“Balkanski špijun” (1984)

- Đura će ti oprostiti što te je tukao – replika Danila Bate Stojkovića alijas Ilije Čvorovića u ostvarenju Dušana Kovačevića “Balkanski špijun” savršeno je primenjiva u situaciji kada recimo treba da se izvinite nekome “ni za šta”! Ovim rečima Ilija savetuje “opasnom špijunu” drugu Jakovljeviću (Bora Todorović) da se zbog veleizdaje preda policiji.

Iz ovog filma među omiljene spada i tehnika komunikacije Ilije i njegovog brata Đure (Zvonko Lepetić) “soko zove orla, orao pao, kao i čuvena Čvorovićeva: “Ovo su neki čobani, budale”!

Posebno, međutim, izdvajamo dijalog Ilije i njegove žene Danice (Mira Banjac):

lija (Danilo Bata Stojković): “A tu im se priključuje i švalerka ovog naučnika”
Danica (Mira Banjac): “Znači svi imaju švalerke”
Ilija: “Svi”
Danica: “Kad izdaju žene što ne bi i zemlju”!

“Ko to tamo peva” (1980)

Ovo je ubedljivo najcitiranije filmsko ostvarenje Dušana Kovačevića! Pored čuvene “Vozi Miško” konduktera firme “Krstić” (Pavle Vujisić), nadaleko čuvene replike naturščika Stanojla Milinkovića “Decoooooo… Buši, buši”, najcitiranija je, bez premca, replika koju Pavle Vujisić izgovara sinu Mišku (Aleksandar Berček), dok u šumi zajedno sa celim autobusom krišom prati akciju mladog bračnog para (Nede Arnerić i Slavka Štimca):

– I tata bi, sine.

Izdvajamo i jedan od najupečatljivijih dijaloga iz autobusa firme “Krstić”:

Kondukter (Pavle Vujisić): “Pre dve godine vozio Miško za opkladu dva kilometra vezanih očiju i nigde nije ogrebao autobus”.
Brka (Danilo Bata Stojković): “Jeste vozio, da ne kažem šta.. Ma, hajte molim vas”
Pevač (Dragan Nikolić): “Nemoj! Reci da mu veruješ”
Kondukter (Pavle Vujisić): “Ti meni moga sina da nazivaš lažovom pred ovolikim svetom! Vozi Miško. Moj Miško je genija za vožnju”.

“Maratonci trče počasni krug” (1982)

– Dragi naš oče, umro si pred sam kraj života – ovim legendarnim citatom čuveni grobari Topalovići prate stogodišnjeg Panteliju na onaj svet. Pored Đenkinog (Bora Todorović) tepanja Kristini (Jelisaveta Sablić): “Kupačice moja”, i replika: “Njemu se ne isplati da izlazi iz groba”, i “Ko je vas poznavao ni pakao mu neće teško pasti”, najčešće je citiran “malo nervozni” Laki (Danilo Bata Stojković). Između ostalog i kada za Đenku, kojeg je slučajno spalio Maksimilijan (Milivoje Tomić) dok je popravljao kremator, kaže:

– Ala je opravio, svaka mu čast! Na šta se nadovezuje Aksentije Topalović (Mija Aleksić) sa: “Ostali samo dugmići”!

Od dijaloga bez dvoumljenja izdvajamo:

Laki (Danilo Bata Stojković): “Šta će biti s kućom”?!
Bili Piton (Zoran Radmilović): “Zapaliću je”!

“Varljivo leto ’68” (1984)

Iz obilja citata često se spominje onaj sudije Veselina Cvetkovića (Bata Stojković): “Danas crveno, sutra zeleno, a prekosutra, je li – žuto”, kojim u “Varljivom letu ’68” Gorana Paskaljevića glava porodice objašnjava suštinu zdravog života, na šta mu sin Tadija odgovara: “A njemu guska”!

Iz ovog ostvarenja najčešće je citirano i ono: “Manje vina, manje vina” najmlađeg Cvetkovića…

No, s obzirom na to da je u centru zbivanja ljubavni život pohotnog maturanta Perice (Slavko Štimac), nije zgoreg napomenuti nekoliko replika, koje najbolje ilustruju Pericin tinejdžerski apetit: “Mesi, mesi, neće ništa da ti škodi”, kao i ključni momenat iz dijaloga sa njegovom velikom ljubavi Jagodinkom Simonović (Dragana Varagić): “Samo da ti čujem glas”.

“Balkan ekspres” (1983)

Bez pemca najčuvenija replika iz filma Branka Baletića “Balkan ekspres” je ona sitnog prevaranta Pika (Bora Todorović), kada pokušavajući da izbegne da ga strpaju u logor, na pitanje : “Jesi li ti muzičar”?, odgovara:

– Ne, nisam muzičar. U stvari jesam… Pa, ne, kažem nisam… Samo tetki da odnesem lek pa ću…

No, u najcitiranijem dijalogu (dobro, možda je pre reč o monologu) glavnu reč vodi Bata Živojinović:

Stojčić (Bata Živojinović): “E, jednog lepog dana kad budemo skupili dovoljno para… Sve to pretvorimo u zlato, i pravac – Kazablanka!
Tetka (Olivera Marković): “A, gde je to”?
Bata Živojinović: “U Švajcarskoj”!

