Francuska kuhinja

Ratatuji (Ratatouille)
(Francuska kuhinja - jedan od najlepsih i najpoznatijih povrtnih recepata Provanse)



Sastojci:
- 2 plava paradajza (srednje veličine)
- 2 zelene tikvice (srednje veličine)
- 3 veća paradajza
- 1 veliki crni luk
- 1 veča crvena paprika
- par kašika maslonovog ulja
- mešavina provansalskih začina (herbes de Provence) ili malo ruzmarina i bosiljka
- so, aleva paprika

Priprema:
1. Priprema povrća: Oprati dobro tikvice i
plavi paradajz pa tako neoljustene prve iseći na deblje kolutove (1cm) a
ove druge na deblje štanglice (2x4cm). Crvenu papriku iseći na kolutove
pa njih podeliti na pola a luk i paradajz narezati na sitnije, ali ne
previše sitne, kockice.
2. Zagrejati maslinovo ulje na teflonskom
tiganju (ili čak u voku) pa po njemu prosuti luk i ostaviti ga da se
prži dok ne postane staklast. Tada dodati tikvice i plavi paradajz pa
sve to krčkati- tikvice će pustiti vode tako da će se povrće dinstati u
sopstvenom soku. Nakon par minuta dodati papriku, malo posoliti i
ostaviti tako jos par minuta.
3. Dodati paradajz, dobro promešati i nakon minut-dva smanjiti vatru i narednih 5min krčkati uz povremeno mešanje.
4. Dodati začine, pre svega ruzmarin i
bosiljak (ukoliko nemate original provansalsku mesavinu začina) i još
2-3 minuta ostaviti na ringli.
5. Jelo se može jesti samo, uz pire krompir a i kao pratilac recimo neke pohovane šnicle.

Bon appétit!

Francuska supa od crnog luka




Potrebno: 300 g crnog luka - supena kašika brašna - 60 g maslaca - so - biber - 4 kašike kisele pavlake - 60 g ribanog permezana- 6 kriški crnog ili polu crnog hleba

Iseckajte crni luk na tanke listove, propržite na maslacu dok ne porumeni, dodajte brašna i mešajte na tihoj vatri 3 minuta. U to dodajte 1,5 l vode,pojačajte vatru da što pre provri. Smanjite vatru, ostavite da se kuva na tihoj vatri 20 minuta. Posolite, pobiberite. Stalno mešajući supu,dodajte kiselu pavlaku pa sve izručite u zemljanu ili vatrostalnu posudu. Preko toga stavite kriške ispečenog hleba, pospite istruganim sirom. Posudu stavite u dobro zagrejanu pećnicu i pecite dok sir ne porumeni. Supu služite vrelu.

Francuska salata



Potrebno je:
400 g krompira
150 g šargarepe
1/2 glavice karfiola
200 g mladog graška
4 krastavčića
1 velika jabuka

Potrebno je:
Za majonez je potrebno:
Potrebno je:
1 jaje
1/4 l ulja
sirće
limunov sok
so
biber
senf

Priprema


Krompir skuvamo, oljuštimo i sečemo na sitne kockice, šargarepa se očisti i isto tako iseče na sitne kockice, karfiol se iseče u manje komade i doda se očišćeni grašak. Sve se to kuva u slanoj vodi dok ne postane meko. Zatim ocedimo i povrću dodamo male komade jabuke i krastavčiće i sve to vežemo majonezom.

U francuskim jelima retko kad ima masti, svinjske ili druge, a nikada u njima nema zaprške. Jela se zamašćuju puterom ili uljem, a i to se skida sa jela ako je masnoća prevelika, tako da kada ustanete od stola ne morate na spavanje već možete trčati ili igrati. Druga karakteristika francuske kuhinje jeste u raznovrsnosti jela. Francuska kuhinja je veoma raznovrsna. Možda i zbog toga što je Francuska i geografski, vrlo šarolika. Ima jug kojeg odlikuje blaga sredozemna klima, bilje i more, ima žitorodne ravnice, brežuljke prekrivene vinogradima i voćnjacima, šume pune divljači, a na severu Francuske su veliki pašnjaci zahvaljujući kojima su mleko i sirevi iz tih krajeva vrhunskog kvaliteta. Od Atlantskog okeana do Mediterana, od Alpa i Pirineja do plodnih reka i ravnica - Francuska ima sve!

KROZ ISTORIJU...

Francuzima imamo puno toga da zahvalimo kada je reč o gastronomiji.

