Potop

Potop



Površina zemlje nosi obilje dokaza za katastrofu koja se dogodila istovremeno na celoj planeti. To nisu bile brojne lokalne katastrofe, nego jedan univerzalni Potop, kako i piše u Bibliji: "I Gospod videći da je nevaljalstvo ljudsko veliko na zemlji, i da su sve misli srca njihova svagda samo zle...(reče) -Evo pustiću Potop na zemlju da istrebim svako telo..." 1.Mojsijeva 6,5.17 Dakle, po Bibliji dogodio se Potop na celoj planeti, koji je uništio sva telesna bića osim onih u Nojevom kovčegu.



Evolucionisti negiraju postojanje Potopa u prošlosti. Neki evolucionisti veruju da su se događale manje katastrofe, ali se po njima nikad nije dogodila planetarna katastrofa. Tako stvaraju sebi nerešive probleme: Kako su nastala fosilna goriva (nafta, ugalj) na celoj planeti, a naročito na polovima gde je sve pod ledom? Kako su nastala fosilna groblja školjki koje se nisu otvorile kao što rade pred smrt, i ribe koje nisu spustile peraja? Zašto su izumrli dinosaurusi? Kako je nastalo ledeno doba? Kako su nastale sedimentne stene svuda po Zemljinoj kugli, pa i na Himalajima? Odgovor koji nam je otkrio Bog u Svetom Pismu je Potop.

Pre Potopa

Kada je stvorena planeta Zemlja, na celoj njenoj površini bila je voda. Bog je drugog dana stvaranja atmosferom odvojio vodu na površini planete od vodenog omotača iznad atmosfere (svod). Dakle, postojao je vodeni omotač oko naše planete iznad atmosfere. Veliki deo današnjih okeana bio je iznad našeg vazdušnog omotača.

Taj omotač je stvarao efekat staklene bašte, tako da je temperatura na Zemlji bila ujednačena i prijatna na celoj planeti. Dakle, klima je bila ujednačena, tako da nije bilo ekstremnih temperatura na severnom i južnom polu, i na ekvatoru. Grenland je zato i danas zadržao ime Zelena Zemlja, jer je u naslagama leda na polovima nađena gigantska fosilizovana sutropska vegetacija. Postoje dokazi da je tropska klima bila i na polovima: nalazišta uglja u polarnim regionima pokazuju da su bujne šume nekada rasle tamo gde je sada samo sneg i led. Nađeni su fosili tropskog bilja i životinja. Na Aljasci je nađen fosil palme, a na Novosibirskim ostrvima nađeno je voćno drvo visine 30m, sa zrelim plodovima i zelenim lišćem, gde sada rastu samo 2,5 m visoke vrbe. To drvo je zatrpano pre nego što je povuklo hlorofil iz lišća, i pre nego što su plodovi opali sa njega. Nađeni su smrznuti mamuti koji imaju u ustima i želudcu bilje koje raste u sutropskim uslovima, kojeg sigurno nema u snegu i ledu na polovima. U Arktičkom tlu nađeni su ostaci preko 60 životinjskih vrsta (nosorog, kamila, konji, tigrovi, antilope) pomešani sa korenjem drveća. Tamo gde je nekad bujao život, danas je sneg i led, kao što je i opisano u Bibliji.

Pre Potopa zbog ujednačene temperature nije bilo vazdušnih kretanja (vetra), prašine, ni kondenzacije u atmosferi, pa nije padala kiša nego je rosa natapala zemlju. Vlažnost je bila velika pa je vegetacija bila bujna. Vodeni svod je štitio od ultraljubičastih zraka Sunca, pa verovatno nije bilo radijacije, ni C14 , bar ne u današnjem obliku. Atmosferski pritisak bio je viši nego danas, smatra se oko 2,18 Atm, što je dodatni faktor za ondašnju dugovečnost ljudi (oko 900 godina). Danas se u hiperbaričnim komorama visoki pritisak koristi za lečenje senilnosti i moždane kapi. Razvijena je Hiperbarična hirurgija, jer je otkriveno da rane zazdrave mnogo brže pod visokim pritiskom i većom količinom kiseonika, kao što je bilo pre Potopa. Istoričar Josif Flavije tvrdi da su naši preci živeli oko 1000 godina (Jevrejske Starine 88 str). Samo pod visokim pritiskom i obiljem kiseonika ogromni reptil pteranodon sa rasponom krila od 17m mogao je da leti. U današnjim uslovima ne bi mogao ni da se podigne sa zemlje.

