Park prirode Mokra Gora

Park prirode Mokra Gora



Mokra Gora


Nalazi se na obroncima planine Tare, na krajnjem zapadu Srbije, na granici sa Bosnom. Tara je planina sa najviše padavina u Zapadnoj Srbiji. Tako je pravo bogatstvo mnogo izvora pitke vode u Mokroj Gori, neki izvori su poznati i lekoviti kako tvrde. Mokra Gora je jednostavno dolina okružena gusto-šumovitim planinama, Šargan, vrh Viogor 1400 metara i Tara, Zborište 1500 metara. Planinske reke Beli Rzav sa Tare i Crni Rzav sa Zlatibora sastaju se neposredno iza Mokre Gore, nešto niže u Vardištu. Ovo mesto je bilo zapećak tokom ratnih godina i posle rata, odvojeno na granici sa Bosnom i prema Višegradu. Saobraćajnica prema Višegradu i Sarajevu izgubila je svoj značaj koji je nekad imala kao i fabrika Kotroman . Dolazak Emira Kusturice promenio je život Mokre Gore, ne samo izgradnjom Drvengrada, selo je uredjeno, živnulo je... Cela oblast Mokre Gore preuređena je u zaštićeno područje, takozvani "Park Prirode - Mokra Gora". Prvenstveno okrenuta ka turizmu, ali osim turističkih potencijala postoji zainteresovanost za privredu.

Парк природе „Шарган - Мокра Гора" физички припада унутрашњим Динаридима, а у оквиру њих, Старовлашко-рашкој висији која гради западни обод Србије.

И поред израженог пограничног положаја, мокрогорска котлина је захваљујући „шарганској капији" одувек била значајна раскрсница народа, култура и религија.

Данас кроз Шарган и Мокру Гору пролази међународни магистрални путни правац Е-761 који пресеца Србију, Босну и Херцеговину и Хрватску повезујући југоисточну са западном Европом. Од девет трансевропских путних коридора који пролазе кроз Србију, коридор Е-761 код Вишеграда прелази из Републике Српске у Србију и иде од Мокре Горе преко Ужица, Чачка, Краљева, Крушевца, Параћина и Зајечара, даље према Бугарској и Румунији.

На тридесетак километара од Мокре Горе, кроз Бранешко поље пролази друмски коридор Е-763 и железничка пруга Београд - Бар као најзначајнији саобраћајни правац који повезује источни део централне Европе преко Београда, Ужица, Пријепоља и Подгорице са црногорским приморјем. Ове саобраћајнице представљају и црногорски туристички правац, а до Бранешког поља, и дубровачки туристички правац који преко Мокре Горе, Вишеграда и Требиња спаја Београд са дубровачким приморјем.

Административно, Парк природе „Шарган - Мокра Гора" простире се на деловима катастарских општина Мокра Гора и Кремна у општини Ужице, на делу катастарске општине Семегњево у општини Чајетина, као и на делу катастарске општине Зауглине у општини Бајина Башта.

Вегетација



Вегетацијски покривач мокрогорског краја одликује се претежним присуством шума у којима су најзаступљеније заједнице црног бора и храста. У питомим и ниским деловима котлине са високим нивоом подземних вода, на песковитом, муљевитом и глиновитом земљишту, фрагментарно се јављају шуме јове и беле врбе из свезе Salicion albae. У серпентинским клисурама, поред потока и река, присутне су заједнице сиве врбе (Salicetum eleagni). Оне имају пионирски карактер јер се јављају на шљунковитим стаништима која током летњег периода често остају без воде.

Храстове шуме, у зависности од типа станишта, греде више различитих заједница. На термофилним падинама са нешто дубљим слојем земљишта, развијају се шуме храста цера (Quercetum cerris). Заузимају положаје мањег нагиба у брдском и нижем планинском региону, најчешће на кречњачкој подлози. Местимично, у влажним увалама и на падинама које се уздижу изнад потока, јављају се мезофилне шуме храста китњака и граба (Querco-Carpinetum moesicaе), а на серпентинитским обронцима који окружују котлине, развијене су шуме храста китњака (Quercetum montanum serpentinicum). Стрме кречњачке падине Ограђенице и Тустог брда обраста заједница црног јасена и црног граба (Orno-Ostryetum) са рујем и храстом медунцем.
Заједнице букових шума (Fagetum moesiaca montanum и Fagetum moesiaca submontanum), развијене су на више локалитета, али највеће површине заузимају на кречњацима Тустог брда на висини од 600 до 1100 m.

