари), која кроз Грузију тече 351 километар, од југа ка истоку земље. Друге веће реке су: Аласани (351 km), Риони (333 km) и Енгури (213 km). Највеће језеро је Паравани (37,5 квадратних километара) на 2.073 метара надморске висине. Пећина Вороња је са 2.190 метара дубине најдубља пећина на свету.

Планине Кавказа штите Грузију од хладног ваздуха са севера, док утицај Црног мора доноси топлије време. Клима Грузије је влажно-суптропска на западу до сушне и умерене климе на истоку. Просечна годишња температура ваздуха је 15 °C на западу, а 11 до 13 °C на истоку. На западу годишње падне 3.000 милиметара падавина, а на истоку само 400.

Под шумом је 44% површина, од чега је 5% прашума. На високим надморским висинама биљни покривач је алпски. У подножју планина су области степа које се користе за пољопривреду.

Највећи градови Грузије су: Тбилиси (1.258.085 становника), Кутаиси (178.350), Батуми (118.297), Рустави (112.624), Сухуми (81.546), Зугдиди (73.014), Гори (46.680) и Поти (46.112)

Држава Израел (מדינת ישראל Мединат Јисраел на хебрејском, دولة إسرائيل Даулат Исраил на арапском) је блискоисточна и парламентарна република на источној обали Средоземног мора. Граничи се са Либаном на северу, Сиријом на североистоку, Јорданом на истоку и Египтом на југозападу. Израел је једина држава у свету у којој већину становника чине Јевреји и као таква у својим законима дефинисана је као јеврејска и демократска држава.

Израел је прогласио своју независност 14. маја 1948. године. Само дан касније био је нападнут од стране суседних арапских држава. Од тада, Израел је неколико пута радовао са суседима, окупиравши притом неколико територија, укључујући Западну обалу, Синајско полуострво, Појас Газе и Голанску висораван. Израелска влада је потписала мировне споразуме са Египтом и Јорданом али напори да се проблеми реше дипломатским путем имали су само ограничен успех. Граница са Западном обалом није званично дефинисана од стране Израела, а као разлог томе наводе се сложеност и нерешеност политичке ситуације.

Према подацима Државног завода за статистику из фебруара 2011. у Израелу живи 7.718.600 људи од чега су 5.818.200 Јевреји. Арапско становништво је друга највећа етничка група која укључује и муслимане и хришћане. остале мањине су Друзи, Адигејци и Самарићани. према попису из маја 2010. укључујући и око 300.000 расељених арапа који живе у источном Јерусалиму и на Голанској висоравни, ове нејеврејске мањине има 1.579.700.

Израел је развијена држава са демократским уређењем и парламентарним системом. Једнодомни Кнесет је највиши законодавни огран са 120 чланова. Државом управља председник владе, често називан и као премијер Израела. На основу номиналног друштвеног производа израелска Привреда је била 41. Привреда света у 2008. години, док је индекс хуманог развоја једна од највећих у региону.Главни град државе је Јерусалим, иако није међународно прихваћен као такав. Израел је 2010. године постао чланица Организације за економску сарадњу и развој.

Израел се налази на источној обали Средоземња. Граничи се са Либаном на северу, Сиријом на североистоку, Јорданом на истоку и Египтом на југозападу. Смештен је између 29-ог и34-ог степена сгш и 34-ог и 36-ог степена игд.

Површина Израела, нерачунајући територије које је окупирао током 1967. године након Шестодневног рата, је око 20.770 км2 (2% чини море). Под израелском влашћу је и Источни Јерусалим и Голанска висораван, што чини укупно 22.072 км², а ако се томе придода и окупирани регион са све Палестинском територијом и Западном обалом, укупна површина је 27.779 км².

Упркос малој површини, Израел се одликује разновсном физичко-географском структуром. Пустиња Негев је на југу, а затим следе Галилеја и Кармел, све до Голанске висоравни на северу. У оквиру Израелског обалног појаса живи 70% становништва. Источно од централне висоравни лежи долина реке Јордан која је део 6.500 км дуге Велике разводне долине. Река Јордан тече од планине Хермон кроз језеро Хула и Галилејско језеро све до ушћа у Мртво море. Јужно је Вади Араба који се улива у Акабски залив, део Црвеног мора. Јединствено за Израел и Синајско полуострво су ерозивни циркови, од којих је Рамон највећи, у пустињи Негев. Израел има највише врста биљака по метру квадратном од свих држава медитеранског појаса.

