|
| |
Autor | Poruka |
---|
Black Wizard Master
Poruka : 34967
Godina : 49
Lokacija : UK, London
Učlanjen : 30.03.2011
| Naslov: Karl Fridrih Maj Uto 29 Nov - 21:05 | |
| Karl Fridrih Maj (Hoenštajn-Ernstal, 25. februara 1842. - Radebojl, 30. marta 1912.), je bio nemački književnik.
Prevođene na tridesetak jezika, njegove su knjige objavljivane u rekordnim tiražima, a najpoznatije su:
- „Na dalekom zapadu“ - „Lovci na medvede“ - „Kroz pustinju“ - "Vinetu" - „U carstvu srebrnoga lava“ - „Blago u srebrnom jezeru“ - „U Balkanskim gudurama“
Prema njegovim delima snimljeni su mnogi filmovi i televizijske serije, a uzor su i za mnoge stripove.
Karl Maj je napisao 73 romana ukupne debeljine dva i po metra.
Ukupni tiraž njegovih knjiga prelazi 100 miliona primeraka.
Karl Maj je rođen u Ernsthalu, u mestu nedaleko od Hemnitza, on je došao 1842. na svet kao peto od četrnaestoro dece tkača i babice. Otac je često ostajao bez posla, u porodici je vladala beda. Maj je bio dobar đak. U 14. godini jedan princ mu je dao stipendiju da se školuje u učiteljskoj školi u Valdenburgu. Nakon dve godine kneževski pitomac bio je izbačen iz škole zbog krađe šest sveća. Mogao je nastaviti školovanje u Plauenu, ali je i one bilo nevolja. Čovjek kod kojeg je stanovao tužio ga je upravi škole da nagovara njegovu suprugu na nemoral. Više nije mogao nastaviti školovanje za učitelja. Osuđen je na 6 godina zatvora kada je ukrao sat jednom učeniku. Nije mogao naći posao nakon izlaska iz zatvora, pa je pokušao živeti od manjih krađa i prevara.
Prvu knjigu je napisao u zatvoru. U Ameriku o kojoj je toliko pisao otišao je tek pred kraj života.
Glavni likovi knjiga čija se radnja odvija na dalekom zapadu su Old Šeterhend i Apač Vinetu. Najvažnija dela tog ciklusa su:
- „Vinetu” - „Old Šeterhend” - „Blago u Srebrnom Jezeru” - „Đavo i Juda” - „Božije Rođenje” - „Sin Lovca na medvede”
Glavni junaci knjiga čija se radnja odvijala na bliskom istoku su Kara ben Nemzi (Old Šeterhend iz ciklusa knjiga o divljem zapadu) i njegov prijatelj Hadži Halef Omar. Knjige iz ovog „Arapskog ciklusa” su:
- „Kroz pustinju” - „Kroz divlji Kurdistan” - „Od Bagdada do Stambola” - „U Balkanskim gudurama” - „Kroz zemlju Arbanasa” - „Žuti harambaša”
U treći ciklus spadaju dela:
- „Lav krvave osvete” - „U lađama Vavilona” - „Tvrđava u planinama” - „U kraju srebrnog lava” - „Skamenjena molitva”
Karl Maj je preminuo u Radebojlu, 30. marta 1912. godine.