Uzrok i efekti Potopa

Zbog moralne izopačenosti prepotopnih ljudi i namernog negiranja Boga kao Stvoritelja (2. Petrova 3,5.6), Bog koji održava život na Zemlji dopustio je da voda iznad svoda padne na površinu Zemlje. Tako se dogodio Potop. Vodeni omotač se srušio na Zemlju: "Otvoriše se ustave nebeske". 1.Mojsijeva 7:11

Zbog sve veće razdvojenosti ljudi od Stvoritelja, i zbog zla među ljudima koje je raslo, vodeni omotač koji je bio oko Zemlje pao je na njenu površinu. U toku 40 dana i noći, padavine su bile neprekidne. Padavine su pokrenule vazdušne mase, vetrove velike jačine, što je hladilo vazduh. Površina tla je bila topla pa je popucala, a iz dubine zemlje izbili su gejziri ("razvališe se svi izvori velikog bezdana"), a vulkani su izbacivali lavu i pepeo. Zbog izbijanja vode i lave iz zemlje, stvorila se praznina u unutrašnjosti zemlje, pa je sleganjem tla došlo do tektonskih poremećaja i do stvaranja planina. Visoke planine koje su sačinjene od sedimentnih stena predstavljaju ilustraciju veličine katastrofe koja je zadesila našu planetu, kad je morsko dno moglo da se izdigne čak na 8000 metara. Tlo je prilikom Potopa potpuno erodiralo, podigao se mulj i blato, čijim su kasnijim sleganjem i očvršćivanjem nastale sedimentne stene. Jake vazdušne struje, uz velika isparavanja sa tople površine Zemlje, donele su obilne snežne padavine i efekat ledenog doba.

Posle Potopa

Posle Potopa, klimatski uslovi su se drastično izmenili. Počela su da se smenjuju godišnja doba, hladnoća i vrućina, počela je da pada kiša. Životni vek čoveka drastično se smanjio, a bića koja nisu mogla da održavaju temperaturu tela, uginula su (na primer dinosaurusi). Mnoge životinjske vrste su izumrle. Voda je sahranila skoro sav živi svet, fosilizovala je prepotopne šume i stvorila naftu i ugalj. Danas fosilna goriva više ne nastaju u većoj meri.

Smirivanjem vode i vetra, taloženjem materijala nastale su sedimentne stene pune fosila, i to po površini cele planete. Zbog drastičnog izdizanja potopljenog tla u ovoj katastrofi, fosili morskih životinja dospeli su i na najviše planinske vrhove.

Zbog nestanka zaštitnog vodenog omotača, kosmičko zračenje je posle Potopa bilo pojačano, a mutacije su postale sve razornije za živi svet (što je uzrok drastičnog smanjenja životnog veka).Tek posle Potopa počelo je stvaranje C14, tako da je prepotopni materijal izgleda mnogo stariji nego što jeste, jer pre Potopa nije bilo stvaranja C14 zbog vodenog omotača..

Dokazi da se Potop stvarno dogodio

Fosili su dokaz za katastrofu u kojoj su stvorenja živa sahranjena. Groblja morskih fosila širom sveta, koja su negde velika i desetine km2, govore o globalnoj katastrofi. Fosili se danas ne formiraju, jer u se organizmi raspadnu pre nego što sediment može da ih zatrpa. Fosili i velike životinje protežu se kroz 6-16m sedimenta, pa čak postoje i okamenjene šume sa drvećem zatrpanim u vertikalnom stanju sa visinom sloja od oko 750 metara, na primer Joggings, Nova Škotska, što govori o kratkom vremenu taloženja. Ako su uniformističke ideje tačne, gornji deo ovog drveća raspao bi se dok bi čekalo stotine hiljada godina da se sediment nataloži preko njega. Lokalne katastofe, kao na planini Sveta Helena 1980, pokazuju da je moguća mnogo brža stopa taloženja sedimenata. Naslage uglja i nafte u polarnim oblastima govore o ogromnim fosilizovanim šumama pretvorenim u fosilna goriva.