Još kod Gala, predaka francuza, dobra hrana je bila neodvojivi deo društvenog života. Kada je Julije Cezar osvojio Galiju, naglo je porasla potražnja za jelima iz današnje severne Francuske, naročito za raznim vrstama sireva. U srednjem veku se francuska kuhinja malo razlikovala od ostalih u Evropi ali se zato krenulo sa vinogradarstvom koje se prenosilo sa kolena na koleno i već tada Francuska postaje poznata po vinima. Tek pojavom renesanse, kada u Evropu stižu nove namirnice: pasulj, krompir, kukuruz, počinje da se menja i francuska kuhinja. Kažu da je tada ćuretina konačno zamenila popularno meso od paunova i labudova, a to je vreme i kada počinju da se koriste viljuške. Uvode se pojmovi gurmanstvo i gastronomija koje bi trebalo da opišu uživanje u dobroj hrani.

Još je Fransoa I, 1520. godine, neverovatnom gozbom na sred bojnog polja, zadivio engleskog kralja Henrija VIII, s kojim je stupio u savez protiv svetog rimskog cara Karla V. I Napoleon se kasnije često hranom dodvoravao političarima. Čak je jednom prilikom posle uspešnih pregovora dvorske kuvare pohvalio je rečima: "Gospodo, čestitam! Upravo ste spasili Francusku!"

Francuska kuhinja je doživela je svoj vrhunac u vreme vladavine Luja XIV u 17. veku, kada su raskošna jela postala sredstvo da se uveliča vladar. Dvor je prvi uveo pravila ponašanja za stolom. Katarini Mediči, sa svitom italijanskih kuvara, možemo zahvaliti za udobne stolice umesto dotadašnjih drvenih klupa.

Samo nekoliko godina pre velike revolucije, francuski kuvar Bovije u Parizu otvara prvi restoran nazvan "BUJON", u kome su gosti mogli da sede za malim stolovima prekrivenim stolnjacima. Čak su i prvi priručnici od koji su nastali prvi kuvari nastali u Francuskoj.

Šarl V je naterao čuvenog kuvara tog vremena Tirela da napiše knjigu o spremanju jela. Tako je 1490. prvi put objavljen kuvar pod nazivom Viandier.

Za vreme vladavine Filipa II, u 18. veku, nastao je majonez, a čuvena je i izreka njegovog savremenika: "Smatram da je otkriće novog jela važnije od nove zvezde!"


FRANCUSKA KUHINJA DANAS

Smisao za pripremanje dobre hrane kod Francuza je očigledno prirodna. Jednostavni ljudi koji nazive jela izgovaraju sa posebnim čarom. Sa takvim načinom vrednovanja Francuzi su razvili rafiniran ukus za pripremu raznih specijaliteta. Ishrana kod Francuza ne predstavlja puko konzumiranje hrane, već i vreme za druženje i relaksaciju. Ručak se najčešće sastoji od tri, a neretko i od četiri jela: predjelo, glavno jelo, sirevi i desert. Renome francuske kuhinje je zasnovano na velikom broju sireva, prerađevina od mesa, šampanjcu, konjaku, vinu i dr. Za vreme jela pije se vino koje ima status prehrambenog proizvoda. Danas ne postoji francuski vinar koji će Vam predložiti određeno vino a da se ne posavetuje uz koje jelo ono najviše odgovara.

SUPE

Svaki tradicionalni meni započinje sa supom. Supa je za jelo isto što i lepo predvorje za kuću. Najpoznatije francuske supe su supa od luka, supa od pasulja, kremasta supa od tikvica i poznata avinjonska supa.

SIREVI

Francuska je zemlja koja proizvodi više od 370 vrsta sireva. Svaka vrsta sira odiše regionom u kojem je nastao i rezultat je posebne klime, vegetacije, faune i tradicionalnog načina pripreme. Razume se da za vreme obroka sira ne sme da nedostaje.

KROASAN

Kroasan, što u prevodu znači polumesec, omiljeno je pecivo kod Francuza a potiče, verovali ili ne, iz Mađarske.

Reč kroasan zasigurno je naša adaptacija francuskog croissant. Starofrancusko croissant, opet, ekvivalent je latinskog croscons, 'vreme kada mesec raste', pa onda 'oblik meseca u prvoj i poslednjoj meni', te 'predmet takvog oblika'. Međutim, sam naziv peciva zapravo je prevod nemačkog Hörnchen, 'roščić' imena koje su Bečani dali ovom pecivu, prvi put ispečenom 1689. u slavu prestanka turske opsade Beča. Oblik peciva, kako se može naslutiti, kao predložak ima islamski simbol polumeseca.