|
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Karl Fridrih Maj Čet 9 Jan - 21:45 | |
| Karl Maj – poglavica među piscima Izvesno je da njegove knjige nikada neće postati lektira za škole, ali nikad se Geteov „Faust“ ne može naći na listi čekanja za čitanje koliko kupusara „Blago u srebrnom jezeru“. Veruje se da je Karl Maj , pisac koji je u „večna lovišta“ otišao tačno pre 100 godina, imao do sada oko milijardu čitalaca! „Pustolovine“ najznamenitijeg literalnog poglavice, oca Vinetua i Olda Šeterhenda, štampane u 200 miliona primeraka, na četrdesetak jezika, smeštene su u 73 knjiga koje popunjavaju policu od dva i po metra. Karl Fridrih Maj (1842-1912) gledano očima onih koji su ga poznavali, bio je „varalica, lažov i lopov“. Mnogi su o „fenomenu Karl Maj“ pisali knjige, studije, analizirali „ličnost i delo“, ali ništa od toga nije dosezalo pažnju ni koliko opis Vinetuovog konja Ilči (vetar) ili širom sveta dečije mašte čuvene dvocevke „okovane srebrom“. Bez obzira na tolike „analize“, ostaje tajna kako se postaje Karl Maj. Znatiželjnom čitaocu mogu da se prepričavaju detalji iz biografije, pouzdane koliko i pripovesti Karla Maja ili procene „tumača“ da u delima ima znakova „mentalne poremećenosti“ i „latentnog homoseksualizma“. Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| | | | Gost Gost
| Naslov: Re: Karl Fridrih Maj Uto 21 Jul - 18:37 | |
| Карл Мај, најтиражнијег и најпревођенијег немачког писца, аутора чувеног Винетуа Феномен планетарне славе литерарног пустоловаКарл Мај није Јохан Волфганг Гете, али јесте немачки литерарни феномен – „геније тривијалног“ је највише превођени (преко четрдесет језика) и најтиражнији (преко двеста милиона примерака) немачки књижевник. И, очигледно, најинтригантнији, и сто година после његове смрти (30. март 1912) интересовање за највећег литерарног пустолова је изненађујуће велико, посебно на немачком говорном подручју. Овај датум је подстакао организовање невероватног броја културних догађаја, предавања, симпозијума, концерата, изложби, филмских смотри (филмови снимљени по његовим делима), прилога у медијима и читаве лавине књига у чијем се средишту нашао Карл Фридрих Мај, пето (рођен 25. фебруара 1842) од четрнаесторо деце (деветоро од њих је умрло у раним годинама детињства) сиротињске фамилије из саксонског Ернстхала |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Karl Fridrih Maj Uto 21 Jul - 18:38 | |
| Poglavica medju piscima
Slavni nemački pisac Karl Maj (Karl Fridrih Maj, rođen je u Hoenštajn-Ernstalu 25. februara 1842, a umro u Radebojlu 30. marta 1912. Nemački pisac i književnik, čiji je prestižni muzej u Nemačkoj nasledio njegov potomak Lotar Šmit dugo godina pleni pažnju i raspiruje dečiju maštu. Ali, ni kod Karla Majka, ni Vinetua, ili Old Šeterhenda ništa nije onako, kako bi bilo – obično. Taj Lotar Šmit, unuk slavnog Karla maja je, gle čuda, slavni nemački šahovski velemajstor, Lotar Šmit! I sudija dva čuvena spektakularna meča: Boris Spaski – Bobi Fišer („Meč stoleća“, sad davne 1972. u Rejkjaviku i dela „Revanš meča stoleća na Svetom Stefanu i u Beogradu 1992. između Bobija i Borisa“. Kad sam se pre pola veka upoznao s velemajstorom Šmitom, nisam imao pojma da sam bolje upoznat s pisanijama slavnog Karla Maja o pustolovinama, isposavilo se njegovog dede Karla, nego sa njegovim partijama?! Za vreme meča na Svetom Stefanu i u Beogradu 1992. sa Lotarom sam često pričao o njegovom dedi, muzeju i junacima sa Divljeg zapada nego o Fišeru ili Spaskom... - Žao mi je što neću moći da ostanem ceo meč u Crnoj Gori i Srbiji jer imam velikih obaveza kući i oko dedinog muzeja, pričao mi je Lotar Šmit! Dakle, Lotarov deda napisao je brojne romane sa „Divljeg Zapada“, a već sam napomenuo da NIKADA nije kročio na tlo poprišta svojih romana, osim što je preed sam kraj života Bio u Njujorku, Bostonu i na Nijagarinim vodopadima. Koliko je izvesno da Karl Maj nikad nije bio na divljem Zapadu, još je izvesnije da je kročio na – Balkan! Cak, napisao je šest romana čije su se radne odvijale na brdovitom Balkanu... Istina, svojim ovrlje ocenama, kao da nikad nije bio, ali velikom „ocu Vinetua“ se to – oprostilo. Jasno je da po kriterijumma književnih kritičara i školskih pedagoga knjige Karla Maja nikada nisu, i neće, postati obavezna lektira u školama. Jasno