Preminuo poznati glumac Nikola SImić u osamdesetoj godini

BEOGRAD - Doajen srpskog glumišta, dramski umetnik Nikola Simić, preminuo je danas u Beogradu u 81. godini, saopštilo je Jugoslovensko dramsko pozorište, čiji je član bio još od 1959. godine.
Nikola Simić rođen je u Beogradu 18. maja 1934. godine, a glumu je diplomirao na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu. Prvu ulogu dobio je još kao student 1957. u Jugoslovenskom dramskom pozorištu (JDP), čiji je stalni član postao 1959. i u kome je igrao do januara ove godine.
Na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta igrao je mnogobrojne likove iz komičnog i dramskog repertoara: Guverner i Trgovac ("Kandid ili Optimizam"); Lakej Ivan ("Pseći valcer"); Poco ("Čekajući Godoa"); Arkadije Arkadijevič ("Punjene tikvice"); Amori de Šatel Taro ("Velika auto trka"); Bopčinski ("Revizor"); Vića i Jerotije ("Sumnjivo lice" iz 1969. i 1990); Pomet ("Dundo Maroje"); Pukovnik, Ljudmila Brandahlistova, Islednik ("Veseli dani ili Tarelkinova smrt"); Grobar ("Hamlet"); Vitvud ("Takav je svet"); Sava Savić ("Protekcija"); Mita ("Zunzara"); Nikola ("Rat i mir u kafani Snefl"); Čovek koji se najviše boji ("Otkriće"); Gospodin Simić ("Skakavci"). 

U gimnаziji glumi u drаmskoj sekciji, а kаsnije diplomirа glumu nа Akаdemiji zа pozorište, film, rаdio i televiziju u Beogrаdu. Prvu ulogu igrа već kаo student (1957) u Jugoslovenskom drаmskom pozorištu, čiji je stаlni člаn od 1959.
Igrаo je u mnogobrojnim filmovimа i TV-serijаmа. Proslаvio se ulogom Mite Pаntićа u filmskom serijаlu "Tesnа kožа" (1982 — 1991). Glumio je u TV-serijаmа "Srećni ljudi“ (1993, 1995), "Porodično blаgo“ (1998, 2001), "Agencijа zа SIS“ (2006, 2007), Ljubаv, nаvikа, pаnikа (2006, 2007).
Od 1971. igrа u predstаvi "Bubа u uhu" sа kojom je 7. junа 2011. proslаvio jubilej 40 godinа igrаnjа.
Poznаt je i po tome što je sinhronizаcijаmа crtаnih filmovа nа srpski "pozаjmljivаo“ glаs Dušku Dugoušku, Mikelаnđelu i Sekаču u Nindžа kornjаčаmа, Megаtronu, Blustriku i Čipu Čejsu u Trаnsformersimа.
Brаt je glumcа Slаvkа Simićа.

Preminuo Jovan Ćirilov


ovan Ćirilov, istaknuti glas srpske kulturne scene, teatrolog, dugogodišnji
 upravnik JDP-a i umetnički direktor i selektor Bitefa, preminuo je
 16. novembra u Beogradu.



Jovan Ćirilov rođen je 30. avgusta 1931. godine u Kikindi, gde je i maturirao u tamošnjoj gimnaziji. Diplomirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1955. godine. Iste godine biva angažovan kao asistent režije i mlađi dramaturg u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.

Skoro deceniju kasnije, 1967, prelazi u Atelje 212 gde nastavlja da radi kao dramaturg. Godine 1985. u imenovan je za upravnika Jugoslovenskog dramskog pozorišta, i tu ostaje da radi do penzionisanja 1999. godine.

To je ujedno i najduži mandat među upravama JDP-a, a u tom period nastale su kultne predstave “Putujuće pozorište Šopalović”, “Per Gint”, “Rodoljupci”, “Buđenje proleća”, “Ruženje naroda u dva dela”, “Lažni car Šćepan Mali”, “Bure baruta”, “U potpalublju”, “Beogradska trilogija”…

Od osnivanja Bitefa 1967. godine do danas je umetnički direktor i selektor tog međunarodnog festivala. Bio je predsednik Nacionalne komisije pri Unesku (Jugoslavije, a potom Srbije) od 2001. do 2007. godine, a zatim predsednik Komiteta za kulturu iste Komisije.
Francuska ga je nagradila ordenom Viteza umetnosti i književnosti (1992), a Srbija ga je odlikovala Sretenjskim ordenom trećeg stepena (2012).

Dvostruki je dobitnik Sterijine nagrade za novinsku pozorišnu kritiku i za naročite zasluge na unapređenju pozorišne umetnosti. Dobio je Oktobarsku nagradu Grada Begrada za životno delo.

Autor je brojnih teatroloških eseja, romana i zbirki pesama kao i antologija drama (srpske savremene drame na engleskom jeziku, engleske i američke savremene drame, najkraćih drama na svetu) i rečnika.

Aktivno je pisao kolumne u brojnim dnevnicima i nedeljnicima od 1986. godine. Na srpski je preveo drame Fraja, Brehta, Šeparda, Ženea… Predsedavao je nacionalnom komisijom za UNESCO (od 2001).

Mesto i datum komemoracije i sahrane biće naknadno objavljeni, saopštilo je Jugoslovensko dramsko pozorište.



