Kako je retriver "nanjušio" ihtiozu Zahvaljujući zlatnom retriveru naučnici su uspeli da saznaju mnogo više o ihtiozi, naslednom kožnom oboljenju koje pogađa određen broj beba još od samog rođenja, objavila je naučna revija "Nejčer Dženetiks".
U ovom otkriću čulo mirisa pasa nije bilo u prvom planu, već činjenica da je zlatnog retrivera, kao i sve rase pasa veštački stvorio čovek od nekoliko zajedničkih predaka tako da je nihov genetski razvoj dobro poznat i čitljiv, navedeno je u studiji.
Zlatni retriveri oboljevaju kao i ljudi od istog oblika kongenitalne autosomne recesivne ihtioze, naslednog kožnog oboljenja koje se na isti način ispoljava i kod retrivera kao i kod čoveka - koža je jako suva i ima izgled krljušti riba zbog nagomilanih rožnatih naslaga.
Ovih dana tim stručnjaka sa Instituta za genetički razvoj iz Rena i Instituta za genomička istraživanja na čelu sa Katrin Andre i Judit Fišerim, dao je opis 40 gena odgovornih za različite oblike ihtioze, ali njihova mutacija ih ne može sve objasniti.
"Identifikacija genetičkih uzroka ove retke bolesti ostaje izazov, jer je teško sakupiti dovoljan broj porodica pogođenih ovom bolešću. Psi su mnogo pogodniji za ovo istraživanje u genetičkom pogledu, jer svaka rasa predstavlja grupu genetički sličnih životinja, koje potiču od samo nekoliko zajedničkih predaka," objašnjavaju stručnjaci.
Kod zlatnog retrivera ovo oboljenje je dijagnosticirano 2007, a pošto nije smrtonosno, nosioci bolesti nisu bili eliminisani prilikom oplodnje tako da se brzo prenosila na nove generacije.
Oko 70 odsto zlatnih retrivera su nosioci mutiranog gena odgovornog za ovu bolest tako da nije bilo teško pronaći 40 individua zlatnog retrivera kako bi se identifikovao i lokalizovao gen odgovoran za ihtiozu.
Naučni su upravo na osnovu tog istraživanja na genima retrivera pronašali mutacije koje pogađaju isti gen kod šestoro ljudi (iz dve različite porodice) koji boluju od kongenitalne recesivne autosomne ihtioze.
Da bi neko oboljenje bilo svrstano u nasledna autosomna recesivna oboljenje mutirani gen odgovoran za bolest ne sme da bude sadržan samo u jednom seksualnom hromozomu (X ili Y) već mora da bude prisutan i kod oca i kod majke.
(Tanjug)