Mona Lizin kodNe prođe godina da najčuvenija i naintrigantnija slika Leonarda da Vinčija “Mona Liza”, zagonetna žena čarobnog osmeha, ne ispuni novinske stupce širom sveta.
Leonardova "Mona Liza" iz "Luvra" i kopija iz "Prada"
Ovog puta otkrivena je kopija remek-dela, prva i najstarija - veruju stručnjaci iz madridskog muzeja “Prado” koji su je pronašli. Bez obzira što se već na prvi pogled vidi da je kopija, upravo ona mogla bi da omogući da se reše brojne zagonetke Leonardovog originala.
Storija o Leonardovom remek-delu traje već pet vekova, a otprilike toliko i tajna ko je na slici. Da li je naslikana Mona Liza zapravo Liza Đerardini del Đokondo, žena njegovog prijatelja, ili Leonardov pomoćnik (ljubavnik!?) Salai, ili Bjanka Đovana Sforca, ćerka Lodovika Mora, namesnika iz Bobija nadomak Pjačence, ili čak Leonardova majka Katerina Buti del Vaca.
Koliko god razni eksperti svoje dokaze potkrepljivali uporednim naučnim analizama, enigma nikad do kraja i sasvim pouzdano nije rešena. Naprotiv, njoj su se pridruživale druge, kao što su: odakle je pejzaž na slici, gde je sahranjena Đokonda (ako je njen lik u pitanju), da li su baš njeni zemni ostaci nađeni u jednom manastiru kraj Firence, da li je baš ovu sliku Leonardo sa sobom poneo kad je prešao da radi za kralja Fransoa I, zato što je za nju bio posebno emotivno vezan...
Leonardo da Vinči (1452-1519)
Sve Mona Lizine tajne- Najstarija i najrelevantnija teorija je da je “Mona Liza” portret Lize Đerardini del Đokondo.
- Silvano Vinčenti, predsednik italijanskog nacionalnog komiteta za kulturno nasleđe, tvrdi da je Mona Liza muško, odnosno na je na slici portret Leonardovog učenika Salaja.
- Beogradski slikar Predrag - Bajo Luković još je 1982. dokazao da je „Mona Liza“ Leonardov autoportret, što je i pokazao na svojoj slici “Portret jedne tajne”.
- Zvaničnici „Luvra“ saopštili su da su 2004. i 2009. izvršeni “svi mogući laboratorijski testovi” na slici i da na njoj nema nikakvih zapisa, slova ili brojeva, što su neki učenjaci uporno tvrdili.
- Da se u levoj zenici žene na slici mogu razaznati slova L i V, kao i brojevi koji se ne vide golim okom, pisali su mediji ponovo 2010. godine. Navodno brojevi 7 i 2 kriju godinu 1472, kad je trolučni most (na Leonardovoj slici) srušen u poplavi.
- Pošto su naučnici iz istorijskih zapisa saznali da je Mona Liza poslednje dve godine života (do 1542) provela u manastiru Sveta Ursula u Firenci, gde je i sahranjena, prošle godine je počela potraga za njenim zemnim ostacima, s ciljem da se na osnovu DNK analize rekonstruiše njeno lice i uporedi s onim na slici.
- Istoričarka Karla Glori je 2011. kompjuterski detektovala slova S i G, zaključivši da su to inicijali (Giovanna Sforza), iz porodice namesnika iz gradića Bobio u kojem je nekad bio trolučni most kao na originalnoj slici.
Da Vinči je počeo da slika “Mona Lizu” 1503. ili 1504. u Firenci, ali je sliku dovršio nekoliko godina kasnije, po preseljenju u Francusku.
Čuvena slika, vlasništvo francuske države, najpre se nalazila u palati Versaj, da bi kasnije bila izložena u “Luvru”.
Uskoro bi kraj nje, nadaju se kustosi, trebalo da osvane i njena replika da bi posetioci mogli da uporede “dve sestre”, odnosno koliko dva dela liče jedno na drugo i šta se iz originala može zaključiti o kopiji.
Svestan važnosti kopije, španski muzej „Prado“ je odmah prosledio vest o otkriću novinskim agencijama s jednim veoma bitnim podatkom: kopija je “naslikana u isto vreme kada i original i u istom studiju”, a prema rečima portparola Muzeja, “uradio ju je jedan od Da Vinčijevih učenika”.
List “Art”, koji je prvi podrobnije izvestio javnost o otkriću, odmah je dodao da će ono “promeniti shvatanje najpoznatije svetske slike”.
Evo i zašto: originalna slika, smeštena u posebnoj sobi u „Luvru“, zaštićena staklom u idealnim klimatskim i higijenskim uslovima, prekrivena je slojevima starog i napuklog laka. Restauratori se, međutim, ne usuđuju da sliku poprave i konzerviraju u strahu da bi mogli oštetiti njen bojeni sloj.
Madridska kopija zato bi im mogla biti od velike koristi, pogotovo što je naslikana u isto vreme,
a budući da je kopija, na njoj bi trebalo da su bar najvažniji detalji jednaki originalu na kojem se zbog zuba vremena ili ne vide ili slabo naziru.
Neki detalji su već otkriveni, piše dalje “Art”. Pošto je s replike uklonjena crna boja, ukazao se pejzaž Toskane - za koji se na originalu verovalo da je plod Leonardove mašte. A pošto je s lica kopirane “Mona Lize” odstranjen tamni lak, ne samo da je i Mona Lizina sestra zablistala zavodljivim očima nego je restauratore iznenadila svojom mladošću.
Ona bi mogla da ima dvadesetak godina, dok je Mona Liza (ako je zaista reč o Lizi del Đokondo) imala četrdesetak kad je pozirala Leonardu.
Bilo kako bilo, efekat je još jednom postignut: “Mona Liza” je ponovo u centru pažnje javnosti. Njena misterija nastavlja da živi u XXI veku.
blic