Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama.
 
PrijemTražiLatest imagesRegistruj sePristupiHimna Haoss ForumaFacebook


Delite | 
 

 Galaksija

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Shadow

ADMIN
ADMIN

Shadow

Ženski
Poruka : 97443

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


Galaksija Empty
PočaljiNaslov: Galaksija   Galaksija Sat610Sre 4 Maj - 10:39

Galaksija



Predstavlja porodicu zvezda koje se međusobnim gravitacionim privlačenjem drže na okupu. Postoji više tipova galaksija po obliku i veličini. Galaksije patuljci sadrže svega oko 100 000 zvezda dok galaksije giganti na okupu drže i po 3000 milijardi zvezda. Spiralne galaksije imaju oblik diska sa centralnim ispupčenjem iz kojeg se izvijaju kraci. Postoje zatim eliptične galaksije i galaksije nepravilnog oblika. Ove galaksije poseduju vrlo svetle zvezde i mnogo međuzvezdanog materijala u kracima.

Eliptične galaksije su najbrojnije galaksije na nebu. Smatra se da se u potpunosti sastoje od starih zvezda i malo međuzvezdanog materijala.
Nepravilne galaksije su one koje se ne mogu svrstati ni u jednu od pre spomenutih kategorija. Otprilike četvrtina svih poznatih galaksija je ovog tipa. Na vidljivim talasnim dužinama ove galaksije izgledaju potpuno haotično.

Galaksija (sa velikom slovom G) je galaksija kojoj pripada i nas Sunčani sistem. Poznata je i pod nazivom Mlečni put, ili Kumova slama. Naša Galaksija pripada tipu spiralnih galaksija. Sadrži oko dvesta milijardi zvezda....Vrlo mali broj galaksija imaju neobičnu strukturu koja se povezuje sa gravitacijskim uticajem neke druge galaksije. Druge emituju velike količine energije koja je povezana sa odvijanjem velikih i snažnih procesa unutar njih. Takve vrlo aktivne galaksije su Seyfert i radio galaksije.

Sazvezđa su vizuelni skupovi zvezda (gledano sa Zemlje). U prostoru zvezde jednog sazvezđa najčešće nemaju nikakve međusobne veze. Sazvezđa su konstruisali posmatrači u antičko doba povezujući zvezde u skupove različitih oblika, a u tim oblicima videli su fantastične slike, najčešće mitološka bića, po kojima su sazvezđa i dobila imena. (Tabela, Andromeda, Orion, Labud, Škorpija, Strelac).

Zvezde su svetleće lopte gasa koje crpe svoju energiju iz vrelog jezgra putem nuklearnog fuzionog procesa. Do nuklearnih procesa dolazi usled snažne gravitacione energije koja opet zavisi od mase tela. Da bi neko telo postalo zvezda mora da ima najmanje dvadeseti deo mase Sunca.

Zvezde su sačinjene uglavnom od vodonika i od helijuma. U građi Sunca vodonik učestvuje sa 94%, helijum 5,9%, a ostalh elemenata u Suncu ima manje od 1%.

Promenljive zvezde su one koje, više ili manje pravilno, menjaju svoj sjaj tokom vremena...



izvor:astrosvet.com











Galaksija Haoss10
Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

Shadow

Ženski
Poruka : 97443

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


Galaksija Empty
PočaljiNaslov: Re: Galaksija   Galaksija Sat610Pon 20 Jun - 14:55

Otkriveno stotine milijuna zvijezda

Astronomi poodavno znaju da živimo u spiralnoj galaktici, svojevrsnom zvjezdanom gradu s preko dvije stotine milijardi zvijezda. Ipak kako smo i sami unutar složene galaktičke strukture veoma je teško dokazati njezin pravi oblik i veličinu. Najbolje dosadašnje simulacije oslanjaju se na tkz faktor simetričnosti i dozu pretpostavki te ranija istraživanja. Čini se kako je ekipa na University of Wisconsin na čelu s Robertom Benjaminom pronašla opipljive dokaze o postojanju dosad neotkrivenog (dijela) spiralnog kraka galaktike s stotinama milijuna zvijezda. Benjaminova ekipa koristila je NASAin Spitzer Space Telescope kako bi pokazala da Mliječni put ima samo dva a ne četiri ili i više krakova kako su to ranije astronomi pretpostavljali.

S druge strane, Thomas Dame i ekipa sa Harvard-Smithsonian Center for Astrophysics objavili su otkriće velikih nakupina ugljik-monoksida, 50.000 svjetlosnih godina daleko od centra galaktike s koji se proteže na preko 60.000 svjetlosnih godina. Dame i ekipa smatraju kako je riječ o nastavku Scutum-Centaurus galaktičkog kraka. Zanimljivo je kako su ova otkrića učinjena malim radioteleskopom promjera antene od svega 1.2m a snimalo se na frekvenciji od 115GHz.

