Sveti Vladika Nikolaj Velimirović

Ne možeš biti veliki čovek dokle god sebe smatraš umrlim. Ne možeš biti veliki čovek ni na jednom mestu na svetu i ni u jednom položaju u društvu; prvo, dokle god imaš strah ma od čega manjeg od Boga; drugo, dokle god imaš ljubav prema čemu manjem od Boga, i treće, dokle se god ne privikneš smatrati svoju smrt nečim bivšim, a ne nečim budućim.
Ne poželi išta što pripada bližnjem tvom. Jer, čim si poželeo, već si posejao seme zla u srcu i seme će pasti i rasti, širiti se, i granati se, i gurati ruke tvoje na greh i tvoje noge, tvoje oči i tvoj jezik i celo telo tvoje. Jer, telo je izvršni organ duše. Ono što duša hoće, telo mora i ono što duša neće, telo ne mora.

Citirano sa: Vladika Nikolaj

Svako može biti prorok… Onome što zlo radi reci da će zlo proći, a onome koji dobro čini da će biti nagrađen, pa nećeš nikada pogrešiti, jer je to večni zakon prirode. Jer nikada u istoriji zlo nije ostalo nekažnjeno, niti dobro nenagrađeno.

Citirano sa: Vladika Nikolaj

Ne možeš biti veliki čovek dokle god sebe smatraš umrlim. Ne možeš biti veliki čovek ni na jednom mestu na svetu i ni u jednom položaju u društvu; prvo, dokle god imaš strah ma od čega manjeg od Boga; drugo, dokle god imaš ljubav prema čemu manjem od Boga, i treće, dokle se god ne privikneš smatrati svoju smrt nečim bivšim, a ne nečim budućim.
Ne poželi išta što pripada bližnjem tvom. Jer, čim si poželeo, već si posejao seme zla u srcu i seme će pasti i rasti, širiti se, i granati se, i gurati ruke tvoje na greh i tvoje noge, tvoje oči i tvoj jezik i celo telo tvoje. Jer, telo je izvršni organ duše. Ono što duša hoće, telo mora i ono što duša neće, telo ne mora.

Kada bi ti ponudili zlatan pehar sa najboljim vinom i rekli: Pij, no znaj, na dnu je škorpija, da li bi pio?
U svakom peharu zemaljske stlasti nalazi se škorpija. Uz to, nažalost, ti pehari su toliko plitki da su škorpije jako blizu usana.

Što uži vidik, to veći nemir. Što širi vidik, to manji nemir. Najširi vidik, božanski mir. Što uži vidik, to veća cena sebi. Što širi vidik, to manja cena sebi. Najširi vidik, najmanja cena sebi. Kad bi ohola žaba iz bunara stala pokraj okeana, izgubila bi svoju oholost.

Ako danju tkaš, a noću osipaš, nikada nećeš satkati. Ako danju zidaš, a noću rušiš, nikadanećeš sazidati. Ako se, dakle, moliš Bogu, a činiš ono što je zlo pred Bogom, nikada nećeš moćisvoju dušu ni satkati ni sazidati.

Ljudi, koji ne mogu vladati svojim srcem, još manje mogu vladati svojim jezikom.
Ljudi koji ne mogu zavesti mir u srcu svom, još manje mogu zavesti mir u državi.
Ljudi koji ne mogu videti svet u sebi, još manje mogu videti sebe u svetu.
Ljudi koji ne mogu učestvovati u tuđem bolu, još manje mogu učestvovati u tuđoj radosti.

Školovan je onaj čovek koji je uspeo da očisti jezik od gadnih reči i svoje srce od smradnih želja i svoj um od bezbožnih misli. Ko nije ovo uspeo tome školovanje pomaže samo da jednom naučenom veštinom zarađuje sebi za hleb kao što školovan (na svoj način) medved zarađuje svojom veštinom igranja.

