Sazveždja

SAZVEZDJA

Sazvežđa pretstavljaju bliske grupe zvezda, koje zajedno obrazuju neki imaginaran lik kada se spoje zajedno zamišljenim linijama. S druge strane, u astronomiji, sazvežđa pretstavljaju jedan deo neba koji sadrži sva nebeska tela koja se u njemu nalaze. Na nebu postoji ukupno 88 sazvezđa (mi vidimo 69). U prošlosti je pojam sazvežđa bio vezivan za zvezdane figure onako kako ih je nekada davno videla čovečija mašta. Danas ona pre svega imaju značenje određenih oblasti neba. Najstarija zvezdana „mapa“ severne hemisfere je otkrivena 1979. godine u Nemačkoj. Ona pretstavlja sazvežđe Orion, urezano na kost mamuta. Njegova starost se procenjuje na oko 32.500 godina. Na zidovima pećine Lasko se, pored fantastičnih crteža životinja, mogu naći i ctreži zvezdanog jata Plejade, a njihova starost se procenjuje na 10.000 do 33.000 godina. U to vreme sazvežđa su smatrana za zvezdane šare, bez definisanih granica među njima. Mnoga od ovih zvezdanih figura, a posebno dvanaest zodijačkih sazvežđa, su se pominjala još 2.000 godina pre naše ere u starom Vavilonu.



Deo tabllica iz Vavilona sa klinastim pismom o zvezdama

Danasnja savramena podela neba vodi poreklo iz 150. godine naše ere kada je grčki astronom Ptolomej, u svojoj knjizi Almagest, objavio spisak od 48 sazvezdja. Samo delo se sastojalo od 13 knjiga koje su pokrivale razne oblasti od matematike do astrologije i naravno, astronomije. Što se tiče zvezda, najzanimljivije su knjige VII i VIII. U njima je objašnjeno kretanje zvezda i nalaze se opisi 1022 tada poznate zvezde, kao i njihovi položaji u sazvežđima. Osim toga, on je iskoristio i Hiparhovu podelu zvezda prema njihovom sjaju. Ovo delo je dugo vremena bilo osnova za sva dalja istraživanja zvezda i zvezdanog neba. Za najstariju evropsku zvezdanu kartu se smatra delo "De Composicione Spere Solide" pisano na pergamnetu iz 1440. godine, koje je poslužilo za prvu štampanu zvezdanu mapu iz 1515. godine. Kasnije mnogi astronomi počinju da usavršavaju Ptolomejeve mape, a za najvažnijim se smatraju zvezdani atlas "Uranometrija" Džona Bajera iz 1603. i "Atlas Firmamentum Sobiescianum" Helvecijusa iz 1690. godine. U ovim atlasima su i izvedene prve promene u Ptolomejevim mapama, kada su neka od njegovih sazvežđa podeljena na nova.



Fragment iz knjige: "Atlas Firmamentum Sobiescianum"

Ptolomejeva lista je ostala praktično nepromenjena do kraja 16.-og veka kada su dva holandska moreplovca: P. Kejser (Pieter Keyser) i F. de Houtman (Frederik de Houtman) dodali još 12 novih sazvežđa oko južnog nebeskog pola. Vek kasnije sedam novih sazvežđa na severnom nebu je upisao i poljski astronom J. Hevelijus (Johannes Hevelius), smestajuci ih između već postojećih. U 19.-om veku Francuski astronom N. Laceil (Nicolas Louis de Lacaille) je postavio 14 dodatnih konstalacija na južno nebo i podelio veliko Ptolomejevo sazvezđe Argo Navis na tri manja: Carina (Kobilica), Vela (Jedro) i Puppis (Krma).

Početkom evropskog doba, otkrića i velikih putovanja u 16 veku, počele su da se javljaju i prve zvezdane mape južne Zemljine hemisfere. Prve zapise o novim sazvežđima su napravli kartografi na osnovu zapisa dvojice holandskih pomoraca, Pietera Dirkszoona Keysera i Fredericka de Houtmana, koji su 1595 zajedno putovali za Holandsku istočnu Indiju. Njihove zapise je prvi objavio Jodocus Hondius 1601 godine na svojoj mapi sa 12 novih južnih sazvežđa. Posle toga se ova sazvežđa pojavljuju i u Uranometriji Džona Bajera iz 1603 godine. Uranometrija je pretstavljala prvi zvezdani atlas koji je u sebi objedinjavao sva dotada poznata sazvežđa severne i južne hemisfere. Osim toga u njemu je prvi put upotrebljen i Bajerov sistem za označavanje naj sjajnijih zvezda u sazvežđima, korišćenjem slova grčkog alfabeta. Ovaj atlas se sastojao iz 48 mapa Ptolomejevih sazvežđa, mape sazvežđa južne hemisfere i dve mape koje su prikazivale celokupno zvezdano nebo u stereografskoj polarnoj projekciji.