Шуме црног бора обрастају како серпентините, тако и кречњаке. На серпентинитима се обично срећу светле борове шуме са црњушом или црним грабом (Erico-Pinetum nigrae и Ostryo-Pinetum nigrae). Кречњачке одсеке улазног дела клисуре Белог Рзава, Тустог брда и врха Вао, обраста заједница црног бора и црног граба (Ostryo-Pineum nigrae). На вертикалним или врло стрмим литицама, као остатак ове заједнице, налазе се усамљена стабла црног бора импозантних димензија и посебних пејсажних вредности.

Поред шумске вегетације, ово подручје прекрива и раскошна зељаста вегетација разноврсних ливада и пашњака, камењара, пукотина стена, високих зелени и сипара.

Фауна

Различити типови станишта условили су богатство и разноврсност животињског света Парка природе.

У водотоцима који припадају хладним салмонидним водама, најчешће се срећу поточна мрена (Barbus peloponnesius), поточна пастрмка (Salmo trutta), уклија (Alburnus alburnus), клен (Leuciscus cephalus), пеш (Cottus gobio) и један представник паклара (Petromyzontidae).
У фауни водоземаца предњаче шарени даждевњак (Salamandra salamandra), жутотрби мукач (Bombina variegata), обична крастава жаба (Bufo bufo ), зелена крастава жаба (Bufo viridis), грчка жаба (Rana graeca) и права жаба (Rana esculenta), док фауну гмизаваца чине слепић (Anguis fragilis), обични зелембаћ (Lacerta viridis), зидни гуштер (Podarcis muralis), смукуља (Coronella austriaca), ескулапов смук (Elaphe longissima), рибарица (Natrix tessellatа) и поскок (Vipera ammodytes). Све ове врсте налазе се на списку врста за Црвену листу кичмењака Србије, a по важећим прописима, са изузетком три врсте жаба, све остале врсте су законом заштићене као природне реткости Србије.

Досадашњим истраживањима фауне птица установљено је присуство 60 врста, али се са сигурношћу може рећи да овај број није коначан. Нарочито је значајно присуство осетљивих и угрожених врста везаних за специфична станишта: орла змијара (Circaetus gallicus), великог тетреба (Tetrao urogallus), прдавца (Crex crex) и планинске сенице (Parus montanus). Национални и међународни значај Парка природе за очување птичјег фонда нарочито се истиче када се има у виду да на овом подручју живи 31 врста (27 гнездарица), чија је заштита од европског значаја и 29 врста које су заштићене као природне реткости Србије.

Фауну сисара чине 32 врсте без слепих мишева који још увек нису довољно истражени. Од сисара, на ширим просторима Мокре Горе може се видети белогруди јеж (Erinaceus europaeus), веверица (Sciurus vulgaris), слепо куче (Nannospalax leucodon), риђа волухарица (Clethrionomys glareolus), пух лешникар (Muscardinus avellanarius), куна златица (Martes martes), куна белца (Martes fiona), јазавац (Meles meles), дивља мачка (Felis silvestris), видра (Lutra lutra), лисица (Vulpes vulpes), вук (Canis lupus), мрки медвед (Ursus arctos), срна (Capreplus capreolus), дивокоза (Rupicapra rupicapra) и многе друге врсте. На прелиминарној Црвеној листи кичмењака Србије, налазе се чак 22 врсте сисара овог краја, а према критеријумима Међународне уније за заштиту природе (IUCN), у категорију рањивих (VU) врста, укључени су вук, дивокоза, видра и мрки мевед. Према Конвенцији о заштити европског живог света и природних станишта (Бернска конвенција), 18 врста сисара сврстано је у трећу категорију заштите. То су врсте које се лове или експлоатишу на неки други начин, тако да им је потребна заштита. Другом категоријом заштите обухваћени си вук, медвед и видра које на основу Бернске конвенције треба строго штитити.

Геолошка грађа



Подручје Таре, Златибора, креманске и мокрогорске котлине изграђено је од магматских, метаморфних и сединментних стена које су стваране од палеозоика, преко мезозоика до кенозоика.
Најстарије стене настале су у доњем и средњем палеозоику, пре око 600 до 300 милиона година. Изграђене су од пешчара, алевролита, глинаца и кречњака наталожених у морима уз истовремено изливање лава базичног састава. Ове су стене у току горњег палеозоика под утицајем високих температура и притиска метаморфисане у метапешчаре, филите, кристаласте кречњаке и хлоритске шкриљце. Од краја девона, па до почетка тријаса пре 250 милиона година, ове метаморфисане стене су тектонским покретима доспеле на површину.