Reći za jednu veru ili jednu filozofiju da sadrži svu istinu isto je što i reći da sve druge vere i filozofije sadrže sve zablude. Od ove brutalnosti retko je kad slobodna velika masa ljudi. A zadobiti ovu slobodu znači učiniti jedan divovski korak ka veličini, ka božanstvu.

Svi proroci od postanka vapiju duši mojoj, da se stvori devojkom i spremi za prijem Sina Božanskog u prečistu utrobu svoju.
Da postane lestvica, niz koju će Bog sići u svet, i čovek uzići k Bogu.
Da isuši u sebi crveno more krvnih strasti, …te da čovek – rob može preći u zemlju obećanu, zemlju slobode.
Kitajski mudrac opominje dušu moju, da bude mirna i nepokretna i da čeka, da Tao dejstvuje u njoj. Slava neka je Lao – Ceu, učitelju i proroku naroda svog!
Indijski mudrac uči dušu moju, da se ne plaši stradanja, no da se kroz teško i istrajno vežbanje, kroz čišćenje i molitvu, diže Višnjemu, koji će joj izići na susret i pokazati joj lice Svoje i silu Svoju. Slava neka je Krišni, učitelju i proroku naroda svog!
Carski sin Indije uči dušu moju, da se isprazni potpuno od svega semena i useva sveta, i otpadne od svih zmijskih prelesti nemoćne i senovite materije, pa da kao prazna, mirna, čista i blažena Nirvana čeka. Slava neka je Budi, carskom sinu i neumitnom učitelju naroda svog!
Gromoviti persijski mudrac govori duši mojoj, da u svima svetovima nema ništa osim svetlosti i tame, i da se duša mora ocepiti od tame kao dan od noći. Jer sinovi svetlosti začinju se od svetlosti, a sinovi tame začinju se od tame. Slava neka je Zoroastru, velikom proroku naroda svog!
Izrailjski prorok vapije duši mojoj: gle, devojka će začeti i roditi, sina, kome će ime biti – Bogočovek. Slava neka je Isaiji, vidovitom proroku duše moje!
Gospode nebesni, otvori sluh duši mojoj, da se ne ogluši o savete poslanika Tvojih.
Ne ubijaj proroke svoje, dušo moja, jer u grobovima njihovim ne leže oni no ubice njihove.
Umij se i operi se; osvetli se i u svetlosti obuci. Smiri se nasred ustalasanog mora svetskog, i čuvaj u sebi savete proroka svojih. Predaj sebe svu Višnjemu, i reci svetu: nemam ništa za tebe.
I najpravedniji od sinova ljudskih, vernika tvojih, samo su nemoćne senke, koje, kao pravedni Josif, u senci tvojoj hode. Jer smrtnost rađa smrtnost a ne život. Zaista ti kažem: varaju se muževi zemaljski kad govore da oni daju život. Oni ne daju no kvare; i survavaju i tope život u crveno more, i unapred ga uvijaju u tamu i čine obmanom đavolskom. Nema života, dušo, dok od Svetog Duha ne dođe. Niti ima stvarnosti u ovom svetu, dok s neba ne siđe.
Ne ubijaj proroke svoje, dušo moja, jer ubistvo je samoobmana senki. Ne ubijaj, jer nikoga ubiti ne možeš do sebe.
Budi devojka, dušo moja, jer devičanska duša je jedina polustvarnost u svetu senki. Polustvarnost – dok se Bog u njoj ne rodi. Tada duša postaje puna stvarnost.
Budi mudra, devojko moja, i srdačno primi dragocene darove mudraca sa Istoka, namenjene sinu tvome. Ne obziri se na Zapad, gde sunce zalazi i ne lakomi se na darove prizračne i lažne.“

Molitva

- Vladika Nikolaj Velimirović -

Mučenici velike ljubavi, molite se Bogu za nas.