“Jovan je poseban. Nikog ne ostavlja ravnodušnim. Osim nepreglednog znanja i iskustva, ima i neponovljivu harizmu. Voli da Beograd bude svet”, pisala je o njemu Mia David u intervjuu koji je Ćirilov dao 2007, a koji možete pročitati OVDE.
Na pitanje Branka Čečena u intervjuu iz 2010. godine “Da li Vam je bavljenje pozorištem omogućilo da budete slobodniji od trgovine, politike, i pravljenja kompromisa”, Ćirilov je odgovorio:

“Ja se osećam slobodnim. Čak i te materijalne teškoće koje pozorište ima prevazilaze se na razne načine – ako BITEF ima manje para, onda ima manje predstava, ali su one kvalitetne. Čovek nije slobodno biće, uslovljen je svojim fizisom, mestom rođenja, okruženjem, ali ja se osećam do krajnjih mogućnih granica slobodnim, koliko čovek to može da bude. Ako čovek svoja ograničenja priznaje i zna da ih izbegne, kao toreador, to je ostvarenje slobode. Jedino što mi je neprijatno da govorim o tome, jer ne volim gordost: ‘Ko se hvali sam se kvari’. Ali možda nekome mladom to što govorim može da bude od koristi – sopstvena sloboda može da se ostvari, samo mora čovek da bude malo hrabar. Da ni u čemu ne pretera, ni u tome da se hvali, ni da se povlači pred svetom, da ne ističe nepotrebno svoje poglede na svet ili seksualnu orijentaciju, već da živi sa osećanjem mere.”

Kada je u septembru ove godine uoči 48. Bitefa razgovarao sa Borkom Trebješanin, upitan čega se plaši i da li za nečim žali, odgovorio je: “Nemam običaj da za nečim žalim. (…) A plašljiv nisam.”

b92.net

Preminuo nekadašnji pop superstar Udo Jirges

Nekadašnji pop superstar Austrijanac Udo Jirgens, koji je prodao
više od sto miliona ploča, preminuo je danas u 80. godini.



Jirgens je umro u švajcarskom gradiću Gotliben, na jezeru Konstanc severno
od Ciriha, nakon što je kolabirao i prebačen u bolnicu.

Tokom karijere koja je trajala pet decenija, Jirgens je imao niz hitova i nastupa
na takmičenju za Pesmu Evrovizije na kojem je i pobedio 1966. godine kao
predstavnik Austrije šlagerom "Mersi Šeri". 

blic.rs

Bluz i rok muzičar je umro u 70. godini.




Džon Robert Koker, legendarni džez i bluz muzičar, preminuo je danas u 70 godini života. Pevač promuklog glasa je na sceni bio više od 40 godina, a za to vreme je napravio brojne hitove.

Proslavio se obradom pesme Bitlsa "With a little help from my friends", a kasnije su se nizali:  "You are so beautiful", "Up where we belong", "Cry me a river", "Feelin' alright", "The letter", "Unchain my heart", "Summer in the city", "When the night comes"...

Njegov agent, Beri Maršal, saopštio je da se ne zna od čega je Koker umro, prenosi BBC. Dodao je da je Džo bio "jedinstven i da ništa neće moći da popuni tugu u našim srcima nakon njegovog odlaska sa životne scene". Pevač je bolovao od raka pluća.

Preminuo Miodrag Protić, jedan od osnivača MSUB

Miodrag B. Protić, umetnik, teoretičar i kritičar umetnosti, jedan od osnivača
Muzeja savremene umetnosti, preminuo je 20. decembra u Beogradu.






Delovanje Miodraga B. Protića (10. maj 1922, Vrnjačka Banja – 20. decembar 2014, Beograd) ostavilo je dubok trag na kulturnoj i umetničkoj sceni Jugoslavije i Srbije u drugoj polovini XX veka, navodi MSUB u svom saopštenju.

Kao osnivač Muzeja savremene umetnosti i njegov prvi upravnik (1965–1980), Protić je formirao ustanovu kulture sa dalekosežnim, ambicioznim ciljevima u čije osnove rada su ugrađena praktična i teorijska iskustva najuglednijih muzeja moderne i savremene umetnosti u svetu. Rukovodeći se osnivačkim ciljevima koje je Protić postavio, Muzej se tokom narednih decenija razvio u vodeću instituciju moderne i savremene umetnosti u Jugoslaviji. U uvodnom tekstu monografije Muzeja savremene umetnosti iz 1965. godine, Miodrag B. Protić je jasno apostrofirao jugoslovensku orijentaciju Muzeja, pri čemu je srpsku umetnost video kao integralni deo jugoslovenske umetničke scene. Protićev doprinos u koncipiranju umetničkih zbirki Muzeja doveo je do toga da ta institucija danas raspolaže najreprezentativnijim delima jugoslovenskih umetnika XX veka. Svojom delatnošću Protić je kroz brojne programske aktivnosti afirmisao Muzej savremene umetnosti kao ustanovu od posebnog značaja u valorizovanju, istorizovanju i postavljanju jugoslovenske umetnosti na mapu svetskih umetničkih zbivanja. Bio je autor ključnih izložbi moderne umetnosti u Muzeju savremene umetnosti: „Počeci jugoslovenskog modernog slikarstva”, „Treća decenija: Konstruktivno


slikarstvo”, „Nadrealizam, postnadrealizam, socijalna umetnost”, kao i retrospektiva Save Šumanovića, Milene Pavlović Barili, Peđe Milosavljevića i drugih značajnih umetnika.

Svojom vizijom razvoja Muzeja, Protić je postavio temelje instituciji koja je težila da bude savremena, što je po njegovim shvatanjima bilo mogućno jedino ukoliko bi ona imala jugoslovensku, odnosno svetsku i internacionalnu orijentaciju.

Protićev umetnički rad razvija se uporedo s njegovim radom na mestu upravnika Muzeja, u specifičnim socijalnim, političkim, kulturnim i umetničkim okolnostima karakterističnim za razvoj jugoslovenskog posleratnog društva.

