Rudyard Kipling

Rudyard Kipling (Bombay, 30. decembar 1865. – London, 18. januar 1936.), engleski književnik U djetinjstvu je naučio hindski, pohađao je vojno učilište u Devonshireu, a 1882. vratio se u Indiju i djelovao kao novinar. Putovao je u Japan, Ameriku i Južnu Afriku. S jednakim žarom djelovao je u književnom i političkom životu Britanije. Godine 1907. dobio je Nobelovu nagradu. Njegova proza donosi izuzetnu sliku indijskog života i svijeta britanskih vojnika, s osobitim smislom za svijet djece i životinja. Bio je zagovornik britanskog imperijalizma, a kao utjelovljenje kolonijalizma nemilosrdno je karikiran i parodiran.

Najčitanije su i najznačajnije njegove knjige o džungli, koje karakterizira izvanredno poznavanje tajanstvene Indije i svijeta životinja.

Ako

Ako možeš ostati miran kada na tvome putu
svi izgube glavu i prstom pokazuju na tebe;
Ako sačuvaš povjerenje kada svi ostali sumnjaju;
Ako možeš čekati a da se ne umoriš čekajući;
Ako ne lažeš kada čuješ laž,
Ako ne mrziš kada tebe mrze,
I ako se ne praviš suviše dobar,
niti govoriš suviše mudro;

Ako snivaš, ali ti snovi nisu sve;
Ako misliš, i misli ti ostaju uvijek čiste;
Ako znaš prihvatiti , i pobjedu i poraz;
Ako možeš podnijeti da tvoju istinu
varalice iskrivljuju da bi lakše prevarili budale;
Ako vidiš kako u djeliće razbijaju tvoj cilj,
I miran se sagneš da pokupiš ostatke;

Ako možeš sakupiti sva svoja dobra
I staviti ih na kocku, sve odjednom,
I izgubiti, i početi ponovo ispočetka;
Ako možeš prisliti svoje srce, živce
i svoje mišiće da služe tvojim ciljevima,
i kada su malaksali,
I ako ustraješ kada sve zastane,
Osim Volje koja ti govori: “Drži se dobro”;

Ako možeš hodati s kraljevima i ne izgubiti ljudskost;
Ako te ni prijatelj ni neprijatelj ne mogu povrijediti;
Ako svaki čovjek znači nešto za tebe,
ali ni jedan suviše;
Ako znaš dobro ispuniti svaku minutu svog života,
I svakog trenutka ideš pravim putem;
Tvoja će biti zemlja i svo njeno blago,
Jer
Biti ćeš Čovjek, sine moj!

Covek koji je hteo da bude kralj


Rezime


Radjard Kipling, dobitnik Nobelove nagrade i proslavljeni pisac Knjige o dzungli, predstavlja nam se ovde kroz nekoliko nezaboravnih prica. Svaka se bavi dogadjajima koje nije moguce lako objasniti, bez obzira da li se radi o tradicionalnoj prici o duhovima ili jezivoj realisticnoj nocnoj mori. Snazne, egzoticne i ekstravagantne, ove price se smatraju najboljim koje je Kipling napisao, a Covek koji je hteo da bude kralj je u mnogim izborima proglasena za najbolju pricu koja je napisana na engleskom jeziku. Po motivima ove price snimljen je legendarni istoimeni film u reziji Dzona Hjustona, sa Majklom Kejnom i Sonom Konerijem u glavnim ulogama. Gotovo sva Kiplingova dela su vise puta ekranizovana.

Odanih sluga imam šest

(Od njih stekao sam znanje);

A zovu se Šta i Zašto,

Kada,Kako, Ko i Gde.

Прекоокеанска пошта

Пешачкој служби у брдима

У име цара Индије на вољу дај кораку,
о Господару xунгле, било куда запућен,
дрвеће нек те прати у тек палом сумраку -
јер ми у пустарама чекамо вест од куће.
Нек тигар репом витла, нек лопов ноћ прерије -
ти носи пошту ову, у име империје!

Ко што се сумрак скупља да поглед му извређа
он тегобно уз брдо пружа корак рад свију -
комарци на одело падају и сишу крв са леђа,
ал поштари у торби адресу праву крију -
„Испоручити на време, шта кошта нека кошта,
пешачка, железничка и океанска пошта!“

Он мора газ пронаћи, врх бујице, и брега.
Он мора да се попне на стену, хитро, лако.
Олуја плаши сваког. Шта је ветар за њега?
За ову службу нема ни „али“, нити „ако“.
И посустао мораш тамо где нико није.
Прекоокеанска пошта, у име империје.