Vi što poznadoste ljubav jaču od smrti, molite se Ljubavi za nas.
Što se srećno izvukoste u ovom životu iz mreže prolazne ljubavi, koja je kao malo boje na steni, što kiša spira.
Što propovedaste da je ljubav tajanstvenija od tela i večnija od zvezda na nebu.
Što kroz ljubav razumedoste i drvo i kamen, i zvera u gori i ribu u vodi. Jer ljubav lomi pečate sviju tajni, i sve stvari se pokazuju nage ljubavniku svome.
Što ljubavlju ispuniste sve proroke, zadovoljiste sve religije, i pokriste sve zakone.
Najveći osvajači, ko je jači od vas?
Najveći mudraci, ko je mudriji od vas?
Najređi dragulji, ko je malobrojniji od vas?
Bogovi, što videste sebe u Bogu i Boga u sebi.
Što imate veću čast od angela, jer angeli postaše angelima bez muke i mučeništva.
Vama se molimo i poklonimo, molite se Bogu za nas.
Da se i mi očistimo od prizračne ljubavi, koja se završuje mržnjom.
Da i mi krunišemo našu veru i nadu krunom, u kojoj sunca predstavljaju malu vrednost.
Da i mi pogledamo, i poznamo, i zaradujemo se radošću, kojom se samo angeli mogu radovati.
Da i naš život postane trosunčano sijanje, slično onome, od koga dolazi sve sijanje nepomešano s tamom.
Da i mi sagledamo u sebi večitu devojku i prevečnog sina devojačkog, i duha golubinjeg.
Mučenici velike ljubavi, samo je stradanje vaše manje od ljubavi vaše. Svaka ljubav zemaljska donosi stradanje, veće od te ljubavi. A vi ste zaljubili ono što je duže od vremena i šire od prostora.
Čujući za vaša stradanja vaša smrtna braća drže ih za neverovatna i nepodnošljiva. Samo zato, što se oni, istina, mogu preneti u vaša stradanja no ne i u ljubav vašu, u smisao vaših stradanja. O kad bi se mogli preneti i u ljubav vašu! Sva vaša stradanja bila bi za njih igračka kao što su bila i za vas. Kao što je hladna kiša i duvanje vetra u noći igračka za majku što hita detetu svome na domu.
Onome, ko ima cilj veći od sveta, svet ne može ništa.
Onoga ko hita domu širem od prostora, prostor ne može zadržati.
Onoga ko ima ljubav skuplju od vremenih tvorevina, vreme ne može ni sprečiti ni pregaziti.
Kroz sve kršine i olujine Ljubav vodi svoje ljubimce i vuče ih sebi.

Mučenici velike ljubavi, molite se Bogu za nas.

Nikolaj Velimirović

Sveti Jovan Šangajski nazvao je jednom prilikom vladiku Nikolaja "Zlatoustim naših dana"; ava Justin Ćelijski naziva ga "najvećim Srbinom posle svetog Save, a Aleksandar Šmeman najplemenitijim vladikom XX veka". Ističući ovu vrednosnu gradaciju želimo pokazati koliko su lik i grandiozno delo vladike Nikolaja ostavili neizbrisiv trag na sveslovenskom prostoru, na njegove savremenike, ali i na buduća pokolenja verujućih i neverujućih.

Ovozemaljsku slavu vladika Nikolaj je stekao kao teolog, arhijerej, molitvenik i podvižnik, kao rodoljub i mučenik, ali pre svega, kao besednik i propovednik. Najveći deo njegovog svetootačkog bogoslovskog promišljanja iskazan je upravo u obliku omilije, propovedi ili besede. Besede pod gorom, Nove besede pod gorom, zbornik beseda Iznad greha i smrti, Omilije, Molitve na jezeru i brojne propovedi, samo su deo obimnog Velimirovićevog dela.