Sledeći značajniji zvezdani atlas objavljuje Johannes Hevelius (Firmamentum Sobiescianum) 1690 godine. Ovaj atlas se sastojao od 56 duplih strana, a posebno se izdvajaju strane sa južnim sazvežđima, jer je na njima povećana tačnost pozicije zvezda na nebu. Osim toga Hevelius je uveo još 11 novih sazvežđa kako bi olakšao navigaciju pomoraca.

Ono što je iznenadilo prve Evropljane koji su putovali „ispod“ ekvatora, su bile velike tamne mrlje na zvezdanom nebu. To su bili rubni delovi naše galaksije, Mlečnog puta, koji su bolje vidljivi sa južne hemisfere. Istovremeno su kulture sa južne hemisfere, pre svega Inke i Aboridžini, identifikovali ove tamne nebule i u njima počeli da traže različite oblike životinja. Najpoznatija je bila svakako Emu na nebu, u okviru kojeg se nalazi nekoliko sazvežđa.



Crtez sazvezdja juznog neba iz 1661. godine

PODELA SAZVEZDJA

Moderna podela od 88 sazvežđa je prihvaćena 1922. godine od novo ustanovljene Internacionalne astronomske unije (IAU). Ipak tada još nisu bile strogo određene granice među sazvežđima.

Kada je IAU objavila svoju zvaničnu listu od 88 sazvežđa u njoj se za svako sazvežđe našla standardna skraćenica od tri slova latinskog naziva. Isto tako je postignut dogovor o korišćenju genitiva latinskog imena da bi se standardizovao položaj zvezde u određenom sazvežđu. Tako na primer, zvezdu alfa u sazvežđu Zeca (Lepus), astronomi od tada zovu Alfa Leporis i skraćeno je obelezavaju sa a Lep.



Kvadranti služe da se grubo odredi položaj određenih sazvežđa. Celokupna nebeska sfera je podeljena na severnu i južnu poluloptu, koje su dalje podeljene na 4 dela, takozvana kvadranta. Dakle imamo po četiri kvadranta u okviru svake polusfere, koji zauzimaju luk od po 6 sati, kako bi se zaokružio ceo dan:

Prvi kvadrant: 0-6 h
Drugi kvadrant: 6-12 h
Treći kvadrant: 12-18 h
Četvrti kvadrant: 18-24 h

Kvadranti se označavaju velikim slovima N (severna polusfera) ili S (južna polusfera) uz dodatak slova Q (kvadrant) i njegovog broja. Tako se, na primer, sazvežđe Andromeda nalazi u kvadrantu NQ1.



Kvadrant sazvezdja Andromede


Osim glavne podele na sazvežđa vidljiva sa severne ili južne Zemljine hemisfere, postoje još i podela na cirkumpolarna i anticirkumpolarna sazvežđa, kao i na sazvežđa prema godišnjim dobima, odnosno onda kada se najbolje vide.

Cirkumpolarna sazvežđa su ona sazvežđa koja se mogu videti u svako doba dana ili noći, i to zbog svojeg položaja. Naime zbog rotacije Zemlje sva sazvežđa izlaze na istoku, a zalaze na zapadu i to su uobičajena, odnosno anticirkumpolarna, sazvežđa koja se vide noću. Osim toga anticirkumpolarna sazvežđa se nikada ne mogu videti sa određene tačke na Zemlji. Međutim cirkumpolarna sazvežđa se nalaze najbliže Polarnoj zvezdi, oko koje prividno rotira Zemljina osa, te su stoga vidljiva u svako doba dana i ona se uvek vide sa određene tačke na Zemlji. Među njima su neka od najpoznatijih sazvežđa, kao što su: Veliki medved, Mali medved, Zmaj, Kasiopeja, Cefej, itd...

Cirkupolarna sazvezdja i njihovo kretanje


Osim ove podele postoji i već pomenuta podela na prolećna, letnja, jesenja i zimska sazvežđa. Ova podela je uvedena jer se ova sazvežđa najbolje vide za vreme tih godišnjih doba.

Prolećna - Cancer, Leo, Virgo...
Letnja – Lyra, Cygnus, Aquila
Jesenja – Perseus, Pegasus, Pisces...
Zimska – Orion, Taurus...