Од бора до палисандра, па до јеле потеци,
до места где се задња караула скућила,
од пиринчаног поља до обале на реци,
од постаје у шуми, удахни пуним плућима,
набери густе веђе док те ноге још држе,
од доље до урвине, – до врха под аришем, -
више, више, кроз ноћ, хајде, пошто, што брже.
Хајде, потеци, пошто! Све више, више, више!

Лишајеви на брду, трава путем полегла -
и звоне звона, крила на Меркуровој стопи -
овде се ствара гужва изнад мајмунског легла,
буди се свет, а облак кругове сводом склопи.
Велико сунце чека на дозив, да избије -
„Прекоокеанска пошта у име империје. „

Објашњење

Смрт и Љубав отпочеше свађу
кад решише да се са животом нађу.
Позван да попије, живот паде – авај! -
у хропцу, пред крчмом, сред сањивих трава.
Напад беше мучки, ал нађоше, збране,
хитнуте, по земљи, стреле помешане.
Брже-боље зваху тада, да пресуди,
било ког од многих заљубљених људи.
Ал их обмануше зоре судње, беле:
Осташе у снопу помешане стреле.
Смртног страха врело, стишано раније,
из хитнутих стрела сад лину снажније.
Љубавна је светлост почела да дрхти
под отровним јадом из тоболца смрти.
Тако беше, ако гатке не варају.
Ал реци, да л наши господари знају,
слободни слепила нашег, давно пре,
зашто старац воли, а млад човек мре?

Чаролија

Узми од земље енглеске толико
колико стане у шаку непуну.
И узевши је, удахни навиком,
молитву свих оних који под њом труну.
У шаци земље, малој, неугледној,
пребива и сав тај народ небројен
од чијег бивства сад нема ниједног
гласа, крика, ил јадиковке које.
Ту земљу свиј на рану што те слама,
и, чудом, можеш оздравити намах.

Плућима пуним диши, за промену,
ослади мало душу загнојену.
То нек примири, нек задржи муку
презапосленог мозга, или руку.
И олакшаће смртна мржња, отад,
против бесмртне горчине живота,
док не докажеш, рођен испонова,
у чему чар је небеских основа.

Узми с пролећне наше кошевине
буцмастог лица цвет јагорчевине,
ил летњу ружу што сни на умору,
јесење кућно цвеће, на прозору,
ил – да просветлиш мрак свој – зимски бршљан,
чији је цвет ко пчела или стршљен.
Нека ти служе ова мала бића
од Кандлемаса, тамо, до Божића.
Вештину ову закон нека прати,
и вид ће, можда, слепом да се врати.

Просветљен бићеш, и прочишћен благо,
опшивен кожом што ће бити боља.
Указаће се закопано благо
с твојих негдашњих породичних поља.
И, потребна ти, истина нек блиста:
сваки је човек Краљ, заиста.

Гвожђе

„Злато домаћици, служавкама сребро,
а мајстору бронза, за умеће ведро“,
барон у свом замку викну. „Али, ипак,
господари Гвожђе, Гвожђе – попут кипа!“

И уста на Краља, свога господара,
тражећ да се преда крај бедема стара.
Тад топxија кликну: „Неће то да прође! -
Владалац је Гвожђе – исто, једно Гвожђе!“

Баронова војска, мртва, пољем спава,
витезове верне покосила салва,
а Барон у ропство оде – и дан дође
да завлада Гвожђе – свима – исто Гвожђе!

Тада Краљ милосни понуди барону:
„Узми мач, и дом свој тражи у изгону.“
„Не“ – рече му барон. – „Ма куда да пођем
над свима је Гвожђе – исто власно Гвожђе!“

Суза – кукавици, црква – за пук груби,
омча је за луду што круну изгуби.
Оном ко све даде није дата нада -
мора исто Гвожђе над свима да влада!

Краљ тад рече (нема много таквих људи!)
„Ево хлеба, гост мој за трпезом буди,
у име Марије пиј то вино чисто,
јер од њеног доба влада Гвожђе исто.“

Краљ досипа Вино, Хлеб ломи надвоје,
поглед зауставља на дланове своје:
„Пробијени длани давно су чавлима -
отад Гвожђе, исто Гвожђе влада свима!“

Ране су за нишче, ударци за горде,
помаст је за срца сломљена без борбе!
Твој грех искупљујем, теби дат је спас,
исто Гвожђе влада над сваким од нас!

Круна је – за славне, ударци – за храбре,
престо за тог који скиптрима се снабде.
А барон, у замку виче: „Не, свеједно:
свима гвожђе влада, свима – Гвожђе једно! -
Свети Гвозд с Голготе – влада Гвожђе једно!“

Гетсиман

1914-18.