... U osvrtu na Velimirovićevu knjigu Religija Njegoševa, Jovan Skerlić je zapisao: " Velimirović je rođeni retor (...) Ima kod njega suviše književnih floskula i besedničkih figura, nečega što podseća na svetu rečitost iz perioda rokoko, toliko da se mi gušimo u tom mirisu cveća i tamjana i najzad zaželimo hrišćanske prostote i skrušenosti (...) Sam ton je stalno podignut, i sva ta rečitost je stalno napeta i trajna, u visokoj noti ide kroz celu knjigu". Skerlić je nadalje u svojoj oceni spomenuo da "srpska crkva nije imala literarnijeg pisca i neortodoksnijeg teologa." S jedne strane, vladika je bio vosokoobrazovani bogoslov, a s druge strane, on je čovek iz naroda koji je poznavao sve vrednosti patrijarhalne kulture srpskog seljaka. Te dve niti neprestano se ukrštaju u njegovom promišljanju. O tom narodnom elementu najrečitije nam govore njegove molitve koje na više planova korespondiraju sa narodnom nekanonizovanom molitvom, a tu je i često pozivanje na narodnu junačku pesmu i njen etički kodeks. U njegovom delu, dakle, prožimaju se sa lakoćom visoki biblijski stil (i misao) i narodna pragmatistička i racionalistička filozofija. Zbog toga ga Skerlić svrstava u neortodoksne teologe. Toj oceni verovatno doprinosi i Velimirovićevo često posezanje za dokazima iz egzaktnih nauka. Njegovo delo poprimalo je i odlike modernog eseja, a na momente i pesme u prozi ...

- iz knjige "Najlepše besede Vladike Nikolaja" -

+ МОЛИТВА БОГУ +

Помози нам Вишњи Боже
Без Тебе се ништ' не може,
Ни орати ни копати
Ни за правду војевати.
Помози нам Вишњи Боже
Без Тебе се ништ' не може,
Ни родити ни умрети

Нити болест преболети.
Помози нам Вишњи Боже
Без Тебе се ништ' не може,
Ни грешнику покајати
Нити с братом запевати.
Помози нам Вишњи Боже
Без Тебе се ништ' не може,
А с Тобом се све постиже
и у Вечни Живот стиже.

+ ПЕСМА КРСТУ +

Спаси Боже, људе Своје, спаси Господи,
Крстом Твојим Ти нам светли, Крстом нас води!
Крст је сила и знамење, Крст је спасење!
Спаси Боже, народ србски, што ти се моли,
Нека Крстом свакој муци брзо одоли.
Крст је сила и знамење, Крст је спасење!
Крстом Јаков благослови своје синове,
Крстом Мојсеј преполови Црвено море.
Крст је сила и знамење, Крст је спасење!
Крсно дрво Мојсеј баци у горку воду,
И даде је као слатку жедном народу.
Крст је сила и знамење, Крст је спасење!
Мојсеј руке крст'образно клечећи пружи,
И молитвом Амалика страшнога сруши.
Крст је сила и знамење, Крст је спасење!
Исус Навин крсним знаком сунце задржа,
Док му војска победнички борбу издржа.
Крст је сила и знамење, Крст је спасење!
Апостоли Крстом Светим чинише чуда,
Крст ће бити знак победе, до Страшног Суда.
Крст је сила и знамење, Крст је спасење!
Цар Константин Крстом сруши цар Максенција,
И царство му Часним Крстом цело засија.
Крст је сила и знамење, Крст је спасење!
Свети Сава даде роду видело Крста,
Да се крсти Духом Светим, крстом с три прста.
Крст је сила и знамење, Крст је спасење!
Крст спасава верне људе од свих повреда,
Крст је сила, Крст је слава, Крст је победа.
Крст је сила и знамење, Крст је спасење!