Polozaj nekih sazvezdja u nasoj galaksiji - Mlecni Put

IMENA ZVEZDA U SAZVEZDJIMA

Važno je napomenuti i kako se označavaju zvezde unutar sazvežđa. One se obeležavaju prema svojem sjaju, tako da najsjajnija zvezda dobija kao oznaku grčko slovo α i ime ( recimo Alfa Pictoris, najsjajnija zvezda u sazvežđu Pictor), sledeća po sjaju dobija oznaku β i tako dalje. Takođe treba napomenuti da ne dobijau sve zvezde imena na ovaj način, tako da se to koristi samo u slučajevima kada više zvezda u sazvežđu ima isto ime.



Grcki alfabet


Ovaj način označavanja je uveo astronom Džon Bajer 1603 godine, a on se i danas koristi. S druge strane postoje i sazvežđa u kojima i naj sjanjije zvezde imaju imena koja počinju slovom beta (Beta Aquarius), a to je uglavnom slučaj kod sazvežđa otkrivenih tokom 17 i 18 veka, a koja su izdvojena iz drevnih Ptolomejevih sazvežđa. Takođe se koriste i arapska i persijska imena nekih zvezda.



Zvezde u sazvezdju Bika

SPISAK SAZVEŽĐA PO KVADRANTIMA:


NQ1: Pisces, Andromeda, Cassiopeia, Triangulum, Aries, Perseus, Taurus, Orion.

NQ2: Auriga, Monoceros, Gemini, Canis Minor, Lynx, Cancer, Camelopardalis, Leo Minor, Leo, Ursa Major.

NQ3: Coma Berenices, Canes Venatici, Boötes, Ursa Minor, Draco, Corona Borealis, Serpens, Hercules.

NQ4: Lyra, Sagitta, Aquila, Vulpecula, Cygnus, Delphinus, Equuleus, Cepheus, Lacerta, Pegasus.

SQ1: Sculptor, Phoenix, Cetus, Hydrus, Fornax, Horologium, Eridanus, Reticulum, Caelum, Dorado, Mensa, Lepus, Pictor, Columba.

SQ2: Canis Major, Puppis, Volans, Carina, Pyxis, Vela, Sextans, Antlia, Chamaeleon, Crater, Hydra.

SQ3: Corvus, Crux, Musca, Centaurus, Virgo, Circinus, Libra, Lupus, Norma, Triangulum Australe, Apus, Scorpius, Ara, Ophiuchus.

SQ4: Corona Australis, Scutum, Sagittarius, Telescopium, Pavo, Microscopium, Capricornus, Indus, Piscis Austrinus, Aquarius, Grus, Octans, Tucana.

SAZVEZDJE ANDROMEDA

Andromeda je tipicno jesenje sazvezdje koje se moze posmatrati od sredine leta, kada izlazi posle ponoci, pa sve do pocetka proleca, kada se vidi na zapadu posle zalaska sunca. Ovo cuveno sazvezdje se naslanja na dobro poznatu figuru pegazovog cetvorougla pa ga preko njega mozemo najlakše pronaci na nebu. Osnovnu liniju sazvezdja cine tri sjajne zvezde u nizu koje imaju priblizno podjednak sjaj druge zvezdane velicine.



MIT O ANDROMEDI

Andromeda je cerka etiopskog kralja Kefeja i njegove zene Kasiopeje. Ni kriva ni duzna dozivela je zlu sudbinu da privezana za stenu na obali mora iscekuje smrt od strasne nemani. Njena majka Kasiopeja bila je lepa ali vrlo tasta i ohola zena. Hvalisala se da je lepa, cak lepsa od svih Nereida zajedno. Nereide, cerke boga mora Nereja, bile su uvredjene pa su zamolile Posejdona da kazni Kasiopeju. Stari bog je tada na Kefejevo kraljevstvo poslao opaku morsku neman, koja je pocela da pustosi zemlju. Jedno prorociste je proreklo da ce se zemlja osloboditi nemani ako kralj ztvuje svoju cerku i pod pritiskom naroda Kefej je dao da se Andromeda priveze za stenu na obali mora. Ali, onda kad je strasna neman izronila iz mora i krenula prema lepoj Andromedi iznenada se iz oblaka pojavi mladi junak Persej na krilatom konju Pegazu. Perzej je tuda prolazio posle slavnog dela kada je pobio gorgonu Meduzu, uzasno stvorenje od kojeg bi se u kamen pretvarao svako ko bi ga ugledao. Ponudio se da spase lepu devojku ako mu ona postane zena. U ljutom okrsaju Perzej je savladao neman, ali mu je predstojao jos jedan okrsaj. Na svadbenoj svecanosti iznenada se pojavio Kefejev brat Finej kome je ranije devojka bila obecana, a koji nije ni pokusao da spase Andromedu kada je bila u smrtnoj opasnosti. Sa svojim brojnim prijateljima nasrnuo je na Perseja. Persej im se hrabro suprotstavio ali posto nije mogao da se bori protiv nadmocnog neprijatelja izvadio je Meduzinu glavu i ispruzio ispred sebe. Tako je sve protivnike u stenu pretvorio.