Тај врт се звао Гетсимански,
претворен у Пикардију,
дошли су људи, скоро плански,
да виде енглеску армију.
Хтели смо даље, у одласке,
ал стадосмо на црту,
и стезали смо гасне маске
у Гетсиманском врту.

Замало врт да заволимо,
где беше лепих снаша,
ал рекоше нам да се молимо,
да нас све мине чаша.
Официр седи на столици,
а ми у трави, посвуда:
моле се наши сви војници
да мине нас та посуда.

Пролаза нема, не, за нас,
не минух чашу смртну:
испих отровни, из ње, гас,
у Гетсиманском врту!

Подсећање

Оцева њихових сам земља,
врлине чувам горко семе.
Узећу натраг своју децу,
кад им протекне дато време.

Под стопама им, ту, на трави,
мојих су стаза јарки снови.
Враћају ми се као странци,
Остаће овде ко синови.

У пореклу им разгранатом
и купљених, и древних има.
чудесне речи ткам и бајем,
доћи ће ми на коленима.

Кроз мирис дима из оxака,
и кроз поноћни мирис кише,
говоре дани и године
душама њиним где згрешише,

док ја значења објашњавам
свих небројених мојих лета:
њихових срца лед осећам,
њихове сузне очи сретам.

Молба

Кад већ ти пружам задовољство,
од свег што успех учинити,
пусти да чува ме спокојство:
постићи ћеш га, једном, и ти.

И за тај мали, мали замор,
мртви се роде кроз ум близак.
Не тражи одговор другде – само
кроз књиге које оставих иза.

Njegove mudre misli:

*Nijedna laka nada ili laž nas neće dovesti do našeg cilja,
nego gvozdena žrtva tijela, volje i duše.

*Najgluplja žena može upravljati pametnim muškarcem,
ali upravljati budalom može samo vrlo pametna žena.

*Nagađanje žene mnogo je tačnije od čvrstog uvjerenja muškarca.

*Istok je Istok, a Zapad je Zapad, i nikad se to dvoje neće sastati.

*Riječi su naravno najmoćniji lijek koji je čovječanstvo ikad koristilo.

*Šta vrijedi galopirati ako se krećemo u pogrešnom pravcu.

*Svi ljudi poput nas su mi, a svi ostali su oni.

*Svako je više ili manje lud po jednom pitanju.

Mi smo svi otoci koji jedni drugima viču laži preko mora nesporazuma.

Bićeš čovek, sine moj...

Ako mozes da vidis unisteno delo svoga zivota
I bez reci da ga ponovo gradis,
Ako bez uzdaha i protesta da podneses
Gubitak onoga sto si dugo sticao,
Ako mozes da budes ZALJUBLJEN,
Ali, NE I LUD OD LJUBAVI,
Ako mozes da budes JAK, a da ipak ostanes NEZAN,
DA NE MRZIS one koji tebe mrze,
a da se ipak brines i boris,
Ako mozes da slusas kako tvoje reci
Izvrcu nevaljalci da razdraze glupane,
I da cujes kako luda usta o tebi lazu
A da sam ne kazes nijednu laz;
Ako mozes da budes JEDNOSTAVAN ,
iako si savetodavac kraljeva,
Ako mozes da VOLIS SVE PRIJATELJE kao bracu,
A da ti nijedan od njih ne bude sve i sva,
Ako mozes da RAZMISLJAS,
da posmatras i upoznajes,
A da nikad ne postanes skeptik ili rusilac,
Ako znas da SANJARIS,a da ti san ne bude gospodar,
Da mislis a da ne budes samo mastalo,
Ako mozes da budes cvrst,ali nikad divlji,
Ako mozes da si HRABAR , a nikad ne obazriv,
Ako mozes da budes DOBAR,
ako mozes da budes pametan,
A da nisi cistunac i sitnicar,
Ako mozes da zadobijes POBEDU POSlE PORAZA
I da te dve varke podjednako primis,
Ako mozes da sacuvas hrabrost i glavu
kada je svi ostali gube,
Tada ce kraljevi- sreca i pobeda
Biti zauvek tvoji poslusni robovi,
A ono sto vise vredi nego svi kraljevi i slave-
BICES COVEK , sine moj.

REŠENA BOLNA MISTERIJA Pisac "Knjige o džungli" je umro i nikada nije saznao istinu o nestanku svog sina

Radjard Kipling, pisac čuvene “Knjige o džungli” i zbirke poezije “Ako”, preminuo je pre 80 godina, ne saznavši šta se dogodilo s njegovim sinom, koji je nestao u Prvom svetskom ratu. Naučnici veruju da su najzad rešili misteriju koja je promenila Kiplinga.



