Najkrvaviji dijamant


Koh-i-noor, “Planina svetlosti”, čuveni je dijamant čija je istorija ispunjena misterijom, ratovima i krvlju. Originalno je imao 186 karata i bio težak 37.21 grama. Legenda kaže da je nastao pre 5,000 godina, u vreme kada su bogovi hodali među ljudima. Drevni spisi na sanskritu beleže da je čarobni dragulj Syamantaka bio dar boga Sunca. Zemlja čiji vladar je posedovao dragulj bila je pošteđena od prirodnih katastrofa i nepogoda. Lepota dragulja i njegove moći izazvali su zavist i borbu među mitskim herojima drevnih indijskih epova. Posle smrti heroja i razaranja drevnih gradova mitski dragulj je nestao iz pamćenja.

Moderna istorija dijamanta započela je, takođe, u magli legendi, negde oko 1200. godine. Pronađen je u rudnicima u oblasti Guntur, u današnjoj indijskoj državi Andra Pradeš. Sve do 1730. godine i otkrića rudnika dijamanta u Brazilu ovo je bila jedina oblast na svetu gde su postojali rudnici dijamanta. Po iskopavanju, dijamant je postao vlasništvo kraljeva iz dinastije Kakatija u gradu Varangal. Oni su naredili da se ugradi u oko boginje u njihovom hramu. Njegova lepota i veličina navela je mnoge da pomisle da je u pitanju sigurno ponovo pronađeni Syamantaka.



Kohinor danas ima 106 karata i teži nešto više od 21 grama. Pre sečenja imao je 186 karata i bio težak 37.21 grama

Sudbina dijamanta pratila je promenljivu sudbinu brojnih indijskih dinastija i kraljeva. Početkom 16. veka Indijom je zavladala persijska dinastija Mogula, donoseći bogatu persijsku kulturu i islamsku civilizaciju. Mogulski carevi došli su u posed dijamanta o kome su već kružile zlokobne priče. Prvi mogulski car, Babur, zapisao je da je vrednost dijamanta bila tolika da je mogao da nahrani čitav svet za dva i po dana. Carevi su bili ponosni na njegovu raskoš i lepotu, ali su ga retko iznosili iz riznice plašeći se prokletstva. Jedan od retkih koji je to učinio bio je Šah Džahan (شاه جهان; Shah Jahan), graditelj Tadž Mahala. Prokletstvo dragulja stiglo je nesrećnog vladara. Njegov sin Aurangzeb (औरंगज़ेब) ga je zbacio sa vlasti i zatvorio u ćeliju sa samo jednim prozorom. Nedaleko od prozora je postavio veliki dragulj pa je tužni Šahah samo u njegovom odblesku mogao da vidi veličanstveni Tadž Mahal, spomenik voljenoj Mumtaz Mahal (ممتاز محل).



Po legendi, Šahah Jahin je Tadž Mahal, grob svoje voljene žene Mumtaz Mahal, iz tamnice mogao da vidi samo u odblesku Kohinora

Godine 1739. dijamant je došao u posed persijskog cara i osvajača, Nader Šaha (نادر شاه افشار; Nader Shah). Kada je ugledao dijamant, Nader Šah je uzviknuo “Koh-i-noor!”, što znači planina svetlosti. Od tada je dragulj postao poznat pod tim imenom.

U narednim decenijama nesreća i smrt su pratili sve kojima bi Kohinor dopao u ruke. Bio je u posedu vladara Persije, Avganistana, Pendžaba, poklanjan kao zalog za povratak kraljevstva. Konačno, 1849. godine, dijamant dolazi u posed Engleske krune pošto ga je prigrabio predstavnik svemoćne Britanske istočnoindijske kompanije koja je polako preuzimala vlast nad čitavom Indijom. Kletva dragulja je nastavila da deluje i tokom plovidbe ka Engleskoj. Na brodu koji je nosio trinaestogodišnjeg naslednika poslednjeg indijskog vladara u čijem vlasništvu je bio dijamant izbila je epidemija kolere. Brod je ipak uspeo da stigne do Engleske i dečak je dijamant predao kraljici. Godine 1852. princ Albert je dijamant odneo u Amsterdam gde je sa dotadašnjih 186 karata kamen izrezan u manji, veličine 106 karata, kako bi se uvećao njegov sjaj. Čuveni dijamant je potom postao deo krunskih dragulja kada se kraljica Viktorija 1877. godine proglasila za caricu Indije.



Kohinor je danas deo krunskih dragulja i nalazi se u kruni kraljice Velike Britanije

Legenda o kletvi koja prati dijamant je opstala, ali ga britanska kraljica nosi bez bojazni. Naime, u drevnom Hindu tekstu iz 1306. godine stoji: “Onaj koji poseduje kamen posedovaće svet, ali i sve njegove nesreće. Samo Bog ili žena mogu ga nositi bez straha.” Dok god se dragulj nalazi u kruni britanskih kraljica njegova kletva će mirovati. Međutim, istorija dragulja je pokazala da je njegova sudbina čudnovata i da se retko zadržavao na jednom mestu. Ko zna šta budućnost nosi…



Wannabe

Koh-I-Noor



Priča kaže da će onaj ko poseduje Kohinor vladati svetom, mora se priznati da je prigodna izreka za jedan od najpoznatijih dijamanta na svetu, kojeg su posedovala razna velika carstva širom sveta. Kohinor ili "Planina svetlosti" na persijanskom, je dijamant od 105 karata (21.6 g) (po najskorijoj obardi) i jedno vreme je važio i za najveći dijamant na svetu.
Veruje se da potiče iz oblasti Andra Pradeš u Indiji, zajedno sa svojim dvojnikom Darjajenor iliti "More svetlosti". Pripadao je raznim vladarima, Hindu, Persijancima, Rajput, Mugala, Turcima, Avganistancima, Siki i Britancima, koji su se za njega kao ratni plen nadmetali kroz razne istorijske trenutke iznova i iznova.