Umetnički rad Miodraga B. Protića se tokom decenija razvijao kao visoko konzistentna i kontinuirana delatnost. U zaključku studijskog teksta za monografiju o Protićevom stvaralaštvu, Jerko Denegri kao suštinsko određenje celokupne, višedecenijske Protićeve aktivnosti navodi pojam modernističkog projekta, naglašavajući da je njegovo "slikarsko, kritičarsko, teorijsko, istorijsko-umetničko i organizaciono delovanje u znaku ideala poznomodernističkog projekta."
U zbirkama Muzeja savremene umetnosti, Protićev slikarski opus zastupljen je s ukupno 67 dela. Najveći broj dela Muzej je stekao putem poklona, odnosno Legatima koje je ustupio sam autor, imajući u vidu činjenicu da kao upravnik Muzeja nije dozvoljavao da se njegova dela kupuju.

Kao umetnik, Protić je izlagao na mnogobrojnim izložbama u zemlji i inostranstvu, na Bijenalima u Veneciji, Aleksandriji, Tokiju i Sao Paolu. Bio je član grupe „Samostalni”, „Decembarske grupe” i grupe „63”.

Protićeva publicistička i teorijska delatnost trajala je do kraja njegovog života. Bio je dugogodišnji kritičar NIN-a, saradnik lista Politika, časopisa Delo, Književnost, Umetnost i Književne novine. Objavio je više knjiga iz oblasti kritike, teorije i istorije likovne umetnosti, među kojima su najvažnije: Savremenici I i II, Srpsko slikarstvo XX veka, Slika i smisao, Jugoslovensko slikarstvo 1900–1950, Oblik i vreme i drugih.

Dobitnik je brojnih nagrada: Uneskove na XXVIII Bijenalu u Veneciji (1956), Ordena Deneborg Kraljevine Danske (1981), Ordena oficira rada književnosti i umetnosti Republike Francuske (1983), Sedmojulske nagrade SR Srbije (1985), Nagrade"Todor Manojlović" (1995), Nagrade lista „Politika“ (2001), Nagrade"Sava Šumanović" (2003), Vukove nagrade (2004) i drugih.

Miodrag B. Protić sahranjen je 23. decembra u krugu porodice na Novom groblju u Beogradu.

b92.net

Preminula Anita Ekberg - seks simbol 60-tih

Izvor: Tanjug

Legendarna švedska glumica Anita Ekberg, model i seks simbol pedesetih i šezdesetih
godina prošlog veka, najpoznatija kao Silvija iz Felinijevog "Slatkog života" preminula
je u 83. godini, prenosi AFP.





Zvezda filma "La Dolce Vita" Anita Ekberg



Rođena je 1931. godine u Malmeu kao šesto od osmoro dece. U svojim tinejdžerskim
 godinama, radila je kao manekenka, a 1950. se prijavila na takmičenje Miss Malmea,
 a zatim i za Mis Švedske koji je osvojila.

Posle te pobede otišla je u SAD da se takmiči za titulu Mis Universe, uprkos tome što
 nije govorila engleski.

Tamo je upoznala značajne ljude, a kao starleta u studiju Universal imala je lekcije u
drami, dikciji, plesu, jahanju i mačevanju.

Nakon što se 50-tih pojavila u nekoliko trač časopisa, konačno joj je uspelo i u filmskoj
industriji. Glumila je u filmovima sa Džonom Vejnom, Loren Bekol, Dinom Martinom i
 Džerijem Luisom.

"Paramount" joj je dao ulogu u filmu "Rat i mir" koji je snimljen u Rimu 1956. godine u kojem
 je glumila i Odri Hepbern.

Glumila je i u filmovima Woman Times Seven, Way... Way Out, The Alphabet Murders, Nel
segno di Roma, Paris Holiday, Hollywood or Bust i drugim.

Bila je udata za britanskog glumca Entonija Stila od 1956. do 1959. godine, a od 1963. do
 1975. sa glumcem Rikom Van Nutterom.

Bila je u ljubavnim vezama sa mnogim poznatim ličnostima svog vremena kao što su Marčelo
 Mastrojani, Erol Flin, Frenk Sinatra, Geri Kuper i drugi.

U Švedskoj nije živela od ranih 50-tih godina i retko ju je posećivala.




b92.net
foto: yahoo.com

ZBOGOM, KEMO Preminuo Kemal Monteno

Čuveni pevač Kemal Monteno preminuo je danas u 11 sati.


LEGENDA Monteno je prošlog ponedeljka pušten na kućno lečenje

Vest je za "Dnevni avaz" potvrdio Halid Bešlić nakon razgovora sa Montenovim sinom Đanijem. Monteno je imao 66 godina.

Legendarnom pevaču, tekstopiscu i kompozitoru 16. novembra izvršena je transplantacija bubrega, na koju je čekao tri godine. Kratko vreme se osećao dobro, ali je 21. decembra ponovo primljen u bolnicu, najpre zbog povišene temperature, a potom i zbog postoperativnih komplikacija.

Kako nam je potvrdio njegov menadžer Gane Pezikoza uzrok smrti je virusna infekcija.

- Veoma sam utučen. Kemal mi je bio jedan od najboljih priojatelja. Jutros su mi odmah javili za tužnu vest - rekao je Pecikoza za "Blic".

Ćerka Adrijana kratko je za "Blic" rekla da je toliko utučena i da joj je teško da ne može ni sa kim ni da razgovara trenutno.

Od Kemala Montena počele su da se opraštaju i kolege i prijatelji Zdravko Čolić, Severina, Nina Badrić...

Monteno je prošlog ponedeljka pušten na kućno lečenje, a kada su neki portali tada premeli vest da je preminuo pevač se samo na to nasmejao:

- Smejao sam se kao lud jer kažu da onaj koga živog proglase mrtvim živi 100 godina, a meni je ovo treći put - rekao je tada Monteno.


Kemal Moneteno rođen je 1948. godine.