je da Karl Maj nije kalibar Hemingveja, Perl Bak iliti Tolstoja, ali je još jasnije da u redu čekanja u bibliotekama je više onih koji čekaju knjigu o Vinetuu nego knjigu „Crveno i Crno“ jednog Stendala? Veruje se da je njegove „Divlje-zapadne“ umotvorine pročitalo preko milijardu čitalaca!! „Pustolovine“ literarnog tatka literalnog poglavice, i knjiškog i filmskog oca Vinetua i Old Šeterhenda, štampane su u preko 200 miliona primeraka! Na četrdesetak jezika, smeštene u 73 knjiga koje popunjavaju policu bar od dva i po metra. Karl Fridrih Maj (1842-1912) u očima onih koji su ga lično poznavali bio je svašta: i „varalica, i prevarant, i lažov i lopov?!“. Karl Fridrih je rođen u Saksoniji, u domu siromašnog tkača u kome je bilo već četvoro dece. Majka, babica izrodila ih je ukupno četrnaestoro. Dobio je stipendiju za ućiteljsku školu u Valdenburgu, ali je posle dve godine bio izbačen iz škole zbog krađe šest sveća“. Prebačen je u Plauen gde je ubrzo sledila tužba gazde stana u kojem je živeo da mu Karl „nagovara ženu na nemoral“?! Pojavio se i učenik kome je ukrao sat... Imao je dvadeset godina kada je prvi put stao pred sudiju i stigao do zatvora, koji će mu postati „značajan izvor obrazovanja“. Ali, zatvor je od Karla Fridriha stvorio Karla Maja. Pisca! Postavši bibliotekar u zatvorskoj biblioteci, Karl je počeo da umišlja da je „Karl Maj, reporter“, pa je tako napisao 137 naslova i skica budućih knjiga. Cim bi izašao iz zatvora, valda zbog iskustva, predstavljao se kao „policijski inspektor“! To je često palilo, uzimao je novac od trgovaca, krao bilijarske kugle u taverni, ali „inspektora“ su ponovo vratili u zatvor kada je u maju 1869. ukrao konja… Imao je 32 godine kada je izašao sa robije... Govorio je da ide u Ameriku kada mu je do ruke dopao „Nemački porodični magazin“. Kada je izdavač Hajnrih Gothold Minhenmajer pročitao delove „Iz bloka jednog velikog putnika“ znao je da će se to čitaocima dopasti i da će mu to doneti veliki novac! Ali, „veliki putnik“ je, ipak, morao biti stalno na putu. Zbog marketinga. I kada bi se oduševljeni čitalac u redakciji interesovao za Karla, govorili su: „On je u Rusiji, a sprema se čak do Zululenda“. Uskoro su na traženje čitalaca štampani „Izabrani putopisi Karla Maja“. Snovi, lagarije i sitne prevare Karla Maja, ipak, oplemenile su živote mnogima, deci i ladićima. To je fenomen sa kojim može da se, možda poredi Hari Poter, ili Petar Pan... Ali iza Dž.K. Rouling stoji industrija knjiga i advertajzinga, a Karl Maj je bio sam svoj šou majstor... Ubedljivo je objašnjavao da govori 40 jezika, uključujući malajski, kurdski i svahili, a razume ne manje - 1.200 jezika i dijalekata. Iako već veliki pisac imao je dva velika cilja: da otplovi preko Okeana kod Apača „čiji je poglavica“ i odjaše kod šeika što ga očekuje u Arabiji. Iako sićušan (visok 166 centimetara), Karl je sebi ličio na na svog junaka, plećatog Old Đeterhenda, koji je kroz Divlji zapad jahao crnog konja i nosio pušku bearentoeter („medvedoubica“) ili, pak, na drugog heroja, Kara Ben Nemzija, koji je bio „specijalizovan“ za pustolovine na Orijentu. Nekoliko godina pred smrt konačno je stigao u Ameriku. Bio je u Njujorku, Bostonu i na Nijagarinim vodopadima. Svojim Apaćima nije otišao. Istina, slikao se sa poglavicom Irokeza u rezervatu u kojem su živeli tužni ostaci tog nekada moćnog plemena. Kada se javnost pred kraj života surovo okrenula protiv njega bio je potpuno nespreman. Optuživali su ga za lažni doktorat, za „duboki nemoral“ a našli su mu i „pornografske radove najgore vrste“. Deset godina su trajale pravne bitke, ali to nije uticalo na prodaju knjiga. Na protiv. Ipak, kada je 1911. sudija berlinskog suda Teodor Ereke objavio da on „Karla Maja doživljava kao pesnika“, a ne kao prestupnika i kriminalca – bilo je kasno...maštar je oboleo od gubitka mašte. Nije mogao ni da piše. Više nije ni imao razloga da boravi u ovome svetu. U „večna lovišta“ pošao je iz vile „Old Šeterhend“ iz Redbojla, pune egzotičnog nameštaja i orijentalnih ćilima. Preparirani lav stajao je pored pisaćeg stola... Posle Drugog svetskog rata junaci Karla Maja su oživeli u milionskim tiražima, karte za filmove kupovale su se kod „tapkaroša“, a dečaci su se igrali „kaubojaca i indijanaca“... A Pjer Brisa, koji je igrao Vinetua, više su voleli od Džona Vejna i Garija Kupera... |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Karl Fridrih Maj Čet 8 Feb - 19:56 | |
