HRANA I PIĆE
Nil i njegove plodne obale obezbeđivali su starim Egipćanima izuzetno povoljne uslove za proizvodnju hrane. U gotovo pustinjskom okruženju narod Egipta je bio blagosloven tako plodnom, gotovo potpuno crnom zemljom doline ove velike reke. Plodno tlo je pružalo, uz izuzetno dobro razvijen sistem za navodnjavanje, veoma bogate prinose od naseljavanja Egipćana duž Nila, uprkos činjenici da je u Egiptu broj kišnih dana u toku godine veoma mali. Plodni mulj koji su nanosile godišnje poplave omogućavao je zemljoradnicima da u dovoljnim količinama uzgajaju jecčam i krupnik (Triticum dicoccon). Od sabrane letine pravili su hleb i pivo, namirnice na kojima se zasnivala ishrana starih Egipćana.
HLEB I ŽITARICE
Hleb umešen sa kvascem je smatran luksuznom hranom. Obični ljudi najčešće su testo mesili samo od brašna i vode. Pronađeni su dokazi da su radnici koji su radili na izgradnji piramida u Dolini kraljeva isplaćivani u hlebu i žitu. Egipćani su spravljali više vrsta hleba koji su mesili u razlićitim oblićima - od jednostavnih okruglih koje su zvali "pita" do onih u obliku životinja i ptica. Testo prpremljeno od brašna, vode i kvasca stavljali su u glinene kalupe i pekli u kamenim pećima. Mesili su i druga različita peciva, kao i kolače raznih oblika i veličina. Od žitarica su takode spravljali i čorbe, kaše, supu i palentu. Mlevenje žita bio je dugotrajan proces. Mlelo se ručno ili u mlinovima koje su pokretali volovi. Kao kvasac korišćeno je kiselo testo, pa čak kao zamena i kvasac koji je ostao posle varenja piva. U testo za hleb je često, radi obogaćivanja ukusa, dodavan med, voće, orasi, susam, ulje, puter ili različito začinsko bilje. Proizvodnja žita je u Egiptu bila tako dobro razvijena, da su ga izvozili u susedne zemlje čak i u vreme ratova. Zanimljiv podatak je da su u brašno često dospevala zrnca peska i šljunka, upala tokom mlevenja. Proučavanja mumija pokazala su kakve je pogubne posledice tako grub hleb ostavljao na zube Egipćana.
BOGATI IZBOR NAMIRNICA
Stari Egipćani su ishrani poklanjali puno pažnje, što dokazuje i mnoštvo ostataka različite hrane ostavljane u grobnicama kako bi pokojnik na drugom svetu imao sve ono što mu je bilo važno i na ovom. Ishrana u bogataškim kućama bila je veoma raznovrsna, dok su siromašni jeli uglavnom ono što su mogli uzgajati na svojim okućnicama - povrće, voće, živinu, kao i ribu kojom je Nil obilovao. Od povrća su koristili zelenu salatu, celer, kupus, repu, sočivo, grašak, lebleblije, pasulj i druge mahunarke, praziluk... Naročito su voleli crni i beli luk, zbog jakog ukusa, a takođe su poznavali i njihova lekovita svojstva. Povrće se često služilo uz dodatak ulja i sirćeta, a jelo se i sirovo (na primer celer).
Uzgajali su i različite vrste bostana - bundevu, krastavac, kolocint - gorku jabuku (Citrullus colocynthis) i dr. Od voća su uzgajali grožde, nar, žižule (Ziziphus jujuba), a posebno su za dezert voleli urme, smokve i sikamora smokve (Ficus sycomorus). Citruse nisu koristili u ishrani. Posebnu poslasticu predstavljali su gomolji ostrika (Cyperus esculentus). Grožde obrano u delti Nila ili u oazama zapadne pustinje Egipćani su sušili, a u kućama bogatih porodica su od njega pravili vino. Takođe su i kokos i masline bili privilegija bogatih porodica. U iskopinama koje datiraju iz kasnijeg perioda Novog carstva pronađeni su dokazi o upotrebi oraha i rogača. Pošto nisu poznavali šećer, siromašni seljaci su kao zaslađivač koristili urme i voćne sokove, dok se u bogatim porodicama u tu svrhu koristio med. Pčele su Egipćani gajili u glinenim košnicama. Med se koristio i za spravljanje mnogih lekova, jer se verovalo da ima moć isceljenja. Pčelinji vosak je bio korišćen u procesu mumifikacije, brodogradnji, kao vezivo za druge
Začini koji su poreklom iz Egipta su beli i crni kim, komorač, nana, timijan i piskavica - grčko seme (Trigonella foenum-graecum), a ostali su, uvoženi su iz okolnih regija. Na žalost ne postoji Egipatska knjiga recept iz koje bi se moglo videti koji su još začini korišćeni, kako su jela pripremljena i sl...
