KRUŠEVAC

Grad sa oko 80000 stanovnika, na reci Rasini. Grad je u XIV veku osnovao Car Lazar, i odatle poveo srpsku vojsku na Boj na Kosovu.



O tome svedoči spomenik kosovskim junacima, rad Đorđa Jovanovića sa početka XX veka, za koju je nagrađen na svetskoj izložbi u Parizu.


Tu su danas i ostaci Lazarevog grada, u čijem kompleksu je donžon kula, spomenik Lazaru i crkva Lazarica iz XIV veka, sagrađena u moravskom stilu. Narodni muzej je takođe u blizini.


U ostale znamenitosti spadaju zgrada skupštine opštine i galerija Milića od Mačve.

izvor:insiderserbia

Историја

Крушевац је као своју престоницу подигао кнез Лазар 1371. године.
Први пут се помиње 1387. године, у повељи којом кнез Лазар у својој
утврђеној престоници потврђује раније трговачке привилегије
Дубровчанима. Град је постао привредно и културно средиште Србије.
Место из кога се руководило и које је давало иницијативу за организацију државе.

Предање каже да је Крушевац добио име по камену крушцу, облом речном камену којим је већим делом град и сазидан.

После Косовског боја, Крушевац постаје престоница вазалне Србије
којим управља Милица, а касније њен и Лазарев син, деспот Стефан, који касније престоницу сели у Београд.

Турци нападају Крушевац више пута а освајају га тек 1427., после смрти деспота Стефана.

Од 1444. године, Крушевац је у рукама Ђурђа Бранковића, а Турци га
коначно поробљавају 1454. године. У то време - има турско име: Алаџа
Хисар (Шарени град).

У време аустријско - турског рата 1689., град је био ослобођен од
Турака. То се десило још два пута у XVIII веку: 1737-1739. године и за
време Кочине крајине, 1789. године.

Град је враћен Турцима 1791., Свиштовским миром.

Крушевац је коначно ослобођен од турака 1833. године. После
ослобођења град почиње нагло да се развија и напредује, и постаје један од већих регионалних центара тадашње Србије.

Током Другог светског рата,припадници немачких окупационих снага су
на брду Багдала стрељали 1642 родољуба из Крушевца и околине.После рата цео тај простор је претворен у спомен парк под именом „Слободиште“.

izvor:krusevac.rs

Kruševac je grad bogate tradicije i sa viševekovnom istorijom, nekada srednjevekovna srpska prestonica, nalazi se u središnjem delu Srbije, na raskrsnici komunikacija koje su od pamtiveka presecale Balkan i spajale njegove periferne delove.
Kruševačka kotlina koja obuhvata kompozitnu dolinu Zapadne Morave prostire se između: Levča i Temnića, na severu, Župe, Kopaonika i Jastrepca, na jugu, Kraljevačke kotline i Ibarske doline, na zapadu.
Sa oko 65.000 stanovnika Grada i preko 145.000 stanovnika Opštine i 101
naseljem, privrednim resursima, razvijenim društvenim delatnostima i
duhovnom nadgradnjom, Kruševac danas predstavlja ekonomski, administrativni, kulturni, zdravstveni, obrazovni, informativni i sportski centar od značaja za Rasinski okrug, Republiku Srbiju i Srbiju i Crnu Goru.

Kruševačka opština danas ima blizu 600 km puteva, gotovo 2.000 km vodovoda, 15 km toplovoda, oko 49.000 stambenih jedinica i, pored društvenih, oko 1300 privatnih preduzeća i 2.500 registrovanih samostalnih radnji u raznim oblastima. Bratski gradovi Kruševca su: Pistoja ( Italija ) , Krf ( Grčka ) , Sent – Andreja ( Mađarska ) , Kirijat Gat ( Izrael ) , Stara Zagora ( Bugarska ) , Rmniku Volčea ( Rumunija ) i Volgograd ( Rusija ) .
Svoj prestoni grad knez Lazar, po svemu sudeći, podiže u periodu između
1374, kada kao najmoćniji oblasni gospodar učvršćuje vlast na čitavoj
osvojenoj teritoriji.

Kao grad Kruševac se prvi put pominje početkom 1387. godine, u povelji kojom knez Lazar potvrđuje ranije trgovačke privilegaje Dubrovčanima ( „ u slavnom gradu gospodstva mi Kruševcu “ ) .

Postoje dve legende koje govore o nazivu grada. Po jednoj, ime je dobio po brojnim kruškama koje su obilato rađale na ovim prostorima.Po drugoj, po kamenu krušac, koji je vađen iz Morave i korišćen za građenje srednjevekovnog grada.

U vreme vladavine Turaka ( 1389 – 1833 ) Kruševac je nazivan Aladža
hisar – šareno brdo, šareni grad, kakvim im se učinio zbog pitomih župskih predela sa brojnim modrim vinogradima po osojnim stranama, kao i zbog šarenog izgleda opekana crkvi i kamenim zidinama grada.
U narodnoj sveslovenskoj mitologiji Sveti Vid označava vrhovno, svevideće božanstvo. U srpskoj narodnoj tradiciji Vidovdan se obeležava kao dan Kosovskog boja 1389. godine. Stoga ga je srpska crkva od 1892. godine ozvaničila i uvrstila u svoje praznike, a posle proroka Amosa i svetog kneza Lazara. Najznačajniji praznik za grad Kruševac svakako je Vidovdan, duboko ukorenjen u svesti stanovništva kao dan logabije kneza Lazara u borbi za očuvanje svoje države i naroda. Proslavlja se sa svim obeležjima gradske slave, kao i Duhovi ili Sv. Trojica. Na Vidovdan se takođe svake godine u crkvi Lazarici daje pomen kosovskim, ali i svim drugim izginulim srpskim ratnicima u
oslobodilačkim ratovima.



Spomenik kosovskim junacima predstavlja simbol Kruševca i najmonumentalnije delo nacionalne skulpture s početka XX veka.Rad je znamenitog srpskog vajara Đorđa Jovanovića. Otkriven je na Vidovdan 1904. godine u okviru proslave stogodišnjice Prvog srpskog ustanka u prisustvu kralja Petra I Karađorđevića. Na svetskoj izložbi u Parizu, gde su skulpturalni elementi spomenika nastali i izlagani, Jovanović je 1900, godine, nagrađen Zlatnom medaljom I reda.

Kruševac je grad sporta, sa tradicijom koja se gradi gotovo čitav vek. Paralelno sa razvojem sporta nastajali su i izgrađivani brojni sportski objekti i tereni. Pored fudbalskog stadiona postoje: hala sportova sa 3 hiljade mesta u gledalištu; DTV „ Partizan “; zatvoreni bazeni ( kompleks od tri bazena ) koji uključuju i „ olimpijski “ i sistem otvorenih bazena ( takođe sa olimpijskim ) na
kojima se organizuju i održavaju vrhunski vaterpolo susreti i međunarodne utakmice i KUP takmičenja; sedam teniskih terena i košarkaških igrališta kao i dva terena za fudbalske utakmice. Rečju, sportska zona ili pravo olimpijsko selo pod Bagdalom.

Plaže i kupališta u neposrednoj okolini Kruševca upotpunjavaju njegovu turističku ponudu. Reč je, najpre, o kompleksima bazena u samom gradu, zatim o jezerima na Jastrepcu i Ćelijama i mogućnosti koje nude dve reke, Rasina i Zapadna Morava.

Treba spomenuti i sportski aerodrom koji se nalazi na periferiji grada.

izvor:travel.rs