Sedimenti, slojevi zrnastih stena nataloženi širom sveta takođe su dokaz za opšti svetski Potop. Hiljade metara neprekidnih sedimentnih slojeva duž kontinenata govori o svetskoj morskoj katastrofi pre nego što se kopnena masa podelila na sadašnje kontinente.

Vulkanske stene pokrivaju hiljade kvadratnih milja na način potpuno različit od današnjih vulkanskih izliva. Analiza lave iz različitih delova izliva odvojenih hiljadama milja, potvrđuju da su nastali u jednom izlivu. Ovi ogromni izlivi širom sveta, od kojih su svi nekoliko puta veći od svih nedavnih, dokaz je da su se svi izvori bezdana provalili kao što je opisano u 1.Mojsijevoj 7.

Na raznim stranama sveta, različiti narodi ostavili su zapise o opštem Potopu. Većina ovih zapisa kaže da se spasila samo jedna porodica i da je za proveru da li se pojavilo kopno puštena ptica. Da se radilo o lokalnoj poplavi, onda ne bi narodi sa svih kontinenata govorili o tome, a pogotovo ne bi ponavljali slične detalje Potopa.

Najčešće prirodne katastrofe su zemljotresi, bolesti, glad. Poplave ne izazivaju toliko smrtnih slučajeva, a ipak mnogi narodi tvrde da je baš vodena katastrofa izazvala smrt skoro cele populacije na planeti, osim jedne porodice.

Dokazi za Nojevu barku



Stabilnost Nojeve barke: Na Univerzitetu na predavanjima o hidrauličkom inžinjerstvu, može se čuti da je najstabilniji oblik broda Nojeva barka. Biblija daje njene dimenzije: 300 lakata duga, 50 široka, 30 visoka, sa prozorima veličine jednog lakta, sa vratima sa strane. Bila je na 3 nivoa. Mada je takav brod spor, skoro je nemoguće da se prevrne. Naravno, Noje nije nigde žurio, jedino je bilo važno da se brod ne prevrne. Takav brod bi se čak i pri nasilnom naginjanju od 60o vratio u prvobitni položaj.

Dužina i širina u srazmeri 6:1 daje stabilnost, opirući se vrtložnim silama, okretanju i kotrljanju. Brod bi lako plivao kroz talase zbog svoje dubine. Svi testovi modela broda prema kompjuterskim proračunima daju prednost obliku Nojeve barke. 1844 Brunel je koristio sličan srazmer u Velikoj Britaniji (322 x 51 x 32,5). Brunel je gradio prema iskustvu generacija brodograditelja, dok je Noje pravio po prvi put, ne po svom znanju nego po Božjem otkrivenju.

Kapacitet: Da li je takva Arka zaista mogla da nosi sva stvorenja koja su neophodna da bi se nastanila zemlja posle Potopa? Današnji lakat dug je oko 0,5m, a prepotopni ljudi su bili mnogo viši od današnjih, pa su imali i veći lakat, a to znači da je kapacitet barke bio još veći. Ali čak i da uzmemo kraći lakat 0,45m, Arka bi bila dužine 145m x 24m x 14m. To bi dalo kapacitet od 465.333m3 gde se može smestiti 14.000 tona. To bi bilo jednako sa 522 standardna kamiona teretnjaka, koji mogu da prevezu 125.280 ovaca. Postoji nekih 18.000 vrsta kopnenih životinja prosečne veličine sličnoj ovci, tako da čak ubrajajući sve one vrste koje su istrebljene u Potopu, bilo bi mesta za po dve od svake vrste samo na jednom spratu. Naravno uzeti su samo primerci životinja koji imaju genetski potencijal za sve rase njihove vrste. Primerke životinja nije birao Noje, nego Bog. Odabrani primerci su sami ulazili u barku. Na drugom spratu mogla je da bude smeštena hrana (podrazumevajući da životinje nisu bile u zimskom snu), a na trećem spratu mogla je da bude Nojeva porodica i drugi ljudi, da su hteli da im se pridruže.