| Avanturista ČUVENI PISAC JE BIO LOPOV! Karl Maj je bio šest godina u zatvoru Kultura25.09.2017. 13:19h 13:21h0 Tokom zatvorske kazne napisao je prvi roman. Nije ni slutio da će umesto kriminalca da postane svetski poznat pisac Karl Fridrih Maj je bio nemački književnik prema čijim delima su snimljeni su mnogi filmovi i televizijske serije, a bio je uzor i za mnoge stripove. Karl Maj je napisao 73 romana ukupne debljine dva i po metra. Ukupni tiraž njegovih knjiga prelazi 100 miliona primeraka. Karl Maj je imao burnu mladost. Rođen u siromašnoj porodici, trudio se da bude dobar đak ali se nestašlucima uvaljivao u probleme. Zbog toga je izbačen iz dve škole, a i kada je odrastao i postao učitelj nije mirovao. Ukrao je sat jednom svom učeniku i zbog toga bio osuđen da šest godina zatvora. U zatvoru je napisao prvi roman. Po izlasku iz zatovora nije mogao da pronađe posao, pa je pokušao da živi od sitnih krađa i prevara. Kako ni u tome nije bio uspešan, počeo je da piše, i ne samo što je od toga mogao da živi, nego je uspeo da uđe u krug najvećih omladinskih i pisaca avanturističkih romana na svetu. Prevođene na tridesetak jezika, njegove su knjige objavljivane u rekordnim tiražima, a najpoznatije su „Na dalekom zapadu“, „Lovci na medvede“, „Kroz pustinju“, "Vinetu", „U carstvu srebrnoga lava“, „Blago u srebrnom jezeru“, „U Balkanskim gudurama“. U Ameriku o kojoj je toliko pisao otišao je tek pred kraj života. Borba.rs |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Karl Fridrih Maj Uto 2 Okt - 17:36 | |
| Izvesno je da njegove knjige nikada neće postati lektira za škole, ali nikad se Geteov „Faust“ ne može naći na listi čekanja za čitanje koliko kupusara „Blago u srebrnom jezeru“. Veruje se da je Karl Maj, pisac koji je u „večna lovišta“ otišao pre 104 godina, imao do sada oko milijardu čitalaca! „Pustolovine“ najznamenitijeg literalnog poglavice, oca Vinetua i Olda Šeterhenda, štampane u 200 miliona primeraka, na četrdesetak jezika, smeštene su u 73 knjiga koje popunjavaju policu od dva i po metra. Karl Fridrih Maj (1842-1912) gledano očima onih koji su ga poznavali, bio je „varalica, lažov i lopov“. Mnogi su o „fenomenu Karl Maj“ pisali knjige, studije, analizirali „ličnost i delo“, ali ništa od toga nije dosezalo pažnju ni koliko opis Vinetuovog konja Ilči (vetar) ili širom sveta dečije mašte čuvene dvocevke „okovane srebrom“. Bez obzira na tolike „analize“, ostaje tajna kako se postaje Karl Maj. Znatiželjnom čitaocu mogu da se prepričavaju detalji iz biografije, pouzdane koliko i pripovesti Karla Maja ili procene „tumača“ da u delima ima znakova „mentalne poremećenosti“ i „latentnog homoseksualizma“.Karl Fridrih je rođen u Saksoniji, u domu siromašnog tkača u kom je već bilo četvoro dece. Majka, babica, rodiće ih ukupno četrnaestoro. Bistrom dečaku Princ je odobrio stipendiju za učiteljsku školu u Valdenburgu, ali je „nakon dve godine kneževski pitomac bio izbačen iz škole zbog krađe šest sveća“. Prebačen je u Plauen gde je ubrzo sledila tužba stanodavca da mu Karl „nagovara ženu na nemoral“, a pojavio se i učenik kome je ukrao sat…
Imao je dvadeset godina kada je prvi put stao pred sudiju. Zatvor će postati „značajan izvor obrazovanja“ ali će, takođe od njega napraviti pisca. Postavši bibliotekar u zatvorskoj biblioteci, Karl je počeo da umišlja da je „Karl Maj, reporter“, pa je tako nastalo 137 naslova i skica budućih knjiga. Čim bi izašao iz zatvora predstavljao bi se kao „policijski inspektor“, uzimao novac od trgovaca, krao bilijarske kugle u taverni, a ponovo su ga vratili u zatvor kada je u maju 1869. ukrao konja… Imao je 32 godine kada je izašao sa robije „pomalo iscrpljen, ali i spreman za rad“. Govorio je da ide u Ameriku kada mu je do ruke došao „Nemački porodični magazin“. Kada je izdavač Hajnrih Gothold Minhenmajer pročitao delove „Iz bloka jednog velikog putnika“ znao je da će se to čitaocima dopasti. Ali, „veliki putnik“ je, ipak, morao biti na putu. I kada bi se oduševljeni čitalac u redakciji interesovao za Karla, govorili su: „On je u Rusiji, a sprema se čak do Zululenda“. Uskoro su na traženje čitalaca izdavani „Izabrani putopisi Karla Maja“.
