Pesma Evrovizije – Eurosong
Pesma Evrovizije ili popularno zvani Eurosong je godišnji festival zabavne muzike takmičarskog karaktera na kome učestvuju predstavnici zemalja čije su nacionalne televizije članice Evropske unije za radiodifuziju. Svaka nacionalna televizija koja učestvuje na Pesmi Evrovizije bira svoju pesmu na nacionalnom takmičenju, pesme se izvode uživo uz direktan televizijski prenos, a pobednik se određuje glasanjem čija pravila su se menjala u toku višegodišnje istorije ovog festivala.
Ovde možete poslušati i pogledati u periodu od 1956 do 1992 godine :
- Predstavnike i pesme koje su zastupali Jugoslaviju na takmičenju Pesma Evrovizije
- Sve pobedničke pesme na istom festivalu
- Celokupan prenos svih festivala koji su nažalost prenošeni na različitim jezicima, ali nam svakako daje predivnu sliku i podsećanja na razvoj samog festivala Pesma Evrovizije
Ime festivala koji traje od 1956 godine je vezano za televizijsku distributivnu mrežu poznatu pod imenom Evrovizija, održava se svake godine u maju mesecu, a TV prenos festivala predstavlja najgledaniji nesportski TV prenos širom sveta jer se direktno prenosi na sve kontinente. Ovo je ujedno i TV program sa najdužom tradicijom, a samo takmičenje kao i pobedničke pesme tradicionalno obeležavaju šlageri ili pevljive pop pesme, uz laganu orkestraciju i lako pamtljiv refren.
Evropska unija za radiodifuziju osmislila je Pesmu Evrovizije po uzoru na popularni festival Sanremo, a prvo takmičenje je održano 1956 godine u Luganu – Švajcarska uz učešće sedam zemalja koje su tada prvi i jedini put poslale po dve pesme. Zemlje učesnice prve Pesme Evrovizije bile su : Francuska, SR Nemačka, Italija, Holandija, Belgija, Luksemburg i domaćin Švajcarska koja i pobeđuje sa pesmom “Refrain” u izvođenju Lys Assie. Od tada broj zemalja učesnica se stalno povećavao, format takmičenja i glasanja menjao, ali popularnost festivala je i dalje trajala.
Format Pesme Evrovzije se menjao tokom vremena, ali su se uvek pesme izvodile uživo uz direkatn prenos putem evrovizijske mreže u sve zemlje učesnice. Na samom početku festivala učesnici su nastupali u televizisjkim studijima, pozorišnim ili koncertnim salama, da bi se u kasnijoj fazi takmičenje preselilo u velike hale gde se po pravilu postavljala grandiozna pozornica sa spekatkularnom scenografijom. Zvanični jezici festivala su engleski i franucski tako da se voditelji programa obraćaju publici upravo na ovim jezicima bez obzira u kojoj se državi festival održava. Mesto održavanja festivala određuje se na osnovu pobedničke pesme sa prethodnog festivala, zemlje domaćini Pesme Evrovizije bez obzira na velika ulaganja i opsežne pripreme koriste ovu jedinstvenu manifestaciju za uspešnu turističku promociju.
Ovo pravilo nije primenjeno za prva dva festivala kada su se Švajcarska i Nemačka same javile za organizaciju Pesme Evrovizije, takođe 1960 godine takmičenje organizuje BBC u Londonu jer je Holandija odbila organizaciju zbog troškova, ista situacija se dešava i 1962 kada Francuska iz istih razloga odbija organizaciju pa je festival ponovo održan u Londonu. 1972 godine BBC organizuje takmičenje u Edinburgu jer Monako nije mogao da obezbedi adekvatni prostor, 1974 opet BBC ovaj put u Brajtonu jer Luksemburg odbija zbog troškova takmičenja. Poslednji put se takva situacija desila 1980 kada se takmičenje održava u Hagu jer Izrael takođe odbija oragnizaciju. Godinama se na samom festivalu vršila promocija zemalja učesnica kada su njihovi takmičari najavljivani uz odabranu razglednicu tj spot koji je prikazivao njihove zemlje, u poslednje vreme došlo je do promene tako da se svi učesnici predstavljaju uz specijalno pripremljene spotove koji prezentuju zemlju domaćina festivala.