+ СЛАВИМО ТЕ, ХРИСТЕ БОЖЕ +

Славимо Те, Христе Боже драги,
Хвалимо Те, Спаситељу благи,
Величамо Твоје слатко име,
Ти нас спасе беде невидиме.
Твојом смрћу смрт је побеђена,
Васкрсењем нада утврђена,
Вазнесењем Небо отворено,
Срце људско миљем испуњено.
Испуни нас, Увенчани силом,
Испуни нас Духом и врлином,
Очисти нас од смртнога даха,
И од греха и греховног страха.
О, погледај у нашу низину,
Привуци нас у Твоју близину,
Привуци нас под Твоје окриље
Где царује миље и обиље.
Где све очи у Тројицу гледе,
Славећ' Твоје жртве и победе,
И где војске клањају се Творцу:
Сину, Духу и Преблагом Оцу.

+ БЛАГОВЕСТИ +

О, радосне вести, о, радосне вести,
Радуј се Пречиста, Пречиста,
Ти нам роди Христа!
О, радосне вести, о, радосне вести,
Радуј се Девице, Девице,
Света Голубице!
Радуј се, Пречиста, радуј се, Пречиста,
Небесна Невесто, Невесто,
Ти си Божји Престо!
О, Купино Сјајна, о, Купино Сјајна,
Неопалимаја, Марија, Марија,
Зоро новог сјаја!
Храму си служила, храму си служила,
Богу се предала, предала,
Храмом си постала!
Радуј се, Послушна, радуј се, Послушна,
Бог Те послушао, послушао,
Славом увенчао!
О, радуј се Сузна, о, радуј се Сузна,
Сузом омекшана, омекшана,
Духом просејана!
О, радосне вести, о, радосне вести,
Радуј се Пречиста, Пречиста,
Ти нам роди Христа!

+ БОЖИЋ, БОЖИЋ БЛАГИ ДАН +

Божић, Божић, благи дан,
Благог Христа рођендан,
Божић, Божић, светли дан
Сав светлошћу обасјан.
Дјева Христа родила,
Пеленама повила,
У пећини Христос спи,
Света Дјева над Њим бди.
Слама лепо мирише,
Богомајка уздише,
Утом звезда засија,
Пећина се загрија.
Анђели се спустише,
Пастирима јавише:
Весел'те се сви ноћас,
Роди нам се Христос Спас!
Кад то чули пастири,
Срце им се умири,
Па кликнуше сви у глас:
Нек' се слави Христос Спас!
Нек' мир свуда царује,
Нек' се срце радује,
Нек' се свако поправља
И Господа прославља.
Па, гле и ми Србчићи,
К'о сребрни звончићи,
Богомајку хвалимо,
Христа Бога славимо.
Божић, Божић, благи дан,
Благог Христа рођендан,
Божић, Божић, светли дан,
Сав светлошћу обасјан.

+ БОГОМАТИ ПОД КРСТОМ +

Богомати к'о воштана свећа,
Бледа гледа Свог Сина висећа.
Пречиста Му Крв се низ Крст слива,
Грешну земљу од греха омива.
С крвљу Сина Мајка сузе меша,
Срце Своје на Крст Његов веша:
- Сине Драги, ко сме добар бити,
Ако мора на Крсту висити?
- Мајко Моја, ово још крај није,
Под Крстом се васкрсење крије.
- Сине Драги, како си осамљен,
Од најближих другова остављен?
- Мајко Моја, са Мном Отац стоји,
Веће друштво но сав свет што броји.
- Сине Драги, боли ли Те глава,
Крв Ти тече, црвени се трава?
- Мајко Моја, све Ме, све Ме боле,
А највише судба оних доле.
- Сине Драги, Мој очињи виде,
Гле, како се сви од Тебе стиде!
- Мајко Моја, ко се стиди сада,
Стидеће се себе за свакада.
- Сине Драги, Моје Јагње бело,
Гле, у муци грчи Ти се тело!
- Мајко Моја, грчи се заиста,
Прексутра ће здраво да заблиста.
- Сине Драги, језик Ти се суши,
То Ми огањ ражиже у души.
- Мајко Моја, мали Ми и треба,
Од сад новим говорићу с Неба.
- Сине Драги, Мој сунчани сјају,
Очи Твоје, гле већ се склапају.
- Мајко Моја, очи су к'о слама,
Запале се, угасе и - тама.
- Сине Драги, волим и умрети,
Него Тебе, Чедо, надживети.
- Мајко Моја, Ја ћу с Тобом бити,
Нико неће Мене надживети.
- Сине Драги, слабост Ми опрости,
Прости, Сине, по Твојој милости.
- Мајко Моја, нек' је просто свима,
Који Твога разапеше Сина!