SENF

Još za vreme Karla Velikog znalo se za pripremu senfa, i ubrzo se proširilo po celoj Francuskoj. U to vreme, oko 1300. godine, u Parizu je radilo 10 proizvođača senfa, a 1650. čak 600 njih.
Senf se smatra univerzalnim začinom, tako da se rangira visoko a posebno je dobar u prelivima za salate, meso i ribu.

VINO

U francuskim vinima se ogledaju mnoge karakteristike regiona iz kojih potiču: zemljišna struktura i njen sastav, položaj i nagibi vinograda, broj sunčevih dana, količina mraza i vetra.
Vino govori o čoveku koji ga proizvodi, tako odslikava njegov karakter, kulturno i istorijsko nasleđe, njegovu filozofiju i etiku. Najpoznatiji vinski regioni u Francuskoj su Bordo, Božole, Kot di Ron i Provansa.

ŠAMPANJAC

Šampanjac je zaštitno ime za prirodno penušavo vino, koje se proizvodi od grožđa po posebnom postupku. Svaka proslava je nezamisliva bez šampanjca. Otvaranje ovakve boce predstavlja proslavu samu po sebi. Postoje mnogo prilika koje upotpunjuje ukus šampanjca. Ukus može biti lagan, cvetan, jednostavan ili kompleksan. Šampanjac može da se služi kao aperitiv uz glavna jela ili sa desertima. Prikladan je za svaku priliku, samo treba da bude izabran onaj pravi.

KONJAK

Konjak je alkoholno piće koji se dobija dvostrukom destilacijom vina proizvedenog u istoimenoj oblasti u Francuskoj. Proizvodnja konjaka započela je u 17. veku, a samo ime se prvi put pojavljuje 1783. godine. Karakteristična aroma konjaka se postiže čuvanjem u dubovim buradima. Konjak star do 5 godina je svetao sa ukusom vanile, konjak star između 5-10 godina ima potamnelu boju i intenzivan ukus. Stariji od 30 godina ima povećan procenat alkohola, a posle 50 godina ima 40% alkohola i može da se koristi kao petrolej. No, koncentracija alkohola se može korigovati pomoću destilovane vode.
I pored toga sto ste pročitali ipak je Francusku kuhinju najbolje da sami upoznati i utoliko više da je degustirate.

Kroasani



Sastojci
Testo: 1/2 l mleka, 20 g svežeg kvasca, 1 kašika šećera, 700 g brašna, 1 jaje, 2 kašike sirćeta, 1 kašika ulja, 1 kašičica soli, Premaz testa: 100 g maslaca, Punjenje: po želji, Premazivanje: 1 jaje

Priprema
U mlako mleko dodati kvasac i šećer, pa ostaviti da uskisne. Zatim, u brašno i so, dodati kvasac, jaje, sirće, ulje i lepo umesiti testo. Umešeno testo podeliti na 24 male loptice i ostaviti da odmara oko 60 minuta.

Za to vreme, maslac malo razgrejati, samo da može fino da se razmaže po testu (ne topiti ga). Odstojalo testo razvaljati u kružni oblik (jufku po jufku) i premazivati sa omekšalim malsacem. Napraviti 3 gomilice sa po 8 krugova.

Završni sloj ne mazati maslacem. Ostaviti testo da odmori 20-30 minuta, pa svaki krug razvući što tanje (ili po Vašem ukusu), razrezati kako je kolažom prikazano, puniti filom po želji i urolati.

Urolane kroasane staviti u pleh, obložen pek-papirom, premazati jajetom i peći 20 minuta, u prethodno ugrejanoj rerni, na 220 stepeni C. Prijatno!

Zapečene tikvice u bešamelu



Sastojci
3 srednje tikvice, 150 g trapista , 1 kašika ulja, 25 g maslaca, 2 čena belog luka , 5 dl mleka, 3 kašike brašna, 2 kašičice soli + so za tikvice, ½ kašičice muskatnog oraščića, origana, bibera i mirođije prema ukusu, 1 supena kašika pavlake, 2 jaja

Priprema
Za bešamel, na srednje zagrejanom ulju i maslacu propržiti fino iseckan beli luk. Čim počne da dobija boju, dodati brašno i mleko, sve vreme mešati, vodeći računa da ne bude previše gusto.