Dok je na gozbama u bogatim kućama bilo svakovrsnih poslastica - od mesa pataka i gusaka do divljih ptica, prepelica i jarebica, od volova, pa do oriks antilopa i gazela, siromašniji su jeli uglavnom ribu, koju je Nil pružao u izobilju, ili živinsko meso. Bilo je i ovčijeg i kozjeg mesa, ali je ono bilo skupo jer je zemljišta za ispašu bilo veoma malo. Meso se kupovalo u kasapnicama, baš kao i danas. Svinjsko meso retko su jeli jer su, kao i mnogi tadašnji stanovnici Mediterana (Feničani, Jevreji) smatrali da svinje prenose lepru. U Nilu su pecali najčešće grgeča i jegulju, a imućniji Egipćani mogli su da uživaju i u jelima pripremljenim od soma, šarana, cipola... Mleko su naravno, kao i jaja, koristili u ishrani, ali nema poznate Egipatske reči koja se može prevesti kao "sir". U priči o Sinuhe pominje se "mleko u svrhu kuvanja", što je možda izraz za "sir". Rimski istoričar Plinije zapisao je da je usireno mleko bilo poznato Egipćanima, ali da oni ne proizvode sir. Medutim, u arheološkim iskopinama koje datiraju iz perioda I dinastije pronađeni su ostaci sira u ćupovima, što ukazuje da su ipak pravili i upotrebljavali sveži mladi sir. Za pripremu hrane koristili su različite vrste ulja i životinjske masti. Egipatski jezik poznaje više od 20 različitih imena za biljna ulja dobijena od susam, lana, semena rotkvice, rena, šafranike, kolocinta... Renovo ulje bilo je posebno popularno. Ulja i masti uglavnom su se koristili za prženje mesa i povrća, iako se hrana takođe kuvala u mleku ili puteru.
U običnim porodicama kuvanje je bilo posao domaćice, ali veca i bogatija domacinstva zapošljavala su poslugu za rad u kuhinji, kao i kuvara, najčešće muškarca, koji je pripremao hranu. Egipćani su kuvali nad otvorenom vatrom, ali su imali i peći, pa su hranu kuvali, pekli ili pržili. Za pripremanje hrane koristili su činije, ćupove i lonce. Posuđe je u glavnom bilo izrađeno od gline, dok su samo najbogatiji koristili ono izradeno od bronze i srebra. Poznavali su i druge kuhinjske alatke koje i danas koristimo u kuhinji - tučak, avan, sito... Žitarice su skladištili u žitnicama. Ribu i meso su morali konzerviraju - soljenjem, sušenjem na suncu ili dimljenjem.
PIVO
Starim Egipćanima pivo je bilo omiljeno piće. Oni su prvi počeli u pivo da dodaju hmelj radi poboljšanja ukusa. Ćupove sa pivom ostavljali su i u grobnicama, kako bi pokojnik imao piva na drugom svetu. Postoje čak mišljenja da je proizvodnja piva zaprovo prvi razlog zašto su Egipćani uopšte počeli da gaje žito. Prema legendi, Oziris je ljude naučio da vare pivo. U skladu sa ovim verovanjem Egipćani su često koristili pivo u verskim ceremonijama, ali i kao piće uz obrok. Neki arheolozi čak smatraju da su Egipćani pravili pivo od ječmenog hleba kojem su dodavali vodu i posle fermentacije cedili ga kroz specijalne korpe ili cediljke. Takvom pivu bi kasnije, radi poboljšanja ukusa, dodavali urme ili med.
net
EGIPAT
Pirinač i hleb glavni su sastojci egipatske kuhinje, uz prednost povrća, dok je meso u drugom planu. Egipatska kuhinja oslikava njenu bogatu prošlost. Uz korišćenje lokalnih namirnica egipatsku kuhinju najbolje opisuje prožimanje grčke, turske, libanske, palestinske i sirijske tradicionalne kuhinje sa egipatskim običajima, ukusom i mogućnostima.
Ako volite jednostavna jela napravljena od sezonskog voća, povrća i svežih začina, onda je ovo prava kuhinja za vas. Na jugu bliže severoafričkoj kuhinji jede se intenzivnije i oštrije začinjena hrana nego na severu.
Ishrana je vrlo važan socijalni čin u Egiptu i sastoji od tri dnevna obroka i laganih međuobroka. Za doručak možete očekivati sir, jaja i džem, ali i slatko poput baklave. Popodnevni glavni porodični događaj, ručak, najčešće se sastoji od gomile povrća sa pirinčem, salate, ribe, piletine, govedine ili jagnjetine. Sledi lagana večera koja se sastoji od jogurta, salate, voća, sira i drugog.
Egipatske supe uglavnom se sastoje od karakterističnog lisnatog zelenog povrća, mesa i to najčešće piletine, zeca ili jagnjetine, ribe i povrća, a možemo ih staviti pod zajednički naziv shurbah. Salate su napravljene od krompira, jaja, zelenog lisnatog povrća, jogurta i drugih namirnica. Meze zatičemo u brojnim kulturama, a odnosi se na male zalogaje koji služe užitku i druženju uz dobru hranu i piće.
Egipatski dezerti, kolači ili pudinzi najčešće su preliveni sirupom od meda. Baklava i palačinke sa orasima, medom i lešnicima nezaobilazna su poslastica.
Aysh ili hleb u Egiptu se jede u različitim formama. Sa integralnim ili belim brašnim, ili sa punjenjem kao klasičan sendvič. Tradicionalni hleb je okrugao, pljosnat i napravljen je od brašna, a može se puniti mesom, povrćem ili sirom.Egipćani jedu puno povrća najčešće krompir, grašak, patlidžan i to neke samo Egiptu svojstvene sorte, a veliki su konzumenti jagnjetine, govedine, piletine, sira (najpoznatiji nacionalni sir je gibna) i voća.
Piju kafu, čaj, vodu, sokove, bezalkoholne koktele, a stanovnici koji nisu muslimanske vere i alkoholna pića. Ispijanje kafe ili ahwe je kao i u mnogim drugim zemljama deo društvenog rituala. Lokalni kafići okupljaju žitelje koji dolaze da popiju kafu, popuše nargilu (vodena lula), odigraju tawlu (društvena igra) i da slušaju egipatsku muziku. Egipćani gaje i tradiciju popodnevnog čaja koju su nasledili od Arapa, a piju ga uz limun, šećer ili mleko.
net
Čet 23 Feb - 13:04