Verovanje da će kletva zadesiti vlasnike dijamanta datira sve do 1306. i jednog Hindu teksta u kojem se kaže:
"Onaj koji poseduje ovaj dijamant će posedovati i svet, ali isto tako i sve njegove nesreće. Samo ga Bog, ili žena mogu nositi nekažnjeno."

Druge reference do dijamanta koji bi mogao biti Kohinor su nađene u Baburnamama, memoarima Babura, prvog mogula, vladara Indije. Rođen 1483., Babur (što znači lav) je bio potomak 5-te generacije Temerlana sa muške strane, odnosno 15-te generacije Džingis Kana sa ženske strane. Sa krvlju koja je sadržala spoj dvoje najvećih osvajača koje je Azija ikada videla, ni ne čudi što je i Babur postao veliki osvajač.

Neke legende kažu i da dragulj datira iz vremena pre Hrista; međutim, sve ukazuje na mogućnost njegovog pojavljivanja u Koluru, Guntur regije, današnjem Andra Pradešu, jednom od najranijih rudnika dijamanta na svetu, oko 1200-te godine tokom vladavine Kakatija; istorija ukazuje na njegovo postojanje u poslednja dva i po veka. Prvi pisac je izjavio:

"Bez obzira na svoju istoriju, koja seže 5000 godina unazad, ništa nije potrebe reći ovde; iako potpaljuje maštu mnogih pisaca nemamo evidenciju o njegovom postajanju."



Tradicionalno je znan kao Šijamanta-mani ili Kralj dragulja, pre nego što je preimenovan u Kohinor u 18tom veku od strane avganistanca Ahmeda Šaha Abdalija.

Kohinor je ostao sa mogulom sve do 1739., kada ga osvaja persijki Nadir Šah, osvajač Indije, tokom opsade Delhija. Prema legendi član harema mogula je rekao Nadiru da je dragulj skriven u mogulovom turbanu, i tako je tokom pobedničke proslave Nadir sproveo lukav plan. Predložio je da on i mogul učestvuju u dobro poznatom orientalnom običaju u kojem dvoje vođa razmenjuju svoje turbane. Ovo bi simbolički ovekovečilo i ujedinilo njihovo prijateljstvo. Ukoliko bi mogul to odbio, bila bi to velika uvreda za njihovog osvajača, tako da je pristao. Kasnije je, tokom večeri, Nadir razvijo dobijeni turban i u njemu pronašao dragulj, i dok ga je gledao tiho je zajecao "kohinor" što znači, Planina svetlosti. Zatim je Nadir Šan dragulj doneo sa sobom u Persiju.

Posle smrti Nadir Šaha, Kohinor je podmuklim potezima došao u posed Ahmed Šaha, lorda kraljevskog trezora i vođe avganistanaca. Ahmed se posle niza bitaka utvrdio u Kabulu kao Avganistanski kralj, i zadržao "veliki dijamant" kao simbol autoriteta. Kasnije je kroz različite ustanke i bune dijamant vraćen u posed indijske princeze, sve do aneksije Pandžada kada je preuzet od strane Britanaca.

Britanci su bili razočarani nedostatkom "vatre" u samom dijamantu, stoga su odlučili da bi ga trebalo "doraditi" i učiniti ga svetlijim. Ova obrada ga je od prvenstvenih 186 karata svela na sadašnju veličinu od 109 karata. Tokom vekova ubistava i sakaćenja, brutalnosti i mučenja - da se ne spomenu obmane i dupliranja - kamen je dugo nosio svoju kletvu nesreće koja bi uvek zadesila njegovog vlasnika, dok bi žena ostala nepovređena. Govori se da je kraljica Viktorija razmišljala da ga vrati zbog svoje nesreće. Prkosna kao i uvek, odlučila je da ga ipak obrade i postave u tijaru zajedno sa ostalih 2000 kraljevskih dragulja. Godine 1911. nova kruna je napravljena za krunisanje kraljice Marije, sa Kohinorom u centru. Zatim se 1937. godine kamen premešta u drugu novu krunu, ovoga puta za krunisanje kraljice Elizabete (kasnije pozantom po Majkom kraljicom) i caricom Indije.



Indija je tražila nazad dijamant tvrdeći da je Kohinor ilegalno uzet i da bi trebalo da se vrati u njegovo vlasništvo. Kada je Elizabeta II posetila Indiju radi označavanja pedesetogodišnjice nezavisnosti 1997. godine, mnogi u Indiji su zahtevali da se dijamant vrati.

Međutim, Siki nisu jedini narod koji želi dijamant. U novembru 2000-te talibanski režim je zahtevao povratak Kohinora Avganistanu, i to što je pre moguće. Tvrdili su da je vlasništvo na strani Avganistana, i da u istoriji jasno vidi da je iz Avganistana došao u Indiju, i da stoga imaju veća prava na njega od Indije.

Kako je nemoguće utvrditi pravo poreklo samog dijamanta, Britanija za sada odbija da Kohinor napušta Britansko tlo tvrdeći da je to sada njegov dom.