Cimet

Cimet: Začin vredniji od zlata

Odličan izvor mangana, gvožđa, kalcijuma, bakra i cinka, a stručnjaci preporučuju da se ovaj začin dodaje kafi, voćnim sokovima, žitaricama, pecivu...



MEĐU ZAČINIMA koji istinski daje posebnu aromu i miris cimet (Cinnamomum verum) zauzima jedinstveno mesto.

Da je poseban pokazuju i rukopisi na sanskritu napisani 2.800. godine pre Hrista. Cimet je zasigurno jedan od najstarijih začina za koji su znali i stari Kinezi, Egipćani i Feničani.
Od Evropljana prvi su ga, pre pet vekova, otkrili Portugalci kada su zauzeli Cejlon. Urođenici sa ostrva uzimali su ga kao lek protuiv zamora i za jačanje energije. Čak su ga i pušili i koristili kao mirisna ulja. Cena cimeta je u to doba bila neverovatno visoka, poput zlata, pa su Holanđani i Portugalci vodili stogodišnji rat da bi ga se domogli. Pri kraju 19. veka cimet je prestao da bude engleska ekskluziva i proširio se po celom svetu.

Što se tiče vrednosti cimeta, najviše se ceni onaj koji se gaji na Madagaskaru, kao i na Cejlonu i Sejšelima. Naravno, cimet uspeva gde god postoje tropski uslovi, pa ga imaju i Indija i Indonezija.

Iako postoje stotine vrsta i podvrsta biljke cimeta, kao začinske se koriste dve, cejlonski i cimet kasija, poznat kao kina-cimet koji potiče iz Burme. U Evropi se upotrebljavaju obe vrste.
Cejlonski cimet u prodavnice stiže u vidu štapića, ima nežniju i prijatniju aromu, sa ljutooštrim, slatkopeckavim ukusom. Sadrži i od jedan i po do četiri procenta eteričnih ulja. Kina-cimet miriše oštrije, a ukus mu je peckavo ljut. Kada je reč o hemijskom sastavu ne razlikuju se.

Zbog lekovitih sastojaka ovom biljkom se ozbiljno bavi i zvanična medicina. Uzimanjem samo pola kašičice cimeta dnevno dijabetičari mogu u znatnoj meri da smanje nivo šećera u krvi, jer njegovi sastojci kompleksa katehina i epikatehina aktiviraju insulin i sa njim zajednički deluju, tvrde američki stručnjaci sa Harvard univerziteta.

Eksperimentalno je dokazano da cimet snižava i nivo masti i lošeg holesterola, ima fungicidno dejstvo, odnosno uništava gljivice i sprečava njihov rast.

U cimetu ima i salicilata koji snižavaju temperaturu i deluju protivupalno. Nedavna istraživanja pokazala su da cimet može da se koristi i kao alternativa tradicionalnim konzervansima hrane, jer njegova esencijalna ulja poseduju i antimikrobno delovanje.
Uz to, predivan miris ovog začina podsticajno deluje na rad mozga, pri čemu žvakanje žvakaće gume od cimeta naročito poboljšava pažnju, radnu memoriju i vizuelni doživljaj.
Cimet je odličan izvor mangana, gvožđa, kalcijuma, bakra i cinka, uglavnom nedostajućih minerala u većini namirnica. Od vitamina sadrži vitamin C, K, pirodoksin (B6) i riboflavin (B2).
Imajući sve ovo na umu, stručnjaci preporučuju da se ovaj začin dodaje različitim namirnicama koje se koriste u svakodnevnoj upotrebi, kao što je kafa, voćni sokovi, žitarice, tost...

ČUVANJE

Cimet se čuva u čvrsto zatvorenim staklenim teglama na hladnom, tamnom i suvom mestu. Mleveni cimet se koristi najduže do pola godine od momenta kupovine, dok u štapićima zadržava svežinu i do godinu dana. Vek trajanja može da se produži ukoliko se tegla sa cimetom drži u frižideru.

CIMET I MED, ELIKSIR ZDRAVLJA



Smatra se da cimet i med u kombinaciji mogu izlečiti mnogo toga, kao i problem debljine. Namaz meda i cimeta na krišku hleba za doručak drastično smanjuje mogućnost srčanog udara. Svakodnevna upotreba ove dve namirnice podiže imunitet i štiti organizam od bakterija i virusa. Dovoljno je da se ujutru u čašu vode razmuti pola kašičice meda i sasvim malo cimeta i to popije. Upućeni tvrde da se na ovaj način postiže savršena vitalnost.
Med pomešan sa cimetom rešiće problem hroničnog kašlja i začepljenih sinusa. Čaša tople vode sa dve kašičice meda i kašičicom cimeta može da izleči i hronični artritis.
Takođe, kombinacija meda i cimeta rešava sve probleme u stomaku, od preteranih vetrova, lošeg zadaha, pa čak i čira na želucu. U zemljama Dalekog istoka žene vekovima, da bi ojačale matericu i zatrudnele, mešavinom od pola kašičice cimeta i jedne kašičice meda mažu desni više puta tokom dana. Mešajući se sa pljuvačkom, navedena smesa ulazi u krvotok i odlazi na željena mesta postižući očekivanu delotvornost.