Ostaće upaćen po brojnim hitovima među kojima su najpoznatiji "Nije htjela", "Jedne noći u decembru", "Šta je život", "Hiljade pahulja bjelih", "Sarajevo ljubavi moja", kao i po brojnim saradnjama sa ostalim pevačima sa prostora bivše Jugoslavije.


blic

Preminuo glumac Pavle Minčić


Poznati glumac i satiričar Pavle Minčić preminuo je danas u Beogradu u 84. godini života.





Rođen je 16. juna 1931. godine u Beogradu, bio je pozorišni glumac, ali se oprobao i na filmu i radiju.
 Osnovnu školu, gimnaziju i Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju završio je u klasi profesora
 Raše Plaovića.

U bogatoj glumačkoj karijeri ostvaro je zapažene uloge u komadima "Jaje", "Olovka piše srcem",
"Tužna je nedelja", "Revizor", "Sponzor noćas mora pasti".

Bio je prvi glumac u Beogradu koji je odigrao monodramu, Gogoljev komad "Dnevnik jednog ludaka".

Penzionisan je nakon 40 godina rada u Narodnom pozorištu u Beogradu gde je ostvario više od
120 uloga.

Dobio je mnoge nagrade (“Radoje Domanović”, “Zlatni ćuran”, “Zlatni Lovor” i druge) uključujući
i plaketu „Branislav Nušić“ i „Zlatni beočug za životno delo“ za trajni doprinos kulturi. Bio je istaknuti
član “Ošišanog ježa”.

Detalji sahrane i komemoracije biće naknadno objavljeni.






b92.net

Preminuo grčki pevač Demis Rusos

Izvor: Beta

Grčki pevač Demis Rusos umro je u Atini, saopštila je danas bolnica u kojoj se lečio.






"Svetski poznati umetnik Demis Rusos umro je posle duge hospitalizacije u bolnici Igia", navodi
 se u kratkom saopštenju o smrti Rusosa u nedelju.

Rusos (69) je imao svetsku karijeru 1970-ih godina, kao član grupe Aphrodite's Child. Prodao je
 više od 60 miliona albuma.

Njegov poslednji album je izdat 2009. godine. Poslednji put se pojavio u javnosti septembra 2013.
 godine u Atini gde je primio od francuskog ambasadora u Grčkoj orden Viteza Legije časti.

Potom nije izlazio zbog bolesti. Rusos je rođen i odrastao u Aleksandriji u Egiptu, u grčkoj porodici.
 Tokom Suecke krize, Rusosovi roditelji su izgubili svoje posede i prešli da žive u Grčku.

Mladi Demis je počeo da svira u muzičkim grupama u Grčkoj gde je upoznao i Evangelosa Odiseasa
 Papatanasijua - Vangelisa koji je potom postao autor originalne filmske i druge muzike, i Lukasa Siderasa
 s kojima je kasnije svirao u grupi Aphrodite's Child. Na početku je samo pevao, a kasnije je i svirao
bas gitaru, čime je postigao veliku komercijalni uspeh u Francuskoj i drugim zemljama Evrope od 1968.
 do 1972. godine.

Kasnije je započeo uspešnu solo karijeru. Imao je snažan, prepoznatljiv glas.




b92.net

Secate li se ove pesme..

OBRIŠI SUZE DRAGA Umro Boba Stefanović

Boba Stefanović, pevač i kompozitor domaće zabavne muzike i jedno od
najpoznatijih imena jugoslovenske pop scene, preminuo je u 69. godini,
 u Beogradu.



Bogatu muzičku karijeru Boba Stefanović započeo je davne 1962. godine u
 vokalno-instrumentalnom sastavu "Zlatni dečaci"prvo kao gitarista, a kasnije i pevač.
Prvi put profesionalno je nastupio u tada veoma popularnom klubu "Euridika",sa samo
 15 godina i od tada je nizao samo hitove.
 
"Čudna devojka", njegova prva Zlatna ploča, ponovo je oduševila nove generacije u
 filmu "Lajanje na zvezde".
 
Bila je to prva faza Stefanovićeve karijere. Kasnije ih je bilo još pet, onih važnijih:
 Aleksandar Korać i vreme festivalskih šlagera ( "Obriši suze, draga" ); Boba i Džezbal,
 Boba u muško-ženskoj grupi "One i oni" u kojoj su osim njega nastupali Minja Subota,
Lidija Kodrič i Daliborka Stojišić; Stefan Boba kao zvezda nemačkog "Bellaphon Records"
 i najzad - Boba i Bobete.
 
Oko petnaest godina je držao školu pevanja pop i rok muzike, a kasnije je najviše
vremena provodio slikajući ali je i dalje povremeno nastupao.




blic.rs

Neka mu je laka zemlja.

Preminuo Vlada Divljan

Jedan do istinskih velikana jugoslovenske i srpske muzike Vlada Divljan (1958-2015)

preminuo je jutros u Beču nakon duge i teške bolesti.





O datum, vremenu i mestu sahrane odlučiće porodica. Uskoro opširnije...

Vladimir Divljan rođen je 10. maja 1958. Krajem sedamdesetih godina bio je član džez-rok
grupa Merlin i Zvuk Ulice, a od 1980. do 1984. godine bio je predvodnik vokalno-instrumentalnog
sastava Idoli.

Od 1985. godine krenuo je sa samostalnom karijerom, u okviru koje je nastavio sa pop-rok
formom uporedo se baveći filmskom muzikom.

Od avgusta 1991. do septembra 1997. godine živeo je u Sidneju, nakon čega se vratio u
Beograd. Od juna 1999. godine živeo je i radio u u Beču.




Zainteresovao se za muziku 1968. posle koncerta Draga Diklića u Tučepima, odmaralištu
 u Hrvatskoj gde je letovao s porodicom.

