Božuri

[You must be registered and logged in to see this image.]

Božur (Paeonia) je rod višegodišnjih biljaka iz istoimene familije (Paeoniaceae). Razne vrste božura rastu divlje i gaje se kao naše omiljeno narodno cveće. Nekad u školskoj, a danas samo u narodnoj medicini upotrebljava se cvet, ređe krtola i seme (Paeoniae flos, tuber et semen), za lečenje padavice, velikog kašlja, za umirivanje uzbuđenog nervnog sistema, za lečenje hemoroida i dr. Biljka je otrovna i nije dovoljno ispitana ni hemijski ni klinički. U narodu se još ponegde upotrebljava božur kao lek. Nisu retki slučajevi trovanja, jer nestručnjaci ne znaju ni dozu ni način upotrebe božura. U korenu ima tanina, etarskog ulja, masti, šećera, nekih alkaloida i drugih nepoznatih sastojaka. Homeopatska medicina upotrebljava svež koren.

U cvetu ima tanina i peonidina (jedna glikozidna antocijanska boja). On se upotrebljavao nekad protiv epilepsije, a danas još ponegde protiv grčevitog kašlja i kao sastojak čaja za dimljenje i kađenje astmatičara.

U semenu ima masnog ulja, šećera, tanina, smole i boje. I ono se nekad upotrebljavalo protiv epilepsije. Izaziva povraćanje. Kod nas ga upotrebljavaju žene za uređivanje menstruacije, i tako najlakše dolazi do trovanja.
Ne preporučuje se upotreba božura za lečenje.

Narodna imena za Paeonia officinalis: arapče, božurak, božurić, brozgva, devetak, duhovska ruža, ženski božur, kraljev cvijet, kurjak, mačur, prstenik, trojačke rože, trojaška rožica, turkarica.

Za Р. corallina: božur, mosur, muški božur, planinski božur, trava od tri rožčića, crljeni božur.

Za P. peregrina.: bažur, božur, brozgva, kosovski božur.