ZA PRODUŽENU MLADOST, PROTIV ANEMIJE

Za produženu mladost i vitalnost takođe treba piti čaj od cimeta. Četiri kašičice meda, jedna kašičica cimeta i tri šoljice vode zajedno se kuvaju kao čaj, a zatim se pije od tri do četiri puta u toku dana po četvrtina šoljice.



Istovremeno, čaj od cimeta pomaže i u lečenju anemije, a priprema se tako što se u litar vode stavi sto grama cimeta, najbolje u štapićima, i kuva na laganoj vatri dok se količina vode ne prepolovi. Onda se u to doda još jedan litar vode i kilogram šećera. Zatim se sve kuva dalje dok se celokupna količina ne svede na jedan litar. Lek je tada gotov i može da se pije kao sok ili tri puta po jedna kašičica dnevno.

Cimet (Cinnnamomum verum) je zimzeleno drvo, visine 5–15 metara, koje potiče sa Cejlona (Šri Lanka) i pominje se kao začin još od 2800. godina pre nove ere. Najviše se gaji, pored Šri Lanke, u Kini, Indiji i Indoneziji. Kod nas se koristi kao prah ili kao kora od drveta. U prošlosti je u evropskim zemljama cimeta bilo u malim količinama, pa je bio veoma skup. Iako su slični po sastavu, postoji "kineski cimet" i "cejlonski cimet".
Zbog prijatnog mirisa i lekovitih sastojaka, koristi se kao začin, ali i kao lek. Materija koja cimetu daje miris slična je kamforu. Zanimljivo je da se u ishrani kao začin koristi kora, a ne plod. Iz ploda se cedi vosak koji se koristi za mirisne svetiljke. Od listova se cedi eterično ulje za spravljanje cimetove vode, ulja ili tinkture. Listovi se koriste kao začin, slično lovorovom listu.

Sastav
Cimet ima značajno antioksidansko dejstvo, pomaže varenju hrane, sadrži hranljive materije i lekovite sastojake:
• biljna vlakna
• vosak
• gvožđe
• kalcijum
• mangan
• metalhidroksid-halkon-polimer (mhcp)
• minerali
• tanini

Korišćenje
Velika prednost cimeta je u tome što je jeftin i dostupan, može se kupiti u gotovo svakoj prodavnici prehrambene robe. U ishrani i kao začin koriste se cimetovi štapići, a lekovito je i cimetovo vino (vino začinjeno cimetom). I mešavina meda i cimeta ima veoma lekovite osobine. Cimet je antiseptik, tako da se čajem od cimeta mogu ispirati posekotine i ogrebotine.
Zbog svog antibakterijskog i antigljivičnog dejstva, koristi se i za zaštitu hrane od kvarenja. Ispitivanjem se došlo do toga da se u nekim slučajevima može koristiti i umesto konzervansa za konzerviranje mesa.
Pored ishrane, cimet se koristi i u kozmetici. Žvake sa ukusom cimeta upotrebljavaju se protiv neprijatnog zadaha.

Dejstvo
Do sada je na osnovu ispitivanja naučnika ustanovljen veliki broj lekovitih osobina cimeta protiv sledećih bolesti i tegoba:
• alergijski rinitis
• artritis
• bolesti zuba i usne duplje
• bolovi u želucu
• vaginalne infekcije
• virusne infekcije
• gastritis
• giht
• glavobolja
• gljivične i bakterijske infekcije
• gojaznost
• grčevi
• gubitak apetita
• gubitak kose
• gubitak polnog nagona
• dermatitis
• dijabetes
• impotencija
• infekcije bešike
• iscrpljenost i umor
• kandida
• karcinom debelog creva
• kiselina u želucu
• kožne bolesti tela glave i problemi sa kosom
• loša cirkulacija
• loše pamćenje
• malaksalost
• malokrvnost
• menstrualne tegobe i krvarenje
• mučnina
• nadražena creva i nadimanje
• neke vrste raka
• nervna napetost
• otvorene rane, posekotine i ogrebotine
• PMS
• povišen nivo holesterola i triglicerida
• povraćanje
• postporođajni problemi
• problemi sa varenjem i zatvor
• problemi sa varenjem i proliv
• problemi sa živacima
• problemi sa žučnom kesom
• problemi sa jetrom
• problemi sa mokrenjem i mokraćnim kanalima
• sve vrste bolova
• stres
• tegobe u menopauzi
• ujedi i ubodi insekata

Cimet ubrzava disanje i rad srca, a time utiče na povećanje temperature tela i samim tim ubrzava sagorevanje masti.

Način primene
Cimetovo ulje koristi se za mazanje pojedinih delova tela ili u aromaterapiji, dok se cimetovi štapići (kora) ili prah koriste kao začin ili lekoviti dodatak jelima. Interesantno je da cimet poboljšava i vizuelno pamćenje i brzinu reagovanja, razvijajući pozitivnu energiju.
Kod dijabetesa cimet pomaže boljem iskorišćenju insulina. Novijim istraživanjima ustanovljeno je da poboljšava tzv. glukozni metabolizam oko dvadeset puta.
Na osnovu navedenog može se zaključiti da cimet treba koristiti u ishrani ne samo kao začin već i kao lek.
Naravno, pošto se radi o začinu, ne treba preterivati, veće dnevne doze cimeta nisu preporučljive. Ulje na bazi cimeta ne preporučuje se trudnicama.

Dragan Cvetković