ZVEZDE I OBJEKTI U SAZVEZDJU ANDROMEDE

Prva ili najzapadnija je zvezda alfa ovog sazvezda sa imenom Sirah ili Alferac. Ova zvezda je posebno interesantna po tome jer je dele dva sazvezda. Naime pošto je ovo jedna od cetiri zvezde koje formiraju pegazov kvadrat u nekim starijim izvorima se jos srece i kao (delta) Pegaza. Sirah je mlada, plava zvezda oko 160 puta sjajnija od našeg sunca, koja lezi na rastojanju od oko 100 svetlosnih godina. Ovo je veoma bliski dvojni zvezdani sistem sa periodom obrtanja od oko 100 dana.

Sledeca u ovom nizu, beta Andromede ili Mirah je crveni zvezdani gigant koji je daleko 75 svetlosnih godina. Ova zvezda je najpoznatija po tome što se koristi kao orjentir za nalazenje najslavnijeg detalja ovog sazvezda, nebeskog objekta poznatog kao Andromedina maglina. M 31, kako se još naziva, predstavlja galaksiju, clana našeg lokalnog jata koja je, prema poslednjim istrazivanjima, udaljena blizu 3 miliona godina svetlosti. Pošto se pri dobrim uslovima lako uocava slobodnim okom predstavlja nešto najudaljenije što ljudsko oko moze opaziti bez upotrebe optickih pomagala. Andromedina galaksija na nebu ima dimenzije 3 x 1 stepen (za poredenje mesecev precnik iznosi pola stepena) ali se kroz slabije instrumente vidi samo sjajni centralni deo koji ima 4 puta manje dimenzije. Dvogledom 50 mm se uocavaju i njeni pratioci dve patuljaste elipticne galaksije M 32 i M110. Za ovu galaksiju se smatra da je po svojoj strukturi veoma slicna našoj sto omogucava da se njenim posmatranjem uoce procesi koji bi se mogli odvijati i u našoj galaksiji. Iako strukturno veoma slicna, Andromedina galaksija svojom dimenzijama od 150 000 do 200 000 svetlosnih godina, u zavisnosti od procena, znatno nadmašuje našu galaksiju za koju se smatra da se prostire na oko 100 000 s. g. Sa nase geografske sirine Andromedina galaksija je uvek iznad horizonta.

Treca medu glavnim zvezdama u Andromedi je gama ili Almak (Alamak, Alamah ili Almah kako se još srece). Ovo je jasno narandzasta zvezda koja sjaji sa daljine od 260 s.g.. Almak vazi za jednu od najlepših zvezda za posmatranje manjim teleskopom u kome se lako razdvajaju jaca zlatno - zuta i slabija plavo - zelenkasta zvezda. Ono što se u takvom teleskopu nece videti cini ovu zvezdu dodatno atraktivnom. Ona naime predstavlja školski primer takozvane višestruke zvezde na kojoj se mogu uociti svi karakteristicni slucajevi udvojenosti. Sama slabija komponenta je bliska dvojna zvezda sa promenljivim rastojanjem koje maksimalno iznosi pola lucne sekunde i periodom obrtanja oko zajednickog tezišta od 61 godine. Ovako malo rastojanje se moze uociti samo najvecim teleskopima. Sjajnija zvezda je takode udvojena i ulazi u klasu takozvanih spektroskopskih dvojnih. Udvojenost ovakvih zvezda se nemoze uociti opticki vec samo uz pomoc posebnih astro uredaja, spektroskopa koji utvduju mešovitu prirodu svetlosti ovakvih izvora. Ceo ovaj višestruki sistem je udaljen oko 260 godina svetlosti.

Zvezda delta u ovom sazvezdju je narandzasti gigant trece zvezdane velicine. Daleko je 160 svetlosnih godina a 100 puta je sjajnija od sunca. Takode je dvojna a pratilac joj je crveni patuljak slabog sjaja oko 12 magnitude.

Omikron Andromede je cudno promenljiva zvezda koja najviše zraci u plavom delu vidljivog spektra. Dugogodišnja proucavanja navode na postojanje gasovitog omotaca koji povremeno nestaje.Njene male promene sjaja su takve prirode da se nemogu uklopiti ni u jedan od modela postojecih tipova promenjljivih. Lezi na prilicnom rastojanju od oko 500 svetlosnih godina.