Индија или званично Република Индија (хинди: भारत गणराज्य, трансл. Bhārat Gaṇarājya; видети имена на другим званичним језицима Индије) је држава у јужној Азији. Седма је држава на свету по површини своје територије, друга по броју становника. Такође, по броју становника Индија је највећа демократска држава на свету. На југу излази на Индијски океан, на западу на Арапско море, а на Бенгалски залив излази на истоку. Укупна дужина њених обала износи 7.517 km. Са Пакистаном се граничи на западу, на северу са Кином, Непалом и Бутаном, а на истоку са Бангладешом и Мјанмаром. У близини Индије се у Индијском океану налазе Шри Ланка и Малдиви.

Као дом Цивилизације долине Инда и област историјских трговачких путева и пространих царстава, Индијски потконтинент је током великог дела своје дуге историје био познат по свом привредном и културном богатству. Четири значајне религије — хиндуизам, будизам, ђаинизам и сикизам — су настале у Индији, док су зороастризам, јудаизам, хришћанство и ислам стигли у првом миленијуму нове ере и значајно обликовали разнолику културу ове области. Британска источноиндијска компанија је од раног 18. века постепено преузимала власт у Индији, да би средином 19. века Индија постала колонија Уједињеног Краљевства. Након борбе за независност коју је обележио распрострањени ненасилни отпор, Индија је постала независна држава 1947.

Индија је република са парламентарним системом демократије и састоји се од 28 држава и 7 савезних територија. Привреда Индије је по номиналној вредности БДП једанаеста по величини на свету и четврта највећа по паритету куповне моћи. Индија је трећа на свету по бројности активне војске. Економске реформе које се спроводе од 1991. су омогућиле привреди ове земље статус једне од најбрже растућих привреда на свету. Ипак, Индија и даље има проблема са сиромаштвом, неписменошћу, корупцијом, болестима и неухрањеношћу становништва. Индија поседује нуклеарно оружје и десета је земља на свету по улагањима у одбрану. Поред тога што је религијски плуралистичка, вишејезична и мултиетничка држава, Индија је дом разноврсног дивљег света у својим бројним заштићеним стаништима.
Индија се граничи са Пакистаном на западу, на северу са Непалом, Кином и Бутаном и са Бангладешом и Мјанмаром на истоку. Она је седма по површини земља на свету.

Индијске обале, дуге преко 7000 километара, запљускују Арапско море и Бенгалски залив, што су делови Индијског океана. Јужни део Индије представља, по облику троугласта, висораван Декан. На северу су широке равнице сливова река Ганг и Брамапутра. Даље ка северу су планине Хималаји.

Услед огромне површине, Индија има разноврстан биљни и животињски свет, различите климатске услове и географске терене.

Индонезија (индон. Republik Indonesia) је пространа држава у Азији чији је главни главни град Џакарта. Индонезија се састоји од мноштва мањих и већих острва, од којих су највећа Јава, Суматра, Целебес (Сулавеси), Борнео (Калимантан) и Нова Гвинеја (западни део).

По броју становника (237.512.352, процена из 2008), Индонезија је четврта највећа држава на свету.
Индонезија се налази у Малајском архипелагу, највећем архипелагу на свету, између Индокине и Аустралије, и између Индијског и Тихог океана.
Екваторијални архипелаг Индонезије је и по површини и по становништву највећа држава Југоисточне Азије, највећа острвска држава света, и са око 225 милиона становника четрврта најбројнија нација света. Територија Индонезије се састоји из 17.508 острва, од којих је 6000 насељено. У правцу север-југ Индонезија се протеже од 6° сгш до 11° јгш, што је растојање од 1875 киломатара. У правцу исток-запад протеже се од 95° до 141° игд, дужином од преко 5000 киломатара.

Северно од Индонезије налазе се Малезија, Сингапур, Филипини и Палау, источно је Папуа Нова Гвинеја и Источни Тимор, јужно је Аустралија, док је Индијски океан јужно и западно од Индонезије. Од Малајског полуострва (на коме су западни део Малезије и Сингапур) Индонезију дели мореуз Малака. Од Филипина је дели Целебеско море.

Јаванско море је смештено у средини архипелага, и на југу је мореузима Сунда и Ломбок повезано са Индијским океаном. Друга већа унутрашња мора Индонезије су Флореско море и Банда море. Индонезијски део острва Нова Гвинеја на северу излази на Пацифик, док је на југу Арафурско море и Тиморско море на југозападу.