Posoliti i dodati muskatni oraščić, pa sve opet promešati. Od bešamela odvojiti 2-3 kašike za kasniju pripremu.

Tikvice dobro oprati i iseći na kolutove, posoliti i ostaviti da odstoji 20-30 minuta.

Dno vatrostalne činije premazati sa malo maslaca, pa početi sa ređanjem tikvica. Na tikvice dodati bešamel, origano i narendan trapist. Zatim, ponovo ređati tikvice, dodati bešamel, sitno seckanu mirođiju i rendan trapist, pa sve ponavaljati dok ima materijala, vodeći računa da se origano i mirođija smenjuju po slojevima.

A, poslednji sloj ostaviti samo sa tikvicama i blago posoliti. Peći u ugrejanoj rerni oko 30 minuta, na 200 stepeni C. Posle 20 minuta pečenja, tikvice preliti smesom od umućenih jaja, bešamela, pavlake, soli i bibera, pa vratiti da se zapeče, još desetak minuta. Prijatno!

Oslić u sosu od kisele pavlake



Sastojci

800 g fileta od oslića
1 glavica seckanog luka
100 g šampinjona isečenih na listiće
pola kašičice soka od limuna
1 kašika maslaca
3 dl vode
biber, so

-- sastojci za sos --

4 dl kisele pavlake
1 kašika soka od limuna
1 kašičica kapara
1 kašika seckanog peršuna
malo aleve paprike
biber, so

Priprema
Poređajte filete na veliki komad alufolije, obložite ih lukom i šampinjonima. Posolite, pobiberite i prelijte limunovim sokom. Naseckajte komadiće maslaca. Alufoliju preklopite tako da prilikom kuvanja ništa od sadržaja ne iscuri. U ekspres lonac stavite vodu i foliju s ribom. Učvrstiti poklopac i kad je u loncu postignut pritisak, smanjite vatru i kuvajte 5-7 minuta. Lonac izmaknite, smanjite pritisak i skinite poklopac. Foliju s ribom izvadite, oprezno otvorite i ribu s povrćem i svim sokom stavite u činiju. U posebnu posudu stavite kiselu pavlaku i lagano je zagrejte dok ne dođe do tačke vrenja. Dodajte sok od limuna, so, biber, kapare i peršun. Dobro promešajte i prelijte ribu i povrće. Pospite alevom paprikom. Uz ribu poslužiti kuvani krumpir.

Mousse au chocolat- Čokoladni mus



Ovaj je desert posvećen svim ljubiteljima čokolade.

Izmislio ga je poznati umjetnik Henri Toulouse Lautrec početak 20-og stoljeća. Prvo ga je zvao ‘majoneza od čokolade‘ ali na sreću se ime brzo promijenio na ‘mus od čokolade‘ ili na francuskom ‘mousse au chocolat‘.
Brzi, lak i jednostavan, ne trebate nikakvog iskustva da biste ga napravili, a sigurno je da ćete usrečiti sve Vaše pozvanike.

Najteže u receptu je da ćete morati čekati barem 3 sata da se ohladi, a to je pravo mučenje.

Sastojci:

200 g čokolada
6 jaja

1 – Najprije trebate rastopiti čokoladu. Imate više načina, najbolje ali i najkompliciranije je korištenje ‘bain-marie’. Zato je potrebno staviti čokoladu u manjim komadima u posudu koja može izdržati visoku temperaturu i tu posudu staviti na lonac s vodom. Staviti lonac na vatru dok ne zakipi vode. Tada će se čokolada polako rastopiti i na taj način ne može izgorjeti.

Najednostavnije način koji ja koristim je rastopljenje čokoladu u mikrovalno. Tu morate znati jednu stvar, mikrovalno ne grije ravnomjerno. Ako predugo ostavite čokoladu unutra jedno dio će izgorjeti dok ostalo neće uopće biti rastopljen. Taj problem je lako riješiti, trebate svaki 10-12 sekundi zaustavljati mikrovalno i miješati čokoladu. Na taj način u 2 minute ćete imati savršenu rastopljenu čokoladu.
Kad ste to napravili ostavite čokoladu da se ohladi i da dođe do sobnu temperaturu. Poslije ćemo dodati žumanjke a ne želimo da se iskuhaju zato je bitno da čokolada ne bude prevruča.