Iako sićušan (visok 166 centimetara), Karl je sebi ličio na na njegovog junaka plećatog Olda Šeterhenda, koji je kroz Divlji zapad jahao crnog konja i nosio pušku bearentoeter („medvedoubica“) ili, pak, na drugog heroja, Kara Ben Nemzija, koji je „specijalizovan“ za pustolovine na Orijentu.
Izmišljeni svetovi Karla Maja fascinirali su i dečake Alberta Ajnštajna, karla Libknehta, Ernsta Bloha, Martina Valznera, a posleratni psiho analitičari su nalazili da je on bio i „Hitlerov literalni mentor“. Takva „klevetanja“ vreme je učinilo smešnim.
U zatvoru mislio o slobodi
Čudno je zapravo kako ga je život u bijedi i po zatvorima uopće naveo na pomisao da piše o Divljem zapadu, o prerijama, o slobodi Indijanaca... Ili je baš ta beskrajna, indijanska sloboda i bila okidač da piše o najslobodnijim ljudima koji su koračali zemljom, dok je on sam razmišljao u zatvoru o smislu svog života.
Najprije je bio izbačen iz škole u Waldenburgu zbog krađe svijeća. Onda se upisao u drugu školu u Plauenu, ali stanodavac ga je istjerao jer mu je ženu nagovarao na blud. Nakon što je izbačen i iz učiteljske škole, našao se u tvorničkoj školi. I tu je prvi put opasno zaglavio: svom je školskom prijatelju ukrao sat i dobio šest tjedana zatvora.
Ali bio je to tek početak Karlova zatvorskog života.
Kako sad već kao mladić s dosjeom nije mogao pronaći posao, odlučio je postati prevarant i lopov: to ga je uskoro odvelo u zatvor, i to na četiri godine. U zatvoru je vodio knjižnicu i puno čitao bedekere. Još nije počeo pisati, ali tada je napravio sinopsis s popisom priča koje će jednog dana napisati. I koje će ga proslaviti kao pisca čija su se djela prevodila na svim mogućim jezicima svijeta.
No, do toga će proći još neko vrijeme ispunjeno novim šarmantnim prijevarama i provalama koje je u mladosti činio jedan od najčitanijih svjetskih pisaca.
Četiri godine zatvora nisu ga, dakle, izmijenile. Jer čim je skinuo prugastu odjeću, navukao je lažno policijsko odijelo. Posjetio je tako odjeven jednog sitnog trgovca u Wiederauu i rekao mu da je u policijskoj misiji potrage za krivotvorenim novčanicama. Otvorio je trgovčevu blagajnu, izvadio novac i proglasio ga falsifikatom. I naravno – zaplijenio.
Nastavio je krasti i tu je već složio impresivnu galeriju svega i svačega: ukrao je konja (prije bi se reklo ragu), dječja kolica, naočale, biljarske kugle... Čovjeku doista nije jasno što mu je to sve trebalo. Doduše, konja je pokušao prodati, ali mu ga je prije toga ukrao drugi, spretniji lopov. No što će mu biljarske kugle? On sam za takvo je ponašanje optužio "demone koji su ga opsjeli kako bi se osvetio ljudima".
Kičaste i umiljate riječi
Ponovno je dobio četiri godine zatvora.