Galaksija Mlijecni-put-shema

Otkrića ova dva tima objavljena su u izdanju Astrophysical Journal Letters od 10 svibnja. Pokažu li se točnima biti će to veliki korak astronoma k razumijevanju veličine, mase i oblika našeg zvjezdanog grada. Sunce i naš planet nalaze se u Perzejevom kraku.

Galaksija Mlijecni_put_novo_otkrice

Da bi stvar bila još zanimljivija i kompliciranija u našem susjedstvu su još i male galaktike (Mali i Veliki Magelanov oblak) te još nekoliko patuljastih galaktika. Nije za odbaciti ni pretpostavka kako se neki dijelovi naše galaktike upravo nalaze u sudaru s drugom, manjom galaktikom. Čak i više od polovice Mliječnog puta potpuno je zaklonjeno za istraživanja s Zemlje samim galaktičkim centrom s velikom koncentracijom zvijezda. Pomalo je ironično kako smo u situaciji da više znamo o milijunima i milijardama svjetlosnih godina udaljenim galaktikama nego o našem zvjezdanom gradu od „tek“ kojih stotinu tisuća godina u promjeru.

Galaksija Mlijecni_put_novo_otkrice_radio




astrnomija.co.rs










Galaksija Haoss10
Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

Shadow

Ženski
Poruka : 97443

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


Galaksija Empty
PočaljiNaslov: Re: Galaksija   Galaksija Sat610Čet 2 Feb - 18:51

SUNCE


Nasa zvezda – Sunce, je deo galaksije koja se zove «Mlecni Put» i nalazi se na njegovoj ivici zajedno sa svojim planetama. Polozaj Mlecnog Puta u svemiru nije moguce odrediti, jer bi za to bio potreban pogled iz perspektive koju nauka danas ne poseduje. Sunce sa svojim sistemom obilazi oko centra nase galaksije. Za taj obilazak mu je potrebno 2,2 x 108 godina (sto znaci 220.000.000 godina) jer se nalazi dosta daleko od centra galaksije.

Ovo je izgled galaksije u kojoj se mi nalazimo – Mlecnog puta. Nas Suncev sistem se za naseg zivota nalazi u donjem desnom uglu:

Galaksija Mwb

Nase Sunce pripada klasi GV, sto znaci, mladjoj zvezdi srednje starosti i velicine. Spektrogram naseg Sunca izgleda ovako, crne linije u zavisnosti od debljine i polozaja na spektrogramu nam govore o kolicini i ucestalnosti pojedinih hemijskih elemenata na Suncu:

Galaksija Fraunhofer08

Precnik Sunca iznosi 1.392.000 km (u poredjenju, Zemljin precnik je 12.700 km). Temperatura koja vlada na Suncu nije svuda ujednacena. U centru Sunca ona je 15 miliona stepeni Celzijusa, dok je u fotosferi «samo» 5.400°C. Na Suncu postoje i delovi na kojima je temperatura 4.500°C. To su takozvane «Sunceve fleke», one izgledaju tamnije, jer je njihova povrsinska temperatura za hiljadu stepeni manja od njihove okoline. Pritisak na Suncu je 300 milijardi puta veci nego na Zemlji. Tako uz ovu temperaturu i pritisak, postoje uslovi za stvaranje energije kojom Sunce zraci. Sledeci elementi su sastavni deo Sunca: Vodonik 73,46 %, Helijum 24,58 %, Kiseonik 0,77 %, Ugljenik 0,29 %, Gvozdje 0,16 %, Neon 0,12 %, Azot 0,09 %, Silicijum 0,07 %, Magnezijum 0,05 %, Sumpor 0,04 %.

Ovako Sunce zaista izgleda:

Galaksija Sonne02


Ovako izgledaju Sunčane pege na Suncevoj povrsini, snimljeno teleskopom:

Galaksija Sonnenflecken

Posto je Sunce udaljeno od Zemlje 8,3 svetlosne minute, mi ga u ovoj sekundi vidimo onako kako je on izgledao pre 8,3 minuta, jer je toliko dugo trebalo svetlosti da prevali put od Sunca do Zemlje.










Galaksija Haoss10
Nazad na vrh Ići dole
Shadow

ADMIN
ADMIN

Shadow

Ženski
Poruka : 97443

Lokacija : U svom svetu..