Индонезији припадају Велика (изузев северног дела Борнеа) и Мала Сундска острва (изузев Источног Тимора), као и Молучка острва. Њој припада и западна половина острва Нова Гвинеја (провинције Папуа и Западна Папуа која је пре имала име Иријан Џаја). Стога, Индонезија се не налази само у Азији, већ и у Океанији.

Ирак (арап. العراق) је блискоисточна држава у Југозападној Азији која сачињава античку регију Месопотамију река Тигар и Еуфрат и јужни Курдистан Дели границе с Кувајтом и Саудијском Арабијом на југу, Јорданом на западу, Сиријом на сјеверозападу, Турском на сјеверу и Ираном на истоку.



Исламска Република Иран (персијски: جمهوری اسلامی ايران) је држава у југозападној Азији. На западу граничи са Ираком и Турском, на северу са Јерменијом, Азербејџаном и Туркменистаном и на истоку с Авганистаном и Пакистаном. Осим тога, на северу излази на Каспијско море, а на југу на Персијски залив и Омански залив, део Индијског океана.

Демократска Република Источни Тимор (тетум Repúblika Demokrátika Timór Loro Sa'e, порт. República Democrática de Timor-Leste) је острвска држава у југоисточној Азији. Обухвата источни део острва Тимор у Малајском архипелагу, два мања суседна острва и енклаву Окуси-Амбено у западном делу Тимора, која је индонезијским територијем одвојена од матице. Граничи се са Индонезијом на западу. Дужина те границе износи 228 km. Од обала Аустралије, Источни Тимор одваја Тиморско море. Цело острво Тимор има површину од 30.777 km², од чега Источном Тимору припада 15.007 km²[1].

Клима на острву је тропска, врућа и влажна, са сушним и кишним периодом године.

Главни и службени језик народа Источног Тимора је тетум, аустронезијски језик, који је претрпео јак утицај португалског језика. Португалски је такође званични језик. Енглески и индонежански језик имају статус пословних језика.

Јапан (日本 Nihon званично 日本国 Nihon-koku) је острвска царевина на Далеком истоку. Састоји се од 6582 мањих и већих острва, од којих су највећа Хоншу, Кјушу, Шикоку и Хокаидо. Површина Јапана је 377.873 km². По површини Јапан је 63. држава у свету. Јапан је на западу од Русије, Северне и Јужне Кореје одвојен Јапанским морем, а на југозападу од Кине га раздваја Источнокинеско море. Источну страну Јапана запљускује Тихи океан. По процени из 2011. године Јапан има 127.960.000 становника. Главни и највећи град је Токио, а остали већи градови су Јокохама, Осака, Нагоја, Сапоро, Кобе, Кјото, Фукуока, Кавасаки и Саитама.

Јапан је монархија са најдужим континуититетом међу монархија које и данас постоје. За оснивача данашње царске династије узима се полулегендарни цар Џинму из 7. века п. н. е. Археолошка истраживања показују да су људи у Јапану живели најкасније у периоду горњег палеолита. Прво забележено помињање Јапана је у кинеским историјским текстовима из првог века. Отварање Јапана према свету у 19. веку је претходио дуг период самоизолације. Од усвајања устава из 1957. Јапан је уставна монархија.

Јапан је велика економска сила, која има трећу најјачу економију на свету по номиналном БДП.

Јапан је острвска земља и протеже се уздуж источне (пацифичке) обале Азије. Главна осртва од севера према југу су Хокаидо, Хоншу, Шикоку и Кјушу. Осим њих, Јапански архипелаг обухвата око 3000 мањих острва. Јапан окружује више мора: на северу Охотско, на истоку Јапанско и Жуто море, на југу Источно Кинеско море и на западу Пацифик.

Површина: 377.835 km² (укључујући 3.091 km² територијалних вода)
Обала: 29.751 km
Највиши врх: планина Фуџи (3.776 m)
Најнижа тачка: Хађиро-гата (-4 m)

Око 73% земље је брдовито, са планинским ланцем који се протеже преко главних острва. Како је мало равница, многа брда и планински обронци се обрађују све до врха, а на свакој већој равници су се развили важнији градови. Низије (највећа је Канто или Токијска) се налазе одвојено, дуж приобалја. На острву Хокаидо основни планински гребен представлја продужетак планинског ланца Сахалина и Курилских острва, са највишим врхом 2290 м (Асахи врх).

