Narodne zagonetke, pitalice, poslovice..

Врста народних умотворина којом се нешто загонета, тј. постави се задатак, односно питање, а одговор треба наћи.
Загонетке обично траже досетљивост оног ко их одгонета.




Брат и сестра родише се, вазда скупа путоваше, један другог не виђеше.


Везак везе везиља златном жицом по гори.


Вије се као узда, - узда није; канџе има, - мачка није.


Зијева, а језика не има.


Ја вас носим, а ви мене.


Зими путује, лети пландује.


Једно дрво у планини, а на њему дванаест ступова, на сваком ступу по четири гнезда, на сваком гнезду по седам пилића.


Ко своје маказе не оштри?


Највише зна, најмање говори.


Сам лончић у пољу ври.


Преде, а ништа не напреде.


Пуна таваница огњених свјетлица.


Бије те, а не видиш га.


Свему свету један тањир доста.


Шта у шуми без мозга лаје?


Без коре уђе, с корм изађе?


Цео дан иде, а никуд не одмиче?


Беле коке с неба пале, наша врата затрпале?



Грбаво прасе све поље попасе?


Кућица у горици на једној ножици?


Пуна школа ђака, ниоткуда врата?


Чуча, чучи - бјега бјежи, скочи чуча, па ухвати бјегу?


Ти га ја, ти га ти; ти га нећеш погодити?



Гором иде, не шушка, водом иде, не брчка?


Шта је најбрже на свету?


Кога ударају највише по глави?


Ко је увек сам у својој кући?


Бирибићи везу, бирибићи плету, бирибићи голи ходе, бирибићи коло воде?


Закукумуљено, замумуљено, задевећено, задесећено; не може га нико откукуљити, одмумуљити, одеветити, одесетити, него онај ко га је закукуљио, замумуљио, задеветио, здесетио?


Трчи, трчи трчуљак, виси, виси висуљак, Бога моли трчуљак, да одпадне висуљак?


Цео дан хода, из куће не изађе.

Ko vodu gazi a odecu ne pazi?

Žaba

- Bolje je imati rdjavu godinu, nego rdjava susjeda.

- Bolje je nemati, nego otimati.

- Bolje je pokliznuti nogom nego jezikom.

- Bolje je s mudrim plakati nego s ludim pevati.

- Bolje je u kolibi pjevati nego u dvoru plakati.

- Bolje mrsav mir nego debela parnica.

- Ko nije služio, ne umije ni zapovjedati.

- Tudje je sve lijepo, ali je svoje najljepše.

- Takav je čovjek, samo onima najviše zavidi kojima najviše duguje.

- Um caruje, snaga klade valja.

- U zdravom tijelu, zdrav duh!

- U laži su kratke noge!

- Učini čovjeku sto puta dobro,a jedanput ne učini - sve je zaboravljeno.

- Učini dobro, ne kaj se; učini zlo, nadaj se.

Питалице


Питали ђаци старца калуђера:
- Кажи нам, деда, који је био најјачи српски јунак?
- Краљевић Марко.
- А после?
- После опет Краљевић Марко.

Питали нечије дете:
- Како у вашем селу вука зову?
- Богме он и незван дође.

Питали пса:
- Зашто много лајеш?
- Другога заната не знам.

Питали миша:
- У којем селу најбоље живиш?
- У ономе где нема мачака.

Питало јагње вука кад га је око врата преметнуо и с њим бјежао:
- Куда ћеш са мном?
- Нећу далеко.
- А шта ћеш од мене?
- Стрпи се мало, знаћеш.

Питао магарац ђака:
- Па шта ћеш ти бити када непрестано учиш?
- Не знам шта ћу бити, али знам да нећу бити магарац.

- Где је зец најсигурнији?
- На ражњу.

- Шта не може вода однети?
- Сенку.

Пословице


Пословице су сажете изреке. Обично изражавају неку мудрост, истичу неки савет, неку поуку. Кратке су, сажете и лако се памте.