No taj novi boravak iza rešetaka učinio je konačno svoje jer je Karl May tada naprosto doživio preokret. Zatvorskom se svećeniku jedne noći povjerio: maštao je kako jaše na mustangu kroz zemlju Indijanaca i kako doživljava avanture. Svećenik ga je ohrabrio da to pokuša napisati. Na konju Swallow o kojem je maštao uskoro će jahati Old Shatterhand. Tako je Karl May ušao u legendu... Pisao je, a riječi su mu tekle poput potoka, slatke, umiljate, kičaste...
Bio je to neobičan spoj vitezova, junaka i pobožnosti. Izdavači su trljali ruke, a bogme i on: pisao je pod pseudonimima, pa je više puta prodavao istu priču različitim izdavačima.
Njegovi junaci bili su uglavnom Nijemci koji su na konjima raznosili slavu njemačke hrabrosti diljem svijeta. Svi su imali goleme mišiće i tada nepostojeće oružje. Recimo, Old Shatterhand je nosio pušku henrijevku koja je rafalom mogla ispaliti 24 metka.
No, sve ono što su bili njegovi junaci, Karl May nije bio. On je, dapače, postao potpuna suprotnost. Dugo se mučio da postane priznat, da stekne glas poštena čovjeka, da bude poštovan. Stoga si je, kako bi bar u svojim očima bio veći, dodijelio titulu doktora (koja mu je kasnije oduzeta). Počeo se predstavljati kao dr. Karl May, a u javnosti je nastojao dokazati da je prošao sve te pustolovine koje je tako slatkorječivo opisivao.
Kad je konačno zaradio dosta novca, s prvom suprugom Emmom kupio je kuću koju je nazvao Vila Shatterhand. Uredio ju je (poput Nadana Vidoševića) krznima divljih zvijeri i tvrdio da ih je sam pobio. Pokraj njegova stola s pisaćim strojem stajao je preparirani lav i čuvao ga. Počeo je držati predavanja na kojima je govorio o svojim pothvatima. Publika je hipnotizirano slušala ne sluteći da Karl May zapravo nikada nije ni uzjahao konja.
Koliko je muljao i petljao, dovoljno govori i ova priča. Kad mu je jedna grofica iz Slavonije u pismu izrazila žaljenje što je Winnetou umro nekršten pa će završiti u paklu, May joj je brzo odgovorio: "Draga grofice, ne brinite se. Prije nego što je moj prijatelj Indijanac umro, dao sam mu sveti sakrament krštenja. Dakle, Winnetou je umro kao kršćanin".
Uskoro se i sam zapleo u mreži vlastitih fantazija, laži, muljanja. Počeo se odijevati kao traper, u jakne s resama, hodao sa srebrnom puškom obješenom o rame. Htio je biti junak iz svoje mašte.
Ali krenule su i optužbe: da iskorištava lakovjernost djece, da opisuje zemlje u kojima nikada nije bio...
Kako bi zaustavio napade, odlučio se na putovanje. No Sjevernom Amerikom nije putovao na konju, kao njegovi junaci, već turističkim autobusom.
Kad se vratio u Njemačku, dočekale su ga još teže optužbe. Novinari su ga proglasili razbojničkim poglavicom i lešinarom...
Kad se danas čita njegov neobičan životopis i kad se analizira njegov živo, lako je zaključiti da je u javnom životu imao puno više moćnih neprijatelja nego prijatelja. Ali ono što mu nitko ne može oduzeti jest da je milijune svojih čitatelja senzibilizirao prema Indijancima. On je bio čvrsto uz njih i osuđivao je bijelce koji su ih nesmiljeno uništavali. U milijunima mladih izazivao je naklonost prema slabijima. Jednom riječju, Karl May je prvi poveo bitku protiv rasizma i vjerske netolerancije. Bio je to jedinstven lik: sitan krivonogi čovječuljak koji nije prezao od laži i čudnih samohvala i pisac upitne vrijednosti bio je žestok zastupnik slabijih u toj svijetloj strani svoje duše.
Karl May je, dakle, ipak bio hrabar. Nije on bio taj mišićavi junak poput svojih izmišljenih likova, nije konjima jurišao na zlikovce i utjerivao im strah u kosti, ali je vodio literarni rat protiv ugnjetavača i rasista. Takav je bio Karl May.
A Winneotu?
