Najčešće sportske povrede kod dece

Fizijatar savetuje: Preventiva i vežbe za brz oporavak

Najčešće sportske povrede kod dece


Lepo vreme i sportske aktivnosti savršena su prilika da dete provede dan na otvorenom. Ali nakon zime i dugog vremena mirovanja povrede su česte. Kako da ih predupredite i tretirate i koliko traje oporavak, objašnjava dr Katarina Ljubinković, fizijatar Doma zdravlja “Stari grad”.


Čim primetite da se dete povredilo, idite kod lekara

- Koštano-mišićni sistem se kod dece u potpunosti formira tek sa završetkom rasta - kaže dr Ljubinković i dodaje da svaka povreda osetljivog mišićno-koštanog sistema može da bude ozbiljna kako po stepenu povređivanja, tako i po dužini lečenja. A ako se ne leči, može da dovede do trajnih oštećenja.

Povrede stopala i skočnog zgloba

Uganuće skočnog zgloba je najčešća povreda donjih ekstremiteta i čini 15 odsto svih povreda u sportu, kaže fizijatar.

Ako dete povredi stopalo ili skočni zglob, stavite mu led na povredu što pre i odmah ga odvedite kod lekara. Noga treba da bude u blago podignutom položaju. Led stavite u kesu, a zatim preko platna direktno na povredu. Obloge menjate na svakih 10 minuta.


Povrede skočnog zgloba su najčešće

- Kod ovakvih povreda najčešće su potrebni imobilizacija i mirovanje. To podrazumeva prestanak bavljenja sportskom aktivnošću. Lekar će na osnovu procene težine povrede na povređeni deo staviti ili fiksacioni zavoj ili gips i odrediti vreme mirovanja - priča dr Ljubinković i dodaje da je tokom mirovanja bitno da se radi set vežbi za jačanje mišića natkolenice, odnosno neozleđenog tkiva, koji vrlo brzo kada nisu aktivni gube snagu i obim.

- Noga se pozicionira 30 stepeni iznad karlice (treba postaviti jastuk na krevet ispod potkolenice) da biste olakšali smanjivanje otoka. Kod lakših povreda primenjuje se masaža ledom, hladni i alkoholni oblozi - kaže dr Ljubinković.
Ukoliko je u pitanju imobilizacija zavojem, led u kesi može da se stavlja na otok preko zavoja 5-10 min. par puta dnevno.

Po skidanju imobilizacije preporučuje se pregled kod specijaliste za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Moguće terapije su krioterapija i vežbe, a kod težih povreda elektroterapija.

- Rehabilitaciju je uvek potrebno sprovesti u potpunosti da bi se tkivo tetiva i mišića što pre oporavilo i ojačalo za sportske napore da ne bi došlo do ponovnog povređivanja - savetuje naša sagovornica i preporučuje da se u ranoj fazi oporavka dete bavi plivanjem, a zatim da se postepeno uvodi vožnja bicikla.

Trčanje i skokovi su dozvoljeni tek nakon potpunog oporavka.

Povrede kostiju

Naprsnuća koštano-zglobnih struktura ne vide se golim okom i zato je i kod najmanje sumnje na povredu obavezna dijagnostika rendgenom.

- Ono što možete da primetite jeste da je mesto gde je došlo do naprsnuća uvek bolno na dodir, kao i na pokrete. Otok i podliv mogu ali ne moraju uvek biti izraženi - kaže fizijatar.



Uganuće zgloba i kolena

Pri nagloj promeni pravca tokom trčanja i pri skakanju uglavnom dolazi do povreda kolena. Najčešće su u pitanju prekomerna istegnuća mekih tkiva (mišića i ligamenata), ali bez promene u položaju kostiju koje čine zglob.

Posledice su bol i otok povređenog zgloba. I ovde se primenjuje imobilizacija, a nakon imobilizacije, slede krioterapija i vežbe. Tek nakon završene terapije može da se odredi kada dete može ponovo da krene na treninge.

- Veoma ozbiljne povrede kolena podrazumevaju povrede unutrašnje strukture kolena, meniskusa i unutrašnjih ligamenata kolena, najčešće pri naglom okretanju kolena. Ortoped određuje način lečenja.

Nekad je potrebno uraditi snimanje magnetnom rezonancom. Teže povrede zahtevaju operativno lečenje - zaključuje dr Ljubinković.

Prevencija

Prevencija uganuća je veoma važna. Osetljivo mesto mora se bandažirati, a za sport je obavezna odgovarujuća patika. Trčite samo po mekoj podlozi, ne po betonu. Posledice nesprovedene terapije su otok, bol i nestabilnost zgloba, te često povređivanje istog zgloba. U starijem uzrastu ponavljane povrede dovode do ranog degenerativnog procesa.


Irena Hadžiomerović/blic