Ако желиш некога да упознаш, пусти га да говори.
Ако не можемо како хоћемо, а ми ћемо како можемо.
Без збора нема договора.
Без труда нема ни задовољства
Боље је своје јаје него туђа кокош.
Боље је не обећати, него реч не одржати.
Вук длаку мења, али ћуд никада.
Гдје нема рада, ту невоља влада.
Где није мачке, ту мишеви коло воде.
Договор кућу гради.
Добар глас далеко се чује, а рђав још даље.
Ђаво нит оре нит копа, већ о злу мисли.
Жежен кашу хлади.
Зло је ко не зна, а учити се не да.
Знање је право имање.
И овце на броју и вуци сити, то не може бити.
Језик горе може посећи него мач.
Ко зло чини и дочекаће га.
Како семе посејеш, онако ћеш и жито врћи.
Ко другоме јаму копа, сам у њу пада.
Лако је говорити али је тешко творити.
Није срамота ни знати, него не хтети научити.
Празна врећа усправно не може да стоји.
Речи треба мерити, а не бројити.
Слобода је највеће добро на свету.
Тешко томе ко за туђом памети иде.
У празну кућу ни мишеви не улазе.
Чисту образу мало воде треба.
Шаљива друга дружина љуби.

О лажи


Ако коза лаже, рог не лаже.
Не кити се туђим перјем.
У лажи су кратке ноге
Ко једном слаже, више му се не верује.
Ко лаже, тај и краде.

О памети


Више ваља грам памети, него сто ока снаге.
Људи се не мере пеђу, већ памећу.
Мудром јунак коња води.
Онолико знамо колико умемо и у памети имамо.
Ум царује, снага кладе ваља.
Што снага не може, памет учини.

О пријатељству


Пријатељ се у невољи познаје као злато у ватри.
Боље је пријатељ близу него брат далеко.
Дрво се на дрво ослања, а човек на човека.
Тешко другу без друга и славују без луга.
Добро је у невољи имати пријатеља.
Вјеран друг, најбољи друг.

Народне успаванке

Успаванке су нежне песме које најчешће мајке певају деци пред спавање да би имала лепе и лаке снове. Пуне су љубави и искрених жеља да дете брзо порасте и да буде здраво, лепо и срећно.


Мајка Јову у ружи родила

Мајка Јову у ружи родила,
ружица га на лист дочекала,
бела вила у свилу повила,
а пчелица медом задојила,
ластавица крилом покривала:
нек је румен ко ружа румена,
нек је бијел ко бијела вила,
нек је радин ко пчела малена,
нек је хитар као ластавица.

Разбрајалице


ЕНЦИ

Енци, менци, на каменци,
тамо кују дванаест деци;
ин, пин, чарапин,
чараупе, једи супе
баш ти!


ЈЕДИНАР

Јединар, дводинар,
триносори, сараори,
текутице, текутан,
палатан,
праскеле, тут келе,
десетица.

БУМБАР

Бумбар, делипар,
Сео цар на кантар,
Жарипан, пеливан,
Мерили га
по васдан
Пале па се скљуси
И рече му - ту си.

Ређалице


ПОЧЕ МАЦА МИША ЈЕСТИ

Поче маца миша јести,
поче мише седло стругат'
поче седло мравца бити,
поче вода ватру тулит',
поче ватра копље горет',
поче копље вука бости,
поче вуче шуту клати,
поче шута пелин пасти,
поче пелин брду расти.

РАНО ПОЂОХ НА ПАЗАР

Рано пођох на пазар,
Купих вола за динар:
Ој ти, воле, кућо моја!
А ти, краво, музо моја!
А ти, коњу, трко моја!
А ти, овцо, стриго моја!
А ти, козо, бриго моја!
А ти, гуско, шевељајко!
Ати, патко, шиго-миго!
А ти, пијетле, рано дођи,
тер ми хој, тер ми пој!
А ти, коко, кокорајко!
А ти, пиле, питето!

Na careviću bez uzla košulja.

Jaje

Božije sazdanje, ljudsko stvorenje, zmija osedlana.