U kovčegu je Bog sačuvao od svake životinjske vrste po 1 par, a od jestivih po 7 pari. Sve su stale u kovčeg jer Noje nije uzeo sve varijetete, nego predstavnike vrsta od kojih su nastali svi varijeteti. Mnoge životinje su bile u stanju hibernacije (zimskog sna), pa su i sa mnogo manje hrane sve životinje mogle da opstanu. Moguće je da su predstavnici krupnijih životinja bili njihovi mladunci.

Arka bi tako imala gaz od nekih 15 lakata, pa nije mogla da se nasuče u toku Potopa, jer u Bibliji piše da je voda bila 15 lakata iznad najvišeg brda. Kada su se vode povukle, Arka se zaustavila na planini Ararat, blizu Tursko-Ruske granice. Postojale brojni izveštaji o prizorima viđenim u tamošnjem ledu. Političke i geografske teškoće onemogućuju traganje za ostacima Arke.

Ovakve svrhovite građevine ne postoje u mitologijama. Mitološki opisi Potopa kod drugih naroda prepuni su očigledno nestvarnih detalja. Vavilonjani su takođe opisali da je brod imao 3 sprata, ali u obliku kocki različitih dimenzija. Ovakav brod bi se odmah okrenuo naopačke i potonuo.

Nojev brod realno može da se održi na izuzetno uzburkanom moru. Biblijski Potop je opisan realnim jezikom, sve su to situacije koje su moguće da se dogode. Nojev brod nije izmislio čovek, jer je ova tehnologija stvorena tek u moderno doba. Detalje za gradnju broda dao je najmudriji Konstruktor - Bog. Ipak, Nojeva barka nije opstala u Potopu zbog dobre građe, nego zato što ju je Bog čuvao radi 8 ljudi koji su imali potpuno poverenje u Boga.

Zašto ljudi negiraju Potop?

Postoje dva velika razloga zašto se svetovni geolozi suprote "potopnoj geologiji":

1) Potop bi poremetio uniformističke postavke koje su neophodne za evoluciju. Potrebni su im milioni godina "geološkog vremena" da bi evoluciji dali vremena da se eventualno slučajno dogodi;
2) ne dopada im se što je Potop Božja presuda bezbožnim ljudima. Ali koliko god da se ljudima ne dopada ideja suda, to je realnost.

Isus Hristos je govorio o Potopu kao o istorijskom događaju, a ne kao o mitološkoj priči, a takođe i apostoli. U Bibliji Potop kao izvršenje presude povezan je sa budućim, univerzalnim sudom: "Zato tadašnji svet bi vodom potopljen i pogibe. A sadašnja nebesa i zemlja tom istom reči zadržana su te se čuvaju za dan strašnoga suda i pogibli bezakonih ljudi." 2.Petrova 3.6,7.
Kao što je Bog predvideo način da se izbegne Potop, tako što su pobožni Noje i njegova porodica napravili brod po Božjim uputstvima, tako je On predvideo način da se izbegne i budući sud koji će On da izvrši. Jedina prava zaštita je poverenje u Boga i vernost Njemu.

Bog nije dao mnogo podataka koje bi naučnici mogli da koriste da bi shvatili mehanizme i zakonitosti koji su delovali pre Potopa, za vreme i posle Potopa, jer osnovni problem čoveka nije neznanje naučnih istina. Bog je u Bibliji opisao da je osnovni ljudski problem odbacivanje Božjih moralnih načela, pa nam je zato u Bibliji ostavio mnogo više podataka kako da se vratimo u prvobitno karakterno stanje.

