Premeštanje groblja otkrilo legendu

Premeštanje groblja otkrilo legendu o velikoj i tragičnoj ljubavi Romea i Julije iz Vreoca


Vreoci - Veroni i Vreocima nešto je zajedničko, nesrećna, zabranjena ljubav dvoje mladih završena njihovim samoubistvom. Ali, dok je priča Romea i Julije produkt Šekspirovog genija, legenda duga skoro vek o čuvenom violinisti, kaplaru Dragutinu - Purku Panteliću i lepotici Leposavi Radojičić, pokazala se tačnom.


Goran Pantelić na novom groblju

Možda do toga ne bi ni došlo da sudbina nije Vreocima namenila da zbog širenja ugljenokopa groblje budu iseljeno. Kada je na red došlo premeštanje pokojnika sa mesnog groblja, otkriveno je da su vreočki Romeo i Julija, koji su život okončali ručnom bombom, sahranjeni tako što su na njihovim sanducima probušene rupe, kroz koje su njihove ruke ostale čvrsto spojene u smrti.

Tragedija je dogodila, kako piše na spomeniku Leposavi Radojičić, 29. decembra 1924. Nema sačuvanih fotografija nesuđenih mladenaca, ali priča koja se prenosi s kolena na koleno, govori da su bili stvoreni jedno za drugo. Kada je, međutim, shvatio da mu otac neće dati blagoslov da se oženi Leposavom, mladić i devojka odlučili su da zajedno budu u smrti. Na mestu koje meštani zovu Ivanova jabuka, dok su bili u poslednjem zagrljaju, Dragutin, koji je kao mladi kaplar za Božić došao na odsustvo, aktivirao je “kragujevku”. On je nastradao na licu mesta, dok je devojka poživela do večeri, kada je podlegla ranama od gelera.

- Leposava je imala udatu sestru, u kući koja se upravo nalazi blizu Ivanove jabuke. Tu su se, kaže predanje, moj deda i ona upoznali, tu su se zagledali jedno u drugo, tajno sastajali, tu su se i rastali, da bi konačno bili spojeni na onom svetu - priča Goran Pantelić, unuk Dragutinovog rođenog brata Vitomira. Ljubavi dvoje mladih, međutim, isprečio se njegov otac.


Spomenici na starom groblju u Vreocima

- Pradeda Miloje je u to doba bio veoma bogat, veliki domaćin, ali je želeo da sve drži pod kontrolom, takvo je bilo vreme. Bio je ljut što je sin hteo da dovede mladu mimo njegove volje, koja je bila i tri godine starija od njega. Kada su doneli Dragutinovo razneto telo, čak nije hteo da dozvoli da ga unesu u kuću, puškom je rasterivao sve koji su hteli da izjave saučešće - priča Goran.

U Dragutinovoj vojničkoj bluzi pronađeno je oproštajno pismo sa zavetom da ih posmrtno venčaju, sahrane jedno pored drugog i da na sanducima probuše rupe kroz koje će da spoje i čvrsto vežu njihove ruke. Do groblja, glasio je zavet, trebalo je da ih prate dve muzike, orkestri u kojima su Purko i njegov brat svirali širom kolubarskog kraja. Tako je, kaže predanje, i bilo.

Skoro vek posle događaja koji su generacije meštana prepričavale, država je Vreocima, koji leže na najvećim zalihama uglja u Srbiji, namenila da nestanu sa mape, a seosko groblje je bilo prva lokacija kojoj je sledilo premeštanje.

- Kada je počelo iskopavanje, moglo je da dođe do toga da Dragutin i Leposava budu razdvojeni, s obzirom na to da je bio red na premeštanje posmrtnih ostataka familije Pantelić, a na njenom spomeniku piše prezime Radojičić. Radnici komunalnog preduzeća su već bili ocrtali samo dedinu humku da bi, kada nam je javljeno, brže-bolje stigli do groblja i objasnili da je i Leposava član naše familije. Uvek smo je smatrali svojom, uvek i njoj na pomenima precima palili sveću, dok je Pantelića ni Leposava neće biti zaboravljena - kaže Dragutinov unuk.

Tada su se i svi uverili da je legenda o nesrećnim vreočkim mladencima tačna. Ruke su im zaista bile provučene kroz rupe na sanducima, šake spojene i vezane jedna za drugu. Dragutin i Leposava sada počivaju na novom groblju u Lazarevcu, ali se posle 87 godina više pod zemljom ne drže za ruke. Lekari specijalisti, koji su uključeni u proces eshumacije pokojnika konstatovali su da zbog stanja u kojem se nalaze njihovi posmrtni ostaci, ponovno spajanje šaka nije moguće.

Mesto tragedije - Ivanova jabuka, kako se seća Goran, pala je sama od sebe.
- Od njihove pogibije niko nikada nije ubrao jabuku sa tog stabla, taj deo njive se nikada nije orao, deblo koje je palo niko nije želeo da iseče za ogrev. Posle više od osam decenija to ostaje poslednji, svojevrsni spomenik jedne nesrećne ljubavi, kao što se generacijama od tada u Vreocima govori da nijednu ljubav mladih ne treba braniti, da ne dožive sudbinu kao Dragutin i Leposava - kaže Goran.