Stojan Aralica

Stojan Aralica
( 1883.-1980.god.)

Izvor:Arte.rs

Stojan Aralica, slikar i grafičar, prve pouke iz slikarstva dobio je u privatnoj školi Henriha Knira u Minhenu. Godine 1910. upisuje se u klasu Karla Mara na minhenskoj Visokoj školi za likovnu umetnost, a dve godine kasnije prelazi u klasu Ludviga Herteriha. Po izbijanju rata dolazi u Zagreb i otvara privatnu slikarsku školu. Potom odlazi u Prag, gde pohađa grafički odsek Akademije za likovnu umetnost, kod Augusta Bremsa, a potom kod Maksa Švabinskog.

Po povratku u Zagreb zaposlio se kao šef grafičkog odeljenja u zagrebačkim Novostima, pa kao nastavnik u zagrebačkoj gimnaziji. U peridu od 1925-1934 boravi u Parizu, od toga jednu godinu u ateljeu Andre Lota. Učestvuje na izložbama Jesenjeg salona, Salona nezavisnih i Salona Tiljerije. Leta uglavnom provodi na Rabu, u Lici, Otočcu, Rovinju, Dubrovniku, gde istovremeno i slika.

Bio je član ULUS-a i umetničkih grupa Oblik, Dvanaestorica i Šestorica. Samostalno je izlagao u Zagrebu, Osijeku, Karlovcu, Beogradu, Splitu, Stokholmu, Somboru. U Otočcu je 1972. osnovao fond Stoajna Aralice.

Njegov opus čini preko 1500 umetničkih dela. On se hronološki može podeliti na minhensku, parisku, zagrebačku i beogradsku fazu, sa jasno određenim stilskim obeležjima. U prvoj fazi vidljivi uticaji akademizma i secesije. Počinje sa portetima i sakralnim motivima, da bi potom nastavio da radi portete i aktove. U Parizu iz osnova menja umetnički pristup, a najčešći motivi su mu pejzaž i mrtva priroda. U vreme kada je živeo u Zagrebu slikao je prevashodno intimne isečke predela sa Jadrana. To je najuspešnije doba njegovog stvaralaštva, sa slikama punim topline, svetlosti i intezivne čiste boje.

Izabran je za člana SANU i JAZU i dobio niz priznanja i odlikovanja: Oktobarsku nagradu grada Beograda, Nagradu AVNOJ-a, Orden Republike sa zlatnim vencem.

Škola:

Likovna akademija

Mesto škole:

Minhen

Godina završetka:

1914

Kursevi:

Atelje Grafika u Pragu 1917-18
Pariz, atelje Andre Lota 1926-27

Nagrade/priznanja:

Oktobarska nagrada grada Beograda (1959),
Nagrada AVNOJ-a (1973),
Orden Republike sa zlatnim vencem (1978),
Odlikovanje povodom 60-godišnjice umetničkog rada (1969), Spomenica u čast novoizabranog redovnog člana SANU (1970),
Prva plaketa Predsedništva SANU za doprinos nauci i umetnosti (1974),
Rovinjska nagrada slikaru (1977)

slikarstvo.wetpaint.com


[You must be registered and logged in to see this image.]
STOJAN (1883-1980) Cveće u vazi

[You must be registered and logged in to see this image.]
Žena sa slamnim šeširom, 1934 ulje na platnu, 48x55,7 cm

[You must be registered and logged in to see this image.]
Portret Brane Petronijevića, 1954.ulje na platnu, 97x68 cm

Студирао је у Минхену и Прагу[1], а живео је у Загребу (где је имао приватну сликарску школу од 1914. до 1920. године), Риму, Паризу, Стокхолму и Београду (од 1948. године). Један период свог живота провео је у селу Брестач, где је радио као учитељ.
Сликарски стил му је у духу париског постимпресионизма и лирске апстракције. Његово дело је пуно ведрине и оптимизма, са истанчаним осећајем за боју и прозрачну атмосферу медитеранског поднебља. Најзначајније слике: „Мотив из Лошиња“, „Жена са сламним шеширом“, „Портрет Б. Петронијевића“, „Пут“ и др.
Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.





[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

Motiv iz Otočca

[You must be registered and logged in to see this image.]

Motiv iz Rovinja

[You must be registered and logged in to see this image.]

Seljanka pred ogledalom ulje, platno, 96 x 76 cm

[You must be registered and logged in to see this image.]

Cveće u vazi. Ulje na platnu, 80 x 62 cm

[You must be registered and logged in to see this image.]

Primorski gradski pejzaž (Istra). Tuš na papiru, 19 x 27 cm

Voćnjak (1929)

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]



Naša novija kulturna istorija satkana je od niza uzbudljivih priča, a
jednu od takvih ispisao je i životni put Stojana Aralice. Prebogat
susretima sa različitim kulturnim podnebljima i pojedincima koji su
često bili protagonisti određenih epoha, taj put je bio nezadrživ pohod
talentovanog ličkog dečaka da se iz sumorne svakidašnjice uzdigne do
blistavih predela duhovne svetlosti i da kao umetnička ličnost zauzme
istaknuto mesto u sazvežđu jugoslovenskih slikara XX veka. Pri tom je za
sedam decenija stvaralačkog rada bio učesnik gotovo svih razvojnih faza
naše moderne, da bi se između 1930. i 1960. godine nalazio u prvim
redovima nosilaca novog izraza….
                         
                         …. Sagledano u celini, delo Stojana Aralice
nesumljivo obeležavaju individualne karakteristike, zajedničke za sve
njegove razvojne periode. Kad je u pitanju sadržina, onda je to
jednostavna tematika viđenog u prirodi, data kroz klasične slikarske
discipline kao što su portret ili enterijer, mrtva priroda ili pejzaž.
Pri tom je motiv uvek viđen sa one vedre, sunčane strane, jer je Aralicu
isključivo interesovala radost postojanja i stvaranja. Taj motiv on je
prevodio u intimni doživljaj, koji je glasno saopštavao kroz zvučnu
harmonizaciju visoko intonizovanih tonova. Osnovni problem ovog
slikarstva sastojao se u tom da se slobodne boje slože između sebe u
skladne celine, koje dalje treba da se uklope u formu.
                         
                         Treba podvući da se slikarstvo Stojana Aralice
odvijalo u stalnom i bliskom kontaktu sa aktuelnim zbivanjima u
evropskoj umetnosti. Podsetimo se da je imao atelje u Rimu, Parizu,
Zagrebu, Štokholmu i Beogradu, da je svuda zapaženo izlagao i da su mu
dela rasuta širom meridijana. Međutim, u užem smislu on ipak pripada
podneblju naših slikara – kolorista, čije je stvaralaštvo crpelo snagu i
inspiraciju sa vlastitog, domaćeg tla. Ako bismo pri tom cenili njegov
lični doprinos, onda je to svakako u godinama posle oslobođenja, kad je
njegova umetnost ozračila čitavu plejadu mladih beogradskih slikara.
                         
                         Rekli bismo, ako je u Parizu napustio
visokoparni jezik minhenskih učitelja, a u Zagrebu ovladao poukama
francuskih impresionista ili jednog Bonara, u Beogradu je konačno uspeo
da izmiri svoj mentalitet gorštaka sa rafinmanom pariskih ideala i tako
usaglasi oporost života ličkog čoveka sa radošću duhovnih svetova koje
je otkrivao.
                         
                         (izvodi iz monografije)

[You must be registered and logged in to see this image.]


Plava kapija, 1930.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Motiv iz Lošinja, 1953.