Izvor Isus dolazi

NOJEVA BARKA – SVEOPSTI POTOP



Više od polovine kreacionističkih sajtova i knjiga sadrži, između ostalih, i argumente koji pokušavaju da dokažu da se Nojev Potop zaista desio onako kako je to opisano u Bibliji. Verovanje u doslovnost Biblijskih tekstova je glavni razlog za ovo, ali postoje i drugi razlozi: kreacionisti misle da mogu Nojev Potop da iskoriste kao objašnjenje za postojanje fosila, uglja, nafte, i drugih slicnih stvari, kao i da objasne šta se desilo sa izumrlim vrstama (potop ih je naglo zakopao pod naslagama mulja).

Mada su argumenti iz ove oblasti kreacionizma većinom toliko smešni da jedva zavređuju ikakvu pažnju, oni se toliko često pojavljuju u kreacionističkoj literaturi da ih moramo ovde obraditi zbog potpunosti (i radi demonstracije u šta su ljudi sve u stanju da poveruju kada ne proveravaju svoje izvore informacija). Neki problemi sa idejom Potopa i Nojeve barke

• Sama barka

• Skupljanje životinja

• Smeštanje životinja na brod, i njihovo održavanje

• Posledice potopa

• Kako su bolesti preživele?

• Geološki zapis

• “Polistratski fosili pokazuju da su šume bile zatrpane katastrofom. To je dokaz da se Potop zaista desio.”

• “Ugalj se često pronalazi sa glinenim razdeljcima i pokazuje tragove strukture čitavog drveća. Ovo pokazuje da je katastrofa slična Potopu izazvala nastanak uglja, naglo zatrpavajući čitave šume.”

• “Voda za Potop je došla iz vodenog omota oko Zemlje. Taj omot je takođe činio Zemljinu površinu rajski plodnom, i štitio ju je od kosmičkog zračenja, što je omogućavalo ljudima da žive mnogo duže i zdravije nego danas.”

• “Naučnici su ustanovili da je nemoguće da fosili nastanu sporim procesima, već moraju uvek biti naglo zakopani i zaštićeni od živih bića. Ovo je dokaz da su fosili nastali naglim potopom.”

• “Na jednom univerzitetu su inženjeri tražili najstabilnije proporcije broda, i ustanovili da su to proporcije Nojeve barke. Ovo pokazuje da je ona mogla da plovi”

• “U Sibiru su nađeni mamuti koji su tako brzo zamrznuti da je nesvarena hrana i dalje bila prisutna u njihovom stomaku. Oni su tako brzo zaleđeni usled katastrofa koje su pratile Potop!”

Sama barka



Nojeva barka je, po Bibliji, bila dugačka oko 140m, i napravljena u potpunosti od drveta, u periodu ranog Bronzanog doba, sa primitivnim alatkama. Drvo nije dobar materijal za pravljenje velikih brodova, pošto ne postoji mogućnost dobre izolacije. Najduži drveni brod ikada napravljen, bio je dugačak 115m. Održavan je na okupu pomoću devedeset čeličnih obruča i zahtevao je da posada od deset ljudi danonoćno ispumpava vodu koja je curela u brod. Ovo je bio brod, da se podsetimo, napravljen najboljom tehnologijom koju su ljudi ikada posedovali, i nakon hiljada godina iskustva u brodogradnji.

More je moralo da bude veoma mirno, pošto bi bilo kakva žešća bura i praznu barku polomila na komade. Ako je bila opterećena životinjama teškim više stotina tona ukupno, čak i mala bura koju bi ribarski čamac mogao da preživi bez problema, raznela bi barku na komade.