“Lepa sela lepo gore” (1996)

Pored sjajne replike Dragana Petrovića Pelea: “A, kako je kod vas u Švedskoj? Ladno, jel’da? Al’ standard, jebiga”! često je citiran i dijalog koji vode ratnik Milan (Dragan Bjelogrlić) i društveni marginalac (sjajno ga tumači Zoran Radomirović Švaba, basista Električnog orgazma):

Dragan Bjelogrlić: “Ej, šupak! Koje si ti nacionalnosti”?
Švaba: “Ja sam narkoman”

Nezaboravni citat iz ovog ostvarenja Srđana Dragojevića svakako je i izlaganje teorije četnika Viljuške (Milorad Mandić) o Srbima kao najstarijem narodu:

– Onomad sam gledao na televizoru… Je l’ znaš ti, nesrećo, da su Srbi najstariji narod. Dok su Švaba… i Englez… i Amerikanac pre… šesto godina jeli svinju s rukama, mi (Srbi) smo imali ovo (pokazuje na viljušku). Na srpskom dvoru mi s viljuškom – boc, a Švaba s rukama, u usta ga ******!

“Mi nismo anđeli”” (1992)

Pored đavolovih (Srđan Todorović) replika: “Deco, je l’ volite brzu vožnju”?, “Ma, jok voli te, samo se pravi”, zatim baba-serinog (Eva Ras) citata posle noći provedene s gradskim zavodnikom Nikolom (Nikola Kojo): “Nikola, javi se večeras, pa da idemo negde da se zezamo”, ili replike Sonje Savić: “Nikola, nisam ti ja majka”, početkom 90-ih nije bilo tinejdžera, koji iz ovog filma Srđana Dragojevića nije naizust znao dijalog, koji Nikola vodi sa roditeljima svoje buduće žene Marine (Milena Pavlović), kao i onaj sa u njega ludo zaljubljenom Violetom (Vesna Trivalić):

Violeta (Vesna Trivalić): “Prolazim kroz pakao Niki, dva puta sam sebi pokušala da oduzmem život. Osećam da će treći put biti fatalan po mene. Zar hoćeš da me nosiš na duši”?
Nikola (Nikola Kojo): “Šta treba da učinim”?
Violeta: “Uzmi me za ženu”.
Nikola: “Učini to… što bezbolnije”.

“Rane” (1998)

U ostvarenju Srđana Dragojevića koje je na najbolji način opisalo socijalna i društvena kretanja 90-ih, jednu od ubedljivo najboljih replika izgovara Pinkijev (Dušan Pekić) otac Stojan (Miki Manojlović) i to nakon što zapne i slomi WC šolju:

– 2.000 dinara za šolju, 1000 za cevi, 950 za vodoinstalatera… Penzija 200 dinara. Pa, dobro za jedno dve godine ću moći da serem k’o čovek. E pa neće moći!

Pored legendarne numere folk zvezde Turbo suki (Branka Katić) “Novčanice”, među najcitiranije spada dijalog Pinkija (Dušana Pekića) i inspektora Raleta (Radoslav Milenković) u bolnici:

Pinki: “Čistio sam ćaletom pištolj i opalio je…”
Inspektor Rale (Radoslav Milenković): “Kako to da imaš pet rana”?
Pinki: “Pa, ja sam uporan dečko”!

“Profesionalac” (2003)

U srpskom kandidatu za Oskara za najbolji film te 2003. godine, koji je režirao Dušan Kovačević na najbolji način popularizovane su replike iz istoimene kultne predstave.

Izdvajamo, međutim, nezaboravni i krajnje demonstrativni monolog Gipsanog (Dragan Jovanović):

Gipsani: “Nije Milošević kriv. Mi smo krivi. Mi smo govna. I on zna da smo mi govna! I kad mu budemo dojadili, on će da pusti vodu, i govna će da odu”!

Demonstrant (prilazi sa palicom): “Ko je govno, bre ***** ti materina“!?

A, onda i možda najcitiraniji razgovor između novinarke (Gorica Popović), Makija (Josif Tatić) i Gipsanog (Dragan Jovanović):

Gorca Popović: “A, od čega je ovo meso”?
Josif Tatić: “Od jelena! To ti je jelenska pljeskavica”!
Dragan Jovanović: “Pojela si jelenovo dete! Bambija si pojela, debela”!

“Nacionalna klasa” (1979)

Možda je jedan od najtežih zadataka bilo izabrati legendarni citat među biserima čuvenog Branimira Mitrovića Flojda (Dragan Nikolić) iz kultnog ostvarenja Gorana Markovića.

No, među prva tri Flojdova citata svakako ulazi njegov odgovor budućem tastu (Rade Marković), koji mu pozajmljuje kola objašnjavajući “kako brzine idu u ha”, na šta on odgovara: “Ti ćeš da me naučiš kako idu brzine”!

Posebnu pažnju, međutim, zaslužuje Flojdovo raspitivanje kod studenta režije Mikija Bunjuela (Aleksandar Berček) šta bi bilo najbolje da nauči za prijemni za Akademiju:

– Ja znam ono što smo u školi morali… neke pesme. Znam narodnjak onaj, Ženidba Milića Barjaktara. Ono što počinje svaka pesma: Mili Bože, čuda velikoga, pa kao kad se ženi Milić Barjaktar… po celoj zemlji tražio ribu i ne može kao da nađe ribu… Je l’ to sranje?

Kolariću paniću...