Јапан се налази у вулканској зони на Пацифичком ватреном кругу. Дуж свих острва се осећају честа слаба подрхтавања тла и повремене вулканске активности. Разорни земљотреси, чији резултат су често цунамији, догађају се неколико пута у веку. Највећи потреси у последње време били су Чуецу 2004. године, Велики Ханшин земљотрес 1955. године и земљотрес на острву Хоншу 2011. године, као највећи у историји Јапана, а пети по јачини у свету. Много је топлих извора, које су развили у одмаралишта.

Јемен се налази на крајњем југозападу Арабијског полуострва. Плоднија је од осталих земаља Средњег истока, с добрим обрадивим тлом у западним висоравнима где редовно пада киша. Обала и брда на истоку су врућа, сува и оголела. У Јемену се истичу два планинска ланца: Тибамат аш шам у смеру север-југ и Хадрамаут у смеру исток-запад. Држава је сиромашна рекама и слатком водом. У Аденском заливу се налази и једино веће острво Сокотра.









Јерменија је континентална држава смештена у региону Закавказја. Иако се с географске тачке гледишта налази у Азији, често се из културно-историјских разлога сматра делом Европе. Правцем запад—исток протеже се између 43° 30‘ и 46° 00‘ источне географске дужине. Најзападнија тачка Јерменије налази се на тромеђи с Турском и Грузијом, а најисточнија тачка налази се на граници са Азербејџаном источно од града Капана. Правцем север—југ Јерменија је смештена између 41° 20' и 38° 50‘ северне географске ширине. Најсевернија тачка налази се на тромеђи с Грузијом и Азербејџаном, а најјужнија на граници с Ираном. Удаљеност између крајњих тачака правцем север—југ износи 360 km, а правцем запад—исток 200 km.



На северу се граничи са Грузијом, а на истоку с Азербејџаном. На југу дели најкраћу међународну границу с Ираном као и с азербејџанском ексклавом Нахчиваном, док се на западу граничи с Турском. Под термином Јерменија поред Републике Јерменије подразумевају се и неке историјске јерменске територије које се данас налезе у саставу суседних држава: Артсак, долину реке Аракс и подручје око језера Ван у Турској.

Јордан је блискоисточна земља. Граничи се са Сиријом на северу, Ираком на североистоку, Саудијском Арабијом на истоку и Израелом и Западном Обалом на западу. Укупна дужина граница је 1619 km. Јордан излази и на залив Акабу и Мртво море. Дужина обале износи 26 km.
Главни град је Аман.

Јордан се састоји углавном од сувог пустињског платоа на истоку, са вишим областиа на западу. Долина Велике пукотине реке Јордан одваја Јордан од Израела. Највиша тачка у земљи је Џабал Рам, а најнижа је Мртво море. Јордан се сматра делом "колевке човечанства".

Међу значајнијим градовима су престоница, Аман на северозападу, Ирбид и Аз Зарка на северу.

Клима у Јордану је сува и врућа, јер је земља углавном пустињска. Међутим, западни део земље прима веће количине падавина током кишне сезоне од новембра до априла.







Са површином од 2,7 милиона km², Казахстан је девета држава у свету по величини и највећа од свих које немају излаз на море. Површински је приближно једнака западној Европи. Укупна дужина границе износи 12.012 километара, од чега на границу са Русијом отпада 6.846 km, са Узбекистаном 2.203 km, 1.533 km са Кином, 1.051 km са Киргистаном и 379 km са Туркменистаном. Највећи градови су Алма Ата, Астана, Караганда, Шимкент, Атирау, Оскемен и др. Иако је највећим делом Казахстан смјештен у Азији, његова територија западно од реке Урал припада европском континенту.
Кан Тенгри на Тјен Шану, највиши врх Казахстана

Казахстан је претежно низијска земља, угрубо нагнута од истока ка западу. На западу му припадају делови Прикаспијске и Туранске низије. Велики део средишњег простора чине разбијена побрђа Казашке висије висока између 300 и 900 метара надморске висине. Побрђа и велики део запада земље изграђени су од старих кристаластих стена

.

Краљевина Камбоџа (KingdomofCambodia.svg, ранији називи: Кампучија, Кмерска Република) је држава у југоисточној Азији. На југозападу излази на Тајландски залив, део Јужног кинеског мора и Тихог океана. Граничи се на западу и северу са Тајландом, на северу са Лаосом а на истоку и југу са Вијетнамом.





Држава Катар (арап. قطر), је емират на Блиском истоку, који се налази на малом Катарском полуострву које је део већег Арабијског полуострва. Граничи се са Саудијском Арабијом на југу; иначе Персијски залив окружује ову земљу.