Most preko vode

Bela knjiga, crno seme, mudra glava koja seje.
* PAPIR i OLOVKA *

Korice ima - nož nije, listove ima drvo nije.
* KNJIGA *

Ko u kući gospodari, i svako ga miluje, a niko ne poštuje.
* DETE *

Gospodar u kući stoji, a brada mu izvan kuće.
* KLIP KUKURUZA *

Jedna grudva voska - celom svetu dosta.
* SUNCE *

Ja čuvam blago, a ljudi mene čuvaju.
* KLJUC *

Od njega živiš, niti ga jedeš, niti ga piješ.
* VAZDUH *

Zube nema, ruke nema, a opet ujeda.
* ZIMA *

Pade biser u selo, selo biser pokupi.
* KISA *

U gorici na jednoj nožici.
* PECURKA *

Konj bez glave, put bez trave.
* BROD *

Prsi mi lađa, vesla mi noge, a ruke mi među oči.
* PATKA *

Šta je najskuplje na svetu.
* OBRAZ - CAST *

Jedna glava a stotinu kapa.
* GLAVICA KUPUSA *

Uđe belonja u furunu bez kože, a izađe sa kožom.
* HLEB *

Ceo dan hoda, iz kuće ne izađe.
* PUZ *

Koja se dva brata nikad ne sastanu a između njih je samo jedan breg
* OCI *

Šta u šumi bez mozga laje.
* SEKIRA *

S korom uđe, bez kore izađe.
* HLEB *

Ceo dan ide, a nikud ne odmiče.
* SAT *

Grbavo prase sve polje popase.
* SRP *

Puna škola đaka, niotkuda vrata.
* LUBENICA *

Čuča čuči - bega beži, skoči čuča, pa uhvati begu.
* MACKA i MIS *

Sam lončić u polju vri.
* MRAVINJAK *

Skoči srna iz trna, gde se svila tu i umrla.
* VARNICA *

O klinu visi, o zlu misli.
* PUSKA *

Danju klanja, a noću zvezde broji.
* BUNAR *

Jedna guja preko belog sveta.
* MUNJA *

Gorom ide ne šuška, vodom ide, ne brčka.
* SENKA

Ti ga ja, ti ga ti; ti ga nećeš pogoditi.
* TIGANJ *

Dva stupca u nebo udaraju.
* OCI *

Bela njiva, crno seme, mudra glava, koja seje.
* PISMO *

Bela koka ispod strehe viri.
* ZUBI *

Sto orlova jedno jaje snese.
* KRISKA SIRA *

Otac u kolevci, a sin u svatovima.
* COKOT i VINO *

Noću steono, a danju jalovo.
* KREVET *

Niti misli, ni govori, samo ti se kaže.
* NITI *

Puna greda beli pera.
* ZUBI *

Kući ide, a u goru gleda.
* PUSKA *

Crna kera za sobom belo crevo vuče
* IGLA i KONAC *

Telo mu je drveno, zubi su mu gvozdeni, srce mu je prteno.
* SANDUK *

Afričke poslovice

Ako želiš da neka zemlja propadne, pomoli se da u njoj bude mnogo vođa.
Ako seješ kaktus, ne očekuj grožđe.
Bez uzroka se čovek može nasmejati, ali ne i zaplakati.

Poslovice

— Svetu se ne može ugoditi.
— Komu vašar kapu kupuje, onaj će ići gologlav.
— Koliko je od zemlje do neba, toliko je od nečoveka do čoveka.
— Što čovek više živi, više i zna.
— Zle oči nikad dobro ne vide.
— Ko ljude ne sluša, ni čovek nije.
— Ako neće zlo od tebe, beži ti od zla.
— Tko se tuđem zlu veseli, neka se svome nada.
— U dobru se ne ponosi, a u zlu se ne pokudi.
— Gdje nije dobrijeh, tu nema ni dobra.
— Što ne želiš sebi, nemoj ni drugome.
— Nije sve zlato što se sija.
— Ko brzo sudi, brzo se i kaje.
— Luda pamet, gotova pogibija.
— Što tko uči, to i umije.
— Čovek se do smrti uči, a nedoučen u grob legne.
— Čega se mudar stidi, tim se lud ponosi.
— Nije svak orač ko se pluga drži.
— Lenost je svakog zla početak.
— Od inata nema goreg zanata.
— Pružaj se prema guberu.
— Kad orao izgubi krila, onda ga i pilad kljuju.

S t i h o v a n e   p o s l o v i c e:

— Lasno ti je sjetovati mudra,
   A još lakše prevariti luda.
— Teško vuku koga tice hrane,
   I junaku koga žene brane.
— Bolje ti je jednom poginuti,
   Nego uvijek tuđina dvoriti.
— Bolje ti je izgubiti glavu,
   Nego svoju ogriješiti dušu.
— Da zna čovjek đe će poginuti
   Ne bi nikad tamo ni hodio.
— Žari, pali, udbinski dizdaru,
   Dok i tvojoj kuli reda dođe!
— Prije ćeš se odužiti duga
   Neg' rđava razdružiti druga.
— Nije blago ni srebro ni zlato,
   Već je blago što je srcu drago.

P o s l o v i c e p r i č i c e:

Bolan zdrava nosi. — Kazala lisica kad se pretvorila bolesna, pa ju zaista bolestan vuk morao nositi.
Sad se ova poslovica reče kad se ko prenemaže da je bolan, a jači je i zdraviji od onoga koji ga poslužuje.

Ubio ti bog tu moju hitnju! — rekao puž kad se dvadeseti dan pripeo na granu, pa se okliznuo i pao!