Učlanjen : 28.03.2011

Raspoloženje : Samo


Galaksija Empty
PočaljiNaslov: Re: Galaksija   Galaksija Sat610Čet 2 Feb - 18:55

ANTARES


Antares je najveca i najsajnija zvezda u sazvezdju Skorpije. Ovo sazvezdje se vidi sa severne Zemljine polulopte. Polozaj Antaresa u sazvezdju izgleda ovako:

Galaksija Scorpius_black

Ova zvezda je crvene boje pa cesto dolazi do toga se je se pomesa sa Marsom koji je nasa susedna planeta. I u staro doba se dogadjalo da se od Antaresa misli da je Mars, jer im je polozaj na nebu takav da se nalazi projekciono na slicnom mestu, pa otuda i potice ime ove zvezde, naime – Anti Ares, sto znaci: protivnik Marsa. Ares je grcki bog rata, a Mars je rimski bog rata. Ovo je fotografija zvezdanog neba sa Marsom i Antaresom. Mars nam je mnogo blizi, pa zato izgleda veci:

Galaksija 180px-Antares_Mars

Zvezda Antares je od nas udaljena 600 svetlosnih godina i pripada klasi crvenih dzinova. Prema Antaresu nase Sunce izgleda kao malecka konfetica po velicini. Kada bise nalazio na mestu sunca Antares bi zauzimao mesto sve do kraja Marsove putanje. To je za nas nezamisliva velicina jednog nebeskog tela. Graficki prikaz ove velicine izgleda ovako:

Galaksija ANTAR_SC

Pa opet, Antares je tek na 13. mestu po velicini zvezda, sto znaci, da postoje zvezde jos mnogo vece nego sto je ovaj crveni dzin. Jedan primer je zvezda u sazvezdju Malog Psa, sto znaci da kada bi ova zvezda bila na mestu Sunca, ona bi svojim telom dosezala od centra Suncevog sistema do najudaljenije planete – Plutona. U poredjenju sa Antaresom ona izgleda ovako:

Galaksija 8%20Antares%20vs%20Canis%20Majoris

Temperatura na povrsini Antaresa iznosi oko 3450°C. Ova zvezda je hladnija od naseg Sunca za 2.500°C, dok je njen sjaj 12.000 puta veci od Sunca. Mi ovu zvezdu zbog njene udaljenosti vidimo kako je izgledala pre 600 godina, jer je svetlosti sa njene povrsine potrebno toliko vremena da dopre do nas. Ovo je fotografija Antaresa na zvezdanom nebu:

Galaksija Antares

Ova zvezda ima jos jednu manju zvezdu koja kruzi oko nje, i koja je mnogo manja po velicini, i slabija po sjaju, pa se zato samo najjacim teleskopima moze uociti. Ovde se vidi poredjenje velicine Antaresa sa ostalim zvezdama, dole levo je nasa konfetica – Sunce.

Galaksija Solar_systems05

Antares polako isprava pod uticajem zvezdang vetra koji duva sa njene povrsine i odnosi izvesne kolicine zvezdanog materijala koji vrlo sporo obrazuju malu maglinu oko zvezde. Te magline (koje su uobicajene oko ovakvih dzinova) nisu vidljive golim okom, ali u slucaju Antaresa ovaj oblak je obasjan sjajem Antaresovog pratioca, manje zvezde koja kruzi oko Antaresa. Ovo je teleskopska fotografija te dve zvezde, njihov astronomski naziv je Antares A i Antares B:

Galaksija Antares_A%2BB

Kao i sve zvezde u klasi crvenih dzinova, i Antares je nestabilna zvezda, jer se nalazi na samom kraju svog života. Rezerve goriva (vodonika) ima još samo za neko vreme. On je dovoljno masivan da jednog dana u njemu nastane jezgro bogato gvozdjem i da eksplodira kao supernova, mnogo pre neogo sto bi imao mogucnost da totalno ispari. To se može desiti sada ili za hiljadu, a možda i za milion godina. U svakom slucaju, to bi bio predivan prizor na nasem nebu... Na ovoj fotografiji zvezdanog neba, malo ispod centralnog dela slike na levoj strani je crvenkasta zvezda – Antares. Crvena linija je meteor koji je proleteo za vreme fotografisanja ove zvezde.

Galaksija Antares_Region










Galaksija Haoss10
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




Galaksija Empty
PočaljiNaslov: Re: Galaksija   Galaksija Sat610

Nazad na vrh Ići dole
 
Galaksija
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Similar topics
-
» Pogledajte: 5.500 galaksija na jednoj fotografiji VIDEO
» Naša galaksija puna je planeta poput Zemlje!
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Haoss Forum :: Nauka :: Astronomija-