Knjiga Žarka Lauševića senzacija godineAutobiografska knjiga glumca objavljena u tri izdanja i 200.000 primeraka. Tiraž planuo u Srbiji, Crnoj Gori i RS, ali i širom nekadašnje Jugoslavije
Promocija knjige Žarka Lauševića
IZDAVAČKA godina za nama sigurno će biti upamćena po jednom naslovu - “Godina prođe, dan nikad”, kojim se posle 18 godina ćutanja u javnost vratio Žarko Laušević. Za samo mesec dana, iskrena i bolna ispovest glumca, koji je tragičnim sticajem okolnosti morao da ode sa pozorišne scene, na ovdašnjoj književnoj sceni napravila je pravi zemljotres. Štampana je već u tri izdanja i 200.000 primeraka! Takva senzacija nije zabeležena već četvrt veka na ovim prostorima!
Prvi tiraž od 50.000 primeraka, koji se pojavio 29. decembra planuo je za nekoliko dana. Sledilo je drugo izdanje, već 13. decembra, u još većem tiražu - 70.000 knjiga, koje je za samo nekoliko dana rasprodato, potom treće izdanje - u 80.000 primeraka! I već je pri kraju. Čitaoci knjigu ne traže samo u Srbiji, Crnoj Gori i RS, već se ona pakuje i šalje širom bivše Jugoslavije, gde Lauševića još pamte i vole kao jednog od najdarovitijih glumaca na balkanskim prostorima.
Ni kulturna javnost nije ostala ravnodušna. Gotovo svakodnevno na stranicama našeg lista oglašavale su se Žarkove kolege glumci, ali i reditelji i pisci, koji nisu štedeli reči hvale za njegov literarni prvenac.
- Ova briljantno napisana knjiga o danu koji nema kraja, nadilazi sva očekivanja i smele, ranije pretpostavke o njoj - smatra reditelj, pisac i ambasador u Danskoj Vida Ognjenović, u čijem “Kanjošu Macedonoviću” je Laušević za briljiranje u naslovnoj ulozi dobio nagradu “Zoran Radmilović”. - Po mnogo čemu se razlikuje od onih u svojoj vrsti. Ništa u njoj nije šablonsko, ni površno, ništa razmetljivo sračunato na brzi utisak, a još manje na postizanje sažaljenja ili bilo koje indulgencije. Laušević je napisao surovu knjigu, jednu vrstu obračuna sa samim sobom, ali bez ikakvog malograđanskog uživanja u samopovređivanju. Ova knjiga je čas emocionalne anatomije.
KAJANjE, OPROST I LjUBAV
- To je bolna, uzbudljiva, inspirativna knjiga - kaže doajen srpskog glumišta Ksenija Jovanović. - Ona je poziv na sopstveno preispitivanje savesti, moći trpljenja i duhovne snage. Ona je poziv na poštovanje i duboko saosećanje sa bolom autora. To je knjiga o hrišćanskom kajanju, oprostu i ljubavi. Izašla je iz kaputa Dostojevskog. Hvala Žarku što nas je obogatio svojom duhovnom lepotom. Tako bih želela da nam se vrati - i kao glumac i kao pisac i kao slobodan porodičan čovek.
Prema mišljenju Vide Ognjenović, “Godina prođe, dan nikad” nije pisana perom, nego vivisekcijskim sečivom kroz sopstvenu intimu i postupke koji su prouzrokovali tragične ishode, ne štedeći u tom žestokom samoispitivanju nijedan deo svoje ličnosti.
- Držao se striktno i hrabro škrtosti u iskazu, da bi ostao što bliže surovoj istini doživljenog, ma kako bolna ona bila po ruku koja je zapisuje - nedvosmisleno zaključuje naša proslavljena rediteljka.
Naš čuveni teatrolog Jovan Ćirilov i svojevremeno upravnik Jugosloveskog dramskog pozorišta dok je u njemu bio član Žarko Laušević, pre tragičnog događaja od 31. jula 1993. godine, još je na prvoj promociji, u Muzeju jugoslovenske kinoteke, zapazio:
- Ovaj glumac je i veliki pripovedač, veliki pisac, veliki ispovednik, majstor reči i čovek koji ume da misli. Knjiga je prožeta bolnom filozofijom, koja je istinska, duboka i iskrena, a potekla je iz tragičnog iskustva jednog nesumnjivo pametnog čoveka. Gotovo je jedinstvena u svetskoj literaturi. Na više od četiri stotine stranica nema nijedne rečenice koja je ponovljena, nijedne ponovljene misli. To je četiri stotine stranica potpuno novog mišljenja, izlaganja činjenica, razmišljanja nad njima, koje su zaista pročišćujuće za svakoga ko ih pročita.