Još jedna nepravilno promenljiva zvezda je l ili 16 Andromede. Ovo je slabo promenljiva (4,9m - 5,3m) koja je ujedno i spekroskopski dvojna. Udaljena je 80 svetlosnih godina.

Zeta Andromede je narandzasta zvezda cetvrte velicine. Ova spektroskopski dvojna zvezda spada u takozvane elipsoidne promenjljive. Kod ovakvih sistema kao posledica velike medusobne blizine zvezde su poprimile oblik elipsoida. Promene u jacini sjaja su male (0,1m), a obješnjavaju se pokazivanjem razlicitih delova zvezdanih površina tokom perioda njihovog obrtanja od 17,8 dana. Prilicno je izvesno da su komponente veoma blizu tako da se obrcu skoro se dodiruci. U sistemu postoji i treca komponenta slabi crveni patuljak koji je dosta dalje.

Zvezda R Andromede spada u klasu dugoperiodicnih promenljivih ili zvezda tipa mira ceti, kako se još nazivaju. Najsjajniji predstavnik ovakvog tipa zvezde u svakom sazvezdju nosi naziv R. Zvezda varira u sjaju od 6m do 15m sa periodom od 409 dana.
Otvoreno zvezdano jato NGC 752 cine oko 70 zvezda prividnih velicina od 9 do 12. Ono se prostire po širini na oko 45 lucnih minuta, a cine ga uglavnom zvezde spektralnog tipa F. U dogledu se ovo jato moze uociti mada nije posebno spektakularno. Kao pomoc za nalazenje ovog jata moze nam posluziti lepa dvojna zvezda 56 And koja se lepo vidi u dvogledima 7x zbog velikog uglovnog rastojanja koje iznosi oko 3 uglovne minute.

SAZVEZDJE ANTLIA (Šmrk ili Pumpa)

Šmrk (Pumpa) (starogrčki: ἀντλία što u prevodu znači pumpa; latinski: Antlia) je sazvežđe južnog neba. Međunarodna Astronomska Unija uvrstila je ga je u listu od 88 savremenih sazvežđa. Sazvežđe Šmrk okružuju sazvežđa Hidra, Kompas, Jedro i Kentaur.



Kako bi katalogizovao delove neba sa malom gustinom sjajnih zvezda, francuski astronom, svestenik Nikola Luj de Lakaj je uveo 14 sazvežđa južnog neba. Jedno od njih je i sazvežđe Šmrk (Antlia) koje je ranije nosilo ime Antlia pneumatica (Pneumaticna pumpa). Prilikom imenovanja ovih 14 sazvežđa svestenik de Lakaj nije sledio tradiciju imenovanja po mitološkim likovima, nego im je dao imena po instrumentima koji su se u to vreme koristili u nauci.

Šmrk je sazvežđe bez sjajnih zvezda. Najsjajnija zvezda je α Ant (spektralne klase K4 III i prividnog sjaja od tek 4.25). Najinteresantniji objekti u ovom sazvezdju su: NGC 2997 - spiralna galaksija, NGC 3132 - planetarna maglina udaljena 5.000 svetlosnih godina u cijem centru se nalazi dvojni sistem zvezda, i PGC 29194 patuljasta sferoidna galaksija. Otkrivena je tek 1997. godine.


bigforumpro.

Drvene civilizacije su, tragajući za odgovorima na pitanja i probleme, posmatrali nebo i zvezde.


Tako su primetili grupe zvezda, sazvežđa, uočavajući u njima mitska bića. U ovoj epizodi upoznajemo samouverenog Oriona, Posejdonovog sina. Kada je sreo Artemidu, Orion će naći saborca u lovu, ali njihov prijateljstvo nije naišlo na odobravanje bogova.

Ako ste se pitali kakvu priču kriju sazvežđa Veliki i Mali Medved, ovo je prilika da saznate, i to kroz mit o Kalisti i Arkadu. Iz oblika zvezda na nebu, Grci su kovali priče o velikim pobedama i strašnim porazima, ali i o ljubavi. Tako, jedno sazvežđe krije priču o Artimedi koju je otac, zbog Posejdonovog gneva, morao da žrtvuje morskoj nemani, ne bi li odbranio kraljevstvo.

Veliki medved


Postoji više različitih legendi o postanku Velikog Medveda. Po jednoj Kalisto, lepa kći arkadskog kralja Likaona postala je jedna od pratilja u lovu Artemide (Dijane) boginje lova. Artemida (Dijana) je tražila od svojih pratilja da budu savršeno čedne, kao što je i sama bila. Međutim Zevs (Jupiter), gospodar bogova i ljudi, zaljubi se u Kalisto, obljubi je i sa njom dobi sina Arkada. Besna Artemida (Dijana) zbog prekršenog obećanja, pretvori Kalisto u medvedicu i pusti je šumom da luta.