Na vrhuncu karijere Radjard Kipling bio je najomiljeniji pisac u Velikoj Britaniji. On je bio prvi Britanac koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost i danas je njen najmlađi dobitnik.

Rođen je u Indiji 1865, ali je ubrzo poveren na staranje bračnom paru koji je živeo nedaleko od Portsmuta (Engleska).

“Iz živopisne i uzbudljive Indije, koju je očigledno voleo, odveden je u sivilo sela Sautsi i starateljima koji su se loše odnosili prema njemu”, piše Kiplingov biograf Endru Lajset.

Kada je odrastao, Kipling je mnogo putovao, ali je njegovo najpoznatije delo “Knjiga o džungli” inspirisano turobnim periodom života u Sautsiju. Knjiga, koju je napisao 1894, dok je živeo u snežnom Vermontu (SAD), ostvarila je ogroman uspeh.

Kipling je bio fasciniran vojnicima mnogo pre Prvog svetskog rata, ime je stekao nakon objavljivanja zbirke poezije pod naslovom “Balade iz kasarne” (1890).

Odlazak u rat i misteriozni nestanak

Kiplingov sin Džon jedva je čekao da se pridruži britanskoj vojsci 1914. godine. Pošto zbog slabovidosti nije primljen u mornaricu, morao je da iskoristi očeve veze da bi ga primili u pešadiju.



U Francusku je stigao kao osamnaestogodišnjak, 17. avgusta 1915, a šest nedelja kasnije njegov bataljon krenuo je u Bitku kod Lisa. Reč je o pokušaju savezničkih snaga da probiju nemačku liniju odbrane na severu Francuske, u kome je prvi put upotrebljeno i hemijsko oružje. Iako su Britanci i Francuzi u prvi mah bili uspešni, Nemci su dobili pojačanje i pokosili savezničku pešadiju dok je napredovala prema neprijateljskim položajima.

“Ta bitka je bila katastrofalna za Britance”, kaže vojni istoričar Hju Sesil. “Bilo je to prvi put da su novi vojnici dobrovoljci učestvovali u bici. Očekivalo se da će ostvariti veliki prodor, a istina je da je broj žrtava bio ogroman.”

Dvadeset sedmog septembra 1915. Džonov bataljon je dobio naređenje da pređe široku ravnicu prema šumi. Pošto su se ušančili, suočili su se nemilosrdnom nemačkom mitraljeskom paljbom. U narednih sat vremena Džon je nestao.


Pozorišni komad "Moj sin Džek", koji opisuje odnos između Kiplinga i njegovog sina, adaptiran je za televiziju: Dejvid Hejg, koji je i napisao komad, glumi Kiplinga, a Danijel Redklif njegovog sina Džona

“Tu priča postaje zamršena”, objašnjava istraživač Džoana Leg, čiju je priču o poslednjim Džonovim kretanjima prošle nedelje objavilo udruženje Zapadni front.

Priče očevidaca se razlikuju. Dok jedni tvrde da je Džon nastavio prema Nemcima, drugi kažu da su on i njegovi ljudi krenuli prema jednoj farmi.

Džonov pretpostavljeni je kasnije pisao da su ga videli bizu neprijateljskih linija, da je hramao i bio ranjen u glavu. “Neprijateljska vatra je bila žestoka”, kaže Džoana Leg. “Na tom malom području bilo je više od 1.000 ljudi”.


Kuća Radjarda Kiplinga u Bervošu, u Istočnoj Saseksu (Engleska). Tu je živeo od 1902. do smrti, 1936. godine

Telo Džona Kiplinga nije nađeno.

Potraga za sinom

Radjard Kipling je četiri godine je tragao za nestalim sinom. Razgovarao je s njegovim saborcima, pisao je mnogim vojnicima visokog ranga koje je poznavao i obratio se Crvenom krstu. Poznanstva u Švedskoj iskoristio je da zamoli neutralne ambasadore da stupe u vezu s Nemcima i pitaju da li je Džon nađen.

“Postojala je nada je Džon uhapšen”, kaže Džoana Leg.

Kipling je strahovao da bi njegova reputacija mogla da dovede sina u još veću opasnost. “Otvoreno je izražavao antigermanske stavove”, kaže biograf Lajset. “Plašio se da će Nemci, ako uhapse njegovog sina, saznati ko je i osvetiti se zbog očevih napada punih mržnje.”

