Ko je bre ljubomoran? Ja sam ljubomorna!
Kada pričamo o ljubomori, generalno, onda smo svi pametni i znamo da je to opaka boljka. Često, kada nekog muškarca pitamo da li je ljubomoran, još češće dobijamo odgovor k’o iz topa: „NE!“. A kada devojkama postavimo isto pitanje, odgovori su šareni. I kome sada da se veruje? Otprilike… nikom!
Psihologija kaže da je ljubomora zapravo, negativna emocionalna reakcija na zamišljeno ili stvarno ugrožavanje ljubavnog (ili nekog drugog bitnog) odnosa. Hm… „Zamišljeno ugrožavanje ljubavnog odnosa“… Kada se to dešava? Evo pričaćemo o nama, devojkama. Pitam – Kada devojka umišlja da joj neko, odnosno, neka druga ugrožava njen ljubavni odnos? Ja sam potpuno sigurna da se to ne dešava kada je njen momak nežan i pažljiv; kada ima kredita da mu veruje; kada ne može da primeti da se on slatko dopisuje „sa drugarima“; kada on nema razloga da telefon nosi sa sobom u wc i uostalom, kada nema „neodložne obaveze“ koje su pri tom i neobjašnjive.
Psihologija takođe kaže, da ljubomore nema ako nema ni ljubavi. Pa onda, moliću lepo, šta je tu nejasno i gde je problem? Ako ja njega volim, očekujem da i on mene voli. Ako ja nemam drugare koje on ne treba da upozna, onda računam na nepostojanje takvih njegovih drugarica. Ako se ja ne dopisujem tajno sa svojim drugarima, ne treba ni on sa drugaricama. Ako ja ne odgovaram na flert nekih tamo, očekujem da ni on ne flertuje. I tako dalje.
[You must be registered and logged in to see this image.]Šalu na stranu, ali devojke uglavnom mogu vrlo dobro da nanjuše momenat kada ih momak vara. Nema tu puno filozofiranja, to se oseti. Kako? Pojma nemam, ali tako je. Moje drugarice i ja, nemamo nekih većih problema sa ljubomorom. Najteži deo zapravo i jeste, priznavanje samoj sebi (pa i drugima) da tu nešto škripi, da to nije to i da se ne osećamo sigurno.
Onda sledi onaj drugi najteži deo, a to je odvajanje od tog za kog imamo sve dokaze (i materijalne i umišljene) da ni ne treba da nastavljamo agoniju. Tako nekako teče naš proces ljubomore. S druge strane, mogu da postavim vrlo logično pitanje, ali pre toga da ubacim činjenicu da moje drugarice i ja spadamo u one, koje ne varaju svoje momke (majke mi!) – kako to da ni jedan od naših momaka nikad nije bio ljubomoran? Prema logici, odgovor bi glasio – pa nije imao razlog! E, pa to je ono o čemu pričam!
Nedavno sam se čula sa svojim prvim momkom, kog sam priznajem, volela k’o boga. I onda, kako to obično biva, prisećali smo se raznih situacija. Ja sam se prisetila da sam bila ljubomorna prečesto, a onda sam mu i rekla da mi je njegova vernost vrlo poznata i da sam u toj kategoriji najbolja. On se na sve to smejao i rekao: „Bilo je lepo i bili smo klinci…“. Da, ali brate, ti si me varao, a ja sam bila ljubomorna zbog toga. ’Ajde malo retroaktivno objasni tvom društvu da sam ja bila u pravu, a ne ti! Mada, sa ove distance, iskreno, ja se ni ne sećam te ljubomore… Po običaju, zaboraviš na ružne stvari i ostanu samo lepe uspomene.
Ali sam mu zahvalna. Ozbiljno! Još kao klinka sam naučila i savladala šta znači kad ti se javi ljubmora u glavi i stomaku – znači da ne valja! Znači – beži dalje! I sada to prilično bezbolno prolazim. I da se ne lažemo, svi mi vrlo dobro znamo koliko nam je onaj drugi veran i koliko možemo da računamo na njega ili ne. Pa tako, kad neko pita moje drugarice i mene da li smo ljubomorne, mi kažemo: „Da! Naravno da smo ljubomorne, ali samo kad treba!“.
©Muskimagazin.com
Uto 20 Sep - 19:56
now i'am so jealous 
nije mi sve jedno da neko krese njeno sexy Ass 
umesto mene 