Skupljanje životinja



Skupljanje životinja je takođe veoma zanimljiva ideja. Australijske koale i Južnoamerički lenjivci, recimo, putuju veoma sporo i zahtevaju specifičnu hranu (koale jedu samo eukaliptusovo lišće). Bili bi potrebni vekovi da one dođu od Australije do Izraela. Kako su ponele svaka svoju specifičnu hranu? Kako su organizmi prilagođeni različitim klimama uspeli da prežive ovo putovanje? Kako su ostrvske vrste uspele da preplivaju mora i da dođu do barke? Mnoge pećinske vrste ne mogu da opstanu bez nivoa vlažnosti i tame, koja postoji samo u tropskim pećinama; kako su one stigle do barke?

Neki kreacionisti kažu da su sve životinje nekada ranije živele u Nojevoj blizini, i da su sve razlike nastale kasnije. Vrlo zanimljiva tvrdnja, pošto bi nastanak takvih razlika zahtevao evoluciju ogromnom brzinom u prethodnih četiri hiljade godina. Takođe, kako to da te vrste nisu ostavile nikakvog traga u Izraelu? Postoji nekoliko hiljada vrsta životinja koje žive samo u Australiji, ili samo na određenim ostrvima, ili samo u Americi. Na tim kontinentima nalazimo i fosile njihovih predaka. Zašto ni traga takvih fosila nema nigde u Evropi, Aziji ili Africi? Kako to da, recimo, nema tragova kengurima i njihovim precima nigde osim u Australiji…?

Takođe, u ekosistemu postoje pozicije koje drži po jedna vrsta. Mešanje vrsta iz različitih ekosistema vodi u katastrofu, pošto će jedna vrsta potisnuti drugu ili čak oboriti ceo ekosistem. Ovo je danas veliki problem, pošto avioni i brodovi prenose živa bića sa jednog kontinenta na drugi, gde upadnu u ekosistem i ponekad ga potpuno unište. Sve vrste (čak i redukovane na način opisan u sledećem pasusu) nikada ne bi mogle da opstanu živeći na istom području.

Smeštanje životinja na brod, i njihovo održavanje



I kreacionisti priznaju da je barka suviše mala da bi u nju stale sve životinjske vrste. Zbog toga su izmislili čitav sistem “tipova” (kinds) umesto “vrsta” (species). Po ovom predlogu, na barci su bili samo predstavnici osnovnih tipova životinja, koje su posle potopa postale različite i pretvorile se u raznoliki svet koga danas vidimo. Recimo, na barci je bila samo jedna pra-mačka, od koje su onda nastale današnje mačke, tigrovi, jaguari, lavovi…

Ovaj argument potiče iz kreacionističkog nepoznavanja fiziologije i biohemije. Mada neke životinje spolja izgledaju slično, njihove unutrašnje razlike mogu biti ogromne. Razlike između jaguara i tigrova su, recimo, tolike da bi bila potrebna rapidna i veoma korenita evolucija da bi razdvojila ove vrste u roku od samo nekoliko vekova. Zanimljivo je primetiti da ako upotrebimo samu Bibliju kao merilo, možemo da datiramo neke događaje u Egiptu i Vavilonu na više od dve hiljade godina p.n.e., samo par vekova nakon potopa. Egipćanski i Vavilonski spisi pominju, recimo, mačke i lavove kao odvojene vrste, kao i konje, kamile i magarce, pse i vukove… Prema tome, ova diferencijacija između vrsta je morala da se odigra u roku od samo dva ili tri veka, počevši od samo jednog para (znači od nultog nivoa genetske raznovrsnosti)!

No, uzmimo – šale radi – da su kreacionisti ovde u pravu. Èak i ako smanjimo broj vrsta na apsolutni minimum, to i dalje ostavlja preko petnaest hiljada životinjskih “tipova”. Dalja smanjenja podrazumevaju da se “istima” smatraju životinje među kojima su fiziološke i biohemijske razlike veće od razlike između šimpanze i čoveka. Pošto je, po kreacionistima, nemoguća veza između šimpanza i ljudi, onda takve veze moraju biti nemoguće i između drugih životinja.