2 – Dok se čokolada ohladi odvojite bijelanjke od žumanjke. Pazite da ne bude niti malo žumanjka u bijelanjkama inače nećete moći dobiti snjega. Dodati prstohvat soli u bjelanjke, to će pomoči da se učvrste. Ne brinite za kombinaciju soli i čokolade jer prvo, neće se osjetiti, a drugo, sol zna izvuči najbolje od čokolade i omogučiti da njen okus dođe još više do izražaja.


3 – Sad uhvatite mikser i neka on radi svoj posao. Tu nema greška, ne možete faliti, što višete miješate čvršće će biti.

4 – Sad pretpostavljamo da se čokolada ohladila. Dodajte žumanjke i miješati sa varjacom.

5 – Dodajte bjelanjke u 3 ili 4 puta u smjesu i nemojte brzo miješati nego lagano miješate odozdo… nježno… da se ne razbije snijeg od bjelanjke.

6 – Znači kad jeste to napravili trebali biste imati barem istu količinu musa od čokolade koliko ste imali snijeg od bjelanjka.

Stavite u male posude i ohladite u frižider 3 sata.

Koristila sam čokoladu 60 % kakaa i pokazala se izvrsna, ako volite gorki okus izabrerete 70 %, ako volite slađe može i mlječna čokolada, može čak i bijelu čokoladu.

Galette des rois (Kraljevski kolač)




Ima takvih tradicija koja su mene draga, ne samo jer ima jedan odličan kolač u priči, nego jer postoje već stoljećima i još uvijek danas ljudi ih poštuju i sačuvaju.

Na primjer tradicija vezana sa Bogojavljenjem 06.01. i pojavljenje Sveta tri kralja. Taj dan se već od srednjog vijeka priprema jedan kolač koji zovemo ‘Galette des rois‘ što znaći ‘kraljevski kolač’. U tom kolaču se sakrije figuricu, kolač se reže u toliko komada koliko ima gosta i najmlađa osoba se sakrije ispod stola i kaže ime osobi koja će dobiti komad kolača koji domačica drži u ruci. Osoba koja dobiva kolač s figuricom postane kralj i dobiva krunu. Davno se kao figuricu koristilo neka vrsta graha koji zovemo ‘fève‘ i koji je dao ime figurici. Još uvijek danas kažemo da tko dobiva ‘fève’ postane kralj ali ne koristimo više graha nego plastične ili porculankse figurice.
Izrada figurice od porculana je postala pravi umjetnost te kolekcionari ih čuvaju. Tradicionalno figurice predstavljaju likove vezani s rođenjem Isusa ali danas se svašta nađe.

Kolač se danas jede otprilike tjedan dana prije i tjedan dana poslije Bogojavljenje i u tih 14 dana je bolje se najesti što više ‘galette-a’ jer se onda treba čekati do iduče godine…

Svaka regija ima svoj ‘galette’ ali tradicionali ‘galette des rois’ je napravljen od lisnatog tijesta i badema.
Ako budete išli u Francusku u prvi mjesec obavezno svratite u najbližu pekaru.

Sastojci:

2 lisnata tijesta
200 g badema u prahu
150 g šečera
100 g maslaca
2 jaja

1 – Jedno lisnato tijesto razvaljajte u obliku kruga i stavite u tepsiju. Možete koristiti kocku smrznutog listnatog tijesta. Trenutno se nalazim u Francuskoj i tu se ne kupuje više smrznuto nego svježe tijesto već razvaljeno u obliku kruga. Vidila sam da neki dučani to prodaju u Hrvatskoj što je definitvno puno zgodnije.

Izbodite ga vilicom. To će pomoći da zrak prolazi i da se tijesto ne digne za vrijeme pećenje.

2 – Miješajte zajedno badem u prahu, šečer, maslac (mora biti u sobnoj temperaturi) i 2 cijela jaja.

Danas se može naći badema u prahu po dučanima, ali ako ga nemate možete sami to napraviti, pogledajte objašnjenje u receptu za ‘Macarons’.

3 – Dobivenu smjesu uljite na lisnatog tijesta i pazite da ostavite 2 cm prazna oko ruba.

Rubove tijesta namazati hladnom vodom, to će pomoći da se lijepi za tijesta koji će doći na vrh.


4 – Sad je vrijeme da stavite figuricu, pazite da je stavite blizu ruba da se ne bi otkrilo gdje se nalazi za vrijeme rezanje kolača.

Ako nemate figurice možete staviti jedno zrno suhog graha.


5 – Stavite drugo lisnato tijesto preko te dobro stisnite rub da punjenje ne bi iscurilo prilikom pećenja.