+ ЉУДИ ЛИКУЈТЕ +

Људи ликујте, народи чујте:
Христос воскресе, радост донесе!
Звезде играјте, горе певајте:
Христос воскресе, радост донесе!
Шуме шумите, ветри брујите:
Христос воскресе, радост донесе!
Мора гудите, звери ричите:
Христос воскресе, радост донесе!
Пчеле се ројте, а птице појте:
Христос воскресе, радост донесе!
Анђели стојте, песму утројте:
Христос воскресе, радост донесе!
Небо се снизи, земљу узвиси:
Христос воскресе, радост донесе!

+ ЗНАШ ЛИ КО ТЕ ЉУБИ ? +

Знаш ли ко те љуби силно,
Ко те чува дан и ноћ,
Ко ти даје изобилно,
Да одолиш врагу моћ?
Знаш ли ко ти живот дао,
Оца, мајку, брата твог,
И ко те је обасјао,
Светлим зраком Духа Свог?
Знаш ли ко је умро за те,
На Голготи, знаш ли то,
И радости обећане,
Ко ти спрема, знаш ли то?
Мораш знати ко то чини,
Ко то тако љуби нас,
То је Господ са висине,
То је Христос, свима спас.
Зато и ти, ох, сети се,
Па Му срце своје дај,
Кад Му скривиш заплачи се,
И замоли опроштај.
У тој сузи покајања
Заблистаће Христов сјај,
Имај у Њег' поуздања,
Отвориће теби Рај.

МАНАСИЈО ЛЕПА, МАНАСИЈО ДИВНА +

Твоја звона звоне, глас се чује мио,
Са врх старог града, лепа Манасијо,
К'о што сија сунце и његови зраци,
Тако нама сјаје твоји стари знаци.
Око тебе свуда високе планине,
Ограђују твоје старе рушевине,
Око твога града шумица зелена,
А пред тобом стоји непомична стена.
У цркви ти душман дуварове греб'о,
Ал' те чува Господ, тебе чува небо.
Избо ти иконе и часне столове,
И на граду твоме срушио врхове.
Но, што је остало, то се србско зове,
Сачувај нам Боже, Ти остатке ове.
О, моје га срце, не сме да проклиње,
Ал' зашто је дир'о у наше светиње.
Ти си ипак дика у ресавском крају,
Много има људи тебе не познају.
Треба да те виде каква си дивота,
Задужбино лепа Стевана Деспота.
Још да виде твоје красоте остале,
Како тебе красе ресавске обале,
Кроз бистру Ресаву песак се румени,
А Ресава брза жубори и пени.
Врх обала шума зелена и густа,
У теби тишина тајанствена, пуста,
Вечито је тако у светоме миру,
Певаћу ти песму лепи манастиру.