Indijanski anđeo
Negdje sam pročitao da je svojim izgledom i manirima više sličio na Sijukse nego na Apaše te da je Karl May i tu pogriješio. No to je nebitno. Markantni francuski glumac Pierre Brice bio je idealan izbor za ulogu Winnetoua. Barem vizualno. Brončano lice, elegantna figura, čvrst stav i blage oči: uza sve to, bijelo indijansko odijelo i elegantan konj činili su ga posebnim. I danas vjerujem da u filmskoj industriji nije sročen tako ljupki akcijski lik poput njega. Naprosto je bio poput indijanskog anđela. Fizička i duhovna ljepota rijetko su kad bili tako sljubljeni kao u tom liku.
|
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Karl Fridrih Maj Pet 23 Avg - 10:14 | |
| Karl Maj – poglavica među piscima Izvesno je da njegove knjige nikada neće postati lektira za škole, ali nikad se Geteov „Faust“ ne može naći na listi čekanja za čitanje koliko kupusara „Blago u srebrnom jezeru“. Veruje se da je Karl Maj, pisac koji je u „večna lovišta“ otišao pre 104 godina, imao do sada oko milijardu čitalaca! „Pustolovine“ najznamenitijeg literalnog poglavice, oca Vinetua i Olda Šeterhenda, štampane u 200 miliona primeraka, na četrdesetak jezika, smeštene su u 73 knjiga koje popunjavaju policu od dva i po metra. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Karl Fridrih Maj Pet 23 Avg - 10:14 | |
| U zatvoru mislio o slobodi
Čudno je zapravo kako ga je život u bijedi i po zatvorima uopće naveo na pomisao da piše o Divljem zapadu, o prerijama, o slobodi Indijanaca... Ili je baš ta beskrajna, indijanska sloboda i bila okidač da piše o najslobodnijim ljudima koji su koračali zemljom, dok je on sam razmišljao u zatvoru o smislu svog života.
Najprije je bio izbačen iz škole u Waldenburgu zbog krađe svijeća. Onda se upisao u drugu školu u Plauenu, ali stanodavac ga je istjerao jer mu je ženu nagovarao na blud. Nakon što je izbačen i iz učiteljske škole, našao se u tvorničkoj školi. I tu je prvi put opasno zaglavio: svom je školskom prijatelju ukrao sat i dobio šest tjedana zatvora.
Ali bio je to tek početak Karlova zatvorskog života.
Kako sad već kao mladić s dosjeom nije mogao pronaći posao, odlučio je postati prevarant i lopov: to ga je uskoro odvelo u zatvor, i to na četiri godine. U zatvoru je vodio knjižnicu i puno čitao bedekere. Još nije počeo pisati, ali tada je napravio sinopsis s popisom priča koje će jednog dana napisati. I koje će ga proslaviti kao pisca čija su se djela prevodila na svim mogućim jezicima svijeta.
No, do toga će proći još neko vrijeme ispunjeno novim šarmantnim prijevarama i provalama koje je u mladosti činio jedan od najčitanijih svjetskih pisaca.
Četiri godine zatvora nisu ga, dakle, izmijenile. Jer čim je skinuo prugastu odjeću, navukao je lažno policijsko odijelo. Posjetio je tako odjeven jednog sitnog trgovca u Wiederauu i rekao mu da je u policijskoj misiji potrage za krivotvorenim novčanicama. Otvorio je trgovčevu blagajnu, izvadio novac i proglasio ga falsifikatom. I naravno – zaplijenio.
Nastavio je krasti i tu je već složio impresivnu galeriju svega i svačega: ukrao je konja (prije bi se reklo ragu), dječja kolica, naočale, biljarske kugle... Čovjeku doista nije jasno što mu je to sve trebalo. Doduše, konja je pokušao prodati, ali mu ga je prije toga ukrao drugi, spretniji lopov. No što će mu biljarske kugle? On sam za takvo je ponašanje optužio "demone koji su ga opsjeli kako bi se osvetio ljudima". |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Karl Fridrih Maj Pet 23 Avg - 10:15 | |
| Kičaste i umiljate riječi
Ponovno je dobio četiri godine zatvora.
No taj novi boravak iza rešetaka učinio je konačno svoje jer je Karl May tada naprosto doživio preokret. Zatvorskom se svećeniku jedne noći povjerio: maštao je kako jaše na mustangu kroz zemlju Indijanaca i kako doživljava avanture. Svećenik ga je ohrabrio da to pokuša napisati. Na konju Swallow o kojem je maštao uskoro će jahati Old Shatterhand. Tako je Karl May ušao u legendu... Pisao je, a riječi su mu tekle poput potoka, slatke, umiljate, kičaste...
