Fitnes

Fitness je pojam za sve što nas čini fit. Označava stanje dobrog telesnog i mentalnog zdravlja, dobre telesne kondicije nastale kao rezultat redovnog telesnog vežbanja i pravilne ishrane.

Osećati se dobro u sopstvenoj koži, biti zdrav i sposoban za obavljenje svakodnevnih zadataka, biti fit, cilj je svakog pojedinca. O pozitivnom uticaju telesne aktivnosti na zdravlje govore mnogobrojni naučni radovi, te se pojavio i termin zdravstvenog fitnessa (health-related fitness) kojim su označene one sastavnice fitnessa na koje telesna aktivnost može povoljno ili nepovoljno uticati, pa se time i odraziti na zdravstveni status ( Heimer i Mišigoj-Duraković 1999.)

Visoki stepen zdravlja doprinosi kvalitetnom životu u celini kao i uspješnoj borbi protiv stresa. Svakodnevne, redovne i kontinuirane aktivnosti doprinose poboljšanju našeg ukupnog zdravstvenog i telesnog fitnessa.

Osoba koja je fit ne mora nužno postizati vrhunske, takmičarske rezultate, ali se podrazumeva da ima dobar stepen izdržljivosti, mišićne snage i fleksibilnosti, a nisu zanemarene ni ravnoteža i koordinacija. Odgovarajuća telesna težina (poželjan odnos masne i nemasne mase tela), dobra krvna slika, genetska predispozicija, dobre prehrambene navike, te način života i rada samo su još neki od faktora koji doprinose dobrom stanju organizma.


Preporuke za očuvanje i poboljšanje zdravlja od strane Svetske zdravstvene organizacije (Vorld Health Organization) je redovna, svakodnevna fizička aktivnost umerenog intenziteta. Izbor aktivnosti zavisi o sklonostima, sposobnostima, znanju, željama i mogućnostima svakog pojedinca. S obzirom na klimatske uslove, godišnja doba i ponude mesta u kojem se živi, dobro je kombinovati više oblika telesne aktivnosti.

Aerobna izdržljivost koju nazivamo i kondicija, jedna je od najvažnijih sposobnosti za očuvanje zdravlja. Prema American College of Sports Medicine aerobni trening je bilo koji oblik telesne aktivnosti koji se izvodi aktiviranjem velikih mišićnih grupa, najmanje 20 minuta u kontinuitetu, od 60-80% intenziteta određen za svakog pojedinca.

Aerobna izdržljivost direktno deluje na efikasniji rad kardiovaskularnog i plućnog sistema. Trenirano srce kuca manji broj puta u minuti, ali jednim udarcem izbaci više krvi u krvotok, poboljšava se celokupna cirkulacija u organizmu, krvni sudovi su čvršće i elastičnije, udahnuti kiseonik se bolje i efikasnije doprema do svih telesnih ćelija, a eliminacija ugljendioksida i otpadnih materija iz organizma je bolja.


Na početku svakog vežbanja telo kao izvor energije troši glikogen koji je pohranjen u mišićima i jetri, a hemijskim procesima nastaje iz ugljenih hidrata. Telo vrlo racionalno koristi glikogen kao izvor energije i zato će se, kad god je moguće, "prebaciti" na potrošnju masti. Da bi sačuvalo zalihe glikogena, organizam počinje da troši masnoće 20-ak minuta nakon početka vežbanja ako se nalazimo u adekvatnoj aerobnoj zoni, a nakon 30 minuta kontinuiranog vežbanja udeo potrošnje masti će biti značajno veći. Dalja potrošnja zavisiće prvenstveno od intenziteta vežbanja, ali i od trajanja. Upotreba masti kao izvora energije moguće je jedino uz prisustvo kiseonika, te se preporučuju dugotrajnije aktivnosti nižeg i umerenog intenziteta. S vežbanjem ipak ne treba preterivati jer se time bitno povećava mogućnost nastanka povreda.

Metabolizam tela je ubrzan još neko vreme nakon vežbanja te i dalje ima povećanu potrebu za energijom. Iz tog razloga dobro je kretati se kad god je moguće bez obzira da li imate problema sa telesnom težinom ili ne, čak i 10-15 minuta je više nego ništa.

Trenirane osobe u mišićnim ćelijama pohranjuju glikogen u većoj količini od netreniranih osoba što omogućava dugotrajniji rad bez osećaja umora, a produkt rada, mlečna kiselina brže se i bolje ponovo pretvara u energiju. Uprkos tome što zaliha glikogena ima dovoljno, trenirani će organizam ranije početi koristiti masti kao izvor energije, mišićna masa iu mirovanju troši više kalorija od masnog tkiva, a oporavak fit lica biće brži i potpuniji.

Stoga, teretana nije jedino mesto koje nas čini fit. Ne volite li dizanje tegova ili ne uživate u grupnim fitness programima, ne očajavajte. Vi ste možda zaljubljenik u planine, rolanje ili jedrenje. Možda više sreće, zadovoljstva i izazova pronalazite u prebacivanju bilo koje vrste loptice preko mreže, u trčanju, plivanju ili u zajedničkom druženju sa istomišljenicima igrajući na "dva mala".

Sve dotle dok odabranu aktivnost ili više njih provodite redovno i kontinuirano (najmanje 3k nedeljno, a idealno je svakodevno barem pola sata), sve dotle dok određena telesna aktivnost odgovara vašem telu i pruža zadovoljstvo vašem duhu, UŽIVAJTE i dalje. A kad vam dosadi, pronađite novu aktivnost. Važno je kretati se. Ako ništa drugo, redovno hodajte bržim tempom barem pola sata svaki dan.
I to nas čini fit!


Fitnes se deli u pet kategorija: aerobni fitnes, mišićna snaga, mišićna izdržljivost, fleksibilnost, stanje (morfologija) tela. Dakle, fizičko zdravlje se ogleda u pokretljivosti, ravnoteži, izgledu tela, refliksima, fleksibilnosti, brzini, izdržljivosti, kordinaciji, kardiovaskularnoj izdržljivosti. Kada govorimo o fitnesu, tada zapravo govorimo o fizičkoj vežbi koja podiže i održava fizičko kao i celokupno zdravlje. Vežbanje utiče na tri nivoa a to su fizički, mentalni i emocionalni.

Vežbanjem jačaš mišiće i kardiovaskularni sistem, predupređuješ mnoge hronične bolesti, gojaznost, bolesti srca, dijabetes, depresiju, održavaš fizičko zdravlje, stanje kostiju, jačanje imunog sistema, pokretljivost zglobova, funkcije mozga, pamćenje. Vežbe delimo po učinku to jest efektu koje imaju na celokupno zdravlje:

1. Tegljenje – vežbe za fleksibilnost, za pokretljivost mišića i zglobova, vežba u kojoj ciljano istežemo mišiće da bi poboljšali mišićnu elastičnost i tonus.

2. Aerobne vežbe - za povećanje kardiovaskularne izdržljivosti – trčanje, šetanje, plivanje, biciklizam, tenis, planinarenje.

3. Anaerobne vežbe - za povećanje mišićne snage i izdržljivosti u kratkom vremenskom intervalu-sprint, podizanje tegova.

Dakle, benefiti od vežbanja su mnogobrojni ali sami rezultati takođe zavise od više faktora, a to su pravilna ishrana, pravi izbor programa treninga, istrajnost, upornost i naravno genetski faktor!




fitness.com.hr