Pit Mondrijan: Kvadrati i linijeAutor teksta: Monika Stojnić„’Naše divljenje slikarstvu posledica je dugog procesa prilagođavanja, koji se vekovima odvijao,
i to iz razloga koji vrlo često nemaju nikakve veze ni s umetnošcu, niti s duhom. Slika je stvorila
svog gledaoca. U osnovi, to je konvencionalan odnos’. Jedino se postavlja pitanje: kako jedan
stroj može da nastavi da funkcioniše u kritičkom gubitku iluzija i u komercijalnoj frenetičnosti?
I, ako može da funkcioniše, koliko će dugo trajati taj iluzionizam, taj okultizam?
Sto godina, dvesta godina? Hoće li umetnost imati pravo na jedan drugi, beskrajni opstanak,
nalik na opstanak tajnih službi, o kojima se odavno zna da nemaju tajne koje bi krali ili
razmenjivali, ali koje, hraneći mitološke hronike, i uprkos tome nesmetano prosperiraju,
usred praznoverja o svojoj koristi“, izjavio je Žan Bodrijar, francuski filozof, u svom pamfletu
„Urota umetnosti“. Između ostalog, Bodrijar je bio poznat kao kritičar savremene, apstraktne
umetnosti, koja je prema njemu u procesu de-estetizacije lišila umetnost svega onoga što ju
je činilo lepom.
Međutim, de-estetizacija i ogoljavanje dela do kostura činila je sastavni deo umetničke svesti
početkom 20.veka, pa i danas. Dvadeseti vek doneo je revoluciju u načinu razmišljanja,
stvaranja i posmatranja forme. Naturalizam, simbolizam i ekspresionizam udarili su kamen
temeljac apstraktnoj umetnosti, svedenoj na minimalističke prikaze u formi, ali ne i u sadržaju.
Jednim od pionira apstrakcije smatra se Pit Mondrijan – holandski slikar, čija su dela poslužila
kao inspiracija u raznim umetničkim i komercijalnim sferama.
Slika „Brodvej bugi vugi“, Pit Mondrijan
................