Faberžeova jaja

Ugledao je zlatno jaje na buvljaku i ponadao se da će zaraditi. Nije ni slutio šta je otkrio

Kada je trgovac starim gvožđem među starudijom na buvljaku negde u Americi ugledao zlatno jaje, odmah je prepoznao dobru priliku da zaradi, ali nije ni sanjao koliki će mu profit doneti predmet koji je platio 13.300 dolara.



Pošto nije uspeo da ga proda jer su zainteresovani kupci smatrali da je precenio njegovu vrednost, dao ga je na procenu i ustanovio da je postao vlasnik Faberžeovog jajeta, vrednog 33 miliona dolara.

Stručnjak koji je potvrdio autentičnost ukrasnog jajeta kaže da ga cela priča podseća na “Indijanu Džonsa koji je našao izgubljeni kovčeg”. Reč je o trećem od preko pedeset uskršnjih jaja koje Karl Faberže dizajnirao za rusku kraljevsku porodicu.


U unutrašnjosti jajeta je skupoceni sat koji je car Aleksandar III poklonio svojoj ženi Mariji Fjodorovnoj za Uskrs 1887. godine

Posle revolucije u Rusiji, Faberžeova carska jaja zaplenili su boljševici i većina je prodata na Zapadu. Osam jaja, međutim, nedostaje, a od kojih su, kako se veruje, revoluciju preživela samo tri, uključujući i ovo sa američke pijace.

U njegovoj unutrašnjosti se nalazi sat “Vašron Konstanten”, koji je Aleksandar III za Uskrs 1887. godine poklonio svojoj supruzi, carici Mariji Fjodorovnoj. Poslednji put je prikazano na izložbi u Sankt Peterburgu marta 1902. godine.


Poslednji pisani trag o ovom jajetu sa satom potiče iz Moskve 1922. godine

Tek 2011. godine otkriveno je da je Treće carsko jaje “preživelo” revoluciju i da je prodato na aukciji u Njujorku 1964. godine. Nakon toga je našlo put do američkog Srednjeg zapada, kada ga je trgovac starim gvožđem kupio na pijaci za 13.300 dolara. Pošto nije uspeo da ga proda, na Guglu je ukucao reči “jaje” i “Vacheron Constantin”, ime ugravirano u jaje.

Tako je došao do članka, u kome o tom jajetu piše Kieran Mekarti, direktor preduzeća za trgovinu antikvitetima “Vartski”, specijalizovanog za Faberžea.

“Amerikanac je doleteo pravo u London i došao da nas vidi. Poneo je fotografije jajeta i odmah sam znao da je to to. Bio sam zapanjen - isto kao kada je Indijana Džons našao izgubljeni kovčeg”, rekao je Mekarti.

Prema njegovim rečima, sa ushićenjem je pogledao Amerikanca i svečano izgovorio: "Vi ste vlasnik Fabržeovog carskog uskršnjeg jajeta".


“Vartski” je otkupio jaje za privatnog kolekcionara i ono će biti izloženo u Londonu od 14. do 17. aprila.

“Bio sam svedok zadivljujućih otkrića u svetu umetnosti, ali ne verujem da sam ikada video nešto slično. Izvanredno blago otkriveno tamo gde ga nikada ne biste očekivali”, zaključio je Mekarti.

Praktične koristi od bizarne dragocenosti
- Od 1885. do 1917. Faberže je stvorio 56 jaja u vrednosti od današnjih deset miliona dolara po komadu.
- U filmu “Oktopusi” Džejms Bond zamenjuje pravo Faberžeovo jaje za lažno u kome je sakrivena oprema za špijuniranje. U filmu je korišćeno originalno carsko jaje.
- Dok se Lenjin trudio da sačuva kulturne artefakte, Staljin je navodno Faberžeovim jajima platio američkom naftnom magnatu i kolekcionaru umetnosti Armandu Hameru zato što je radio kao sovjetski špijun.
- Godine 2007. zlatno-ružičasto Faberžeovo jaje sa satom na prednjoj strani prodato je na “Kristijevoj” aukciji u Londonu za rekordnih 15 miliona funti.