Posle povratka u Beograd, zajedno sa prijateljima Zdenkom Kolarom i Božom Jovanovićem
 osnovao je bend.

Prvi instrument koji je svirao bila je mala mandolina, jer je bio veliki ljubitelj dubrovačkih
trubadura. Kasnije je kupio gitaru, dok se Kolar opredelio za bas, a Boža limeno bure
 u funkciji bubnja.



Bend se zvao Faraoni, ali pošto je već postojala grupa s istim imenom u Sloveniji, preimenovali
 su se u Holipe.

Zvuk ulice

Prvi ozbiljan bend Divljan je osnovao posle diplomiranja 1976. pod nazivom Merlin. Ubrzo ga je
 preimenovao u Zvuk ulice. Uz njega je ostao Zdenko Kolar, a pridružili su im se Dragan Mitrić,
 Kokan Popović i Bora Atić.

Izvodili su pesme Beatlesa, Rolling Stonesa i Džimija Hendriksa, kao i svoje pesme. Imali su i i
zvođenja na Radio Beogradu, ali je nakon odlaska Kokana Popovića u vojsku bend ugašen

Dečaci i Idoli

Krajem 1979. Divljan se upoznao sa Srđanom Šaperom i Nebojšom Krstćem s kojima je kasnije
osnovao bend Dečaci.

Osamdesete su preimenovani u Idole i na prvoj probi pod novim imenom Divljan je napisao “Retko
te viđam sa devojkama”. Usledili su “Pomoć, pomoć” i “Maljčiki”. Idoli su radili i na Paket aranžmanu,
grupi više uticajnih jugoslovenskih rok umetnika, a nakon tog angažmana objavili su VIS Idoli ploču
sa šest novih pesama.

Divljan je bio pisac i vodeći vokal za većinu njih, a ploča je prodata u 200.000 primeraka.

Ploča “Odbrana i poslednji dani” objavljena je krajem 1982. ali nije postigla ni izbliza takav uspeh
kao turneja Idola. Strani magazini pisali su pozitivne kritike o bendu, a magazin Džuboks album je
proglasio najboljim jugoslovenskim rok albumom u 20. veku.

Sledeće izdanje snimljeno je u Londonu.


.................


b92.net

.....

Solo karijera

Nakon raspada Idola, Divljan je želeo da osnuje bend Hondini sinovi, ali je odustao i
započeo solo karijeru.

Prvi rezultat bio je album “Tajni život A. P. Šandorova”, snimljen sa Aleksandrom
Šandorovim koji se do tad bavio isključivo klasičnom muzikom.

Među pesmama sa tog albuma su “Neću ništa da znam”, balada “Više nisam tu” i
sempl hit “Patuljci”.

Divljan je snimio i verzije pesama Beatlesa za seriju “Čovek u beloj jakni”, muziku
za “Kako je propao rokenrol”, a sa Giletom iz Električnog orgazma učestvovao u
pozorišnom komadu “Rokenrol za decu”.




U avgustu 1991. preselio se u Australiju i sarađivao sa tamošnjim muzičarima. Takođe,
radio je u lokalnoj radio stanici.

Tokom kratke posete Jugoslaviji krajem 1995. i početkom 1996. osnovao je Old Stars
Bend sa Šandorovom, Kolarom, Giletom, Markom Milivojevićem i Borisom Bunjcem. Bend
je izveo dva koncerta, a na osnovu tada snimljenih materijala objavljen je album Odbran
a i zaštita za B92 Records.

Usledio je projekat u Australiji sa Kirilom Džajkovskim iz Leb i Sol.

Još jedan album insrtrumentala “Vlada Divljan presents Die Tonzentrale “ za B92 Records
objavio je 2003.

Divljan je 2006. osnovao novi bend Nevladina organizacija.

Snimio je CD EP "Četiri godišnja doba" (2012) sa zagrebačkim Ljetnim kino Big Bandom
s kojima je nastupao u Domu omladine Beograda u novembru prošle godine.




b92.net

Baš mi ga je žao.. mlad čovek..neka počiva u miru..

Preminuo nemački književnik Ginter Gras

Nemački književnik Ginter Gras, dobitnik Nobelove nagrade za književnost iz
1999. godine, preminuo je u 88. godini života.






BERLIN - Nemački pisac i Nobelovac Ginter Gras (87), rođen u Gdanjsku koji je svetsku slavu stekao svojim romanim "Limeni bubanj", preminuo je u Libeku, u 87. godini života, prenose danas nemački mediji.

Gras, u skladu s tezom o "sprečavanju humanitarne katastrofe na Kosovu" nije dizao svoj glas protiv NATO bombardovanje Srbije.
Slavljen i osporavani Nobelovac i bivši "S S-ovac" koji je svoju službu u tim zloglasnim Hitlerovim i Himlerom jedinicama obelodanio tek pre desetak godina, Gras je, sve do tog zakasnelog priznanja, važio za moralnu instancu posleratne Nemačke.
Grasa su posle tog priznanja jedni kritikovali i moralno osudili, drugi mu prebacili taktiziranje u odugovlačenju zbog dobijanja Nobelove nagrade, a treći pravdali, jer je slavni pisac, kako kažu, davno izvukao pouku iz onoga što je učinio.
Pisac je, naime, pre desetak godina, ispričao da se dobrovoljno, kao sedamnaestogodišnjak prijavio, ali ne u "S S" - trupe, već u podmornicu. Njegova sudbina je, zatim, krenula putem "S S" - jedinica, pošto "u poslednjim danima rata podmornica nije primala nove ljude", za razliku od "S S" - jedinica, objasnio je Gras, šezdesetak godina kasnije.
Prema sopstvenim rečima, Gras je služio u Desetoj "S S" oklopnoj diviziji, koja je ratovala na Istočnom frontu i u februaru 1945. godine kapitulirala pred Crvenom armijom.
Gras je pre nekoliko godina svojom pesmom "Šta rečeno biti mora" u kojoj optužuje Izrael da preti svetskom miru, izazvao burne reakcije i kritike.
I tada, kao i kada se saznalo da je bio u "S S" jedinicama, mnogi su tražili da Gras vrati Nobelovu nagradu, koja mu je dodeljena 1999. godine.