По државном уређењу је апсолутна монархија – емират, а службени назив је Држава Катар. У последњих 150-ак година политиком Катара доминира породица Ал-Тани из које потиче и тренутни емир. Након краја британског протектората 1971. земља се није придружила Уједињеним Арапским Емиратима, одабравши уместо тога потпуну независност.

Народна Република Кина (кинески: 中华人民共和国, пинјин: Zhōnghuá Rénmín Gònghéguó), познатија само као Кина или као континентална Кина, је држава у источној Азији. НР Кина има обалу од 14.500 km и граничи се са (смер казаљке сата, од истока ка северу) Вијетнамом, Лаосом, Мјанмаром, Индијом, Бутаном, Непалом, Пакистаном, Авганистаном, Таџикистаном, Киргизијом, Казахстаном, Русијом, Монголијом и Северном Корејом. Главни град је Пекинг.

Кинa је четврта по величини земаља у свету са површином преко 9,6 милиона km², као и најмногољуднија земља света са око 1,3 милијарде становника, што је око 20% од укупног броја становника на свету.
Народна Република Кина је друга највећа држава у Азији после Русије, а сматра се трећом највећом на свету по површини копна и мора. Кина се граничи са 14 држава: Вијетнамом, Лаосом, Мјанмаром, Индијом, Непалом, Пакистаном, Авганистаном, Таџикистаном, Киргистаном, Русијом, Монголијом и Северном Корејом. Кина је морем одвојена од Тајвана, који сматра својим делом.

Република Кипар (грчки: Κύπρος, Kýpros; турски: Kıbrıs) је острвска земља у Средоземљу, 113 километра јужно од турске и око 120 километра западно од сиријске обале. Главни град Кипра је Никозија.

Кипар је треће највеће острво у Средоземном мору и једна од најпопуларнијих туристичких дестинација на Средоземљу, која привлачи више од 2,4 милина туриста годишње.





Republika Kipar se nalazi u istočnom delu Sredozemnog mora, na raskršću puteva izmeñu Evrope, Azije i Afrike i treće je po veličini ostrvo u Evropi posle Sicilije i Sardinije. Prostire se na 9.251km2, dužine 240km i širine od 100km. Odlikuju ga prelepe plaže, topla mediteranska klima, bogata istorija...Važi za najtoplije ostrvo Mediterana sa oko 340 sunčanih dana godišnje. Glavni grad je Nikozija, a glavni turistički centri su Limassol, Ayia Napa, Paphos, Protaras.

Киргистан је континентална држава у средњој Азији. Граничи се са Казахстаном, Кином, Таџикистаном и Узбекистаном. Планински венац Тјеншан заузима преко 80% државе, док остали део државе чине долине и котлине.

Језеро Исик Кул у североисточном Тјеншану је највеће језеро у Киргистану и друго највеће планинско језеро на свету после Титикаке. Највећи врх државе налази се у венцу Какшал-Ту, који представља границу са Кином. Врх Жениш чокусу са висином од 7439 m је највиши врх у земљи. Велики снегови који падну током зиме изазивају пролећне поплаве које често изазивају велике штете.

Кувајт или Држава Кувајт, како јој је службени назив (на арапском الكويت) је мала уставна монархија на обали Персијског залива. Кувајт је потпуно заокружен на југу Саудијском Арабијом и на северу Ираком.Кувајт је углавном пустињска земља, без великих висинских разлика. Кувајт је једина држава на свету без иједног природног језера и резервоара воде. Кувајт такође има девет острва, највећи од њих је Бубијан, који је повезан са континенталним делом земље бетонским мостом. Након ирачке окупације, острво је претворено у војну базу и приступ цивилима је забрањен. Кувајтска острва су:

Бубијан
Фајлака
Кубар
Мискан
Карух
Ум ал Марадим
Ум ан Намил
Варбах

Континентална клима влада Кувајтом. Лета, од априла до октобра, су веома врућа и сува са температурама изнад 51°C у Кувајт граду. Зиме, од новембра до фебруара, су свежије и температуре су ниже од 21°C.

Демократска Народна Република Лаос (лао: ສາທາລະນະລັດ ປະຊາທິປະໄຕ ປະຊາຊົນລາວ) је држава у југоисточној Азији без излаза на море. Лаос је окружен са (од севера, у смеру казаљке): Кином, Вијетнамом, Камбоџом, Тајландом и Мјанмаром.

У Лаосу живи око 6,5 милиона људи. Главни и највећи град је Вијентијан.