Dejli mejl/M.A

Faberžeova jaja je naziv za uskršnja jaja,iz zbirke od ukupno oko 50 ( 52,  računajući i 2 nezavršena)koja je napravio ruski zlatar Petar Karl Faberge, ( nemačko- danskog porekla ),a za ruske careve u razdoblju od 1885 - 1917. godine.Jaja su napravljena od skupocenih metala i ukrašavana zlatom, srebrom i draguljima.Prvo Fabergéovo jaje sačuvano je do danas. Preživelo je i smatra se remek-delom zlatarske umetnosti.Svako jaje ima svoje ime i čuvaju se u zbirci ruskog bogataša Viktora Vekselberga te u moskovskom muzeju u Kremlju.

Ruski zlatar Piter Karl Faberže je 1885.godine uzdigao ukrašavanje jaja na nove visine. On se dobrovoljno prijavio da kreira ukrasna jaja za cara Aleksandra III koje će on pokloniti svojoj ženi Mariji Fedorovnoj. Faberže je jaja držao u tajnosti ali je na kraju oduševio kraljevsku porodicu jajima koja su izgledala obično ali su sadržala u sebi mala iznenađenja napravljena od zlata, emajla i dragog kamenja.[/i]
Tokom čitave vladavine cara Aleksandra, samo je jedno Faberžeovo jaje pravljeno svake godine. Caru je ono predstavljano za Uskrs. Kada je na presto došao Nikola II, Faberže je počeo da pravi dva jaja godišnje, jedno za carevu ženu a drugo za njegovu majku.
Tokom pravljenja, svako jaje je čuvano u tajnosti. A unutar sebe, svako jaje je nosilo iznenađenje, odnosno poklon.

Svako jaje je bilo remek delo za sebe. Na primer, 1891.god Faberže je predstavio jaje „Azova“, izvajano od zelenog jaspisa (smaragda) sa šarama izvezenim od zlata i dijamanata u stilu Luja XV. Unutra je bila sićušna replika broda „Pamiat Azova“ (ruskog borbenog broda).

Posle Ruske revolucije 1917.god, Faberžeova kolekcija je rasuta i mnoga jaja su kasnije prodata na Zapadu. Ako se pitate koliko mogu da koštaju ova jaja, jedno od njih je na aukciji kod Kristija 2007. postoglo cenu od 18,5 miliona dolara (8,9 miliona funti) a kupio ga je Aleksandar Ivanov, direktor Ruskog Nacionalnog Muzeja.

Dizajn jaja je bio inspirisan umetnički delima koja je Faberže preslikavao tokom svojih poseta „Ermitažu“ , a neke od tema su bile vezane za istoriju carske porodice. Zanimljivo je da sam Faberže nije zapravo napravio ni jedno jaje, već je posao bio podeljen specijalizovanim radionicama, a glavni majstori za njihovu izradu su bili Mihajlo Perčin i Henrik Vingštrem..

Za osnovu jaja korišćen je poludragi kamen (jaspis, nefrit, lapis lazuli…), a Faberže je eksperimantisao sa tehnikom delimično providnog emajla, postigavši oko 140 nijansi (u to vreme se inače koristilo samo nekoliko boja u toj tehnici). Najčuveniji je bio emajl u boji ostrige, koji je menjao boju u zavisnosti od ugla pod kojim se gleda i pod kojim pada svetlost. Za izradu su korišćeni još i zlato, srebro, paladijum , nikl i bakar, a jaja su na kraju ukrašavana dragim kamenjem.

Napravljeno je ukupno 56 carskih jaja, ali se za deset od njih još uvek ne zna kako su izgledala. Još 12 jaja je urađeno za Aleksandra Keljha, sibirskog vlasnika rudnika zlata.