U pesmi "Šta rečeno biti mora", Gras je izneo zabrinutost da bi Izrael "mogao da satre ceo iranski narod" zbog strahovanja u vezi sa nuklearnim programom Teherana i da "atomska sila Izrael ugrožava već krhki mir u svetu", što je tada izazvalo reagovanja i kritike izvan i u samoj Nemačkoj i zahteve da vrati Nobelovu nagradu.
"...Gras je Nobelovu nagradu za literaturu dobio 1999. godine na osnovu litetarnih zasluga i isključivo na osnovu literarnih zasluga, što, uzgred rečeno, važi za sve nosioce nagrade. Ssvedska akademija danas, a ni u buduće, ne vidi povod za diskusiju da mu (Grasu) se ta nagrada, u bilo kom obliku, osporava...", poručili su iz Švedske, povodom Grasa koji je, već kao osamdesetčetvorogidšnjak, dobio zabranu ulaska u Izrael.
Socijaldemokrata Gras je tada i iz redova svojih političkih istomišljenika uz priznanje za svoj knjuževni dar i talenat, zaradio kritike, kao i iz redova demohrišćana, kancelara Angele Merkel, odakle je poručeno da bi jedan nemački Nobelovac morao da pazi i da ne šalje pogrešne signale.
Grasa su tada kritikovali i liberali, bivšeg šefa nemačke diplomatije Gvide Vestervela, ocenjujući da iz njega ne progovara mudrost starosti, već se čuju prastare predrasude.
Pisac je tada govorio da su ga zločini nacista protiv Jevreja i strahovanja da će biti proglašen antisemitom sprečavali da otvoreno kritikuje Izrael i pomalo proročanski upozoravao da bi "sutra moglo da bude kasno".
"Neću više ćutati, jer mi se smučila hipokrizija Zapada", poručivao je tada Gras, pisac svetskog ranga, slikar, grafičar, politički aktivni interektualac, liričar - sin jednog nemačkog trgovca iz Gdanjska.

novosti.rs

Preminuo poznati slikar Jože Ciuha

Istaknuti slovenački slikar Jože Ciuha preminuo je juče, dve nedelje pre 91. rođendana,
javila je Radio televizija Slovenije.



Prošlog aprila, povodom njegovog 90. rođendana, u Beogradu mu je priređena reprezentativna monografska izložba u Galeriji SANU, a u isto vreme i izložba slika u galerija Rima u Kragujevcu.

Jože Ciuha je rođen u Trbovlju 26. aprila 1924. godine. Studirao je na ljubljanskoj Akademiji kod znamenitih profesora Gabrijela Stupice, Božidara Jakca, Marija Pregelja i Slavka Pengova.
Od 1950-tih godina je započeo velika putovanja, od Pariza do zemalja Dalekog Istoka, kasnije Južne i Severne Amerike, sakupljajući znanja i impresije koje je transponovao u svoja dela.

Zajedno sa Zoranom Kržišnikom bio je jedan od osnivača Grupe 69 koja je okupljala najistaknutije umetnike Slovenije, Hrvatske, Srbije i Bosne i Hercegovine.




Izložbu "Jože Ciuha, mozaici – slike – pleksiglasi"

koja je bila postavljena u Galeriji SANU od 25. aprila
do 24. juna 2014. godine videlo je više
od 18.000 posetilaca.

Izlagao je širom sveta u najprestižnijim muzejima i galerijama i dobio brojne nagrade. Njegova dela, pored izrazito angažovanog, humanističkog sadržaja, odlikuje poseban likovni jezik koji figurativan izraz preoblikuje ka apstraktnom.
Objavio je nekoliko knjiga putopisa i izradio brojne ilustracije.
 
Živeo je na relaciji Ljubljana, Pariz i ostrvo Šipan.

blic.rs

Preminula Maja Plisecka, bivša balerina Boljšoj teatra

Bivša balerina prestižnog ruskog Boljšoj teatra, 89-godišnja Maja Plisecka preminula
je od srčanog udara, izjavio je večeras direktor pozorišta Vladimir Urin.






"Umrla je od srčanog udara. Lekari su sve pokušali da je spasu", rekao je Urin i dodao da je balerina umrla u Nemačkoj.

Maja Plisecka potiče iz stare ruske baletske porodice jevrejskog porekla. Ujak Asaf Meseret bio je legendarni profesor baleta. Tetka uz koju je odrasla, Sulamif Meserer, bila je primabalerina Boljšoj teatra.

Mladost Maje Plisecke obeležile su patnje pod staljinizmom. Otac joj je nestao bez traga 1937. godine a majka deportovana u Kazahstan. Pedeset godina kasnije otkriveno da je njen otac ubijen.

Postala je član Boljšoj baleta 1943. godine ali do 1959, godine nije mogla da nastupa u inostranstvu usled podozrivosti prema njenom poreklu.

Balerina je bila poznata po visokim skokovima, fleksibilnim ledjima, dugim rukama, gracioznosti pokreta i harizmi, kojoj su doprinosili upečatljiv izgled i crvena kosa.

Njene najčuvenije uloge bile su u baletima "Labudovo jezero" (1947), "Uspavana lepotica" (1947), "Karmen", "Don Kihot" i "Ana Karanjenina".

Maja Plisecka je ulogu "Umirućeg labuda" igrala više od hiljadu puta. Dobila je 1958. godine titulu "Zaslužnog umetnika Sovjetskog saveza".