Mnogo godina kasnije Arkad u lovu ubi medvedicu ne znajući da je to njegova majka. Ovu zlu sudbinu Zevs (Jupiter) ovekoveči tako što Kalisto prenese na nebo u vidu Velikog Medveda a sina Arkada prenese na nebo u vidu Malog Medveda.

Gnevna i ljubomorna Zevsova (Jupiterova) žena i sestra Hera (Junona) boginja brakova i porođaja, zbog toga nagovori Okeana da ne dozvoli ovim sazvežđima da silaze do njegove vode i osveže se posle noćnog putovanja. Od tada kaže legenda, ova sazvežđa su postala vidna preko cele godine.

Kalisto i Arkad


Mali i Veliki Medved

Kalisto, lepa ćerka arkadskog kralja Likaona (neki kažu Nikteja) bila je pratilja boginje lova Artemide. Da bi ostala stalno u društvu ove boginje zaklela se na čednost i sasvim se posvetila lovu.

Jednog dana kad je umorna od lutanja gorama legla na travu da se odmori spazio ju je Zevs i zaljubio se u nju. Da bi je lakše osvojio uzeo je na sebe lik Artemide (ili Apolona). Uglavnom posle tog susreta Kalisto je ostala bremenita. To je razljutilo Artemidu i ona je svoju pratilju oterala od sebe. Od tada je Kalisto sama lutala šumama. Zevsu je rodila sina i nadenula mu ime Arkad.

Ali Zevsova žena Hera je saznala za neverstvo svoga muža i iz osvete je pretvorila Kaliso u medvedicu.

Mnogo godina kasnije Kalisto, još uvek u obličju medveda, tumarajući šumom naišla je na Arkada. Odmah je u njemu prepoznala svoga sina i pohrlila mu u susret. Ali Arkad, strastan lovac, pred sobom nije video svoju majku, već velikog medveda, zver koju treba da ulovi. Mašio se svog luka i zapeo strelu.....

Ali Zevs nije dozvolio da Arkad postane ubica svoje majke. Kako nije mogao da poništi čini Here, u trenutku kad se Arkad već spremao da odapne strelu, pretvorio je i njega, Arkada, u medveda. Oboje ih je zatim uzeo na nebo i postavio ih tamo u obliku sazveždja Velikog (Kalisto) i Malog (Arkad) Medveda.

Medjutim ovaj čin je uvredio Heru i ona je izmolila od boga Okeana da ove Medvede nikad ne primi u svoje vode. Zato zvezde ova dva sazveždja nikad ne zalaze za horizont.

Najsevernije i najprostranije sazvežđe severne hemisfere je sazvežđe zmaja. Drevni Egipćani su ovo sazvežđe zvali Tawaret-boginja severnog neba. Predstavljala je moćnu boginju i beskompromisnu zaštitnicu tela sastavljenog od krokodila, lavice, žene i nilskog konja. Prema starogrčkoj mitologiji ovo je zmaj Ladon koji je čuvao drvo sa zlatnim jabukama koje je Hera poklonila Zevsu kao svadbeni poklon. U pokušaju da se dočepa zlatnih jabuka Herkul ubija Ladona. Hera-kraljica neba ga je kao svog vernog slugu postavila na nebo uokvirujući severni pol. Ovo sazvežđe se sastoji od mnoštva zvezda koje često zalaze u okolna sazvežđa ali najsjajnija je Eltamin ili Rastaban a oba naziva nose koren u arapskoj reči za zmaja. Često se zove i Zenit zvezda jer se nalazi direktno iznad Londona. U pregibu glave i vrata zmaja se nalazi jedna od najlepših nebula našeg severnog neba-Mačije oko

SAZVEŽĐA KOD SLOVENA


Zvezdana sazvežđa


Imena sazvežđa i planeta koje danas koristimo vezana su za grčke odnosno rimske nazive. Razmišljajući makar na osonovu imena, shvatamo da je njihova astronomska i astrološka škola nešto što trebamo ceniti bez premca. Ipak sva znanja kojim su raspolagali samo je deo onoga što su sloveni hiljadama godina pre njih koristili. Iako su naša imena sazvežđa mogo starija, usled zavere protiv slovenskih naroda ona su skoro potpuno zaboravljena. Istorija se iz poznatih razloga nije previše bavila slovenima, pa je time u zaborav poslata čitava kultura i veliko duhovno bogatstvo. Na svu sreću ulaskom Urana u sazvežđe Riba, mnoga zaboravljena i skrivena (Ribe) učenja biće probuđena (Uran). Upravo se to dešava već nekoliko godina u nazad. U Rusiji se vraća slovenki paganizam i to na velika vrata. Činjenice da je tamo prodato 3.000 000 primeraka "Velesove knjige" (slovenska Biblija) potvrđuje ovu činjenicu. U Srbiji takođe postoje grupe koje rade na obnovi straoslovenske religije. Iz tog razloga evo nekoliko detalja o tome kako su naši preci astrolozi zvali zodijačka sazvežđa.