U toku dugogodišnje istorije Pesme Evrovizije dolazilo je i do promene načina glasanja koja je odlučivala o pobedniku, nekada se koristio samo stručni žiri, zatim stručni žiri uz glasove publike iz svih zemalja, uglavnom uvek su glasanja propraćena sa velikom pažnjom i uzbuđenjem, često i sa neizvesnošću do poslednjeg trenutka.
Na Pesmi Evrovizije uvedena su i razna pravila koja su se takođe menjala u toku razvoja festivala, samo je pravilo da svi vokali moraju biti izvođeni uživo ostalo i do današnjih dana. Na ranim Evrovizijama bilo je pravilo da živi orkestar koji obezbeđuje zemlja domaćin svira na sceni, od 1973 godine dozvoljene su unapred snimljene intrumentalne matrice mada je zemlja domaćin u obavezi da obezbedi živi orkestar tako da učesnici imaju pravo izbora. Prve godine trajanje pesama nije bilo vremenski ograničeno, ali već od 1957 godine uvodi se granica od 3.5 minuta, da bi se 1962 godine uvelo strogo pravilo da trajanje pesme mora biti striktno samo tri minuta. Na Pesmi Evrovizije nije dozvoljeno izvođenje samo instrumentalnih kompozicija. Takođe postoji nepisano i ne baš potpuno definisano pravilo da izvođenje i sam tekst pesme ne smeju da dovedu Pesmu Evrovizije na loš glas.
Pravila Pesme Evrovizije ohrabruju, ali i ne obavezuju zemlje učesnice da u svoje nastupe uključe i elemente nacionalne kulture i pevaju na svom jeziku, to pravilo je bilo striktno do 1973 godine. Od tada dopušta se izbor jezika na kome će pesma biti izvođena pa se često dešavalo da se pesme izvode na engleskom jeziku zbog njegove popularnosti i veće verovatnoće dobijanja glasova. U periodu od 1956 do 1970 broj izvođača je bio ograničen na solo ili duet, od 1963 i trojaca da bi 1973 godine broj izvođača na sceni bio ograničen na pet što je ostalo i do današnjih dana. Sami izvođači koji predstavljaju neku zemlju mogu biti različite nacionalnosti pa se i to dešavalo u toku raznih festivala, pravilo starosti je uvedeno 1989 godine kada se desilo da izraelski predstavnik ima 11 , a francuska predstavnica svega 12 godina, od tada je pravilo da učesnici moraju biti stari bar 16 godina, a za mlađe talente je uvedena Dečija pesma Evrovizije.
Broj zemalja učesnica Pesme Evrovizije se stalno povećavao, od prvobitnih 7 do preko 20 krajem osamdesetih godina, tako da je uvedeno pravilo da direktan TV prenos ne bi treba da traje duže od 3 sata što je prihvatljivo kao razuma dužina trajanja prenosa za prosečnog TV gledaoca.
Pobeda na Pesmi Evrovizije omogućije pobedničkom izvođaču da nakon uspeha i publiciteta započne ili unapredi svoju međunarodnu karijeru. Ipak često se može čuti konstatacija da ovaj festival nije proizveo veliki broj internacionalnih zvezda i mega hitova. Najpoznatiji pobednici Pesme Evrovizije koju su nakon pobede ostvarili slavu i postale mega zvezde su svako švedska grupa ABBA koja je pobedila 1974 godine sa pesmom “Waterloo”, takođe se mora spomenuti nastup kanadske pevačice Celine Dion koja je nastupala 1988 godine za Švajcarsku sa pesmom “Ne parlez pas sans moi” i nakon nekoliko godina postigla međunarodnu slavu i uspeh sa brojnim hitovima. Johnny Logan iz Irske je jedini učesnik koji je pobeđivao više puta na ovom festivalu pa je s pravom dobio nadimak “Mr Eurovison” . Dešavalo se da i neke pesme koje nisu bile pobedničke postanu hitovi i rado slušane širom sveta.
Jedan od kurioziteta što se tiče pobednika je svakako 1969 godina kada su pobedu odnele četiri zemlje Španija, Francuska, Holandija i Velika Britanija sa podjednakim brojem glasova, nakon toga pravila se menjaju pa o pobedniku u slučaju istog broja glasova određuje broj slučajeva kada je ta pesma dobila glasove kao drugoplasirana, trećeplasirana itd. Među pobednicima Pesme Evrovizije neupredivo je veći broj žena izvođača tako da su žene pobeđivale u otprilike 70 % slučajeva.
Sre 18 Apr - 14:56