Ovih petnaest hiljada tipova važi ako računamo vrste koje danas postoje. Po Bibliji, Bog je zapovedio Noju da uzme parove svih životinja koje po Zemlji hodaju. Ako je verovati kreacionistima, dinosaurusi i ostale vrste su postojale istovremeno sa ljudima, i tek ih je Potop uništio. Prema tome, Noje je na svoju barku morao da ugura i parove svih dinosaurusa i svih ostalih izumrlih vrsta koje danas poznajemo iz fosila. Ovo povećava broj vrsta na barci na par stotina hiljada. Budimo ovde ljubazni prema kreacionistima, zažmurimo, i zadržimo se samo na onih petnaest hiljada koje su morale da budu da bi danas postojale sve vrste za koje znamo. I toliki broj je prevelik da bi se ugurao na barku.

Veliki deo životinja zahteva svežu hranu. Recimo, mnoge zmije jedu samo živ plen. Mnogi insekti biljožderi ne jedu biljke direktno, već isisavaju sok iz njih, za šta biljka mora biti i dalje živa. Kako je Noje održavao zalihe sveže hrane i odakle je nalazio živ plen za sve životinje koje su ga zahtevale. Ventilacija bi takođe bila ogroman problem sa tolikim brojem životinja, a osmoro ljudi ne bi moglo da pomisli ni o opskrbljivanju hranom i vodom jedne dvadesetine ukupnog broja životinja, a kamoli kada dođe do potrebe potrebe za, recimo, izbacivanjem desetina tona otpada koje bi one proizvodile svakodnevno.

Posledice potopa



Globalni potop bi morao da ostavi ogromne i vidljive tragove. Takvih tragova, međutim, nigde nema.

Različite stare planine pokazuju različite nivoe erozije. Ako su te planine stvorene istovremeno, i ako su erodovane globalnom poplavom, zašto nisu sve iste?

Kako to da postoji polarni led? Ako bi more prekrilo celu Zemlju, led sa polova bi se izlomio, otplivao na površinu i tamo se brzo rastopio. U klimi kakva je postojala u zadnje tri hiljade godina ni blizu dovoljno leda ne bi moglo da se skupi na polovima za ovako kratak period (pogotovo ne na Južnom polu, gde sav led mora da padne u obliku kiše i snega).

Novi sneg se skuplja svake godine na Grenlandu, onda se delimično topi preko leta, i zatim ponovo zamrzava tokom zime, stvarajući slojevit led, svake godine dodajući po jedan sloj. Izbrojano je preko 40.000 ovih slojeva. Èak i ako zaboravimo na trenutak da je ovo mnogo veća starost od ukupne starosti Zemlje po nekim kreacionistima, kako je ovaj led preživeo potop?

Kako to da su biljke preživele potop? Najveći deo kopnenih biljaka na svetu bi uginuo posle samo par meseci pod vodom, uključujući i njihovo seme. Biljke i seme koje bi preživelo, bili bi zakopani ispod mnogo desetina metara, ili čak kilometara sedimenta, što bi ih uništilo. Mnoge biljke zavise od semenki koje rastu tek posle vatre, ili tek nakon što prođu kroz creva životinja; oba ova događaja ne bi postojala posle Potopa.

Noje nije mogao da ponese seme sa sobom, pošto mnoge biljke ne proizvode seme, a i veliki deo semena ne može da preživi godinu dana. Takođe, mnoge biljke rastu samo na određenim ostrvima ili delovima kontinenata. Noje nije mogao da obiđe svet i zasadi svaku semenku tamo gde treba.

Kako su sve ribe preživele? Nekim ribama je potrebna hladna voda, nekima topla, nekima slana, nekima slatka… U situaciji kada su sve vode sveta izmešane, mnoge vrste riba koje danas postoje bi bile uništene.

Kako su korali preživeli? U Potopu, korali i mnogi drugi organizmi koji opstaju samo u plitkoj vodi našli bi se na dubini koju ne bi mogli da prežive.

Kako su bolesti preživele?