Kritičari su je videli kao definitivnu naslednicu legendarne Ane Pavlove. Karijera joj je trajala neuobičajeno dugo - 60 godina. Poslednji put je nastupila 1996. godine kada je imala 70 godina, u koreografiji Morisa Bežara "Ave Marija".

b92.net

Preminuo B. B. King!

Osim što je stvarao sopstvenu muziku, bio je mentor brojnim zvezdama, među kojima i Eriku Kleptonu

Foto: AP

Legenda bluza B. B. King umro je u Las Vegasu u 89. godini života, objavio je njegov advokat.

Brent Brajson ispričao je za agenciju AP da je King umro mirno u snu sinoć, nešto pre 22 sata, u svom domu u Las Vegasu. Inače, nedavno je primljen u bolnicu zbog komplikacija izazvanih dijabetesom.
Nekadašnji farmer uticao je na generacije muzičara svojim magičnim glasom i britkim deonicama na gitari. Svirao je na Gibsonu i od milošte ju je zvao „Lusil“.
Osim što je stvarao sopstvenu muziku, bio je mentor brojnim zvezdama, među kojima i Eriku Kleptonu. Magazin Rolling Stone stavio ga je na treće mesto liste 100 najvećih gitarista svih vremena, odmah posle Džimija Hendriksa i Dvejna Olmana.
Svoj 15. Gremi dobio je 2009. u kategoriji tradicionalnih bluz albuma za „One Kind Favor“.
King je dobio mesto u Rok end Rol kući slavnih 1987. a 2014. u Dvoranu slave R&B muzike.
Poznat je i po neumornim nastupanjima tokom cele muzičke karijere. Do sedamdesetih godina života nastupao je i do 300 puta godišnje – 1956. je imao 342 nastupa.
Tokom godina razvio je jedan od najprepoznatljivijih stilova sviranja. Ponešto je pozajmio od Blajnd Lemon Džefersona, T-Bone Vokera i drugih i integrisao svoj precizan i kompleksan glas koji su ga doveli u rečnike rok muzike.
Mešao je bluz, džez, sving, pop i džamp u jedan jedinstven zvuk. Jednom je izjavio: “Kada pevam, sviram u glavi; onog trenutka kada prestanem da pevam u stvarnosti, počnem da pevam svirajući Lusil”.

(B92)

Odlazak poglavice:
 Preminuo Bjer Bris, čuveni Vinetu





Pjer Bris, poznat kao Vinetu iz filmova po romanima Karla Maja, umro je od upale
pluća u jednoj pariskoj bolnici u 87. godini, navodi francuska štampa.
Francuski glumac bio je najpoznatiji po ulozi Vinetua, indijanskog poglavice kog je
glumio u 11 vesterna šezdesetih godina prošlog veka.
Bio je omiljen u Nemačkoj i često je tamo glumio, dok ga je francuska publika znala
iz nekoliko serija koje je snimio u rodnoj zemlji.
Poslednji put je Vinetua igrao u dvodelnoj mini-seriji snimljenoj 1997, koju su publika
i kritika “rastrgle” jer je podrazumevala da se ovaj popularni lik vrati iz mrtvih, pošto
je umro u jednom od prethodnih filmova.

abcvijesti.com

ZBOGOM, SARUMANE: Preminuo čuveni glumac Kristofer Li

On je imao problema sa disanjem, nakon čega je primljen u bolnicu, gde je i umro u nedelju



Legendarni glumac Kristofer Li, poznat po ulozi Sarumana u "Gospodaru prstenova", umro je u nedelju, saopštila je danas njegova porodica. Li je umro u 93. godini.

Britanski glumac Kristofer Li, široj publici najpoznatiji po ulozi Drakule kao i Sarumana, jednog od junaka epskog ostvarenja "Gospodar prstenova", umro je u nedelju u bolnici u Londonu u 93. godini.

Kako prenose britanski mediji, legendarni glumac je zbog problema sa disanjem i srcem pre tri nedelje prebačen u bolnicu gde je proslavio svoj 93. rođendan. Slavu je stekao tokom 50-ih glumeći u horor filmovima studija Hamer, ali su poslednjih 15 godina njegove karijere bile najplodonosnije.

Igrao je u "Ratovima zvezda", u "Gospodaru prstenova" i "Hobitu", a ostaće upamćen i kao jedan od najboljih negativaca u filmovima o Džejmsu Bondu s kojim je bio u posebnoj vezi, s obzirom da je tvorac agenta 007, Ian Fleming, bio njegov bliski rođak.

Uspostavio je i odličnu saradnju sa Timom Bartonom koji ga je angažovao u nekoliko svojih filmova kao što su "Alisa u zemlji čuda" i "Uspavana lepotica". Ipak, najponosniji je bio na ulogu u filmu "Jinnah" u kojem je tumačio lik osnivača Pakistana. "To je bez sumnje najznačajnija uloga koju sam ikada odigrao, jer je odgovornost na mojim plećima bila ogromna", objasnio je on. Li je 2009. od kraljice Elizabete II dobio plemićku titulu, a dve godine kasnije mu je uručena BAFTA nagrada za životno delo. Tada je izjavio da se nikada neće penzionisati: "Mrzim dokolicu. Kada umrem želim da umrem u čizmama".