У мезозоику, почетком доњег тријаса, нови тектонски покрети су на овај простор поново вратили море. Пре 250 до 210 милиона година на дну мора таложили су се конгломерати, а затим и карбонати богати фосилима.

У току јуре која је трајала од 210 до 140 милиона година, првобитно су таложени глиновити седименти, рожнаци, пешчари и кречњаци. Каснијим продубљивањем и ширењем океанског простора, дуж раседа су доведени перидотити из горњег омотача и изливене огромне количине базалтних лава. Накнадним сужавањем океанског простора перидотити су се набацили на горњотријаске кречњаке и седименте доње јуре који су метаморфисали под утицајем високих температура и притиска.
У току горње креде, пре 95 до 65 милиона година, настављено је таложење кречњака који данас леже преко палеозојских стена, тријаских кречњака или перидотита.

И најзад, у кенозоику, за време терцијара и почетка квартара пре 65 до 1,7 милиона година, након повлачења мора у депресијама насталим тектонским покретима, стварани су изоловани басени у којима су се таложили слатководни језерски седименти, пескови и глине.

Сви динамични процеси који су довели до формирања сложеног тла овог подручја, условили су изражену пластику рељефа и шароликост вегетацијског покривача.

Туристичка инфраструктура



За саобраћајну повезаност подручја Мокре Горе најзначајнији је друмски саобраћај. Главни магистрални путеви повезују Мокру Гору са Београдом као и са већим градовима у Србији, Црној Гори, Републици Српској и Федерацији Босне и Херцеговине. Осим главних саобраћајница, веома је значајна мрежа локалних путева којима се брзо долази до Митровца и Калуђерских бара на Тари, до Заовина, до обала Дрине и језера Перућац. Важну улогу у комуникацији има и железничка пруга Београд - Бар која пролази кроз оближње Бранешко поље, док аеродром на Пониквама у будућности може добити велики значај за развој ваздушног саобраћаја у западној Србији.

Смештајни капацитети у Парку природе налазе се у етно-селу „Дрвенград" на Мећавнику, хотелу „Младост" на Иверу, хотелу „Осмица" поред железничке станице у Мокрој Гори, мотелима „Мокра Гора", „Јатаре" и „Шарган-Витаси" у склопу истоимених железничких станица, Парохијском дому покрај мокрогорске цркве, као и у мањем броју сеоских домаћинстава. Поред смештајних капацитета, у пружању туристичких услуга важну улогу имају и бројни угоститељски објекти од којих је најстарија „Неранџина кафана" у Мокрој Гори која ради од 1889. године.

parkprirodemokragora.org

Шарганска осмица је најатрактивнија туристичко-музејска железница у Европи и спомиње се као јединствено градитељско ремек дело у свету међу пругама узаног колосека. Повезивала је Београд са Сарајевом и Дубровником, а пуштена је у саобраћај 02.02.1925. године. Висинска разлика од 300 метара од Мокре Горе до Шаргана удаљености 3,5 км решена је на јединствен и једини могући начин - необичном пружном петљом у виду броја 8. Ова изузетна пруга дуга је 13,5 км, на прузи је изграђено 22 тунела ( најдужи испод Шаргана носи назив Александар И ), 5 мостова ( од којих је најдужи 44,30 метара на реци Камешини) и вијадуката.
Године 1974. пруга је укинута.

ЖТП Београд је 1999. године почео обнову пруге и њено активирање у туристичке сврхе. Крајем XИX века "српски Нострадамус" Митар Тарабић рече: "Проћи ће подоста година па ће се људи опет сетити гвозденог пута, те ће испотекаре обновити овај пут. Само њиме до Вишеграда неће путовати путници ради потребе и посла, већ људи од забаве, сербез одморишта и уживанције."

Посебан допринос афирмацији Мокре Горе дао је наш прослављени редитељ Емир Кустурица који је овде снимао свој филм "Живот је чудо". Подигнувши Етно село на брду Мећавник Емир је постао становник Мокре Горе.