Bio je to neobičan spoj vitezova, junaka i pobožnosti. Izdavači su trljali ruke, a bogme i on: pisao je pod pseudonimima, pa je više puta prodavao istu priču različitim izdavačima.
Njegovi junaci bili su uglavnom Nijemci koji su na konjima raznosili slavu njemačke hrabrosti diljem svijeta. Svi su imali goleme mišiće i tada nepostojeće oružje. Recimo, Old Shatterhand je nosio pušku henrijevku koja je rafalom mogla ispaliti 24 metka.
No, sve ono što su bili njegovi junaci, Karl May nije bio. On je, dapače, postao potpuna suprotnost. Dugo se mučio da postane priznat, da stekne glas poštena čovjeka, da bude poštovan. Stoga si je, kako bi bar u svojim očima bio veći, dodijelio titulu doktora (koja mu je kasnije oduzeta). Počeo se predstavljati kao dr. Karl May, a u javnosti je nastojao dokazati da je prošao sve te pustolovine koje je tako slatkorječivo opisivao.
Kad je konačno zaradio dosta novca, s prvom suprugom Emmom kupio je kuću koju je nazvao Vila Shatterhand. Uredio ju je (poput Nadana Vidoševića) krznima divljih zvijeri i tvrdio da ih je sam pobio. Pokraj njegova stola s pisaćim strojem stajao je preparirani lav i čuvao ga. Počeo je držati predavanja na kojima je govorio o svojim pothvatima. Publika je hipnotizirano slušala ne sluteći da Karl May zapravo nikada nije ni uzjahao konja.
Koliko je muljao i petljao, dovoljno govori i ova priča. Kad mu je jedna grofica iz Slavonije u pismu izrazila žaljenje što je Winnetou umro nekršten pa će završiti u paklu, May joj je brzo odgovorio: "Draga grofice, ne brinite se. Prije nego što je moj prijatelj Indijanac umro, dao sam mu sveti sakrament krštenja. Dakle, Winnetou je umro kao kršćanin".
Uskoro se i sam zapleo u mreži vlastitih fantazija, laži, muljanja. Počeo se odijevati kao traper, u jakne s resama, hodao sa srebrnom puškom obješenom o rame. Htio je biti junak iz svoje mašte.
Ali krenule su i optužbe: da iskorištava lakovjernost djece, da opisuje zemlje u kojima nikada nije bio...
Kako bi zaustavio napade, odlučio se na putovanje. No Sjevernom Amerikom nije putovao na konju, kao njegovi junaci, već turističkim autobusom.
Kad se vratio u Njemačku, dočekale su ga još teže optužbe. Novinari su ga proglasili razbojničkim poglavicom i lešinarom...
Kad se danas čita njegov neobičan životopis i kad se analizira njegov živo, lako je zaključiti da je u javnom životu imao puno više moćnih neprijatelja nego prijatelja. Ali ono što mu nitko ne može oduzeti jest da je milijune svojih čitatelja senzibilizirao prema Indijancima. On je bio čvrsto uz njih i osuđivao je bijelce koji su ih nesmiljeno uništavali. U milijunima mladih izazivao je naklonost prema slabijima. Jednom riječju, Karl May je prvi poveo bitku protiv rasizma i vjerske netolerancije. Bio je to jedinstven lik: sitan krivonogi čovječuljak koji nije prezao od laži i čudnih samohvala i pisac upitne vrijednosti bio je žestok zastupnik slabijih u toj svijetloj strani svoje duše.
Karl May je, dakle, ipak bio hrabar. Nije on bio taj mišićavi junak poput svojih izmišljenih likova, nije konjima jurišao na zlikovce i utjerivao im strah u kosti, ali je vodio literarni rat protiv ugnjetavača i rasista. Takav je bio Karl May.
A Winneotu? |
| | | Sponsored content
| Naslov: Re: Karl Fridrih Maj | |
| |
| | | |
Similar topics | |
|
Strana 1 od 2 | Idi na stranu : 1, 2 | |
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
| Ko je trenutno na forumu | Imamo 542 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 542 Gosta :: 3 Provajderi
Nema
Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 930 dana Pet 27 Sep - 15:38
|
Dvorana slavnih |
Naj Avatar Haossa !
Kreja
|
Poslanici naj aktivniji nedelje | |
|