U junu 1919. Kipling je napisao pismo britanskoj vojsci u kome kaže da se pomirio s tim da mu je sin verovatno mrtav. Posle rata, potpuno se promenio.

“Kao javna ličnost, postao je ogorčen i gnevan”, kaže Džen Motefiore, profesor engleske književnosti 20. veka na Univerzitetu u Kentu. Kao mlad, bio je pun života i energije. Posle rata, u njemu se stvorila neka tuga, koju odražava i njegova književnost.



U Bici kod Lisa saveznici su izgubili 21.000 vojnika, od kojih su 7.000 bili Škoti

Nekada revnosni pristalica rata postao je kritičan prema njemu. “Ako neko pita zašto smo umrli, recite im da su nas očevi lagali”, kaže Kipling u jednoj od svojih pesama.

Pesma “Moj dečak, Džek” reakcija je na pogibiju 16-godišnjeg mornara Džeka Kornvela. Stručnjaci se, međutim, spore oko toga da li se naslov odnosi i na njegovog sina Džona:

“Imate li vesti o mom sinu Džeku?”

Ne ove plime.

“Kada mislite da će se vratiti?”

Ne sa ovim vetrom i ovom plimom.”

Slučaj "rešen" decenijama kasnije

Misterija Džonovog nestalog tela bila je nerešena 80 godina, da bi Komisija za ratne grobove Komonvelta 1992. godine promenila natpis na nadgrobnom spomeniku neznanom vojniku, na kome je danas urezano ime Džon Kipling.



Ovo je pokrenulo veliku debatu među naučnicima, ali Džoana Leg i Grejem Parker uvereni su da su rešili tajnu osobe sahranjene ispod kontroverznog spomenika.

Iako su kartografske projekcije navodile na zaključak da je telo nađeno oko pet kilometara od mesta gde se Džon borio, oni tvrde da su dokazali da je reč o greški. Drugi problem je bila činjenica da je u isto vreme nestao još jedan poručnik. “Danas znamo da je on odveden u bolnicu tokom bitke i sahranjen na izvesnoj udaljenosti od bojnog polja”, kaže Džoana Leg.

Poslednja misterija ticala se Džonovog vojnog ranga. Uniforma pronađenog vojnika imala je obeležja prvog proučnika, a Kipling je zvanično bio drugi poručnik. Legova misli da je reč o propustu u komunikaciji i da je Džon zapravo unapređen u junu.

“Imamo dokaze da je primao platu prvog poručnika”, kaže ona u prilog svojoj teoriji. Džon je bio jedini prvi poručnik iz tog bataljona čije telo nije pronađeno i zbog toga ona zaključuje da telo “neznanog junaka” mora biti njegovo.


Istoričari tvrde da ovde leže posmrtni ostaci Džona Kiplinga

“Velika je ironija sudbine što je upravo Kipling izabrao sintagmu ‘Znani Bogu’ koja je urezana na nadgrobnim spomenicima svim neznanim vojnicima, a da nije saznao šta se dogodilo njegovom vlastitom sinu”, kaže Filip Malet, autor knjige “Kipling: Život književnika”.



Zajedno sa Vinstonom Čerčilom, Kipling se pobrinuo da svi nadgrobni spomenici budu istog oblika i veličine, bez obzira na rang vojnika. Dugi redovi istih nadgrobnih spomenika na vojnim grobljima njihova su zaostavština.

blic.rs

Više od 50 do sada neobjavljenih pesama engleskog pisca, pesnika i nobelovca Radjarda Kiplinga, koje je pronašao profesor engleskog sa Univerziteta u Kaliforniji Tomas Pini biće objavljene 7. marta, pored još 1.300 drugih, i to će biti prva kompletna edicija stihova tog književnika.
Kipling, koji je živeo od 1865. do 1936. godine najpoznatiji je po svojim kratkim pričama, zatim ''Knjizi o džungli'' i pesmi ''Ako''. Nedavno otkrivene pesme sadrže i par onih iz Prvog svetskog rata, kao i beleške iz dnevnika koji je pisac vodio.

Pini je rekao na je Kipling bio dosta dugo zanemaren od strane naučnika, verovatno iz političkih razloga.

- Njegovi tekstovi nikada nisu valjano proučeni, ali stvari počinju da se menjaju - ocenio je profesor.

Kipling je rođen u Bombaju, u Indiji i preselio se u Britaniju sa porodicom kada je imao pet godina. Tokom njegove karijere njegova reputacija je više puta narušena zbog imperijalistički pogleda na svet, a pisac Džordž Orvel ga je opisao kao ''proroka britanskog imperijalizma''.