Premazite tijesta žumanjkom u kojem ste stavili malo vode, te iscrtajte nožicem po želji ili tradicionalno u obliku rešetaka.

Peći 30 mn na 200 C.

Izvor blog- Delphine Pavlak.

Tartatan

Malo Pariza i u Vašem domu. Ukusna i sočna pita od jabuka, sa dodatkom smeđeg šećera, od sad bi trebalo da Vam bude nezaobilazna nedeljna poslastica.



Sastojci za 4 osobe
50 g maslaca
300 g smedjeg šećera
1 kom smrznutog lisnatog testa
1 kg jabuke

Maslacem premažite manju tepsiju ili vatrostalnu posudu.

Pospite brašno u tankom sloju na radnu površinu pa razvijte lisnato testo na veličinu tepsije.
Rasporedite smeđi šećer po tepsiji.

Oljuštite jabuke. Pri kupovini birajte jabuke slične veličine.

Isecite jabuke na kriške. Gusto rasporedite narezane jabuke po tepsiji.

Prekrijte jabuke testom, stavite u rernu zagrejanu na 200°C i pecite oko 15 minuta.


Tartatan možete ukrasiti šlagom ili posuti cimetom.

Moze i na ovaj nacin da se napravi

Francuzi ga jos prave tako sto stave secer ( oko 125g) pa margarin isecen na kockice(oko 120g) pa jabuke ( sa malo limuna) i preko toga jos secera (oko 125g)pa ga karamelizuju na laganoj vatri na sporetu. Kad \"pozlati\" secer, odmah se skida sa vatre, stavi se u plitku tepsiju a preko toga se stavi testo.Na testu napraviti par rupica nozem pazljivo, da se ne ostete jabuke ispod, kako bi moglo \"da dise\".Staviti u rernu na 200,peci oko 25 min.Prijatno!

Šampinjoni u konjaku

Potrebni sastojci
(za šest odoba)

- 1kg šampinjona
- 3 supene kašike maslinovog ulja
- 2 limuna
- 1 veza začina (peršun, lovor i majčina dušica)
- 3 paradajza
- kečap
- 1 dl konjaka
- 2 dl soka od paradajza
- so
- zeleni biber

Šampinjone očistiti i oprati. Manje ostaviti cele, a veće iseći na polovine ili četvrtine.

Paradajz oljuštiti, očistiti od semenki i iseći na kockice.

U posudu sa zagrejanim maslinovim uljem dodati paradajz i vezu začina, pa propržiti oko pet minuta. Zatim, dodati šampinjone i limunov sok, biber i so. Zaliti sokom od paradajza, pokriti i dinstati oko 20 minuta. Pred kraj, dodati kečap i konjak i malo maslinovog ulja.

Ovo jelo se servira hladno, tako da mora da ostane nekoliko sati u frižideru.

Prijatno!

FRANCUSKA PITA SA VIŠNJAMA:
Ukusan kolač od prhkog tijesta




Sastav:

Tijesto:

• 200 g brašna,
• 100 g maslaca,
• pola kašičice soli,
• kašika šećera u prahu,
• 1 jaje,
• vode po potrebi

Nadjev:

• 400 g višanja,
• 2 kašike gustina,
• 100 g šećera,
• 50 g šećera u prahu,
• kašičica cimeta,
• 1 limun

Priprema:

Pomiješajte brašno, so i šećer u prahu, a onda utrljajte komadiće maslaca u brašno
dok ne dobijete mrvičasto tijesto. Odvojeno ulupajte jaje, dodajte ga tijestu i dobro
ga izradite. Po potrebi dodajte nekoliko kašika vode.

Oblikujte od tijesta kuglu, uvijte je u foliju i ostavite da se u frižideru dobro ohladi.

Pomešajte šećer, šećer u prahu, gustin, cimet i malo narendane limunove korice. Dodajte
ocijeđene višnje i opet izmiješajte.

Na pobrašnjenoj dasci razvaljajte tijesto, nešto veće od okruglog pleha za pečenje pita.
Stavite na pleh, utapkajte i ostavite da malo visi preko ivica kalupa, pa sipajte fil od višanja.

Ako želite kolač lijepo dekorirati, ostatak tijesta razvaljajte, isjecite na trakice i od njih
napravite mrežu preko fila.

Stavite u rernu zagrijanu na 200 stepeni i pecite desetak minuta, potom smanjite
temperaturu na 180 stepeni i pecite još pola sata.

Pitu služite hladnu.

cazin.city

Samo nek je prhko