Оживљавањем старих кућа, пренетих из околних места, архитекта и творац идеје о савршеном животу ван свакодневнице, Емир Кустурица је направио град. Мећавник је простор за кога се на први поглед помисли да је ушушкан по терену стотинама година и да је свака кућа чврстом руком старих неимара, годинама бирала своју идеалну позицију. Улицама Мећавника је узбудљиво шетати у било које доба године, јер свако пружа другачије задовољство и различит поглед на претходно сећање. Улице носе имена великих уметника, спортиста и свих оних који су својом идејом оставили или остављају траг у историји човечанства.
Као и сваки град, тако и Дрвенград има централни трг и на њему Цркву Светог Саве, библиотеку „Меша Селимовић“, биоскоп „Стенли Кјубрик“ са најсавременијом сликом и звуком на свету, галерију „Мацола“ у којој своје радове излажу најцењенији домаћи и страни ликовни уметници, национални ресторан „Лотика“, посластичарницу „Код Ћоркана“ и продавницу сувенира „Аска“. На тргу Дијего Армандо Марадона налази се спортски центар „Проклета Авлија“ у оквиру кога је италијански ресторан „Конак за преноћиште“, теретана, затворени базен, сауне, спортска дворана, дискотека, билијар. У близини је трим стаза, а седам километара од града је скијалиште. Потребе које се у данашње време не могу заобићи, као што су: бежични интернет, банка и банкомат ипак постоје у Дрвенграду.

На Мећавнику се не могу наћи две исте собе јер свака има другачије осликан намештај, другачији поглед кроз прозор, различит пут којим се до ње стиже. У њима је само један стандард: сигуран сан у удобним креветима

Mokra Gora poznata je i po velikom broju prirodnih izvora, za koje se veruje da su lekoviti.

Najpoznatiji od njih nosi ime Bele vode. U lekovito dejstvo vode sa ovog izvora dosta se veruje, pa je ljudi ovog kraja smatraju izuzetno delotvornom u lečenju očniih bolesti. Poneseni ovom pričom turisti ne propuštaju priliku da se umiju čudotvornom vodom, te tako mnogi strpljivo pune flaše i boce

Drvengrad



Popularnosti ovog sela doprineo je reditelj Emir Kusturica, izgradnjom etno sela Drvengrad, koji je dobio status grada-hotela sa četiri zvezdice.

Selo je smešteno na brdu Mećavnik, i dominira visinom, u šta ćete se nesumnjivo uveriti ukoliko krenete pešice strmom ulicom koja vodi do njega.

Drvengrad predstavlja čitav grad u malom; sastoji se iz kompleksa brvnara i sadrži sva gradska obeležja.





Glavna ulica nosi naziv nobelovca Ive Andrića i prostire se od ulazne kapije do crkve Svetog Save, smeštene na prostranom trgu.

Ostale ulice koje krivudaju između autentičnih drvenih kućica, takođe nose imena slavnih –Džima Džarmuša, Maradone, Novaka Đokovića, Felinija, Čkalje.

Na Mećavniku se u Januaru održava i filmski festival Kustendorf, koji već drugi put za redom okuplja ljubitelje filmske umetnosti.

U Drvengradu postoje slikarska galerija Macola, bioskop Andergraund, poslastičarnica, restoran domaće kuhinje, biblioteka, prodavnica narodne radinosti, teretana, zatvoreni bazen, sauna, sportska dvorana, diskoteka, bilijar.

Iako na prvi pogled odaje utisak usnulog sela, u Drvengradu postoje čak i bankomat i bežični internet.

Ski centar



Prateći put od Drvengrada uzbrdo, stiže se do skijališta Iver, zahvaljujući kome je Mokra Gora postala i zimski turistički centar.

Skijalište je udaljeno 10 km od Drvengrada, a do njega vodi strm, asfaltiran put koji se redovno čisti od snega.

Postoje četiri staze kategorisane kao crvene i crne, kao i topovi za veštački sneg.

Dnevni ski pass košta 1000 dinara, a ski oprema 900 dinara na dan.

Smeštaj

Kod železeničke stanice Mokra Gora nalazi se Konačiste Šarganska osmica. Jednokrevetne sobe su 2200 din, dvokrevetne 1800 din po osobi, a zakup celog apartmana za 4 osobe je 4500 din.

U Drvengradu se nalazi Hotel Mećavnik sa sobama uredjenim u etno stilu, sa jedinstvenim etno motivima. Jednokrevetne sobe su 30 €, a dvokrevetne 60 €. Sobe sa francuskim ležajem su 50 €, a apartmani 120 €.

Na ski stazi Iver nedavno je otvoren i hotel Mladost

Национални еколошки центар чини јединствен комплекс „Чаробни брег“. Изграђен је углавном од дрвета по узору на традиционалне брвнаре овог краја. Смештен је у смрчево-буковоj шуми на надморској висини од 1353 m, на падинама Шарског вршка испод Зборишта (1544 m н. в.), највишег врха планине Таре.