Sazvežđe Ovna kod Slovena se zvalo Belojer, a predstavljao je prvi mesec, početak proleća i procvat. Ime je dobio po bogu Belojeru, odnosno Jaru ili Jarilu, koji je bio razapet na krstu zajedno sa 70 kneževa na gorskom vrhu u blizini reke Etok. Busova supruga carica Evlisija, skinula je telo svog muža zajedno sa ostalim kneževima. Tela su im posle toga bila spaljena, a nakon 40 dana Bus Belojer vaskrsava i silazi na Alatiur goru, ovenčan slavom. Ono se naziva još i sazvežđe Jagnjeta. U njemu se u blizini zemljinog pola, može videti sazvežđe Koleda i Radunice (Kefej i Kasiopeja). Sazvežđe Koleda nalazilo se na granici Riba i Ovna, dok se sazvežđe Radunice nalazilo negde na prelazi Ovna i Bika.

Sazvežđe Lade predstavlja Bika, ili kako su ga nazivali sloveni Krava. Lada je boginja ljubavi, sloge, blagostanja i mira. Iz vimena ove krave teče mlečna reka koju nazivamo Mlečni put. Ova krava se zvala Zemun.U ovom mesecu Sloveni su farbali jaja u lukovinu u čast Zlatnog jajeta. Njih su nosilu u hramove i nudili ih bogu Rodu, a onda bi ih kotrljali po zemlji i razbijali. Jaja se ovde vezuju za plodnost i njima su pozdravljli probuđenu prirodu. Nama poznata grupa zvezda kao Plejade, ustvari su Ladine ćerke-Plenkinje. One se takođe smatraju ćerkama Svetogora i Plenke. Na granici između Bika i Blizanaca nalazilo se sazvežđe Jarila nama danas poznato kao sazvežđe Oriona.

Sazvežđe Kupale povezano je sa Blizancima. Ovde su blizanci Ovsenj i Koledo. Njihova majka je Zlatogorka Maja a otac Dažbog. Ovsenj je rođen pre Koleda, pa je upregao kojne u nebeske kočije praveći put svome bratu Koledu, koji predstavlja silazak samog boga Krišne na zemlju. Zato se ovo sazvežđe naziva sazvežđe Kočijaša. Obojica se pojavljuju u vreme letnjeg i zimskog solsticijuma. Na dan praznika Koleda Ovsenj ispraća staru godinu, a Koledo dočekuje novu godinu, odnosno novo Sunce. Ovaj su praznik uzeli i hrišćani, a slave ga kao božić.

Blizancima se takođe smatraju Kupala i Kostroma (Kastor i Poluks), koji su bili brat u sestra. Pošto nisu znali da su u krvnom srodstvu oni su se venčali, a kada su to saznali od tuge su se udavili u reci. Iz tog razloga Blizanci imaju simboliku smrti, a to je predstavljeno sazvežćem Vuka i Vučića koji se nalaze ispod Kupalovih i Kastrominih nogu. Grci su ova sazvđa nazvali Mali i Veliki Pas.

Sazvežđe Kresenja posvećeno je bogu Koledu (Krišni) i njegovom silasku na zemlju. Ovo je povezano sa Znakom Raka. Iz veda znamo da se Krišna pojavio u lunarnoj dinastiji, a pošto Luna ili Mesec vlada Rakom, ova teorija se potvrđuje. Koledo je vratio ljudima vedsko znanje koje je vremenom bilo izgubljeno zbog ratova, epidemija i mrazeva. Ovde se nalazi i sazvežće Crnog Zmaja u kome su grci videli Hidru.

Sazvežđe Lava u slovenskoj astrologiji povezuje se sa Dažbogom, a u tom sazvežđu nalaze se i sazvežđa Gavran i Crni Zmaj, odmah ispod nogu Lava. Sazvežđe Lava često se prikazivalo sa Malim Lavićem, koji se nalazio iznad glaveVelikog Lava. Veliki Lav ovde predstavlja Peruna dok mali Lav predstavlja Dažboga. Zvezda Regul koja se ovde takođe nalazi na staroslovenskom znači Mali car. Prva pesma iz "Zvezdane knjige Koleda" pripisuje se znaku Lava.