Dugogodišnji prijatelj, Vuk Drašković, u čijoj ekranizaciji romana “Nož” je Žarko odigrao poslednju ulogu u našoj kinematografiji, pre odlaska u Ameriku, primećuje:
- Ovom knjigom on se ispovedio. Knjiga je potresna, iskrena i otkriva nam i Žarkov književni talenat. Čujemo se telefonom. Osećam da mu je bar malo laknulo. Kaže da nastavlja svoju ispovest, ali o tome ćemo kad se, uskoro, vidimo na Robin Ajlendu.
UNIVERZALNI ŠARM
- OPŠTE interesovanje za Žarka Lauševića pokazuje da je on ostavio dubok trag u ljudima. Već na promociji knjige,
u prepunoj sali Kinoteke, videlo se da je sećanje na njega veoma živo i da su ljudi još vezani za ovog umetnika
- kaže reditelj Zdravko Šotra. - Osim glumačkog dara
posedovao je univerzalni šarm, poput Žerara Filipa. Imao je nešto što ga je činilo vanserijskom glumačkom pojavom. Trebalo je snage i pribranosti da se mlad i neiskusan čovek nosi sa tim što mu se dešava, pritisak popularnosti, sav taj munjeviti uspon i na filmu i u pozorištu. On se sa tim uspešno nosio, sve do nesrećnih devedesetih, kada mu je to sve teže polazilo za rukom.
REAGOVANJA UMETNIKA
Renata Ulmanski: BOLNO
- U svojoj knjizi Žarko toliko okrivljuje sam sebe da niko drugi ne bi trebalo da mu prebacuje krivicu. Dobro znam od čega je sve to počelo i zato toliko i boli.
Tanasije Uzunović: ISKRENO
Njegova ispovest ga čini iskrenim prema samom sebi, prema svetu i ljudima, svima s kojima je živeo i radio.
Dragan Jovanović: POVRATAK
Drago mi je što se Žarko na ovaj način vraća; sad imamo knjigu preko koje komuniciramo s njim. Nadam se da će ga vratiti u život.
Branka Petrić: DAROVIT
Lično sam se u Njujorku uverila da je Žarko i sjajan slikar, osim što je izuzetan glumac, a pošto talenti uvek idu zajedno, uverena sam da je i njegova knjiga sjajna i drago mi je što ju je napisao.
Snežana Bogdanović: VREDAN
Ova knjiga je svakako isto toliko vredna koliko i sve uloge koje je Žarko, taj beskrajno darovit glumac, ikada odigrao!
Đorđe Kadijević: DOSTOJAN
Žarko je dostojan pravog oproštaja, i čovek koga bi trebalo vratiti u život, u profesiju, istinski ga rehabilitovati i u ljudskom i u umetničkom smislu.
Ljiljana Todorović: POSEBAN
On poseduje dar koji se, jednostavno, ne da sakriti; takav čovek i danapiše pismo, i iz njega bi se videlo da je reč o nekom posebnom.
Irfan Mensur: HRONIKA
Ova knjiga se može čitati i kao filmski scenario, i kao dramska literatura, i kao hronika jednog vremena a, naravno, i kao autobiografska ispovest.
Darko Bajić: KOB
- Pisana 18 godina, koliko je prošlo od kobne podgoričke noći, ova knjiga nas na pravi način suočava sa našim sudbinama.
Mira Banjac: USPRAVLjANjE
Jedan srušeni čovek se uspravlja, i to u velikim moralnim kategorijama kao što su sloboda, praštanje i savest.
Miroslav Lekić: OTVOREN
Reč je o izvrsnoj knjizi, upravo zbog toga što ona zaista otvara jedno srce, koje je prilično veliko.
Borka Pavićević: KATARZA
Malo je ljudi koji su strogi najpre prema sebi, pa tek onda prema drugima, a Žarko je čovek koji je raspravio sam sa sobom. Ne bih rekla da je ova knjiga patnja - ona je katarza.
Stevan Koprivica: VRHUNSKI
Ova knjiga ne predstavlja pokušaj pravdanja, ona nije ni biografska proza; ona bi se možda mogla nazvati biografskim romanom, ali pisanim po načelima vrhunske literature.
Bata Živojinović: MUDAR
Knjigom “Godina prođe, dan nikad” Žarko je pokazao da je mudar, pismen, i da ume ne samo da napiše knjigu već da napiše izuzetno uspešno delo.
novosti
Uto 3 Jan - 14:47
....sto znaci, da je bilo sudjenje "po babi i po stricevima"