+ ВАСИЛИЈЕ СВЕТИ ПОНОСЕ МОНАХА +

Василије Свети поносе монаха,
Наставниче добри, светих пустињака.
К'о јутарња звијезда, твој лик нам се јавља,
Поборниче мудри, Светог Православља.
У пештери хладној, усред стијене сиве
Твоје мошти зраче духом вјере живе.
И сад као некад у времена стара,
Наше вјере свете, која чуда ствара.
Благовјерни народ, стиже са свих страна,
Под Острошке висе, хрли сваког дана.
Да цјелива тебе, духовног пастира,
И напоји душу рајског миомира.
Адске силе стрепе, од имена твога,
Ломе се о стијене тврдога Острога.
Мрачном злобом дишу мржње неизмјерне,
Да нам смуте вјеру, да уплаше вјерне.
Сузама си вјере, гријо хладне стијене,
О, пастиру добри, Цркве намучене.
Народу србскоме, Богом даровани,
Богоносни Оче, славом овјенчани.
На животној стази, вјере и надања,
Нашијех успона и наших падања.
Молитвама твојим љубав нам оснажи,
Да смо вазда будни на духовној стражи.
Моли за све вјерне, за обитељ свету,
Мир у мојој души, мир у цијелом свијету.
Мир од источника, сунчаније' зрака
Василије Свети, поносе монаха.

Velimirović smatra da su Srbi, čim su se oslobodili Turaka, pali u ropstvo Zapada. Seljake iz Šumadije su prevarili austrijski Srbi prečani koji su im uveli zakone i ustanove poput protestanata i katolika, "dve zapadne hrišćanske jeresi". Oni su učinili da Srbija padne u ropstvo "zapadnih jeretika": duhovno, intelektualno, moralno, političko i kulturno. Nakon njih došli su još gori, šumadijski sinovi školovani na Zapadu, koji su predstavljali "bezbožnu hordu" agenata zapadne kulture, "nove poturice", opasnije od starih poturica i izdajnike veće od Vuka Brankovića.

Velimirović je propagirao odbacivanje svih zapadnih tradicija, uključujući demokratiju, jednakost, individualizam, religioznu toleranciju i druge vrednosti modernizma i prosvećenosti. On zaključuje da je Evropa uperila sve svoje pronalaske protiv Hrista, između ostalog teleskop, mikroskop, železnicu, parnu fabriku, mašine za plivanje pod vodom, za letenje u vazduhu, itd.Evropu je smatrao oličenjem sveg zla:

Wikiquote „Da li ste sa Evropom ili svojim narodom? Ako kažete da ste sa Evropom onda se brzo lečite da ne bi zarazili svoj narod... evropski narodi su pod prokletstvom božijim jer oni nisu više narodi nego jazavci... dvonogi majmuni... zverovi a ne ljudi... Evropski intelektuizirani čovek napravio je ugovor sa đavolom... Evropa je jeres... A ti Srbijo, kuda si pošla za Evropom? Ti nikada nisi išla njenim putem i nikada za njom. Nazad, na svoje, ako hoćeš da se spaseš i živiš...“
(―)
Njegovo antizapadnjaštvo je organski povezano sa njegovim antisemitizmom; on je smatrao da su "Jevreji i njihov otac đavo", uspeli "trovanjem duha i srca evropskog čovečanstva" da ga odvrate od prave religioznosti i okrenu obožavanju "idola kulture". On vidi kulturu kao „zbir svih zala“, i predlaže da Crkva propiše jedan molitveni dan u godini, kad će se sav narod sa svojim starešinama moliti Bogu da ga spase od kulture.

izvor Wikipedija

"Када лажеш, лажеш Богу;

Када крадеш, крадеш Богу;

Када се гордиш, гордиш се пред Богом;

Када мрзиш, мрзиш на Бога;

Када се кунеш, право или криво, кунеш се Богу;

Када прељубу чиниш, бацаш се нечистоћом на Бога;

Када не поштујеш родитеље, не поштујеш Бога;

Када завидиш, завидиш Богу;

Када тврдичиш сиромаху, тврдичиш Богу;

Када зло мислиш, мислиш против Бога;

Када зло говориш, Говориш против Бога;

Када зло радиш, радиш против Бога;

Кад одричеш истину, одричеш Бога;

Кад одричеш добро, одричеш Бога;

Кад одричеш живот, одричеш Бога;

Кад одричеш љубав, одричеш Бога.

Сваки грех је атентат на Бога. "

Koliko su nedokučive snaga i moć Božija, toliko je nedokučivo i delovanje Njegovo. (Sv. Antonije Veliki)