D i j a l o š k e p o s l o v i c e:

— Šta čine djeca?
— Što vide od oca.

— Igra mečka pred čičinom kućom,
— Doći će i pred našu.

PITALICE

Po sadržaju, svojim misaonim i etičkim kvalitetima, kao i po svom osobenom književnom karakteru, pitalice su vrlo bliske anegdotama. Pitalica je u stvari samo jezgro anegdote izraženo u kratkom dijalogu. Uočavajući ljudske mane i slabosti, narodni pripovedač je svoja zapažanja, koja su se mogla i anegdotski da obrade, sažimao u nekoliko kratkih pitanja i odgovora. Prema tome, pitalice su kratke, nerazvijene pričice svedene na "pitanje-odgovor". Pitalicalica obično počinje rečju "pitao, pitala, pitali, pitale", pa pošto se kaže pitanje, iskaže se i odgovor. Nekad pitalica može da sadrži po dva i više pitanja, a isto toliko i odgovora.

Pitalica ima sa raznim motivima: o sreći, nesreći, junaštvu, kukavičluku, o bratstvu, očinstvu, siromaštvu, bogatstvu, o ropstvu i slobodi, o Turcima, Ciganima, popovima, kaluđerima, a najviše ih je o raji i Turcima i one su misaono najzanimljivije, a sem toga i verno odražavaju težinu života raje pod Turcima.

Pitali Turčina:

— Bojiš li se svete Trojice?
— Ja se bojim i dvojice, pa i da nijesu sveti.

Pitao hodža popa:

— Može li se ikad desiti da u jedan dan dođe Bajram i Božić?
— Moglo bi, ali nećemo ja i ti.

Pitali kaluđera:

— Kakvo ti je breme najteže?
— Prazna torbica.

Pitali Marka:

— Koji je junak najbolji na svetu?
— Onaj koji prezire smrt, a voli život.

ZAGONETKE

Zagonetka je posebna govorna tvorevina u kojoj se misao, predmet, radnja ili slika ne kazuje direktno već skriveno i to upotrebom reči u njihovom prenosnom značenju, najčešće u obliku metafore. Zbog toga je potrebno zagonetku veoma pažljivo slušati ili čitati, jer se u izvesnim sličnostima između upotrebljenih reči i njihovog prenesenog značenja može i odgonetnuti njena skrivena misao. Ponekad zagonetka, kao i brzalica, ume da se posluži lakom igrom reči, ali najbolje su one zagonetke koje su iskazane u prerušenom, alegorijskom jezičkom ruhu.

Zagonetke su sredstvo narodne zabave i one su se upotrebljavale po selima i prelima, najčešće uz mesojeđe ili "uz belu nedelju". Svaka zagonetka traži svoj odgonetljaj, i u tome je njena draž.

Prema sklopu i sadržaju dele se na prave zagonetke, zagonetke pitalice, zagonetke skrivalice, a mogu biti i u stihu i u prozi.

— Biser se momi (niz lišce roni) znaš li mi kazat' šta momu boli? (Suze)
— Šiče ko guska, ide ko guska, a guska nije? (Gusan)
— Mala baščica sitnim trnjem obrađena? (Oči i trepavice)
— Pružih zlatnu žicu preko belog sveta, pa je savih u orahovu ljusku? (Očni vid)
— Sablja bez gvožđa, a junak bez kostiju? (Jezik)
— Druge zove, sebe ne čuje? (Zvono)
— Zbori bez grla, čuje bez uva, živi bez duše? (Gusle)
— Iznutra šuplje, izvan jamasto? (Naprstak)
— Najviše zna, najmanje govori? (Knjiga)
— Ne jede, a pije? (Sunđer)
— Ni u sobi ni napolju? (Prozor)
— Sve ima, a govora nema? (Slika)
— Makaze imam, krojač nisam; u vodi živim — riba nisam; oklop imam — vojnik nisam? (Rak)
— Ore kao orač, crno kao kovač? (Krtica)
— Celog veka prede a žicu mu ne vidiš? (Mačka)
— Puna škola đaka, niotkuda vrata? (Lubenica i semenke)
— Svi carići u crvenu, a sam car u zelenu? (Dren i drenjine)
— Od života je: otiđe i dođe, a živo nije? (Odjek)
— Puno ga je polje, a ne mogu njim ni kotaricu napuniti? (Magla)
— Sve polje čavlima prikovano? (Nebo i zvezde)
— Vidi se, a ne da se rezati, (Senka)
— Oca nema, majke nema, a svako jutro se rađa? (Sunce)
— Zvono, a ne zvoni? (Cvet u visibabi)