Mnogi mikroorganizmi koji izazivaju bolesti mogu da postoje samo u živim ljudima i nigde drugde. Mnoge druge bolesti mogu da prežive samo u ljudima i komarcima. Èak i one bolesti koje mogu da opstanu u mrtvim telima ne bi preživele, pošto posle godinu dana od tih tela ništa ne bi ostalo. Noje i njegova porodica su, dakle, morali da nose u sebi mikroorganizme tifusa, malih i velikih boginja, polia, gonoreje, sifilisa, side… A par komaraca koje je Noje poveo sa sobom su morali da nose u sebi sve ljudske parazite (malarija, nilski virus, spavajuća bolest…), mnoge od kojih nekim čudom danas nalazimo samo na izolovanim mestima na svetu.

Kako su preživele vrste koje kratko žive? Voćne mušice, recimo, žive samo dva dana, a da bi se nove rodile, potrebna je bara plitke, slatke vode. Vilini konjici bi zahtevali ne samo baru sa tihom slatkom vodom, već i velike organizme u toj bari koje bi njihove larve mogle da love.

Kako su preživeli mesožderi? Mesožderi su morali da gladuju nekoliko godina dok se biljožderi ne bi dovoljno namnožili.

Kako je bilo šta preživelo? Ekolozi koji se danas bore da očuvaju nestajuće vrste su ustanovili da retko koja vrsta koja bude svedena na manje od 20 jedinki može da preživi čak i kada veliki broj ljudi ulaže ogromnu energiju u njihovo očuvanje.

Kako su se životinje vratile do svojih staništa? Recimo, šume sekvoje imaju specifične parazite koji žive pod njihovom korom. Kako su ti paraziti stigli do Severne Amerike? Kako su se očuvali fini mehanizmi koji postoje u ekosistemima?

Kako je ljudska populacija tako brzo obnovljenja? Sama Biblija pominje gradnju Vavilonske kule nekih 150 godina nakon Potopa, i grad oko Kule. Ali, odakle su došli ljudi koji su naselili Ameriku, izgradili Piramide, stare grobnice po Kini, dolini Inda…?

Kako to da postoje zapisi u Indiji i Kini koji datiraju u doba Potopa? Kinezi i Indijci nisu primetili da se odjednom nalaze ispod nekoliko kilometara vode?


wordpress.

Мит о потопу



Мит о потопу се налази у предањима многих народа, између осталог у сумерском Епу о Гилгамешу, грчком Деукалиону и хебрејском предању о Нојевој арци, индијском спису Махабхарата.

Нојев потоп је по јудејско-хришћанском учењу (Ис 54,9), „послан Богом на грешну земљу и потопио грешни род људски да би се спасло само осам душа смештених у ковчегу (лађи)“.

„Господ је затворио врата ковчега, после чега, 600. године Нојевог живота, 17. дана другога месеца, развалише се сви извори великог бездана, и отворише се уставе небеске, и удари дожд на земљу за 40 дана и отворише се уставе небеске“ (Постање 7,11-12).

Вода је лила пет месеци и покрила брда за 15 лаката. После тога вода је почела опадати, и у 18. дан седмог месеца ковчег се зауставио на планини Арарат.

Тек после три месеца појавила се површина планинских висова, и након 40 дана Ноје је почео пуштати голуба да сазна у којем је стању вода – три пута, који је најзад донео маслинову гранчицу (данас симбол мира), што је Ноју био знак да може изаћи са њудима и животињама (свака врста је била заступљена), а то се догодило 601. године Нојевог живота, на дан нове године, а у 27. дан другога месеца.

Ноје је изашао са својима домаћим и принео жртву благодарности. У знак завета између Бога и земље Бог је дао на небу дугу (Постање 6, Сведочанства која потврђују овај догађај и његов значај налазе се код Мт 24,37; Лк 17,27; 1 Пт 3,20; 2 Пт 3,6.

Theurgija je je jedna od osnova okultizma.
Tacnije, iskoriscena je od strane raznih satanistickih sekti u pogresne svrhe, od kojih je jedna Kabalisticki Krst.  



Svakom postenom coveku , bez obzira na veru, to sigurno nece biti put kojim ce ici.