Fleksibilno radno vreme, da ili ne?zvor:dojče vele
U vreme kada brzo živimo, sve je teže uskladiti porodične i poslovne obaveze. Ono što bi mnogima olakšalo život je fleksibilno radno vreme. Ali ono ima i mane.
Foto: (sxc.hu)
Sve više nemačkih preduzeća nudi mogućnost fleksibilnog radnog vremena. Ali te fleksibilnost ima i svoju cenu.
Brojna preduzeća sledi taj trend. Prema podacima saveznog Ministarstva privrede, četiri od pet preduzeća nude modele za fleksibilno radno vreme.
"Fleksibilno radno vreme nudi brojne prednosti“, kaže Roland Volf, rukovodilac odeljenja Radno i tarifno pravo Saveza nemačkih udruženja poslodavaca i objašnjava: "Time se zaposlenima nudi mogućnost da, u skladu sa zahtevima i mogućnostima firme, usklade svoje porodične obaveze i radno vreme.“
Prednosti firme se ogledaju i u tome što zadovoljni radnici su po pravilu i angažovaniji na poslu.
Manuela Maške, ekspertkinja za tarifne pregovore u jednoj fondaciji, bliskoj sindikatima, navodi još jedan razlog: preduzeća sa fleksibilnim radnim vremenom mogu bolje da koriste svoje kapacitete.
"Kada ima mnogo posla, treba i više radne snage, a ako je posla manje onda treba i manje radnika“, kaže Manuela Maške.
Kolika je cena?
Veliki koncerni, kao što su na primer Boš, BASF ili Folksvagen, već godinama pokušavaju da privuku stručnu radnu snagu tako što nude posebne pogodnosti što se tiče radnog vremena. Takvim velikim firmama je znatno lakše da sprovode modele sa fleksibilnim radnim vremenom. Ali firma "Kriger i Šram“ iz Dingelšteta pokazuje da to mogu i mala preduzeća.
Petak je, 14 sati. Ulrike Pferner napušta kancelariju jer mora da ode po svog trogodišnjeg sina u vrtić. Za njenog poslodavca to nije nikakav problem jer će ona to što ranije odlazi, nadoknaditi neki drugi dan. Ona radi kao asistentkinja u građevinskoj firmi „Kriger i Šram“ u Dingelštetu, koju je pre godinu dana savezna vlada proglasila najboljim nemačkim malim preduzećem u kategoriji "Radno vreme prilagođeno porodici“. Onaj ko tu radi ima pravo na plaćeno mesto u vrtiću, u kancelarijama postoji deo za pisanje domaćih zadataka, a tu je još i niz drugih, zanimljivih ponuda, poput masaže i fitnesa.
Ulrike Pferner je u toj firmi zaposlena sedam godina. To koliko je njena firma fleksibilna, pokazalo se i kada je ta asistentkinja ostala u drugom stanju. Nakon porodiljskog odsustva najpre je radila sa skraćenim radnim vremenom, a potom je odlučila da će da radi 20 sati nedeljno u kancelariji, a 10 od kuće. Malo po malo povećavala je satnicu. Bez obzira na to što sada radi puno radno vreme, kada je njeno dete bolesno, ona se samo javi u kancelariju i onda radi od kuće.
Ta fleksibilnost ima i svoju cenu. Manuela Mađke upozorava da time nestaje granica između privatnog i poslovnog života. Nedavno je anketa Instituta za istraživanje javnog mnjenja „Aris 505“ pokazala da trećina zaposlenih redovno radi od kuće. Većina njih je navela da tako mogu bolje da usklade porodični život i posao. Međutim, svaki drugi ispitanik istovremeno je kritikovao to što takav način rada dovodi do mešanja privatne i poslovne sfere.
Roland Volf je uveren da će tu mogućnost ubuduće nuditi sve više preduzeća. On dodaje da Nemačka, pored skandinavskih zemalja, već sada prednjači na tom planu.