Planirao je da glumi u filmu "The 11th" sa Umom Turman čije snimanje treba da počne u novembru. Ostaće mu neostvarena jedna velika želja - da radi sa holivudskom legendom Klintom Istvudom. Prepoznatljiv po svom dubokom, prodornom glasu, Li je i odlično pevao. Snimio je nekoliko opera i muzičkih dela, pa čak i dva hevi metal albuma "Charlemagne: By the Sword and the Croš" (2010) i "Charlemagne: The Omens of Death" (2013). Suprugom Birgit oženio se 1961. i s njom ima ćerku Kristinu. Upitan jednom prilikom za tajnu dugotrajnog braka, Li je skromno odgovorio: "Venčajte se za divnu osobu"



Kurir.rs/Autor: Foto: Profimedia

Preminuo slikar Slobodan Sotirov


Jugoslovenski i srpski slikar i portretista Slobodna Sotirov umro je u Beogradu
u 89. godini, saopštila je danas njegova porodica.



Sotirov je sa 16 godina upisao je Akademiju likovnih umetnosti u Sofiji, a likovno
obrazovanje je stekao i na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu u klasi
profesora Koste Hakmana i Ivana Tabakovića.
 


Bio je redovni profesor na Višoj pedagoškoj školi u Beogradu. Imao je više od
50 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Naslikao je preko dve 2.000 portreta.
 
Dobitnik je “Zlatne palete” Udruženja likovnih umetnika Srbije i bugarske nagrade
“Ivan Vazov” za doprinos u kulturi. O njegovom slikarskom opusu, mrtvim prirodama
u ulju na platnu i apstraktnim akvarelima, napisano je pet monografija.
 
Mesto i datum sahrane biće naknadno saopšteni.

blic.rs

Preminuo Đuza Stojiljković!

Imao je dugotrajnu dijareju izazvanu bakterijom klostridija, ali uzrok je opšte teško stanje organizma, rečeno je za Kurir u Kliničkom centru Srbije

Glumac Đuza Stojiljković preminuo je danas u 85. godini.

Legenda srpskog glumišta je posle duže i teške bolesti preminuo noćas na intenzivnoj nezi Klinike za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije.
"Imao je dugotrajnu dijareju izazvanu bakterijom klostridija, ali uzrok je opšte teško stanje organizma", rečeno je za Kurir u Kliničkom centru Srbije.
Glumac je posle moždanog udara, koji je imao u oktobru 2014, nedavno prebačen na Infektivnu kliniku zbog infekcije.
Vlastimir Đuza Stojiljković je rođen u učiteljskoj porodici. Završio je gimnaziju u Kruševcu, a glumom se bavio amaterski još kao srednjoškolac.
Po završetku srednje škole se upisao na Rudarsko-geološki fakultet, koji je napustio u trećem semestru i upisao se na Akademiju pozorišnih umetnosti.
Profesionalnu karijeru je započeo 1951. u Beogradskom dramskom pozorištu (BDP). U BDP je radio do 1968, nakon čega je prešao u Atelje 212. U BDP se vratio 1978. i ostao tamo do 1985, kada je ponovo prešao u Atelje 212, u kom je igrao do penzionisanja 1995.



Godine 1983. dobio je Oktobarsku nagradu grada Beograda, a 2001. je dobio Dobričin prsten. Godine 2009. je dobio Statuetu zlatni ćuran za životno delo.
Na filmu je debitovao 1957. u „Tuđoj zemlji“ Jožea Galea. Veliku popularnost je stekao filmom „Ljubav i moda“, za koji je otpevao čuvenu pesmu „Devojko mala“. Osim te pesme, snimio je još nekoliko koje su objavljene na singl pločama. Veliku popularnost je stekao ulogom Rodoljuba Petrovića u seriji „Pozorište u kući“. Potom je s Milenom Dravić bio domaćin u šou-programu „Lift za peti sprat“.

Sredinom 1990ih je odigrao ulogu simpatičnog italijansko-srpskog plemića varalice Kontea Marija Marka del Tintoreta u seriji „Srećni ljudi“, Siniše Pavića.
Krajem 1980ih je vodio radio program „Zabavnik“ na Radio Beogradu, a učestvovao je i u drugim zabavnim emisijama ove radio stanice.



Stojiljković je takođe pozajmljivao glasove junacima brojnih crtanih filmova ali je ostao najviše upamćen kao Patak Dača, Pepe le Tvor, Optimus Prajm, iz Transformersa i Rafaelo i Leonardo iz Nindža kornjača.

Bas mi je zao.
Osace nam svima u uspomeni po mnogim ulogama ali i po ulozi Rodje
legendarnoj seriju "Pozoriste u kuci".

Preminuo francuski glumac Luj Žurdan

Francuski glumac Luj Žurdan preminuo je u subotu u Los Anđelesu u 93. godini,
saopštio je njegov zvanični biograf Olivije Mine.



Žurdan je umro u svom domu na Beverli Hilsu, naveo je Mine, prenela je agencija AFP.


 
Poznat je po uspešnoj karijeri u Holivudu, odnosno ulogama u velikim hitovima kao što
su "Slučaj Paradin" (1947), "Žiži" (1958) i "Najbolje od svega" (1959).
 
Godine 1983. je tumačio ulogu Kamal Kana, glavnog negativca u filmu "Oktopusi" iz serije
o Džejmsu Bondu.

blic.rs

Koliko je bio lep...




Sa Grejs Keli...

Preminuo Omar Šarif
Glumac Omar Šarif, najpoznatiji po ulogama u kultnim filmovima “Lorens od Arabije” i “Doktor Živago”, umro je danas u 83. godini života.

IZVOR: BBC


Foto: Beta / AP

Glumac je preminuo od posledica srčanog udara u bolnici u Kairu, saopštio je danas njegov agent Stiv Kenis.

Omar Šarif, poreklom Egipćanin, osvojio je dva Zlatna globusa i nominaciju za Oskara za ulogu Šerifa Alija u filmu “Lorens od Arabije” iz 1962. godine.

Treći Zlatni globus dodeljen mu je tri godine kasnije, za ulogu Jurija Živaga u filmu “Doktor Živago”.

Ranije ove godine saopšteno je da glumac boluje od Alchajmerove bolesti.