Sazvežđe Maje posvećen je Maji Zlatogorki, koju danas nazivamo Devica. Ona je rodila boga Koleda koji je slovenima dao "Zvezdanu knjigu". Zvezdani lik Maje prikazan je kao devojka koja u ruci drži klasje. Kod slovena ona je bila zaštitnica polja, a njene zlatne pletenice poredili su sa klasjem žita. Ovde se nalazi i zvezda Spika što znači Klas.

Sazvežđe Velesa povezano je sa znakom Vage. On je ljude naučio da obrađuju zemlju, opismenio ih ("Velesova knjiga") i otkrio im je tajne umetnosti. Iznad sazvežđa Velesa vidimo zvezdani lik Velikog Medveda najjače životinje severnih šuma. Veles je često bio prikazivan u liku medveda. On je bio zaštitnik bogatstva i trgovine, a ponekad se pojavljivao kao ratnik sa kopljem u ruci. Veles je prvi supružnicima stavio krune na venčanju, i time je osveštavao ljubav. Zaštitnik je zaljubljenih. Njegovi atributi su kruna, vaga i žrtvenik. On je prvi uveo sistem prinošenja žrtava (samo plodove voća i povrća, a nikako meso) na žrtvenik.

Sazvežđe Peruna povezuje se sa znakom Škorpije, a zaštitnik (vladar) je Perun Gromovnik. U borbi između Peruna i zveri Skiper, Perun pobeđuje pa dok mu je zver bila pod nogama nudila mu je sva bogatstva ovog sveta da je pusti. Ipak Perun čudovište ubija i baca ga u provaliju. On takođe okreće Točak Svaroga (zvezdano nebo) a u rukama drži munju, a ponekad zmiju.

Sazvežđe Kitovrasa protiče u znaku Strelca, a njima vlada kentaur Kitovras.Rođen je u eri Jarca kada je bog Indra udario buzdovanom u stenu a iz kamena koji se otvorio pojavio se Kitovras i Kvasura. Buzdovan je Indri izlio bog Svarog, pa je prema tome kentaur Kitovras sin Svaroga. Zvezdani lik Kitovrasa predstavlja polu čoveka polu konja koji poteže strele iz luka. Prema "Zvezdanij Knjizi" odapinjanje strele predstavlja kraj ere Jarca i pošetak ere Kitovrasa. jer se strela graničila sa sazvežđem Vodolije.

Sazvežđe Koleda protiče u znaku Jarca, a zaštitnici ovog sazvežđa su Indra, Koledo i Krišna. Sazvežđe Jarca prikazuje lik boga Dije, a karakteristika mu je polu-riblja, polu-jareća (Jarac sa repom Ribe). Boga Dija dojila je nebeska koza Sida, rodonačelnica podzemnih duhova. U Indiji ova boginja se zove Sati (Šivina žena), u Egiptu Sida se ogleda kroz boga zla Seta, koga su hrišćani kasnije iz ko zna kog razloga nazvali Satanom.

Sazvežđe Krišnjeg vezujemo za znak Vodolije. Svi bogovi po kojima su sazvežđa dobila imena ustvari vode poreklo od Krišne, koji je izvor svih inkarnacija. Mnogi imaju netačnu informaciju da je Krišna inkarnacija Višnua, što ustvari nije istina. Krišna je adi-puruša što znači prvobitna osoba. Iznad sazvežđa Krišnjeg nalazise sazvežđe Krilatog Kojna. To je konj Krišnjeg, a naziva se Belogrivia, (u vedama je Hajagriva). Zahvaljujući njemu Krišnji je stigao do svoje princeze Rade koju je kasnije i oženio. Pored njegovih kopita nalazi se Labud koji je Krišni ukazao na radinu ljubav. Po grčkom tumačenju ovaj krilati konj je Pegaz.

Sazvežđe Roda vezuje se za zodijački znak Ribe. Dve spojene Ribe simbolizuju dualnost svemira, podela svega na pozitivno i negativno, na svet fizički i svet duhovni. Ove dve Ribe se zovu Java i Nava. Ovo je takođe sazvežđe raspetog Boga, gde boginja smrti Mara razapinje Dažboga na Belogorju (Kavkaz). Nakon raspeća Dažbog se preobraća u Višnjeg Boga. On je praroditelj Slovena. Grci su u ovome videli Andromedu koja je prikivana za stenu čekala da je neman rastrgne. U svakom slučaju Ribe uvek predsravljaju neku žrtvu, pa bilo da je to Dažbog, Isus, Oziris ili Odin, žrtvovanje za dobrobit drugih u uvom sazvežđu uvek je prisutna. Voden, božanstvo mora i okeana takođe se poistivećuje sa ovim sazvežđem.


rtanjdobrenade